Za pravoslavne vernike danas su Velike zadušnice koje se takođe nazivaju i Zimskim zadušnicama. Ovaj naziv su dobile jer padaju na poslednju mrsnu subotu pre Velikog posta. Zbog toga što se uvek prilagođavaju postu, Velike zadušnice su pokretan praznik.

Posvećene su sećanju na preminule i obeležavaju se ne samo ukazivanjem poštovanja precima, već i kroz velikodušnost i milostinju prema sirotinji i onima kojima je to potrebno.

Jedan od običaja koji se upražnjava tokom Zadušnica, između ostalih, je poseta grobnim mestima naših preminulih (ako je to moguće), paljenje sveće i ostavljanje takozvanih „daća“ na groblju i u crkvi, obično u vidu kuvanog žita. Mnogi veruju da se ovim simboličnim gestom na neki način „hrani“ duša naših upokojenih i da je to dar koji njima ukazujemo. Međutim, istina je da se „daće“ ostavljaju pre svega da bi se nahranila sirotinja koja će potom pomenuti pokojnika u svojim molitvama.

Pomen i prisećanje na naše preminule su najveći simbol i motiv iza praznika Zadušnice. Smatra se da je veoma važno da se na ovaj dan prisetimo naših upokojenih voljenih osoba i upalimo im sveću na grobnom mestu ili u crkvi ako nije moguće otići na groblje.

U toku godina praznuje se ukupno četiri datuma koji se nazivaju zadušnicama. Ono što imaju zajedničko je da uvek padaju u subotu, koja je simboličan dan u nedelji kada inače posećujemo grobna mesta naših voljenih preminulih i palimo im sveće.

Sve zadušnice osim Miholjskih smatraju se za vaseljenske praznike i važe u čitavoj Pravoslavnoj crkvi. Zadušnice imaju mnogo uporedivih praznika širom sveta u različitim kulturama i religijama, jer svaki narod i kraj imaju najmanje jedan dan u godini kada se prisećaju preminulih i odaju im počasti i poštovanje.