најчитанији портал Севернобанатског округа
Нови 15. по реду, а у 16. колу јединствене Б лиге за рукометашице, претрпила је ЖОРК Кикинда. Вечерас у Прокупљу, Топличанин је славио 35:20 (18:8), а у наредном колу Кикинђанке ће за осам дана, од 15 сати, у „Језеру” дочекати тим Београда.
ЖОРК КИКИНДА: Ђурчиновски, Дрљача 5(1), Нунић, Бјелић, Вукобрат 1, Матић, Стевановић, Команов, Попадић 5, Чубрило, Бајкин, Липтаи, Берта 9, Фазекаш.
Д. П.
Куглашице Кике након двонедељне паузе, наставиле су победом надметање у Суперлиги. У 16. колу, у Сенти савладале су 6:2 (3.090:3.080) домаћи истоимени клуб, оставши тако у трци за нови излазак у Европу, а наредног викенда Кикинђанке ће бити гошће крагујевачке Младости.
КИКА 0230: Команов 520, Кресоја 500, Санто 512, Шибул 521, Френц 542, Вујасин 234 (Француски 252).
Д. П.
У другом колу наставка војвођанског „Истока”, Козара је у Банатском Великом Селу, резултатом 1:0 победила меленачку Русанду. Тренутак одлуке збио се ближе крају. Лопту убачену искоса на петерац, Зељковић је, у дуелу, благо окрзнуо и преварио лоше постављеног голмана Меленчана за радост и цели плен Великоселаца.
КОЗАРА: Шево, Јелача, Детари, Томић (Мисић), М. Бунић, Б. Бунић, Стојков, Пенавски, Петровић (Чуданов), Француски, Зељковић (Лајић).
Новокозарачка Слобода ремизирала је без погодака у Банатском Карловцу с Пролетером.
СЛОБОДА: Ђаковић, Лисица, Богојевић, Ћулибрк, Галић (Љубојевић), Поповић, Вокић, Цвијановић, Ђорић, Ћосић, Ковачевић.
Реми на страни уписала је и рускоселска Црвена звезда, у Влајковцу је одиграла 1:1 с Јединством. Повели су домаћини у 8, а поравнао је Новковић недуго потом, у 14. минуту.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Мишков, Миркоњ, Рељић, Јанков, Јарић, П. Бајић (Кнежевић), Новковић, Попесков, Кресоја, Терзин (Лаништанин), Чуданов (Чубрило).
Сутра од 14.30 сати на кикиндском Вашаришту, ЖАК ће дочекати тим БАК-а из Беле Цркве.
Д. П.
Бледа пролећна премијера Кикинђана на домаћем терену, у другом колу наставка првенства Срлке лиге „Војводина”: ОФК Кикинда – Бечеј 0:0. У првом полувремену играло се обострано конфузно, антифудбалским резоном у ширину и унатраг, уз више јурњаве по терену него трчања. Нити наставак није донео квалитет, а тек је ближе крају капитен Кикинђана Ђукић био искоса у колико-толико изгледнијој позицији.
Да новинарске бележнице не остану потпуно празне потрудили су се, ипак, резервиста Бечејаца Митић и голман домаћина Опарница. У 83. минуту гостујући играч нашао се у зрелој прилици, али је Опарница спречио сигуран погодак. Недуго потом и недорасли арбитар Ивановић, из Новог Сада, замало да директно утиче на резултат. Кобиљски је у нападу нагазио Ђукића и нашао се у ненаданој прилици но тукао је ниско и слабо па добро постављени Опарница није имао проблем да заустави ту лопту.
На самом крају, у последњим секундама четвртог минута судијског додатка, Ђукић је упутио ударац искоса у супротан угао, голман Бечејаца Милованов био је немоћан, али се на метар испред гол-црте нашао неко од његових дефанзиваца и избио лопту у поље након чега је одсвиран и крај свеопштег мучења.
ОФК КИКИНДА: Опарница, Лукић, Бељић, Кецман (Бенке), Мирков, Ивановић, Молнар (Вемић), Живојнов (Нађпал), Рафаел, Лолић (Ђукић), Радовановић (Барбул).
Д. П.
Из Специјалног резервата природе „Пашњаци велике дропље“ стижу лепе вести. После осам година, у делу атару Ваверка у Мокрину, појавио се мужјак. Ловци удружења „Перјаница“, у чијој надлежности је природно добро борбе се за опстанак ове величанствене птице те ловочувари обилазе, чувају гнезда и воде рачуна о броју и стању птица, каже председник удружења Богица Божин.
-На зимовалишту је тренутно осам женки и од петка, 8. марта, имамо и једног мужјака. Надамо се да мужјак одлучити да остане у резервату, како би у будућности имали младе. Свадбена игра мужјака почиње средином марта или почетком априла и траје до почетка, односно, краја маја – сазнајемо од Божина.
Једна од највећих птица Европе, велика дропља, сместила се на најочуванијем и највећем степском подручју Србије. Пашњаци велике дропље су специјални природни резерват сачињен од степских, слатинских, ливадских, мочварних и ораничних екосистема, са ретким биљним и животињским врстама. Ово подручје је једино станиште ове птице у Србији и једно од ретких станишта у Европи и свету.
-У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за заштиту животне средине сваке године на овом простору сејемо биљне културе које су потребне за храњење и гнежђење великих дропљи. Терен редовно одржавамо и косимо и трудимо се да све прилагодимо овој угроженој врсти. Пре три године у оквиру ИПА пројекта са Мађарском оградили смо 115 хектара површине на којима се велике дропље шепуре – истакао је наш саговорник.
Велика дропља је једна од најкрупнијих птица наше фауне, импозантан мужјак може да достигне дужину до 100 центиметара, тежину до 16 килограма, а распон крила досеже чак 2,5 метра.
Ловци из Мокрина константно су на терену и воде рачуна о прехрани дивљачи, али и о њиховој бројности.
А.Ђ.
На градилишту у Сурчину убрзано се ради на припремним радовима за изградњу инфраструктуре потребне за одржавање светске изложбе ЕXПО2027, и Националног стадиона.
Србија ће током изложбе ЕXПО2027 године бити центар технолошких иновација у свету, домаћин за више од 100 земаља и више од три милиона посетилаца.
Редакција, Војводина уживо, снимила је како напредују радови на почетку градње објеката за светску изложбу ЕКСПО2027.
У првој фази радовима је обухваћена изградња темеља хала потребних за одржавање изложбе, односно извођење шипова, наглавица и темељних греда.
На пројекту су предвиђени шипови пречника 800мм, укупно 1.647 комада. Шипови су дужине 10 до 18м, а пројектом је планирано да се за потребе изградње хала изведе око 27.500 метара шипова. Започети су радови на Универзалној хали, а ускоро се планирају паралелни радови и на суседној хали број 3. У склопу прве фазе, за све хале се предвиђа утрошак око 28.000 м3 бетона и 3.200 тона арматуре.
Тренутно се на 130 хектара земље, од укупно 247 хектара, изводе припремни радови. У оквиру пројекта ЕКСПО2027 предвиђена је и изградња нове пруге која ће повезивати нови стадион, Експо, Аеродром Никола Тесла и Земун Поље, а биће дужине 18 км, предвиђена за брзине до 120 км на сат, а која ће после настављати ка Обреновцу.
У плану је изградња и 1.500 нових станова, 5 саобраћајница дужине 7,8 километара и петља која је везана за обилазницу око Београда.
За потребе реализације међународне специјализоване изложбе ЕКСПО2027 биће изграђено седам хала – Универзална хала мултифункционалног карактера и шест изложбених хала које су распона 45м+45м. Универзална хала ће бити распона 90 метара.
зградњом потпуно новог дела града у Сурчину, улагањем у инфраструктуру потребну за успешно одржавање светске изложбе ЕКСПО2027, наставља се период најбржег економског развоја Србије и даје се нови замајац развоју наше привреде.
– Да подигнемо лествицу на највиши могући ниво. Јер ако не сањате велике снове, никакве нећете моћи да остварите, изјавио је председник Србије Александар Вучић представљајући програм “Скок у будућност – Србија ЕКСПО2027”
Ликовном колонијом у којој су учествовале аматерске сликарке из Кикинде, Банатског Великог Села, Иђоша, Бечеја и Новог Бечеја и Зрењанина завршена је Недеља жена у Културном центра. Међу њима је била и Вукосава Хоман Псодоров из Банатског Великог Села која је своје радове пре две године изложила у Галерији КЦК.
-Од када знам за себе волела сам да сликам. Ипак, живот има своје планове и четрдесет година нисам радила, да би пре три године поново почела да сликам и пишем. У пензији сам и уживам. Инспирише ме покрет и то је мотив мојих слика – сазнајемо од Хоман Псодоров.
Далиборка Којичић из Бачког Петровог Села први пут је у Кикинди и утисци које ће понети из нашег града су више него добри.
-Осећам се као код куће. Сликам из љубави и то најчешће на колонијама. На мојим платнима је природа, онако како је ја видим – додала је Далиборка Којичић.
Из удружења „Перо аматера“ из Бечеја ликовној колонији одазвала се и Драгана Савић.
-Осим сликарства, наше удружење бави се песништвом, књижевношћу, фотографијом. Први пут сам у Кикинди и драго ми је што смо успоставили сарадњу које ће се наставити. Сликам портрете – напоменула је Драгана Савић.
Ликовној колонији одазвало се петнаестак жена.
-Желели смо да само жене учествују у овој колонији. Тема је слободна и ради се акрилним бојама. Све слике остају Културном центру, а учеснице су се боље упознале, размениле су искуства и лепо се дружиле – истакла је Тања Ножица из Културног центра.
А.Ђ.
Студентски парламент Високе школе струковних студија за образовање васпитача организује хуманитарну акцију за Дом за децу ометену у развоју „Колевка“ у Суботици.
Средства за личну хигијену: четкице, пасте за зубе и пелене за децу и одрасле, хигијенски улошци, сапуни, купке, шампони и друго могу се донети у Школу до 1. априла. Кутије за донације налазе се на првом спрату.
У Месној заједници Башаид у току је адаптација просторија у Дому културе које користе удружења грађана. Средства су обезбедили Месна заједница и Град, а како годинама није улагано у простор адаптација је била преко потребна. Сређује се и део зграде који користе фолклораши КУД-а „Башаид“ сала и ходник. Замениће се комлетна расвета, као и глетовање и кречење зидова. Културно – уметничко друштво окупља велики број деце и потребно им је обезбедити што боље услове за рад. У уређење су се укључили и мештани који су својим радом помогли да Дом културе добије изглед какав заслужује.
После зимске паузе, у недељу 10. марта, поново вашар у Башаиду.
-Наш вашар један је од посећенијих, са дугогодишњом традицијом. Како је само место на раскрсници многих путева и продавци, али и купци долазе из више средина. Ту су општина Житиште и Нова Црња, као и Нови Бечеј и Меленци. Вашар је значајан јер доноси и средства, која се улажу у село – рекао је председник Савета МЗ Бојан Микалачки.
А.Ђ.
За православне вернике данас су Велике задушнице које се такође називају и Зимским задушницама. Овај назив су добиле јер падају на последњу мрсну суботу пре Великог поста. Због тога што се увек прилагођавају посту, Велике задушнице су покретан празник.
Посвећене су сећању на преминуле и обележавају се не само указивањем поштовања прецима, већ и кроз великодушност и милостињу према сиротињи и онима којима је то потребно.
Један од обичаја који се упражњава током Задушница, између осталих, је посета гробним местима наших преминулих (ако је то могуће), паљење свеће и остављање такозваних “даћа” на гробљу и у цркви, обично у виду куваног жита. Многи верују да се овим симболичним гестом на неки начин “храни” душа наших упокојених и да је то дар који њима указујемо. Међутим, истина је да се „даће“ остављају пре свега да би се нахранила сиротиња која ће потом поменути покојника у својим молитвама.
Помен и присећање на наше преминуле су највећи симбол и мотив иза празника Задушнице. Сматра се да је веома важно да се на овај дан присетимо наших упокојених вољених особа и упалимо им свећу на гробном месту или у цркви ако није могуће отићи на гробље.
У току година празнује се укупно четири датума који се називају задушницама. Оно што имају заједничко је да увек падају у суботу, која је симболичан дан у недељи када иначе посећујемо гробна места наших вољених преминулих и палимо им свеће.
Све задушнице осим Михољских сматрају се за васељенске празнике и важе у читавој Православној цркви. Задушнице имају много упоредивих празника широм света у различитим културама и религијама, јер сваки народ и крај имају најмање један дан у години када се присећају преминулих и одају им почасти и поштовање.
