najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Novi 15. po redu, a u 16. kolu jedinstvene B lige za rukometašice, pretrpila je ŽORK Kikinda. Večeras u Prokuplju, Topličanin je slavio 35:20 (18:8), a u narednom kolu Kikinđanke će za osam dana, od 15 sati, u „Jezeru” dočekati tim Beograda.
ŽORK KIKINDA: Đurčinovski, Drljača 5(1), Nunić, Bjelić, Vukobrat 1, Matić, Stevanović, Komanov, Popadić 5, Čubrilo, Bajkin, Liptai, Berta 9, Fazekaš.
D. P.
Kuglašice Kike nakon dvonedeljne pauze, nastavile su pobedom nadmetanje u Superligi. U 16. kolu, u Senti savladale su 6:2 (3.090:3.080) domaći istoimeni klub, ostavši tako u trci za novi izlazak u Evropu, a narednog vikenda Kikinđanke će biti gošće kragujevačke Mladosti.
KIKA 0230: Komanov 520, Kresoja 500, Santo 512, Šibul 521, Frenc 542, Vujasin 234 (Francuski 252).
D. P.
U drugom kolu nastavka vojvođanskog „Istoka”, Kozara je u Banatskom Velikom Selu, rezultatom 1:0 pobedila melenačku Rusandu. Trenutak odluke zbio se bliže kraju. Loptu ubačenu iskosa na peterac, Zeljković je, u duelu, blago okrznuo i prevario loše postavljenog golmana Melenčana za radost i celi plen Velikoselaca.
KOZARA: Ševo, Jelača, Detari, Tomić (Misić), M. Bunić, B. Bunić, Stojkov, Penavski, Petrović (Čudanov), Francuski, Zeljković (Lajić).
Novokozaračka Sloboda remizirala je bez pogodaka u Banatskom Karlovcu s Proleterom.
SLOBODA: Đaković, Lisica, Bogojević, Ćulibrk, Galić (Ljubojević), Popović, Vokić, Cvijanović, Đorić, Ćosić, Kovačević.
Remi na strani upisala je i ruskoselska Crvena zvezda, u Vlajkovcu je odigrala 1:1 s Jedinstvom. Poveli su domaćini u 8, a poravnao je Novković nedugo potom, u 14. minutu.
CRVENA ZVEZDA: Miškov, Mirkonj, Reljić, Jankov, Jarić, P. Bajić (Knežević), Novković, Popeskov, Kresoja, Terzin (Laništanin), Čudanov (Čubrilo).
Sutra od 14.30 sati na kikindskom Vašarištu, ŽAK će dočekati tim BAK-a iz Bele Crkve.
D. P.
Bleda prolećna premijera Kikinđana na domaćem terenu, u drugom kolu nastavka prvenstva Srlke lige „Vojvodina”: OFK Kikinda – Bečej 0:0. U prvom poluvremenu igralo se obostrano konfuzno, antifudbalskim rezonom u širinu i unatrag, uz više jurnjave po terenu nego trčanja. Niti nastavak nije doneo kvalitet, a tek je bliže kraju kapiten Kikinđana Đukić bio iskosa u koliko-toliko izglednijoj poziciji.
Da novinarske beležnice ne ostanu potpuno prazne potrudili su se, ipak, rezervista Bečejaca Mitić i golman domaćina Oparnica. U 83. minutu gostujući igrač našao se u zreloj prilici, ali je Oparnica sprečio siguran pogodak. Nedugo potom i nedorasli arbitar Ivanović, iz Novog Sada, zamalo da direktno utiče na rezultat. Kobiljski je u napadu nagazio Đukića i našao se u nenadanoj prilici no tukao je nisko i slabo pa dobro postavljeni Oparnica nije imao problem da zaustavi tu loptu.
Na samom kraju, u poslednjim sekundama četvrtog minuta sudijskog dodatka, Đukić je uputio udarac iskosa u suprotan ugao, golman Bečejaca Milovanov bio je nemoćan, ali se na metar ispred gol-crte našao neko od njegovih defanzivaca i izbio loptu u polje nakon čega je odsviran i kraj sveopšteg mučenja.
OFK KIKINDA: Oparnica, Lukić, Beljić, Kecman (Benke), Mirkov, Ivanović, Molnar (Vemić), Živojnov (Nađpal), Rafael, Lolić (Đukić), Radovanović (Barbul).
D. P.
Iz Specijalnog rezervata prirode „Pašnjaci velike droplje“ stižu lepe vesti. Posle osam godina, u delu ataru Vaverka u Mokrinu, pojavio se mužjak. Lovci udruženja „Perjanica“, u čijoj nadležnosti je prirodno dobro borbe se za opstanak ove veličanstvene ptice te lovočuvari obilaze, čuvaju gnezda i vode računa o broju i stanju ptica, kaže predsednik udruženja Bogica Božin.
-Na zimovalištu je trenutno osam ženki i od petka, 8. marta, imamo i jednog mužjaka. Nadamo se da mužjak odlučiti da ostane u rezervatu, kako bi u budućnosti imali mlade. Svadbena igra mužjaka počinje sredinom marta ili početkom aprila i traje do početka, odnosno, kraja maja – saznajemo od Božina.
Jedna od najvećih ptica Evrope, velika droplja, smestila se na najočuvanijem i najvećem stepskom području Srbije. Pašnjaci velike droplje su specijalni prirodni rezervat sačinjen od stepskih, slatinskih, livadskih, močvarnih i oraničnih ekosistema, sa retkim biljnim i životinjskim vrstama. Ovo područje je jedino stanište ove ptice u Srbiji i jedno od retkih staništa u Evropi i svetu.
-U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine svake godine na ovom prostoru sejemo biljne kulture koje su potrebne za hranjenje i gnežđenje velikih droplji. Teren redovno održavamo i kosimo i trudimo se da sve prilagodimo ovoj ugroženoj vrsti. Pre tri godine u okviru IPA projekta sa Mađarskom ogradili smo 115 hektara površine na kojima se velike droplje šepure – istakao je naš sagovornik.
Velika droplja je jedna od najkrupnijih ptica naše faune, impozantan mužjak može da dostigne dužinu do 100 centimetara, težinu do 16 kilograma, a raspon krila doseže čak 2,5 metra.
Lovci iz Mokrina konstantno su na terenu i vode računa o prehrani divljači, ali i o njihovoj brojnosti.
A.Đ.
Na gradilištu u Surčinu ubrzano se radi na pripremnim radovima za izgradnju infrastrukture potrebne za održavanje svetske izložbe EXPO2027, i Nacionalnog stadiona.
Srbija će tokom izložbe EXPO2027 godine biti centar tehnoloških inovacija u svetu, domaćin za više od 100 zemalja i više od tri miliona posetilaca.
Redakcija, Vojvodina uživo, snimila je kako napreduju radovi na početku gradnje objekata za svetsku izložbu EKSPO2027.
U prvoj fazi radovima je obuhvaćena izgradnja temelja hala potrebnih za održavanje izložbe, odnosno izvođenje šipova, naglavica i temeljnih greda.
Na projektu su predviđeni šipovi prečnika 800mm, ukupno 1.647 komada. Šipovi su dužine 10 do 18m, a projektom je planirano da se za potrebe izgradnje hala izvede oko 27.500 metara šipova. Započeti su radovi na Univerzalnoj hali, a uskoro se planiraju paralelni radovi i na susednoj hali broj 3. U sklopu prve faze, za sve hale se predviđa utrošak oko 28.000 m3 betona i 3.200 tona armature.
Trenutno se na 130 hektara zemlje, od ukupno 247 hektara, izvode pripremni radovi. U okviru projekta EKSPO2027 predviđena je i izgradnja nove pruge koja će povezivati novi stadion, Ekspo, Aerodrom Nikola Tesla i Zemun Polje, a biće dužine 18 km, predviđena za brzine do 120 km na sat, a koja će posle nastavljati ka Obrenovcu.
U planu je izgradnja i 1.500 novih stanova, 5 saobraćajnica dužine 7,8 kilometara i petlja koja je vezana za obilaznicu oko Beograda.
Za potrebe realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO2027 biće izgrađeno sedam hala – Univerzalna hala multifunkcionalnog karaktera i šest izložbenih hala koje su raspona 45m+45m. Univerzalna hala će biti raspona 90 metara.
zgradnjom potpuno novog dela grada u Surčinu, ulaganjem u infrastrukturu potrebnu za uspešno održavanje svetske izložbe EKSPO2027, nastavlja se period najbržeg ekonomskog razvoja Srbije i daje se novi zamajac razvoju naše privrede.
– Da podignemo lestvicu na najviši mogući nivo. Jer ako ne sanjate velike snove, nikakve nećete moći da ostvarite, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući program “Skok u budućnost – Srbija EKSPO2027”
Likovnom kolonijom u kojoj su učestvovale amaterske slikarke iz Kikinde, Banatskog Velikog Sela, Iđoša, Bečeja i Novog Bečeja i Zrenjanina završena je Nedelja žena u Kulturnom centra. Među njima je bila i Vukosava Homan Psodorov iz Banatskog Velikog Sela koja je svoje radove pre dve godine izložila u Galeriji KCK.
-Od kada znam za sebe volela sam da slikam. Ipak, život ima svoje planove i četrdeset godina nisam radila, da bi pre tri godine ponovo počela da slikam i pišem. U penziji sam i uživam. Inspiriše me pokret i to je motiv mojih slika – saznajemo od Homan Psodorov.
Daliborka Kojičić iz Bačkog Petrovog Sela prvi put je u Kikindi i utisci koje će poneti iz našeg grada su više nego dobri.
-Osećam se kao kod kuće. Slikam iz ljubavi i to najčešće na kolonijama. Na mojim platnima je priroda, onako kako je ja vidim – dodala je Daliborka Kojičić.
Iz udruženja „Pero amatera“ iz Bečeja likovnoj koloniji odazvala se i Dragana Savić.
-Osim slikarstva, naše udruženje bavi se pesništvom, književnošću, fotografijom. Prvi put sam u Kikindi i drago mi je što smo uspostavili saradnju koje će se nastaviti. Slikam portrete – napomenula je Dragana Savić.
Likovnoj koloniji odazvalo se petnaestak žena.
-Želeli smo da samo žene učestvuju u ovoj koloniji. Tema je slobodna i radi se akrilnim bojama. Sve slike ostaju Kulturnom centru, a učesnice su se bolje upoznale, razmenile su iskustva i lepo se družile – istakla je Tanja Nožica iz Kulturnog centra.
A.Đ.
Studentski parlament Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača organizuje humanitarnu akciju za Dom za decu ometenu u razvoju „Kolevka“ u Subotici.
Sredstva za ličnu higijenu: četkice, paste za zube i pelene za decu i odrasle, higijenski ulošci, sapuni, kupke, šamponi i drugo mogu se doneti u Školu do 1. aprila. Kutije za donacije nalaze se na prvom spratu.
U Mesnoj zajednici Bašaid u toku je adaptacija prostorija u Domu kulture koje koriste udruženja građana. Sredstva su obezbedili Mesna zajednica i Grad, a kako godinama nije ulagano u prostor adaptacija je bila preko potrebna. Sređuje se i deo zgrade koji koriste folkloraši KUD-a „Bašaid“ sala i hodnik. Zameniće se komletna rasveta, kao i gletovanje i krečenje zidova. Kulturno – umetničko društvo okuplja veliki broj dece i potrebno im je obezbediti što bolje uslove za rad. U uređenje su se uključili i meštani koji su svojim radom pomogli da Dom kulture dobije izgled kakav zaslužuje.
Posle zimske pauze, u nedelju 10. marta, ponovo vašar u Bašaidu.
-Naš vašar jedan je od posećenijih, sa dugogodišnjom tradicijom. Kako je samo mesto na raskrsnici mnogih puteva i prodavci, ali i kupci dolaze iz više sredina. Tu su opština Žitište i Nova Crnja, kao i Novi Bečej i Melenci. Vašar je značajan jer donosi i sredstva, koja se ulažu u selo – rekao je predsednik Saveta MZ Bojan Mikalački.
A.Đ.
Za pravoslavne vernike danas su Velike zadušnice koje se takođe nazivaju i Zimskim zadušnicama. Ovaj naziv su dobile jer padaju na poslednju mrsnu subotu pre Velikog posta. Zbog toga što se uvek prilagođavaju postu, Velike zadušnice su pokretan praznik.
Posvećene su sećanju na preminule i obeležavaju se ne samo ukazivanjem poštovanja precima, već i kroz velikodušnost i milostinju prema sirotinji i onima kojima je to potrebno.
Jedan od običaja koji se upražnjava tokom Zadušnica, između ostalih, je poseta grobnim mestima naših preminulih (ako je to moguće), paljenje sveće i ostavljanje takozvanih “daća” na groblju i u crkvi, obično u vidu kuvanog žita. Mnogi veruju da se ovim simboličnim gestom na neki način “hrani” duša naših upokojenih i da je to dar koji njima ukazujemo. Međutim, istina je da se „daće“ ostavljaju pre svega da bi se nahranila sirotinja koja će potom pomenuti pokojnika u svojim molitvama.
Pomen i prisećanje na naše preminule su najveći simbol i motiv iza praznika Zadušnice. Smatra se da je veoma važno da se na ovaj dan prisetimo naših upokojenih voljenih osoba i upalimo im sveću na grobnom mestu ili u crkvi ako nije moguće otići na groblje.
U toku godina praznuje se ukupno četiri datuma koji se nazivaju zadušnicama. Ono što imaju zajedničko je da uvek padaju u subotu, koja je simboličan dan u nedelji kada inače posećujemo grobna mesta naših voljenih preminulih i palimo im sveće.
Sve zadušnice osim Miholjskih smatraju se za vaseljenske praznike i važe u čitavoj Pravoslavnoj crkvi. Zadušnice imaju mnogo uporedivih praznika širom sveta u različitim kulturama i religijama, jer svaki narod i kraj imaju najmanje jedan dan u godini kada se prisećaju preminulih i odaju im počasti i poštovanje.
