Hrišćanski praznik Veliki petak obeležen je stradanjem Isusa Hrista, njegovim raspećem na časni krst i njegovom smrću za spasenje sveta.
U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Hrista su mučili i bičevali. Rimski prokurator (zastupnik), Pontije Pilat predao je Isusa Judejima, rekavši da ne može da ga osudi, jer je nevin. Judeji su rekli Pilatu da se Isus buni protiv imperatora i sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca.
Kako je to bilo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvorenik pusti na slobodu. Pilat je pitao narod koga da oslobodi: Isusa Hrista ili Varavu, razbojnika, koji je ubio nekoliko rimskih vojnika. Narod je tražio da oslobodi Varavu i vikao: „Razapni ga! Razapni ga!“
Hristu su stavili trnov venac na glavu i teški krst na leđa i poveli ga putem koji i danas nosi ime Ulica bola. Pljuvali su ga i dobacivali pogrdne reči. Našao se tu i jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Gospodu da nosi Krst Stradanja.
Na brdu Golgota postavljena su tri krsta, na koja su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika. I posle svih pretrpljenih muka i poniženja, Hristos je molio svog Oca Nebeskog da oprosti ljudima, jer ne znaju šta čine. Kad je, oko tri sata popodne (po našem računanju vremena), Svoj duh predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali su se grobovi, zatresla se zemlja.
Josif iz Arimateje je otišao Pilatu i izmolio da sa krsta skine Hristovo telo i sahrani ga. Hristovo telo su obavili platnom i odneli u novu grobnicu, uklesanu u steni, koju je Josif bio pripremio za sebe. Na ulaz su stavili ogroman kamen.
U vreme kada je Hristos predao duh Svoj Ocu, u svim pravoslavnim hramovima se iznosi Plaštanica. To je platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Postavlja se ispred oltara, na posebno ukrašen odar, koji predstavlja grob Hristov. Vernici prilaze Plaštanici i celivaju je.
Na Veliki petak se strogo posti, hrana se sprema na vodi, zato što sve misli i molitve treba da budu upućene Gospodu i podsećanju da je On Sebe prineo na žrtvu, iz ljubavi prema svima nama.
Farbanje jaja
Bojena jaja se pominju prvi put u 12. veku, a kod nas tek četiri veka kasnije. Narod je postanak ovog običaja smestio još u vreme Hristovog vaskrsnuća. Postoji više legendi o ovome.
Po jednoj je, na grobu Isusa Hrista, nakon sahrane, njegova majka ostavila nekoliko obarenih belih jaja. Kada je u nedelju Hristos vaskrsao, jaja na grobu su odjednom pocrvenela, pa zbog toga hrišćani farbaju jaja crvenom bojom.
Crvena boja je simbol radosti, života i vaskrsenja. Prvo kuvano jaje se boji u crveno i ono se u kući čuva do sledećeg Uskrsa. To je „čuvarkuća“ i pripisuje mu se moć da brani od bolesti i svega lošeg, čuva stoku i useve.
