Promocija mentalnog zdravlja i prevencija mentalnih poremećaja i bolesti je sastavni deo Agende održivog razvoja, usvojene od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2015. godine.
Jedan od ciljeva Agende održivog razvoja je da se do 2030. godine za trećinu smanji prevremeni mortalitet od hroničnih nezaraznih bolesti kroz prevenciju i terapiju, kao i promociju mentalnog zdravlja i blagostanja. Upravo se iz navedenih razloga obeležava 10. oktobar kao Svetski dan mentalnog zdravlja.
Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja je: „Pravo na mentalno zdravlje”, što uključuje pravo na zaštitu mentalnog zdravlja, pravo na dostupno, pristupačno, prihvatljivo i kvalitetno lečenje i negu, kao i pravo na slobodu, nezavisnost i uključivanje u zajednicu.
Dobro mentalno zdravlje je od vitalnog značaja za opšte zdravlje i blagostanje. Ipak, globalno se svaka osma osoba suočava sa lošim mentalnim zdravljem koje može uticati i na fizičko zdravlje, blagostanje i socijalnu interakciju. Sa lošim mentalnim zdravljem suočava se sve veći broj adolescenata i mladih, radno sposobnog i stanovništva starijeg od 60 godina.
Na globalnom nivou jedna od sedam osoba uzrasta od 10 do 19 godina ima neki mentalni poremećaj. Procenjuje se da se, svake godine, gubi 12 milijardi radnih dana zbog depresije i anksioznosti. U čitavom svetu, procena je, od depresije pati pet odsto odraslih i šest odsto starijih od 60 godina.
Depresija, anksioznost i poremećaji ponašanja su među vodećim uzrocima bolesti i invaliditeta među adolescentima.
Samoubistvo je četvrti vodeći uzrok smrti kod mladih uzrasta od 15 do 29 godina.
Loše radno okruženje (uključujući stres, preopterećenost poslom, nove rizike na radnom mestu) predstavlja rizik za mentalno zdravlje.
Preko 20 odsto odraslog stanovništva starijeg od 60 godina pati od nekih mentalnih i neuroloških poremećaja.
U isto vreme, pružanje usluga u očuvanju mentalnog zdravlja nije u skladu sa potrebama osoba koje pate od mentalnih poremećaja, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Stigma i diskriminacija i dalje predstavljaju prepreku socijalnom uključivanju i pristupu adekvatnoj zaštiti mentalnog zdravlja.
Ljudi često brinu samo o svom fizičkom zdravlju, zapostavljajući mentalno zdravlje. Kao što se mogu javiti problemi sa fizičkim zdravljem, svakome se mogu desiti problemi sa mentalnim zdravljem koji se, uz adekvatnu pomoć i podršku, mogu prevazići.
Važno je imati svest o tome da svakodnevni život u različitim aspektima može da predstavlja izazov i poteškoću za pojedinca, a da određen vid zaštite predstavlja izdvajanje vremena za bavljenje sobom – svojim osećanjima. Pored razgovora sa bliskim osobama (porodicom, prijateljima) ponekada nam je potrebna i stručna pomoć. Potrebno je razgovarati o mentalnom zdravlju kako ovaj pojam ne bi bio pogrešno shvaćen i predstavljao tabu temu. Plašeći se stigmatizacije, ljudi često ne potraže stručnu pomoć i na taj način zapostavljaju svoje mentalno zdravlje, navodi se, između ostalog, u saopštenju Svetske zdravstvene organizacije povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja.
