Српска православна црква данас прославља Сретење Господње као успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.
Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као Свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана од Божића, празника Рођења Исуса Христа.
Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на први сусрет Спаситеља са људима.
Према канону СПЦ, сврстан је у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.
Сретење је као крсна слава веома честа у српском народу. Верује се међу да се на овај дан срећу зима и лето. Сматра се да, ако на Сретење осване сунчан дан, медведи ће се уплашити своје сенке и вратити се у зимски сан, па ће зима потрајати још шест седмица.
Обавезно је да се на овај дан пале свеће, јер се верује да пламен свеће кућу штити од грома и несреће.
Младе девојке треба да пазе кога ће изјутра срести јер ће им младожења бити по таквом лику, изгледу и карактеру.
У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Дани постају дужи и време топлије.
С. В. О.
