May 30, 2026

Classic Layout

.JPG

(VIDEO) Jubilej i nastavak saradnje sa bratskim gradom – garancija boljih uslova života

Igor Crnogorac November 25, 2022

U Kikindi je danas svečano obeleženo 40 godina od bratimljenja sa rumunskim Žomboljem i osam godina od trajnog otvaranja prelaza Nakovo-Lunga. U svečanoj sali Gradske kuće, gradonačelnik Nikola Lukač, i predsednik Opštine Žombolj Darius Postelniku, potpisali su novi protokol o saradnji, kao potvrdu i najavu nastavka partnerstva i prijateljstva žitelja dva grada.

-Prisni odnosi postoje više od sto godina, ali je saradnja intenzivirana u poslednjoj deceniji, učešćem u IPA projektima prekogranične saradnje čija realizacija je doprinela da uslovi za život i u Kikindi i Žombolju budu podignuti na viši nivo. Zeleni Banat, Eko-jezera, Banat 112, biciklističke staze, samo su neki od zajedničkih projekata – izjavio je Lukač.

Saradnja je, u prethodnom periodu, obuhvatila i oblasti kulture, sporta, vanrednih situacija i saradnju mladih.

– Mi smo bratski narodi i ova granica ne predstavlja nikakvu prepreku između nas – rekao je predsednik Opštine Žombolj, Darius Postelniku – Imamo u planu projekte za uređenje parkova u Kikindi i u Žombolju, ali i druge, nove projekte kojima želimo da podignemo životni standard stanovnika.

Svečanosti su prisustvovali članovi Gradskog veća i predstavnici Opštine Žombolj, kao i šefica Misije Ambasade Rumunije u Beogradu, Anka Popa. U programu su učestvovali hor „Floris“ iz Žombolja i hor kikindskog Kulturnog centra, „Atendite“.

Po završetku zvaničnog dela programa, gosti i domaćini posetili su Staro jezero i Veliki park. Sa skupa je poslata poruka da, iako ne govorimo istim jezikom, dobro se razumemo i spremni smo da pomognemo jedni drugima u duhu dobre komšijske i prijateljske saradnje.

 

Teremija

(VIDEO) Završavaju se građevinski radovi preduzeti na zahtev građana

Igor Crnogorac November 25, 2022

U Kikindi se ovih dana završavaju poslovi na uređenju putne infrastrukture i u pešačkim zonama na koje su, kao neophodne, ukazali građani. Gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije, Miroslav Dučić, obišli su danas radove u Ulici Nikole Tesle u kojoj se saniraju udarne rupe na kolovozu, u dužini od 700 metara.

– Moji saradnici i ja osluškujemo potrebe sugrađana i trudimo se da realizujemo sve što je u našoj mogućnosti. Tako ćemo činiti i ubuduće. Međutim, imamo i u nastavku ove ulice, na Teremijskom drumu, ozbiljan problem. Ovuda prolaze teški kamioni i neophodni su radovi koje ćemo preduzimati uz  sufinansiranje sa svima koji koriste ovaj put – rekao je Lukač.

Radovi kod Teremijskog druma deo su poslednjih ovogodišnjih građevinskih intervencija. Javnom komunalnom preduzeću „Kikinda“, koje upravlja saobraćajnicama u gradu, u tu svrhu, opredeljena su dodatna sredstva septembarskim rebalansom budžeta.

– Zahtevi građana su bili da se postave parking mesta u Ulici Uglješe Terzina, između bivšeg Radničkog doma i Suda, i kod Bloka I u Mikronaselju – objasnio je Čedo Gvero, v.d. direktor JKP „Kikinda“. – Rekonstruisan je i deo pešačke zone kod Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“.

Ukupna vrednost radova je 12,5 miliona dinara, a izvođač je „Eko gradnja“ iz Zrenjanina.

 

 

 

Kikinda predstojećeg vikenda u znaku streljaštva

Kikinda ovoga vikenda u znaku streljaštva

Dejan Panić November 25, 2022

Naš grad ovoga vikenda biće u znaku streljaštva. Pod pokroviteljstvom Grada Kikinde i Ministarstva odbrane Republike Srbije, u dvorani „Jezero” u subotu i nedelju na rasporedu su dva nadmetanja: drugo kolo Kupa Streljačkog saveza Srbije za seniore i juniore odnosno prvi međunarodni turnir u organizaciji našeg Streljačkog kluba Kikinda, pod nazivom „Kikinda kup”.

Duško Petrov predsednik našeg sportskog kolektiva, istovremeno i istaknuti reprezentativac pištoljaš Srbije, napominje da će manifestaciju otvoriti gradonačelnik Nikola Lukač, u subotu u 13 sati.

– Očekujemo oko 200 strelaca iz država bivše Jugoslavije te Bugarske, a možda i Mađarske. Osim gradonačelnika Kikinde biće tu i gosti iz Ministarstva odbrane. Sve u svemu, očekuje nas istinski dvodnevni praznik našeg sporta u gradu, a verujemo i da će nakon predstojeće premijere, tokom narednih godina, „Kikinda kup” prerasti u tradiciju – veli Petrov.

Sovembar

„Sovembar“ u punom jeku: Sova utina više nego lane

Jelena Trifunović November 25, 2022

Da je u naš grad stiglo više utina nego prošle godine, utvrdila je „Sova patrola” na čelu sa Milanom Ružićem iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Zajedno sa školarcima iz Kikinde i Melenaca, predstavnici tog društva obišli su stabla na kojima borave sove.

-Više od 190 sova je prebrojano, što je više nego prošle godine, a kolege su otišle da obiđu još nekoliko dvorišta u gradskom centru. Vidimo da je najveći broj ptica na listopadnom drveću, lipama, hrastovima, ponekom kestenu. Posle, kad lišće opadne preći će na čemprese i borove- kaže Ružić.

Ističe da nema grada koji je gostoljubiviji prema pticama, Dokaz tome je i što ih stariji Kikinđani rado  upućuju na neka stabla, a svako dete prođe kroz obrazovne programe o zaštiti prirode i istraživanju ptica.

-Vojvođani znaju da u svakom naselju ima zimovališta sova. Nažalost, Vojvodina je prilično obešumljena pa su one prinuđene da ulaze u naselja. Kad je zimi hladno, kad su vetrovi, sneg, nedostatak zaklona, utine se skupljaju u gradskim naseljima. Tu im je,  paradoksalno, čak i bezbednije jer niko ne puca na njih i niko ih ne uznimirava, Takođe, u naša naselja ne ulaze životinje koje se hrane tim sovama kao što su na primer jastreb ili sova buljina. Dobro je to ih je čovek prihvatio i naučio da ima koristi od njih- napominje ornitolog.

Podseća da u Vojvodini, tokom pet meseci, od novembra do marta sove utine pojedu 25 miliona glodara. To su desetine miliona evra uštede poljoprivrednicima. Ružić ukazuje na značaj očuvanja životne sredine, prirodnih resursa i biološke raznolikosti, posebno u uslovima klimatskih promena.

-Skoro svaka zima kod nas protekne gotovo bez snega. I sad je prilično toplo za kraj novembra. Klimatske promene su očigledne, pogledajte oko nas je drveće puno lišća. To utiče na živi svet.

Brigom o sovama po kojima je postala prepoznatljiva širom sveta, Kikinda se istakla i privukla brojne posetioce.

-Ovo je jedanaesta godina kako se održava „Sovembar“. Uključuje se sve više dece i škola, što je potvrda da manifestacija ima budućnost. Čak 13 ekipa je učestvovalo danas na kvizu, najveći broj do sada. Poruka je da čuvamo sove i brinemo o njima kako bismo uživali u njihovom prisustvu- rekla je  Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije Grada Kikinde.

Da zahvaljujući malim pernatim sugrađankama, naš grad privlači sve više posetilaca, ukazuje i Mladen Bogdan, predsednik gradske skupštine.

– Sove su postale zaštitnik znak Kikinde. Brinemo o životnoj sredini i, kao dobri domaćini, pružamo podršku svima koji se trude da zaštite ove retke vrste. Posetioci našeg grada mogu da se upoznaju sa značajem i životom ptica. Naš zadatak je da ih zaštitimo  i promovišemo- poručuje Bogdan.

„Sovembarske” aktivnosti su nastavljene. Osnovci i srednjoškolci su danas u sali „Partizana” predstavili svoje radove na temu sove ušare, a održan je i kviz „Svet sova ušara”.

 

Rečju ka svetlosti

Predstavljen Zbornik poezije slepih stvaralaca „Rečju ka svetlosti“

Jelena Trifunović November 25, 2022

Organizacija slepih i slabovidih „Severni Banat“  priredila je Zbornik poezije slepih stvaralaca „Rečju ka svetlosti“ koji je promovisan danas u prostorijama udruženja. Zastupljene su pesme šest autora iz cele Srbije: Jelke Bota, Danke Avramović Mijatović, Ratomira Šćepića, Emilije Matić, Dragana Popovića Kuruzlije i Jagode Nakrajkućin.

-U Zborniku čije objavljivanje je omogućio Grad Kikinda zastupljene su pesme slepih i slabovidih lica iz cele Srbije od kojih su tri autora iz Kikinde.  Zahvaljujemo se Gradu koji je prepoznao potrebe i značaj projekta kako bi se slepi i slabovidi pesnici predstavili široj javnosti. Ovo je treći zbornik koji je udruženje objavilo- kaže Jagoda Nakrajkućin, jedna od autorki i urednica Zbornika.

Početkom novembra, Kikinda je bila domaćin 23. Smotre stvaralaštva slepih i slabovidih umetnika Srbije koja je okupila učesnike iz cele zemlje.

-Organizacija „Severni Banat“ je, od osnivanja 2007. godine, svojim aktivnostima pokazala da je od velikog značaja za grad, pre svega zbog organizovanja različitih manifestacija- sportskog, kulturnog, edukativnog sadržaja kojima okuplja slepa i slabovida lica, članove njihovih porodica, ali i druge građane. Siguran sam da će sa ovakvim aktivnostima i manifestacijama nastaviti uspešan rad- ukazao je Ivan Ninčić, sekretar Sekretarijata za socijalnu zaštitu.

 

Studio Valjevo

„Terine“ skulpture pred valjevskom publikom

Jelena Trifunović November 25, 2022

Izložbu „Tera- Skulpture” koju čini dvadeset radova u terakoti iz kolekcije Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera” posetioci Internacionalnog umetničkog studija  “Radovan Trnavac Mića” u Valjevu u prilici su da pogledaju do kraja godine.

Postavku čini prikaz umetničkih dela nastalih na Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti čiji su autori eminentni akademski vajari iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Italije, Francuske, Holandije, Turske, Južne Koreje i Japana.

Pred publikom su dela Slobodana i Miroslave Kojić, Ane Bešlić, Mrđana Bajića, Dragane Ilić Kažić, Igora Smiljanića, Branka Ružića, Ivana Kožarića, Koste Angeli Radovanija, Mojice Smerdu, Frančeska Roviela, Antonija Di Tomaza, Eugenija Rinalda, Paole Gasparoto, Zlatka Glamočaka, Jeroena Meijera, Seme Okan Topač, Čung Bovon, Juko Hihare i Kohta Sakaia.

Zahvaljujući Sporazumu o dugoročnoj saradnji sa Internacionalnim studijom iz Valjeva započela je razmena umetničkih produkcija nastalih u okviru godišnjih programskih aktivnosti dve ustanove kulture.

-Ovakve saradnje doprinose prezentaciji i promociji savremene likovne umetnosti kao i internacionalnih kolekcija koje ustanove baštine- navode u CLPU „Tera“.

Internacionalni umetnički studio „Radovan Trnavac Mića“ ugostio je više od 350 umetnika iz celog sveta koji su ostavili na poklon 243 umetnička dela. Odabrana dela iz umetničke kolekcije kikindskoj publici biće predstavljena na izložbi čije je otvaranje zakazano za 2. decembar u Galeriji „Tera“.

Trkulja 3

Umetnički put profesora Đure Radlovića, utemeljivača mozaičkog slikarstva u novijoj istoriji

Igor Crnogorac November 24, 2022

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi održana je tribina – veče posvećeno profesoru Đuri Radloviću, začetniku tehnike mozaika u slikarstvu koji je, prvi put posle 14. veka i Nemanjića, vratio mozaike u srpske crkve.

O njegovom životnom i profesionalnom putu govorio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Kikinđanin, Jovica Trkulja. Profesor Trkulja inicirao je organizovanje tribine jer je, kako je naglasio, veoma važno da ljudi u zavičaju, Kikindi i Nakovu, saznaju za dostignuća i umetničke domete profesora Radlovića.

– Talenat Đure Radlovića zapazili su još nastavnici u školi u Nakovu u koje je kolonizovana njegova porodica. Ipak, posle završene zanatske škole u Kikindi, radio je kao moler. Njegov talenat primetio je jedan profesor kome je krečio stan i nagovorio ga da upiše likovnu akademiju – ispričao je profesor Trkulja o umetničkim počecima prvog slikara mozaičara u Srbiji.

Prvi susret sa ovom tehnikom imao je u Veneciji, u Crkvi Svetog Marka, ukrašenoj mozaikom čije postavljanje je trajalo 600 godina, kaže profesor Radlović.

–  Zatim sam, u toku studiranja, naišao na Hristov portret u Aja Sofiji, to je nešto najlepše što sam u životu video. Počeo sam da radim mozaike fakultativno. Moj profesor me je naterao da specijaliziram tu tehniku iako ona do tada nije ni postojala na fakultetu. Po završetku studija, dobio sam da ukrasim mozaikom kapelu Svete Petke na Kalemegdanu, i tako je počeo moj put u sakralnoj umetnosti.

Slede izrade mozaika u Hristovoj crkvi u Banjaluci, crkvi na Ozrenu, u manastiru kralja Dragutina, crkvama u Bijeljini i Mrkonjić gradu, u Rusiji. I to je samo deo njegovog umetničkog puta.

– Profesor Radlović je pionir na ovom prostoru u novijem vremenu, najveća radionica mozaika u regionu. On je ustanovio tehnologiju, poseban postupak koji je razvio do najvišeg profesionalnog nivoa, zato je i mogao da napravi takvu produkciju. Važno je i to da radionica ima kontinuitet, sve vreme se podiže kvalitet i, tehnološki i poetički, dostiže se najviši nivo – rekao je Radomir Knežević profesor na Fakultetu likovnih umetnosti.

Najnovije, grandiozno delo profesora Radlovića su mozaici koji nastaju uz pomoć njegovih studenata u Crkvi Svetog Marka u Beogradu: ceo crkveni ikonostas, zatim mozaik „Krunisanje cara Dušana” koji se nalazi iznad groba poglavara, „Nedremano oko“ iznad moštiju patrijarha Germana i oltar od venecijanskog murano stakla. Završen je i mozaik Bogorodice ispod kojeg će biti postavljena kompozicija „Pričešća svetih apostola“, dimenzija 19 sa šest metara, koja je već ocenjena kao najveća i najlepša na svetu.

Ahondroplazija 2

Podrška Grada Udruženju „Deca sa ahondroplazijom Srbije”

Igor Crnogorac November 24, 2022

Porodicu Terzin, Davora, Slađanu i malu Stašu, koja boluje od ahondroplazije, juče su u Gradskoj kući primili predsednik gradskog parlamenta, Mladen Bogdan i zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić-Kiurski.

– Razgovarali smo o ahondroplaziji i o našoj Staši – kaže Slađana, Stašina mama, koja je i predsednica udruženja Deca sa ahondroplazijom Srbije sa sedištem u Kikindi. – Predstavnici Grada pružili su nam podršku i ponudili pomoć. Stašine terapije i snimanja ne plaćamo, ali ćemo, kao udruženje, konkurisati za budžetska sredstva naredne godine.

Udruženje okuplja roditelje dece sa retkom bolešću patuljastog rasta, koje u Srbiji ima sedmoro. U planu je da u Kikindi organizuju skup na koji će doći i dve porodice iz inostranstva, iz Crne Gore i Austrije. Osnovna aktivnost roditelja je da terapija novim lekom, koja se sprovodi u svetu, bude dostupna i kod nas, o trošku države. Lek otklanja mnoge komplikacije ove bolesti; njegova cena je 270 hiljada evra godišnje po detetu i potreban je do završetka njegovog razvoja.

Delegacija Udruženja sutra će, tim povodom, imati sastanak u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje u Beogradu, kaže Slađana Terzin i zahvaljuje na dosadašnjoj podršci sugrađanima i Gradu.

Svi koji žele da pomognu Udruženju Deca sa ahondroplazijom Srbije kako bi sva deca dobila adekvatnu terapiju, mogu to učiniti uplatom na žiro račun sa brojem: 200-3551460101016-83.

 

 

 

Pozari 3

Najčešći uzrok požara su neispravne električne instalacije – kako izbeći opasnost

Igor Crnogorac November 24, 2022

Posle dva velika požara koja su se, za samo nedelju dana, dogodila u Kikindi, a koji su, nezvanično, izazvani neispravnim električnim instalacijama, proverili smo kako izbeći nesrećne ishode, posebno u zimskom periodu.

Nepostojanje sigurnosne sklopke, loše uzemljenje, prelimitirani osigurači u razvodnoj tabli, nestručna popravka sa neoriginalnim delovima, najčešći su uzroci požara, saznajemo od Miroslava Zeca, vlasnika firme za električarske usluge „Elektro Zeka ZM“ iz Kikinde. Njegovo preduzeće nosilac je sertifikata „Firma od poverenja“ koji dodeljuje „Centar za istraživanje mišljenja klijenata“ iz Beograda.

– Najveći broj požara, čak 70 odsto, dogodi se zbog neadekvatno limitiranih potrošača, od razvodne table dalje na mreži. U razvodne table sa topljivim osiguračima na navrtanje, prilikom zamene, stavljaju se popravljani osigurači i oni neadekvatne snage, što je veoma opasno. To je onda i najslabija tačka u celoj mreži – kaže Miroslav Zec.

Nažalost, ovakve, stare table, još uvek postoje u 60 odsto domaćinstava. Neuporedivo veću zaštitu omogućavaju automatski osigurači sa FID sklopkom, koja je sada, kao i atest o ispravnosti električnih instalacija, obavezna po zakonu, ali samo za nove objekte. U slučaju kvara bilo gde na mreži, ova sigurnosna sklopka za manje od sekunde isključuje struju u čitavom objektu. Noviji tipovi FID sklopki imaju i „test“ dugme kojim povremeno može da se proveri stanje mreže, napominje Zec.

Odmah posle neadekvatnih i prepravljanih osigurača, najveću opasnost od požara predstavljaju neispravno uzemljenje, neadekvatna popravka uređaja ili instalacija i servisiranje neoriginalnim delovima

– Sve delove i opremu treba kupovati od sertifikovanih proizvođača u prodavnicama elektromaterijala gde se garantuje za kvalitet proizvoda. Takođe, posle 10, 15 godina od postavljanja, treba obavezno proveriti uzemljenje, jer je moguće da dođe do truljenja određenih delova, što može da bude veoma opasno.

Uzroci nesreća, čak sa smrtnim ishodima, često su i neispravni bojleri. Kako oni sadrže i mehaničke delove koji mogu izazovu štetu na instalacijama, i pored postojanja automatskih osigurača i zaštitne sklopke, svakako ih treba isključivati prilikom kupanja ili tuširanja, naglašava Zec.

Kada je u pitanju grejanje na struju, jedino što ovaj električar preporučuje su klima-uređaji i termoakumulacione peći.

– Kvarcne peći ili električni radijatori mogu, posredno, da izazovu požar ukoliko su u blizini lako zapaljivih predmeta, čak i tepiha i prostirki. U svakom slučaju, ne treba ih ostavljati uključenima ukoliko niste u prostoriji – kaže naš sagovornik.

Radi potpune bezbednosti, napominje, navedene mere i kontrole treba sprovoditi i kada su instalacije sasvim nove. Sa strujom treba biti oprezan i veoma obazriv, posebno u zimskim mesecima kada se dodatno opterećuju instalacije često nebezbednim grejnim telima.

Uz to, poslednjih godina, u mnogim domaćinstvima povećava se broj potrošača električne energije, priključuju se novi uređaji, što dodatno opterećuje mrežu instalacija. Slediti savete stručnjaka zato je najmanje je što možemo da učinimo kako bismo izbegli štetu i učinili dom bezbednim mestom za život.

Sednica Parlamenta privrednika, BLIKPRODUKT (4)

Nagrade za uspešne privrednike i firme

Jelena Trifunović November 24, 2022

U Regionalnoj privrednoj komori u Kikindi, na svečanoj sednici Parlamenta privrednika u sredu, uručene su nagrade privrednicima i privrednim društvima za ostvarene poslovne rezultate u godini na izmaku.

U kategoriji privrednih društava, nagrađeni su „Blik produkt“ DOO Kikinda u sektoru industrije i, u sektoru usluga, Javno preduzeće za komunalnu infrastrukturu i usluge Kikinda.

Nagrada za regionalnog lidera otišla je u ruke Dragana Dragana, direktora DOO „Agroseme“ i Milana Subotičkog, direktora i vlasnika DOO „Subotički“ iz Kikinde.

Dodeljene su i jubilarne nagrade Privredne komore Srbije za 2022.godinu. Za 30 godina uspešnog rada dobili su ih: Trgovinsko proizvodno preduzeće „Šole“, Privredno društvo za proizvodnju i prodaju lekovitog bilja „Menta“ iz Čoke, Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge „Markov“ iz Kikinde, „Etalon“ iz Kikinde i Građevinsko preduzeće „Pemir“, takođe iz Kikinde.

Za dve decenije uspešnog poslovanja, jubilarne nagrade uručene su  kikindskim firmama: Zaštitnoj radionici za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida „Lira“, Društvu za proizvodnju i usluge „JJ Hera“ i Proizvodno-trgovinskom preduzeću „Biovet“.

Nagrada Privredne komore Srbije za poslovnog lidera za 2021. godinu pripala je Vitomiru Bjelanoviću, direktoru i suvlasniku firme „Bel kemikals“ iz Banatskog Velikog Sela.