Classic Layout | Page 989 of 1026 | Кикиндски портал

(ВИДЕО) Јубилеј и наставак сарадње са братским градом – гаранција бољих услова живота

Igor Crnogorac November 25, 2022

У Кикинди је данас свечано обележено 40 година од братимљења са румунским Жомбољем и осам година од трајног отварања прелаза Наково-Лунга. У свечаној сали Градске куће, градоначелник Никола Лукач, и председник Општине Жомбољ Дариус Постелнику, потписали су нови протокол о сарадњи, као потврду и најаву наставка партнерства и пријатељства житеља два града.

-Присни односи постоје више од сто година, али је сарадња интензивирана у последњој деценији, учешћем у ИПА пројектима прекограничне сарадње чија реализација је допринела да услови за живот и у Кикинди и Жомбољу буду подигнути на виши ниво. Зелени Банат, Еко-језера, Банат 112, бициклистичке стазе, само су неки од заједничких пројеката – изјавио је Лукач.

Сарадња је, у претходном периоду, обухватила и области културе, спорта, ванредних ситуација и сарадњу младих.

– Ми смо братски народи и ова граница не представља никакву препреку између нас – рекао је председник Општине Жомбољ, Дариус Постелнику – Имамо у плану пројекте за уређење паркова у Кикинди и у Жомбољу, али и друге, нове пројекте којима желимо да подигнемо животни стандард становника.

Свечаности су присуствовали чланови Градског већа и представници Општине Жомбољ, као и шефица Мисије Амбасаде Румуније у Београду, Анка Попа. У програму су учествовали хор „Флорис“ из Жомбоља и хор кикиндског Културног центра, „Атендите“.

По завршетку званичног дела програма, гости и домаћини посетили су Старо језеро и Велики парк. Са скупа је послата порука да, иако не говоримо истим језиком, добро се разумемо и спремни смо да помогнемо једни другима у духу добре комшијске и пријатељске сарадње.

(ВИДЕО) Завршавају се грађевински радови предузети на захтев грађана

Igor Crnogorac November 25, 2022

У Кикинди се ових дана завршавају послови на уређењу путне инфраструктуре и у пешачким зонама на које су, као неопходне, указали грађани. Градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Мирослав Дучић, обишли су данас радове у Улици Николе Тесле у којој се санирају ударне рупе на коловозу, у дужини од 700 метара.

– Моји сарадници и ја ослушкујемо потребе суграђана и трудимо се да реализујемо све што је у нашој могућности. Тако ћемо чинити и убудуће. Међутим, имамо и у наставку ове улице, на Теремијском друму, озбиљан проблем. Овуда пролазе тешки камиони и неопходни су радови које ћемо предузимати уз суфинансирање са свима који користе овај пут – рекао је Лукач.

Радови код Теремијског друма део су последњих овогодишњих грађевинских интервенција. Јавном комуналном предузећу „Кикинда“, које управља саобраћајницама у граду, у ту сврху, опредељена су додатна средства септембарским ребалансом буџета.

– Захтеви грађана су били да се поставе паркинг места у Улици Угљеше Терзина, између бившег Радничког дома и Суда, и код Блока И у Микронасељу – објаснио је Чедо Гверо, в.д. директор ЈКП „Кикинда“. – Реконструисан је и део пешачке зоне код Основне школе „Жарко Зрењанин“.

Укупна вредност радова је 12,5 милиона динара, а извођач је „Еко градња“ из Зрењанина.

Kikinda predstojećeg vikenda u znaku streljaštva

Кикинда овога викенда у знаку стрељаштва

Dejan Panić November 25, 2022

Наш град овога викенда биће у знаку стрељаштва. Под покровитељством Града Кикинде и Министарства одбране Републике Србије, у дворани „Језеро” у суботу и недељу на распoреду су два надметања: друго коло Купа Стрељачког савеза Србије за сениоре и јуниоре односно први међународни турнир у организацији нашег Стрељачког клуба Кикинда, под називом „Кикинда куп”.

Душко Петров председник нашег спортског колектива, истовремено и истакнути репрезентативац пиштољаш Србије, напомиње да ће манифестацију отворити градоначелник Никола Лукач, у суботу у 13 сати.

– Очекујемо око 200 стрелаца из држава бивше Југославије те Бугарске, а можда и Мађарске. Осим градоначелника Кикинде биће ту и гости из Министарства одбране. Све у свему, очекује нас истински дводневни празник нашег спорта у граду, а верујемо и да ће након предстојеће премијере, током наредних година, „Кикинда куп” прерасти у традицију – вели Петров.

„Совембар“ у пуном јеку: Сова утина више него лане

Jelena Trifunović November 25, 2022

Да је у наш град стигло више утина него прошле године, утврдила је „Сова патрола” на челу са Миланом Ружићем из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Заједно са школарцима из Кикинде и Меленаца, представници тог друштва обишли су стабла на којима бораве сове.

-Више од 190 сова је пребројано, што је више него прошле године, а колеге су отишле да обиђу још неколико дворишта у градском центру. Видимо да је највећи број птица на листопадном дрвећу, липама, храстовима, понеком кестену. После, кад лишће опадне прећи ће на чемпресе и борове- каже Ружић.

Истиче да нема града који је гостољубивији према птицама, Доказ томе је и што их старији Кикинђани радо упућују на нека стабла, а свако дете прође кроз образовне програме о заштити природе и истраживању птица.

-Војвођани знају да у сваком насељу има зимовалишта сова. Нажалост, Војводина је прилично обешумљена па су оне принуђене да улазе у насеља. Кад је зими хладно, кад су ветрови, снег, недостатак заклона, утине се скупљају у градским насељима. Ту им је, парадоксално, чак и безбедније јер нико не пуца на њих и нико их не узнимирава, Такође, у наша насеља не улазе животиње које се хране тим совама као што су на пример јастреб или сова буљина. Добро је то их је човек прихватио и научио да има користи од њих- напомиње орнитолог.

Подсећа да у Војводини, током пет месеци, од новембра до марта сове утине поједу 25 милиона глодара. То су десетине милиона евра уштеде пољопривредницима. Ружић указује на значај очувања животне средине, природних ресурса и биолошке разноликости, посебно у условима климатских промена.

-Скоро свака зима код нас протекне готово без снега. И сад је прилично топло за крај новембра. Климатске промене су очигледне, погледајте око нас је дрвеће пуно лишћа. То утиче на живи свет.

Бригом о совама по којима је постала препознатљива широм света, Кикинда се истакла и привукла бројне посетиоце.

-Ово је једанаеста година како се одржава „Совембар“. Укључује се све више деце и школа, што је потврда да манифестација има будућност. Чак 13 екипа је учествовало данас на квизу, највећи број до сада. Порука је да чувамо сове и бринемо о њима како бисмо уживали у њиховом присуству- рекла је Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Града Кикинде.

Да захваљујући малим пернатим суграђанкама, наш град привлачи све више посетилаца, указује и Младен Богдан, председник градске скупштине.

– Сове су постале заштитник знак Кикинде. Бринемо о животној средини и, као добри домаћини, пружамо подршку свима који се труде да заштите ове ретке врсте. Посетиоци нашег града могу да се упознају са значајем и животом птица. Наш задатак је да их заштитимо и промовишемо- поручује Богдан.

„Совембарске” активности су настављене. Основци и средњошколци су данас у сали „Партизана” представили своје радове на тему сове ушаре, а одржан је и квиз „Свет сова ушара”.

Представљен Зборник поезије слепих стваралаца „Речју ка светлости“

Jelena Trifunović November 25, 2022

Организација слепих и слабовидих „Северни Банат“ приредила је Зборник поезије слепих стваралаца „Речју ка светлости“ који је промовисан данас у просторијама удружења. Заступљене су песме шест аутора из целе Србије: Јелке Бота, Данке Аврамовић Мијатовић, Ратомира Шћепића, Емилије Матић, Драгана Поповића Курузлије и Јагоде Накрајкућин.

-У Зборнику чије објављивање је омогућио Град Кикинда заступљене су песме слепих и слабовидих лица из целе Србије од којих су три аутора из Кикинде. Захваљујемо се Граду који је препознао потребе и значај пројекта како би се слепи и слабовиди песници представили широј јавности. Ово је трећи зборник који је удружење објавило- каже Јагода Накрајкућин, једна од ауторки и уредница Зборника.

Почетком новембра, Кикинда је била домаћин 23. Смотре стваралаштва слепих и слабовидих уметника Србије која је окупила учеснике из целе земље.

-Организација „Северни Банат“ је, од оснивања 2007. године, својим активностима показала да је од великог значаја за град, пре свега због организовања различитих манифестација- спортског, културног, едукативног садржаја којима окупља слепа и слабовида лица, чланове њихових породица, али и друге грађане. Сигуран сам да ће са оваквим активностима и манифестацијама наставити успешан рад- указао је Иван Нинчић, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

„Терине“ скулптуре пред ваљевском публиком

Jelena Trifunović November 25, 2022

Изложбу „Тера- Скулптуре” коју чини двадесет радова у теракоти из колекције Центра за ликовну и примењену уметност „Тера” посетиоци Интернационалног уметничког студија “Радован Трнавац Мића” у Ваљеву у прилици су да погледају до краја године.

Поставку чини приказ уметничких дела насталих на Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти чији су аутори еминентни академски вајари из Србије, Хрватске, Словеније, Италије, Француске, Холандије, Турске, Јужне Кореје и Јапана.

Пред публиком су дела Слободана и Мирославе Којић, Ане Бешлић, Мрђана Бајића, Драгане Илић Кажић, Игора Смиљанића, Бранка Ружића, Ивана Кожарића, Косте Ангели Радованија, Мојице Смерду, Франческа Ровиела, Антонија Ди Томаза, Еугенија Риналда, Паоле Гаспарото, Златка Гламочака, Јероена Меијера, Семе Окан Топач, Чунг Бовон, Јуко Хихаре и Кохта Сакаиа.

Захваљујући Споразуму о дугорочној сарадњи са Интернационалним студијом из Ваљева започела је размена уметничких продукција насталих у оквиру годишњих програмских активности две установе културе.

-Овакве сарадње доприносе презентацији и промоцији савремене ликовне уметности као и интернационалних колекција које установе баштине- наводе у ЦЛПУ „Тера“.

Интернационални уметнички студио „Радован Трнавац Мића“ угостио је више од 350 уметника из целог света који су оставили на поклон 243 уметничка дела. Одабрана дела из уметничке колекције кикиндској публици биће представљена на изложби чије је отварање заказано за 2. децембар у Галерији „Тера“.

Уметнички пут професора Ђуре Радловића, утемељивача мозаичког сликарства у новијој историји

Igor Crnogorac November 24, 2022

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди одржана је трибина – вече посвећено професору Ђури Радловићу, зачетнику технике мозаика у сликарству који је, први пут после 14. века и Немањића, вратио мозаике у српске цркве.

О његовом животном и професионалном путу говорио је професор Правног факултета у Београду, Кикинђанин, Јовица Тркуља. Професор Тркуља иницирао је организовање трибине јер је, како је нагласио, веома важно да људи у завичају, Кикинди и Накову, сазнају за достигнућа и уметничке домете професора Радловића.

– Таленат Ђуре Радловића запазили су још наставници у школи у Накову у које је колонизована његова породица. Ипак, после завршене занатске школе у Кикинди, радио је као молер. Његов таленат приметио је један професор коме је кречио стан и наговорио га да упише ликовну академију – испричао је професор Тркуља о уметничким почецима првог сликара мозаичара у Србији.

Први сусрет са овом техником имао је у Венецији, у Цркви Светог Марка, украшеној мозаиком чије постављање је трајало 600 година, каже професор Радловић.

– Затим сам, у току студирања, наишао на Христов портрет у Аја Софији, то је нешто најлепше што сам у животу видео. Почео сам да радим мозаике факултативно. Мој професор ме је натерао да специјализирам ту технику иако она до тада није ни постојала на факултету. По завршетку студија, добио сам да украсим мозаиком капелу Свете Петке на Калемегдану, и тако је почео мој пут у сакралној уметности.

Следе израде мозаика у Христовој цркви у Бањалуци, цркви на Озрену, у манастиру краља Драгутина, црквама у Бијељини и Мркоњић граду, у Русији. И то је само део његовог уметничког пута.

– Професор Радловић је пионир на овом простору у новијем времену, највећа радионица мозаика у региону. Он је установио технологију, посебан поступак који је развио до највишег професионалног нивоа, зато је и могао да направи такву продукцију. Важно је и то да радионица има континуитет, све време се подиже квалитет и, технолошки и поетички, достиже се највиши ниво – рекао је Радомир Кнежевић професор на Факултету ликовних уметности.

Најновије, грандиозно дело професора Радловића су мозаици који настају уз помоћ његових студената у Цркви Светог Марка у Београду: цео црквени иконостас, затим мозаик „Крунисање цара Душана” који се налази изнад гроба поглавара, „Недремано око“ изнад моштију патријарха Германа и олтар од венецијанског мурано стакла. Завршен је и мозаик Богородице испод којег ће бити постављена композиција „Причешћа светих апостола“, димензија 19 са шест метара, која је већ оцењена као највећа и најлепша на свету.

Подршка Града Удружењу „Деца са ахондроплазијом Србије”

Igor Crnogorac November 24, 2022

Породицу Терзин, Давора, Слађану и малу Сташу, која болује од ахондроплазије, јуче су у Градској кући примили председник градског парламента, Младен Богдан и заменица градоначелника, Дијана Јакшић-Киурски.

– Разговарали смо о ахондроплазији и о нашој Сташи – каже Слађана, Сташина мама, која је и председница удружења Деца са ахондроплазијом Србије са седиштем у Кикинди. – Представници Града пружили су нам подршку и понудили помоћ. Сташине терапије и снимања не плаћамо, али ћемо, као удружење, конкурисати за буџетска средства наредне године.

Удружење окупља родитеље деце са ретком болешћу патуљастог раста, којe у Србији има седморо. У плану је да у Кикинди организују скуп на који ће доћи и две породице из иностранства, из Црне Горе и Аустрије. Основна активност родитеља је да терапија новим леком, која се спроводи у свету, буде доступна и код нас, о трошку државе. Лек отклања многе компликације ове болести; његова цена је 270 хиљада евра годишње по детету и потребан је до завршетка његовог развоја.

Делегација Удружења сутра ће, тим поводом, имати састанак у Републичком фонду за здравствено осигурање у Београду, каже Слађана Терзин и захваљује на досадашњој подршци суграђанима и Граду.

Сви који желе да помогну Удружењу Деца са ахондроплазијом Србије како би сва деца добила адекватну терапију, могу то учинити уплатом на жиро рачун са бројем: 200-3551460101016-83.

Најчешћи узрок пожара су неисправне електричне инсталације – како избећи опасност

Igor Crnogorac November 24, 2022

После два велика пожара која су се, за само недељу дана, догодила у Кикинди, а који су, незванично, изазвани неисправним електричним инсталацијама, проверили смо како избећи несрећне исходе, посебно у зимском периоду.

Непостојање сигурносне склопке, лоше уземљење, прелимитирани осигурачи у разводној табли, нестручна поправка са неоригиналним деловима, најчешћи су узроци пожара, сазнајемо од Мирослава Зеца, власника фирме за електричарске услуге „Eлектро Зека ЗМ“ из Кикинде. Његово предузеће носилац је сертификата „Фирма од поверења“ који додељује „Центар за истраживање мишљења клијената“ из Београда.

– Највећи број пожара, чак 70 одсто, догоди се због неадекватно лимитираних потрошача, од разводне табле даље на мрежи. У разводне табле са топљивим осигурачима на навртање, приликом замене, стављају се поправљани осигурачи и они неадекватне снаге, што је веома опасно. То је онда и најслабија тачка у целој мрежи – каже Мирослав Зец.

Нажалост, овакве, старе табле, још увек постоје у 60 одсто домаћинстава. Неупоредиво већу заштиту омогућавају аутоматски осигурачи са ФИД склопком, која је сада, као и атест о исправности електричних инсталација, обавезна по закону, али само за нове објекте. У случају квара било где на мрежи, ова сигурносна склопка за мање од секунде искључује струју у читавом објекту. Новији типови ФИД склопки имају и „тест“ дугме којим повремено може да се провери стање мреже, напомиње Зец.

Одмах после неадекватних и преправљаних осигурача, највећу опасност од пожара представљају неисправно уземљење, неадекватна поправка уређаја или инсталација и сервисирање неоригиналним деловима

– Све делове и опрему треба куповати од сертификованих произвођача у продавницама електроматеријала где се гарантује за квалитет производа. Такође, после 10, 15 година од постављања, треба обавезно проверити уземљење, јер је могуће да дође до труљења одређених делова, што може да буде веома опасно.

Узроци несрећа, чак са смртним исходима, често су и неисправни бојлери. Како они садрже и механичке делове који могу изазову штету на инсталацијама, и поред постојања аутоматских осигурача и заштитне склопке, свакако их треба искључивати приликом купања или туширања, наглашава Зец.

Када је у питању грејање на струју, једино што овај електричар препоручује су клима-уређаји и термоакумулационе пећи.

– Кварцне пећи или електрични радијатори могу, посредно, да изазову пожар уколико су у близини лако запаљивих предмета, чак и тепиха и простирки. У сваком случају, не треба их остављати укљученима уколико нисте у просторији – каже наш саговорник.

Ради потпуне безбедности, напомиње, наведене мере и контроле треба спроводити и када су инсталације сасвим нове. Са струјом треба бити опрезан и веома обазрив, посебно у зимским месецима када се додатно оптерећују инсталације често небезбедним грејним телима.

Уз то, последњих година, у многим домаћинствима повећава се број потрошача електричне енергије, прикључују се нови уређаји, што додатно оптерећује мрежу инсталација. Следити савете стручњака зато је најмање је што можемо да учинимо како бисмо избегли штету и учинили дом безбедним местом за живот.

Седница Парламента привредника, BLIKPRODUKT (4)

Награде за успешне привреднике и фирме

Jelena Trifunović November 24, 2022

У Регионалној привредној комори у Кикинди, на свечаној седници Парламента привредника у среду, уручене су награде привредницима и привредним друштвима за остварене пословне резултате у години на измаку.

У категорији привредних друштава, награђени су „Блик продукт“ ДОО Кикинда у сектору индустрије и, у сектору услуга, Јавно предузеће за комуналну инфраструктуру и услуге Кикинда.

Награда за регионалног лидера отишла је у руке Драгана Драгана, директора ДОО „Агросеме“ и Милана Суботичког, директора и власника ДОО „Суботички“ из Кикинде.

Додељене су и јубиларне награде Привредне коморе Србије за 2022.годину. За 30 година успешног рада добили су их: Трговинско производно предузеће „Шоле“, Привредно друштво за производњу и продају лековитог биља „Мента“ из Чоке, Друштво за производњу, трговину и услуге „Марков“ из Кикинде, „Еталон“ из Кикинде и Грађевинско предузеће „Пемир“, такође из Кикинде.

За две деценије успешног пословања, јубиларне награде уручене су кикиндским фирмама: Заштитној радионици за радно оспособљавање и запошљавање инвалида „Лира“, Друштву за производњу и услуге „ЈЈ Хера“ и Производно-трговинском предузећу „Биовет“.

Награда Привредне коморе Србије за пословног лидера за 2021. годину припала је Витомиру Бјелановићу, директору и сувласнику фирме „Бел кемикалс“ из Банатског Великог Села.