Classic Layout | Page 964 of 1026

U humanitarnoj akciji Crvenog krsta pripremljeno 500 novogodišnjih paketića

Jelena Trifunović December 28, 2022

U akciji solidarnosti „Jedan paketić, puno ljubavi”, sugrađani su donirali 910 kilograma konditorskih proizvoda od kojih su volonteri Crvenog krsta pripremili novogodišnje paketiće za decu u stanju socijalne potrebe. Humanitarnoj akciji odazvale su se škole, vrtići, preduzeća, udruženja građana i drugi.

– Prikupili smo i više od planirane količine slatkiša i slaniša. Pripremljeno je 500 novogodišnjih paketića. tako da ćemo obuhvatiti i drugu decu u stanju socijalne potrebe pored korisnika narodne kuhinje- decu u hraniteljskim porodicama i sa smetnjama u razvoju- kaže za Kikindski portal Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda.

Kraj decembra je vreme i za tradicionalne humanitarne akcije „Čaj od srca” i „Deca deci”. Volonteri Crvenog krsta su na Novogodišnjem bazaru koji traje do 23. do 30. decembra, a sva prikupljena sredstva od dobrovoljnih priloga i prodaje čestitki biće usmerena dečijem odeljenju Opšte bolnice u Kikindi.

Još jedna aktivnost Crvenog krsta- „Zimska škola humanosti”, prilika je da se volonteri ove organizacije upoznaju sa njenom istorijom, principima i aktivnostima, programom prve pomoći, prevencijom trgovine ljudima, smanjenjem rizika od elementarnih nepogoda, kao i promocijom humanih vrednosti.

Novogodišnji koncert Hora „Kornelije Stanković” sa gostima

Igor Crnogorac December 27, 2022

ADZNM „Gusle“ priređuje četvrti novogodišnji koncert – nastup Hora „Kornelije Stanković“, sa dirigentom Evom Aranjoš Francuski.

Gosti koncerta će biti Hor „Polifonika“ iz Sremske Mitrovice, sa dirigentom Jovankom Ivanić i solisti: Matija Francuski, klarinet, Vladimir Jakšić, bariton, i Blanka Hajnal, sopran.

Program će se održati u sredu, 28. decembra, od 18 sati, u sali Narodnog muzeja.

Korinđanje kao važan deo božićnih običaja u Banatu

Igor Crnogorac December 27, 2022

Projekat „Korinđanje – obeležje Badnje večeri u Banatu“ predstavljen je večeras u Narodnom muzeju. Program je obuhvatio scenski prikaz običaja i predstavljanje posnih jela koja se spremaju za Badnje veče.

Autori projekta su muzejski pedagog Dragan Kiurski i viši kustos-etnolog, Slavica Gajić.

– Realizacija projekta trajala je šest meseci. Istraživački deo bili su razgovori sa ljudima i njihovim ranim sećanjima na korinđanje, kao i uspostavljanje paralela između ovog običaja nekada i sad – kaže Kiurski. – Pričali smo sa ljudima u Kikindi i okolnim selima, ali i u Srednjem Banatu i delovima Bačke. Rezultat tog rada je brošura koju predstavljamo večeras. Zatim smo uključili i decu, po dva učenika četvrtog razreda svih osnovnih škola, koji su učestvovali u kreativnom dramskom procesu, scenskom prikazu običaja korinđanja koji prikazujemo publici večeras. Pridružili smo i deset udruženja žena i one su pripremile posna jela koja se služe na Badnje veče, a na večerašnje predstavljanje rezultata projekta pozvali smo i ispitanike iz istraživanja.

Kiurski dodaje da je običaj korinđanja karakterističan za čitav Banat i ocenio da se tradicija danas revitalizuje, da se „Božić danas slavi sa istim žarom kao i pre pedeset godina, možda čak i više“.

Lazar Reljin, učenik četvrtog razreda OŠ „Sveti Sava“ kaže da je ulogu oca u scenskom prikazu o korinđanju pripremao duže od mesec dana.

– Prikazujemo Badnji dan u Banatu u starim vremenima, i tada se još korinđalo. I odrasli ljudi su oblačili naopako odeću i odlazili da korinđaju. Pili su vino i rakiju, pa se dešavalo i da se potuku – kaže Lazar.

Brankica Mikalački, predsednica Udruženja žena „Vreteno“ iz Iđoša kaže da se u ovom mestu mnogo pažnje poklanja očuvanju tradicije.

– U našem udruženju na Badnji dan okupimo decu, pravimo badnjake za crkvu, deca korinđaju, a zatim ih počastimo posnim jelima koje pripremamo. Za večeras smo pripremili iđoške đakonije: punjenog šarana iz iđoškog ribnjaka, čorbast pasulj, posnu pogaču „badnjaču“ i šljive pečene u rerni – kaže Brankica.

Badnji dan i korinđanje oduvek su bili puni radosnih događaja za decu, napominje Radojka Vujadinov, predsednica Etno–građanskog društva „Suvača“ iz Kikinde.

– Bilo bi lepo da se svi ti običaji obnove – kaže Radojka. – Naše članice su za ovu prezentaciju pripremile piroge sa raznim zaprškama, nasuvo sa makom, pitu sa pirinčem i sa kupusom po receptu starom više od sto godina koji je moja majka donela iz Bosne. Svaki kraj ima svoje običaje i zato je lepo da se ovako spojimo i da se svi oni predstave.

Svečana sala Muzeja bila je večeras prepuna Kikinđana i gostiju, a zatim se prešlo na degustaciju starih jela, koja nisu zaboravljena i dok je ovakvih čuvara tradicije, nikada neće ni biti.

Članovima „Čigre“ stigla donacija od sto hiljada dinara za ekskurziju i opremu

Igor Crnogorac December 27, 2022

Društvu za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Čigra“ u Kikindi danas je uručen donatorski ugovor na iznos od sto hiljada dinara, kao plod saradnje Grada i Kompanije „Meridijanbet“. U prostorijama Društva uručenju su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač i sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, Miroslava Narančić.

– Meridijan“ je društveno odgovorna kompanija, ovo nije prvi put da sarađujemo. Danas imamo zadovoljstvo da „Čigri“ uručimo donaciju za koju sam siguran da će je iskoristiti na kvalitetan način. Grad Kikinda nastavlja saradnju sa „Meridijanom“, ali i sa drugim donatorima jer želimo da pomognemo ovim dragim osobama u „Čigri“. Očekujem da ćemo, u narednom periodu, ostvariti zajedničke projekte i ulaganja u neki lepši prostor i u mnogo više sadržaja za njih – rekao je Lukač.

Svečanosti dodele donacije prisustvovali su članovi Društva, korisnici dnevnog boravka i njihovi roditelji. Na donaciji se zahvalila predsednica, Zagorka Novakov.

– Sredstva ćemo utrošiti na ekskurziju koju su deca želela, verovatno na proleće, a ostatak na opremu koja nam je potrebna – rekla je Novakova.

„Meridianbet“ ima stalne akcije prikupljanja sredstava za brojne namene.

– Trudimo se da pomognemo onima kojima je pomoć najpotrebnija. Kada vidimo da su sredstva, kao ovde, otišla u dobre ruke i da će biti iskorišćena na ovako lep način, onda se još više radujemo. Nadamo se da ćemo i ubuduće imati prilike da pomognemo, kako ovom društvu, tako i drugima – rekla je Jelena Jocić iz kompanije „Meridijanbet“.

Svi današnji gosti, od mladih članova „Čigre“ dobili su novogodišnje poklone koje su oni sami izradili na svojim radionicama. Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Čigra“ ima 25 članova i kontinuirano sprovodi aktivnosti radi socijalizacije i inkluzije svojih članova

Značajna podrška Pokrajinske vlade Kikindi: U 2023. postrojenja za prečišćavanje vode u četiri sela

Jelena Trifunović December 27, 2022

Da Grad Kikinda i u narednoj godini može da računa na konkretnu podršku Pokrajinske vlade u realizaciji razvojnih projekata i investicionih ulaganja, svedoči crno na belo, budžet AP Vojvodine za 2023. godinu usvojen na poslednjoj skupštinskoj sednici.

Rešavanje problema pijaće vode u selima biće započeto u narednoj godini izgradnjom mini postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Nakovu, Mokrinu, Banatskom Velikom Selu i Iđošu, za šta je u pokrajinskoj kasi opredeljeno 160 miliona dinara.

U intervjuu za Kikindski portal, pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak ističe koji će to sve projekti biti podržani, a koji su uspešno privedeni kraju zahvaljujući potpori sa pokrajinskog nivoa.

– Srpska napredna stranka je 2016. godine preuzela odgovornost za rukovođenje Pokrajinskom vladom i tada je budžet bio za 46 milijardi dinara manji nego što je projektovani budžet za 2023. godinu, što govori u prilog svim ekonomskim i finansijskim pokazateljima. Ono što karakteriše budžet pokrajine za 2023. je njegov kapitalni deo od 34,5 milijardi dinara, koji praktično čini 32%. U periodu od 2016. do 2023.godine vi imate povećanje izdvajanja u svim segmentima , a ono što je posebno važno je to što su u fokusu najznačajniji projekti koje podržava AP Vojvodina i u oblasti zdravstva, poljoprivrede, komunalne infrastrukture, socijalne politike…- ukazuje poslanica u Skupštini AP Vojvodine Stanislava Hrnjak.

Zahvaljujući sredstvima iz pokrajinske kase, u Kikindi se intenzivno radi na rekonstrukciji vodovodne mreže. Investiranje se nastavlja i u 2023.godini.

-Dok dinamika izgradnje fabrike vode u Kikindi teče svojim tokom i u predviđenim rokovima, mi smo na listu prioriteta uvrstili rešavanje problema pijaće vode u selima. Za to su planirana sredstva. Ono što je dogovoreno je da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedi najveći deo sredstava, prema onome što imamo kao projekciju potrebnih ulaganja za prva četiri sela. To je 160 miliona dinara, a grad Kikinda 80 miliona, nakon čega će se nastaviti i u 2024.godini sa rešavanjem ovog pitanja u ostalim seoskim mesnim zajednicama. Pored tih izdvajanja, za uređenje kanalske mreže Kikindi je opredeljeno 20 miliona, a za atarske puteve i izgradnju otresišta 5 miliona dinara. – precizira Hrnjak.

Značajne stavke za poljoprivredu i vodoprivredu

-Kako sam istakla i na poslednjoj sednici Skupštine, budžet za poljoprivredu u AP Vojvodini prvi put je prešao onu psihološku granicu od 10 milijardi dinara i iznosi 10,27 milijardi dinara. Povećan je za 22,8 odsto, dok je budžet za integralno upravljanje vodama veći za 44 odsto i iznosi 6,78 milijardi dinara. Za izgradnju postrojenja za pijaću vodu u seoskim sredinama planirano je 481,69 miliona, ukazuje naša sagovornica.

-Za JVP „Vode Vojvodine” koje je stalni partner lokalnim samoupravama opredeljeno je 6,12 milijardi. „Vode Vojvodine” su potpisale ugovor sa 38 od 45 lokalnih samouprava u Vojvodini, a pomažu i one sa kojima nemaju sklopljene ugovore. To su pitanja koja lokalne samouprave nemaju kapacitete da same rešavaju. Takođe, za skupštinskom govornicom sam istakla važnost činjenice da je milijardu dinara namenjeno za unapređenje ruralnih sredina, što je takođe, od velike važnosti- napominje pokrajinska poslanica.

Iz pokrajinske kase za Kikindu: Od komunalne infrastrukture do škola i kulture

Naša sagovornica ukazuje da je ukupno ulaganje iz budžeta APV u tekućoj godini dostiglo 450 miliona dinara. Kada je reč o rekonstrukciji vodovodne mreže, ističe, Uprava za kapitalna ulaganja finansirala je projekte u u oblasti vodosnabdevanja sa 200 miliona za zamenu 8 km vodovodne mreže, od čega je 95 miliona realizovano u ovoj godini, a radovi se nastavljaju zamenom azbestnih cevi u narednoj godini- ukazuje Hrnjakova i ističe da je grad aktivno učestvovao na brojnim konkursima. Predočava poduži spisak ulaganja u godini na izmaku:

-Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je za magistralni vod opredelio 36 miliona, 12 miliona za uređenje atarskih puteva, 3,6 miliona za izgradnju kanalizacione mreže. Sekretarijat za sport i omladinu 5 miliona za investiciono održavanje objekta FK „Crvena zvezda“ u Ruskom Selu, Sekretarijat za građevinarstvo, energetiku i saobraćaj obezbedio je 4,8 miliona za uvođenje sistema za merenje brzine vozila na raskrsnicama Miloša Velikog, Stevana Sinđelića i Stevana Sremca,. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam je 3,3 miliona obezbedio za izradu Prostornog plana Kikinde i Plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde, a za rekonstrukciju crpne stanice Jaša Tomić milion dinara. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje finansirao je radove i nabavku opreme u više škola: „Jovan Popović”, „Žarko Zrenjanin”, Tehnička škola, „Feješ Klara”, „Gligorije Popov”, Ekonomsko-trgovinska škola, „Milivoj Omorac”, „Vasa Stajić”, Srednja stručna škola, „Miloš Crnjanski”.

Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj i međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu dao je 3 miliona za Dane ludaje, a milion za izradu dokumentacije za izgradnju biciklističke staze. Sekretarijat za energetiku i građevinarstvo 2, 2 miliona za projekat štedljive rasvete u Sportskom centru „Jezero”, a Sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine za regresiranje prevoza srednjoškolaca 5 miliona. Za projekat Ekolejks, Sekretarijat za finansije dao je dva miliona dinara, Pokrajinski sekretarijat za kulturu 1,5 miliona za realizaciju projekta izrade protivpožarne PTD za zgradu Kurije, a 400.000 dinara za projekat Narodnog pozorišta. Pokrajinski sekretarijat za sport je izdvojio 678.000 dinara za OFK Kikindu. Za izgradnju javne rasvete od industrijske zone „Rasadnik“ do Svetosavske ulice nedavno je opredeljeno 54,2 miliona dinara. Ukupna ulaganja iz pokrajinske kase u narednoj godini uz nenamenske transfere i tekuće prihode za pripremno predškolski program premašiće 550 miliona, navodi Stanislava Hrnjak.

Budžet AP Vojvodine veći za petinu

Skupština AP Vojvodine na poslednjoj sednici usvojila je predlog pokrajinskog budžeta za 2023.godinu čija visina je 108,5 milijardi dinara što je za 20,1 milijardu odnosno 22,7 odsto više u odnosu na ovogodišnji budžet. Fiskalni deficit projektovan je u iznosu od 9,3 milijardi što je 9,5 odsto ukupnih prihoda- navodi poslanica iz Kikinde koja je u Skupštini Vojvodine predsednica Odbora za obrazovanje i nauku i predsednica Zelene parlamentarne grupe.

-O kapitalnom delu budžeta svedoče i planirana rekonstrukcija Kamenice 3, rekonstrukcija Kamenice 1, rekonstrukcija klinika za urologiju, oftalmologiju, maksifacijalnu hirurgiju, otorinolaringologiju i plastičnu hirurgiju u Kliničkom centru Vojvodine, zatim jedinice intenzivne nege na kardiohirurgiji Instituta za kardiovaskularne bolesti- ukazuje na pojedina od planiranih ulaganja.

I gradska pijaca udruženim sredstvima

-Najveći kapitalni projekat koji je Pokrajinska vlada podržala na teritoriji grada u prethodnom periodu je izgradnja nove, moderne gradske pijace. Ukupna investicija vredna je 334 miliona dinara, od čega je pokrajina izdvojila nešto više od 72 odsto što je 242 miliona dinara, a Grad Kikinda 92 miliona- podseća naša sagovornica.

Politički program SNS

Stanislava Hrnjak izabrana je za poslanicu u Skupštini AP Vojvodine na izborima u junu 2020. Sa značajnim političkim iskustvom i talentom, uspešno zalaganje za svoj grad kod viših instanci, temelji na jasnoj viziji razvoja i prepoznavanju potreba građana kao okosnicama politike SNS.

-Politički program i politički ciljevi Srpske napredne stranke sada su praktično došli na jedan nivo diskusije o postignutim rezultatima za ove godine, gde se priča o obimu i kvalitetu rezultata koji više niko neće moći da spusti lestvicu niže. Podigli smo standard očekivanih rezultata zahvaljujući programu i političkim ciljevima Srpske napredne stranke- jasna je Hrnjak, koja je, kao poverenica, zajedno sa Nikolom Lukačem, na čelu Gradskog odbora naprednjaka.

Uvažili prigovore pijačara: Postavljena vrata, biće u funkciji za nekoliko dana

Jelena Trifunović December 27, 2022

U Javnom preduzeću za komunalnu infrastrukturu Kikinda nisu ostali gluvi na primedbe prodavaca na kikindskoj pijaci. Nakon što su se uselili u nov, prostran i moderan pijačni prostor, sa dolaskom hladnijeg vremena ispostavilo se da bi ulaze u pijacu trebalo zatvoriti.

Promaja na radnom mestu nije dobrodošla, a ne prija ni kupcima.

Klizna vrata na sva tri ulaza sada su postavljena, a posle povezivanja sa električnim instalacijama, biće, kako saznajemo, u funkciji narednih dana.

Novi ciklus „Uzmi račun i pobedi”

Jelena Trifunović December 27, 2022

Vlada Republike Srbije, uz podršku NALED-a, organizuje novi ciklus nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“. Prvi krug trajaće od 12. januara do 25. februara 2023, a umesto slanja fiskalnih računa u kovertama, građani će pravo učešća ostvariti registrovanjem računa putem mobilne aplikacije „Uzmi račun i pobedi“, koju je razvila Poreska uprava Srbije.

Aplikacija „Uzmi račun i pobedi“ dostupna je u Gugl Plej i Epl prodavnicama, a skeniranje računa počelo je od subote, 24. decembra. U igri mogu da učestvuju samo računi koji sadrže QR kod, a druga važna novina jeste da svaki račun može da bude dobitni – nije propisana minimalna vrednost i svaki učesnik može da registruje neograničeni broj računa.

Ukupni nagradni fond obuhvata 10 stanova u Beogradu, ukupne vrednosti od skoro 1,7 miliona evra. Predviđeno je pet javnih izvlačenja, u emisiji koja će biti emitovana uživo na Prvom programu RTS-a, subotom od 18 časova, od 28. januara do 25. februara. U svakoj od emisija biće dodeljena po dva stana. Pravo učešća u prvom i svakom narednom izvlačenju imaće fiskalni računi uneti do 12 časova na dan izvlačenja. Oni računi koji budu registrovani nakon toga ili koji ne budu izvučeni u emisiji, imaju pravo učešća u narednom izvlačenju. Takođe, svi računi koji ne budu dobitni u ovom krugu nagradne igre, biće u konkurenciji za nagradu u drugom krugu nagradne igre u drugoj polovini 2023. godine.

Pravo učešća imaju svi punoletni građani sa prebivalištem ili boravištem u Republici Srbiji, a procedura registracije za učešće je vrlo jednostavna. Nakon preuzimanja i instaliranja aplikacije, potrebno je da se napravi korisnički nalog. Neophodno je uneti broj mobilnog telefona, ime i prezime, mesto, adresu i broj lične karte i označiti polja koja potvrđuju da je reč o punoletnoj osobi i da prihvata pravila nagradne igre i privatnosti. Nakon klika na dugme „Registracija“, učesnik će na broj mobilnog telefona dobiti SMS poruku sa kodom koji je potrebno uneti u aplikaciju i završiti kreiranje profila. Svaki građanin, pored svog, u aplikaciji može da otvori još četiri naloga, primera radi za članove svoje porodice što će olakšati starijim osobama i drugim licima kojima je potrebna pomoć s novom tehnologijom, da učestvuju u nagradnoj igri.

U igri mogu da učestvuju samo računi koji sadrže QR kod i izdati su na teritoriji Republike Srbije u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji. Svaki fiskalni račun može da bude registrovan u aplikaciji na dva načina – jednostavnim skeniranjem QR koda ili ručnim unošenjem PFR broja i PFR vremena, koji su otisnuti na donjoj polovini svakog računa. Važno je obratiti pažnju na to da je reč o vrsti računa „Promet-prodaja“ (oznaka se nalazi u gornjem delu računa, iznad spiska kupljenih proizvoda ili usluga). Aplikacija će svakom učesniku poslati obaveštenje da li je uspešno uneo račun i neće dozvoljavati registraciju istog računa više puta. Takođe, učesnici će moći da ostvare uvid u sve svoje skenirane račune putem aplikacije, tako da ne moraju da čuvaju račune u papiru.

Za svaki uspešno skenirani ili ručno uneti račun, učesnici će dobijati svoj jedinstveni kod koji se sastoji od dva slova i šest brojeva (npr. AA000000). Umesto koverata iz bazena, u novoj nagradnoj igri biće izvlačeni ovi kodovi. Do dobitnog koda će se dolaziti izvlačenjem kuglica iz bubnja Državne lutrije Srbije, u studiju Radio-televizije Srbije.

Sva pitanja o nagradnoj igri građani će moći da postave kontakt centru koji će voditi NALED, putem i-mejl adrese kontakt@uzmiracun.rs. Kao i do sad, najvažnije informacije o „poreskoj lutriji“ i suzbijanju sive ekonomije biće dostupne na nacionalnom portalu www.uzmiracun.rs.

Kikindski istoričari predstavili knjigu o nemačkom stanovništvu u našem gradu

Igor Crnogorac December 26, 2022

Knjiga „Istorija Nemaca u Velikoj Kikindi“ predstavljena je večeras u Narodnom muzeju. Autori su viši kustos istoričar Vladislav Vujin, kustos istoričar Miloš Pušara i arhivar istoričar Vladimir Dudić.

Prva kolonizacija nemačkog stanovništva po Vojvodini sprovedena je dvadesetih godina 18. veka. U većem broju Nemci se pojavljuju tek sredinom 18. veka. Knjiga je pokušaj da se prikaže sinteza, odnosno istorija velikokikindskih Nemaca, od dolaska u ove krajeve, do nestanka Nemačke zajednice, kaže Miloš Pušara koji je na knjizi radio četiri godine, od kada je zaposlen u kikindskom muzeju.

– Pored toga, veliku pažnju posvetio sam stradanju Nemaca. Mislim da je ovo prvi pokušaj u novijoj istoriji da se piše o nemačkoj zajednici, imajući u vidu teško ratno nasleđe. Nije bilo popularno pisati o Nemcima, ali sada su se okolnosti promenile i mislim da je pravo vreme da se napiše nešto o nemačkoj zajednici – kaže Pušara.

Za arhivsku građu u knjizi bio je zadužen Vladimir Dudić, dok je Vladislav Vujin svoj deo izučavao deset godina.

– Bavio sam se zanimljivostima, poput novinarskih priča, na primer o potpuno zaboravljenoj glumici Idi Bauer koja je bila rođena Kikinđanka i odavde je otišla kao petnaestogodišnja devojčica. Krajem 19. veka igrala je na scenama u Beču, Hanoveru, Hamburgu i Berlinu. Njen rad ostavio je traga u nemačkom pozorištu, umrla je početkom pedesetih godina 20. veka. Nikada se nije vratila u Kikindu – priča Vujin.

U istoriji Nemaca koji su ostavili trag u svojim profesijama, dodaje Vujin, izdvaja se i Artur Horn koji je u Kikindi živeo samo tri i po godine i zaslužan je za stvaranje nemačkog nacionalnog identiteta poč 19. veka. Kao urednik novina „Gross Kikindaer Zeitung“ („Velikokikindske novine“) borio se protiv mađarizacije nemačkog stanovništva. Pošto je pobegao iz Kikinde, u Minhenu je napisao knjiggu o tome. Horn je, tokom okupacije, dobio svoju ulicu kada su preimenovani nazivi svih ulica u gradu.

Do kraja Drugog svetskog rata u Velikoj Kikindi 29 odsto stanovnika činili su Nemci i ostavili su trag u mnogim oblastima, a često su bili i u izvršnoj vlasti. Od oslobođenja 1944. godine njihov broj se drastično smanjuje.

Večeras predstavljena knjiga drugi je deo trilogije, kažu autori. Na prvom delu, knjizi „Istorija Jevreja u Velikoj Kikindi“, izdatoj 2016. godine, takođe je radio Vujin, tada sa kolegama istoričarima Tijanom Rupčić, Markom Miloševim i Srđanom Sivčevim. O istoriji nemaca u ovim krajevima knjiga je trebalo da izađe naredne, 2017. godine. Autori se sada nadaju da poslednji deo trilogije, o istoriji mađarskog stanovništva, neće dugo čekati da izađe na svetlost dana.

Uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i saradnju sa verskim zajednicama, knjigu „Istorija Nemaca u Velikoj Kikindi“ izdao je Narodni muzej Kikinda.

Doneta odluka o Gradskim priznanjima: Milan Prunić Duma je Zaslužni građanin Kikinde

Igor Crnogorac December 26, 2022

Komisija za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja donela je odluku o dodeli gradskih priznanja za 2022. godinu.

Priznanje „Zaslužni građanin Kikinde“, kao najveće gradsko priznanje, dodeljuje se Milanu Pruniću Dumi.

Priznanje „Nika Mirkov“, za zasluge u oblasti sporta, dodeljuje se Ronilačkom klubu „Orka“ za izuzetne rezultate i iskazanu humanost u sportu.

Dobitnici posebnih priznanja u oblasti obrazovanja su Radovan Dražić i Milan Dragosavac.

Priznanje u oblasti obrazovanja „dr Pavle Kenđelac“ biće dodeljeno Oliveri Lazić, za trajan doprinos razvoju obrazovanja u Kikindi

U oblasti zdravstva, ove godine priznanje „Dr Ranko Petrović“ dobija dr Gojko Ljuboja, za doprinos razvoju zdravstva i kontinuiranu brigu o zdravlju građana Kikinde

Priznanje u oblasti privrede i preduzetništva „Mihael Bon“, za poseban doprinos razvoju privatnog preduzetništva u Kikindi, biće uručeno porodici Vukić.

Za humanitarni rad i iskazano dobročinstvo, priznanje u oblasti humanosti i dobrotvornog rada, „Melanija Nikolić Gaičić“, dobiće Andrijana Gajin.

Komisija za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja donela je i odluku o dobitnicima pohvala:

Uruženje građana „Eš“ – za podsticanje međunarodne saradnje i promociju grada Kikinde,

Restoran „Nacionalna klasa 0230“ i Pekara „Ristevski“ – za iskazanu humanost tokom pandemije Kovid 19,

Radovan Subinu – za promociju gastronomskih specijaliteta Kikinde i

Škola fudbala „Mladi vukovi“ – za promociju sporta i zdravih stilova života.

Nagrada, priznanja i pohvale biće uručene na svečanosti u Gradskoj kući u sredu, 28. decembra.

Grad finansijski podržao 43 lekara na specijalizaciji i subspecijalizaciji

Igor Crnogorac December 26, 2022

U Svečanoj sali Gradske kuće danas je gradonačelnik Nikola Lukač potpisao ugovore o finansijskoj pomoći sa specijalizantima i subspecijalizantima, zaposlenim u kikindskoj Opštoj bolnici. Svečanosti su prisustvovali i v.d. direktorica Bolnice, dr Vesna Tomin, zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski i sekretar Sekretarijata za socijalnu zaštitu, Ivan Ninčić.

Rad 38 specijalizanata i pet lekara koji su na subspecijalizaciji Grad je, ove godine, podržao sa po 60 hiljada dinara. Gradonačelnik Lukač zahvalio je lekarima za njihovo dosadašnje angažovanje i izrazio želju da ostanu u našem gradu i po završetku specijalizacije.

– Ovi lekari su odvojeni od svojih porodica, a svi smo svedoci koliko su naporno i požrtvovano radili u vreme pandemije. Pomažemo im zbog onoga što su već učinili i zbog svega što će tek uraditi za naše građane. Mi ovu pomoć ne vidimo kao trošak, nego kao investiciju, jer je stav nas u Gradskoj upravi da je pojedinac na prvom mestu, u svakom segmentu našeg društva – rekla je Dijana Jakšić Kiurski. – Kvalitet zdravstvene zaštite možemo da unapređujemo obezbeđivanjem opreme i dijagnostičkih aparata, ali je najvažnije da ulažemo u kadar – u znanje, kapacitet i sposobnosti lekara. Ovo je ulaganje u budućnost i ponosni smo na to. Sa finansijskom podrškom nastavićemo i u narednim godinama.

U ime bolnice i kolega zahvalila se v. d. direktorica Bolnicem dr Vesna Tomin, koja je istakla da je, na ovaj način, Gradska uprava jasno stavila do znanja zdravstvenim radnicima i građanima da joj je veoma stalo do kvaliteta zdravstvene zaštite stanovništva.

– Pored rekonsturisane Bolnice i najsavremenije opreme, imaćemo i edukovani kadar koji će, na najbolji mogući način, pružiti zdravstvenu zaštitu svim našim stanovnicima. Kikindska bolnica je jedna od tri koja je ušla u uži izbor Ministarstva zdravlja za nabavku najsavremenijeg 64-slojnog CT skenera i mi ćemo, za mesec i po dana, treći u Vojvodini imati ovaj aparat. Naši specijalizanti su uvek na klinikama pohvaljivani da su među najboljima jer dolaze sa dobrom pripremom – rekla je dr Tomin.

Ona je objasnila da najviše lekara nedostaje na Internom, a zatim i na svim ostalim odeljenjima. Bolnica zapošljava 85 lekara, a optimalno bi bilo da ih ima 19 više, što potvrđuje potrebu da što više lekara koji su na specijalizaciji i ostane u ustanovi koja ih je školovala. Jedan od njih je Kikinđanin Stevan Krnić, koji završava specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva.

– Zahvalan sam Gradskoj upravi na pomoći. Ovo je drugi put da je lokalna samouprava finansijski podržala moje obrazovanje jer sam već bio dobio pomoć za odlazak u Rusiju na razmenu studenata – kaže dr Krnić. – Definitivno ostajem u svom gradu, moji preci su odavde i ne planiram da odem osim, možda, na dodatno usavršavanje, kako bih pomogao razvoju akušerstva i ginekologije. Znanje koje sam stekao u tericijarnoj zdravstvenoj ustanovi želim da donesem u svoj grad i da što bolje lečim svoje sugrađane.

Kako zakonski nisu obavezni da se zadržavaju u zdravstvenoj ustanovi koja ih je školovala, neki od lekara uskoro će i otići. Jedan od njih je doktor Aleksandar Mladenović, specijalizant radiologije iz Leskovca koji je u Kikindi sa suprugom, takođe lekarom, živeo pet godina.

– Drago mi je da sam pozvan na ovaj skup i ovo smatram priznanjem za svoj rad u ovom gradu, od primarne zaštite do bolnice, na raznim odeljenjima. Za mene je to i lična i moralna satisfakcija. Grad Kikinda se pozicionira na mapi gradova u kojima ljudi žele i hoće da rade – rekao je dr Mladenović.

Inače, Opšta bolnica je, do pre nekoliko godina, imala dovoljno sredstava da isplaćuje specijalizantima naknade za odvojen život, što se odvajalo od iznosa koji dobija od Ministarstva za materijalne troškove. Kako Ministarstvo ne uplaćuje novac za školovanje lekara, a Bolnica, koja takođe nije u zakonskoj obavezi, nema dovoljno novca, pomoć lokalne samouprave za čak 43 specijalizanta, od neprocenjivog je značaja.

U Opštoj bolnici nadaju se da će svoje specijalizante uspeti i da zadrže jer, kako kaže dr Tomin, rade sa njima, obučavaju ih i – računaju na njihov doprinos što boljoj zdravstvenoj zaštiti građana Kikinde.