Classic Layout

КУД Наково 3

Новогодишњи концерт чланова културно-уметничког друштва традиционалан је и у Накову. Одржан је вечерас, у сали биоскопа, на задовољство великог броја мештана.

КУД „Извор“ има две млађе фолклорне секције, ревијални ансамбл и женску певачку групу са, укупно, 80 чланова.

– Вечерас се представљамо са Уначким колом , играма из Лесковца и имамо соло тачку – игре Словака – каже председница КУД-а, Сања Роквић.

Гости концерта били су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Захваљујем члановима КУД „Извор“ на очувању традиције и културе наших народа, као и Месној заједници на изузетној сарадњи са Градском управом. Ми  заиста, са задовољством, подржавамо њихов рад.

У програму су учествовали и гости – Женска певачка група „Етна“ КУД „Царза“ из Апатина и чланови Српског аматерског КУД „Свети Сава“ из Кањиже. Препуна сала мештана Накова и њихових гостију показује да култура има јако упориште у овом месту у којем се фолклор и песме завичаја генерацијама чувају од заборава.

козарци куд

Културно-уметничко друштво „Петар Кочић“ у Новим Козарцима одржало је  вечерас за своју публику традиционални Новогодишњи концерт.

Присуствовали су му градоначелник Никола Лукач и чланови Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Љубан Средић, задужен за пољопривреду и месне заједнице.

– Веома је важно да задржимо културно-уметничка друштва у селима, како бисмо обезбедили што срећнију, здравију и културнију будућност новим генерацијама јер у граду постоје институције које се тиме баве – рекла је Мицковска. – Драго ми је да смо овде да подржимо њихов рад.

Чланови КУД-а и гости концерта, ђаци из Основне школе „Иво Лола Рибар“ из овог места, извели су богат програм у препуној сали Дома културе.

– На репертоару су нам игре из околине Трстеника, из Лесковца, Црноречја и Врањског поља. Наш КУД има педесетак чланова који су активни у млађој и средњој дечијој групи, групи ветерана и мушкој певачкој групи – сазнајемо од председнице КУД-а „Петар Кочић“, Драгане Карановић.

Захваљујући ентузијазму и труду талентованих фолклораца и певача, Козарчани су имали вече за памћење и понос на младе генерације које стасавају чувајући културу и традицију свог народа.

Мимозе

„Ружа је краљица, а мимоза принцеза цвећа”. Прве мимозе јутрос су стигле у Кикинду- из Херцег Новог право на штанд уличног продавца испред Лидла. Јарко жуте, нежне и мирисне – тешко им је одолети. Свега два дана након календарског почетка зиме, пожуриле су да најаве пролеће.

У част овог цвета, сваке године, почев од 1969. фодине, у Херцег Новом одржава се празник мимозе.  Овај цвет је пореклом из Аустралије. Занимљиво је да основна врста није жуте, већ розе боје.

Да букетом нежног цвећа неког  обрадујете или додате мало сунчане боје у свом дом данас је било потребно издвојити 200 и 300 динара.

Инд. зона 2

Индустријску зону данас је обишао градоначелник Никола Лукач са сарадницима. Примопредаја Зоне извршена је 20. децембра, извођач радова био је АД „Градитељ“.

Индустријска зона „Расадник“ налази се на траси будуће брзе саобраћајнице Бачки Брег–Сомбор–Кикинда–Наково. У близини је међународне пруге и пристаништа на каналу Дунав–Тиса–Дунав.

Инфраструктурно је готово потпуно опремљена – недостаје још пречистач отпадних вода који ће бити ускоро постављен. Најновија инвестиција стигла је из Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, од којег је Град добио 55,4 милиона динара за изградњу јавне расвете од кружног тока Шумица до нове индустријске зоне.

енергетски заштићен купац

Материјални положај, укупан месечни приход домаћинства и број чланова, имовно стање, остварено право на новчану социјалну помоћ, дечији додатак, увећани додатак за помоћ и негу другог лица, здравствено стање члана домаћинства – услови су за стицање статуса  енергетски заштићеног купца који су дефинисани Владином уредбом којом је број корисника проширен. Подношење захтева за остваривање права на попусте за коришћење електричне енергије, природног гаса или топлотне енергије почело је 19. децембра, прецизира Младен Богдан, председник градске скупштине.

– Захтеви могу да се подносе даном ступања на снагу нове Уредбе у Услужном центру Градске управе на шалтеру број два. Формулари могу да се нађу на сајту Министарства енергетике, на сајту Града Кикинде и на писарници Услужног центра. За разматрање по захтевима задужена је Канцеларија за смањење сиромаштва.

Грађани могу да остваре попуст  на један енергент, односно да се определе између електричне енергије, природног гаса и топлотне енергије. Попусте могу да остваре и домаћинства која имају задужења.

-Влада је за ову намену издвојила четири милијарде динара што је знатно више у односу на 1,3 милијарде које су биле опредељене до сада. То показује јасну политику Владе усмерену ка грађанима у доба енергетске кризе- указује Богдан.

Енергетски угрожени купац стиче право на умањење месечне обавезе електричну енергију, за све месеце:

1) за једночлано домаћинство – 120 кWх месечно;

 (2) за двочлано и трочлано домаћинство – 160 кWх месечно;

(3) за четворочлано и петочлано домаћинство – 200 кWх месечно;

 (4) за шесточлано и веће домаћинство – 250 кWх месечно;

За природни гас, за месеце јануар, фебруар, март, октобар, новембар и децембар:

(1) за једночлано домаћинство – 359 кWх месечно;

(2) за двочлано и трочлано домаћинство – 462 кWх месечно;

(3) за четворочлано и петочлано домаћинство – 616 кWх месечно;

 (4) за шесточлано и веће домаћинство – 770 кWх месечно

За топлотну енергију, за сваки месец за који се испоставља рачун:

 (1) за једночлано домаћинство, 60% месечног рачуна;

(2) за двочлано и трочлано домаћинство, 50% месечног рачуна;

(3) за четворочлано и петочлано домаћинство, 45% месечног рачуна

(4) за шесточлано и веће домаћинство, 40% месечног рачуна.

 

пензионери

Влада Србије донела је Уредбу о условима, висини, обухвату пензија и динамици исплате новчаног износа – увећања уз пензију, као наставак спровођења мера заштите и побољшања стандарда корисника права пензијског и инвалидског осигурања.

Уредбом је прописано да се новчани износ као увећање уз пензију исплаћује корисницима којима пензија од децембра ове године до новембра 2023. године, не прелази износ од 43.645,99 динара.

Новчани износ исплаћиваће се месечно уз пензију у овом временском интервалу, али у саопштењу Владе није наведен износ који ће се исплаћивати нити начин начин на који ће се обрачунати тај додатак, преноси „Политика“.

Прецизирано је и да ће мерама бити обухваћени корисници старосне, превремене старосне, инвалидске и породичне пензије, као и инвалиди рада друге и треће категорије инвалидности, односно преостале радне способности.

Изборна Скупштина Спортског савеза Кикинда. Нова-стара председница Јелена Чуданов - једногласно

Јелена Чуданов опет је изабрана за председницу Спортског савеза Кикинде. На Изборној скупштини, као једина предложена, на челној функцији остала је једногласним избором. Од 67 клубова и асоцијација који чине Спортски савез Кикинде, било је присутно 48 представника и сви су, дакле, гласали за њен избор. Нова-стара председница предложила је и састав Управног одбора, који чине: Иван Шибул, Дијана Илић, Славко Мишков, Драгана Пецарски, Тијана Радић, Ненад Ђукић, Бранислав Драгин и Стојан Богосављев, а и та одлука донета је гласовима свих присутних који су имали право гласа. Градоначелник Никола Лукач у улози и госта и домаћина у свечаној сали Градске куће поздравио је присутне, нагласивши још једанпут да је Кикинда град спорта и да је зато врло битно да има и квалитетан састав руководећег кадра у градском Спортском савезу. Гошћа на Изборној скупштини била је Јасмина Јурас, председница Спортског савеза Војводине, иначе некадашња кошаркашица из Новог Сада.

– Дошли смо да подржимо Кикинђане и да испратимо ову Изборну скупштину, али и да се захвалимо на пређашњој сарадњи коју смо имали. Надамо се да ћемо и даље лепо  сарађивати са, како је и овде речено, градом спорта. Спортски савез Кикинде испунио је наша очекивања и заиста има лепе идеје, које у великом броју и спроводи кроз учешће деце, спортиста и бројних организација. Усто, све је то на завидном нивоу у вашем граду, а на нама је да помогнемо у остварењу и реализацији пројеката – рекла је Јурасова.

Јелена Чуданов истакла је:

– Задовољни смо оним што смо урадили у претходном периоду, иако нас је све у спорту, као и привреди, пореметила корона. Али, добро смо то пребродили тако да сада настављамо оно што смо планирали и надам се да ћемо моћи нормално све планирано и да завршимо. Имамо и нових планова па сматрам да ће тек овај наредни мандат бити прави и да можемо да покажемо колико се бринемо о клубовима и нашим члановима и колико желимо да кикиндски спорт буде на високом нивоу. Нама је у интересу и да покренемо веће пројекте, као што је рецимо атлетски стадион па да организујемо још и неке нове манифестације да бисмо привукли и грађане Србије и странце из суседних држава у Кикинду да виде шта наш град нуди у погледу спортског туризма, а имамо много тога да им понудимо.  

Градски већник за спорт Драган Пецарски закључио је:

– Град Кикинда максимално подржава рад Спортског савеза који је  неопходан нашем граду као близак контакт са клубовима. Све је то од изузетног значаја, јер ваља спровести и конкурсе за доделу средстава и истовремено испунити жеље клубова. Све то градска управа не би могла без Спортског савеза, а велику улогу Савез игра и у развоју спортског туризма у Кикинди, што нам је такође врло важно. Масовна окупљања су нам приоритет и то је смерница за даљи период у развоју спортског туризма у нашем граду. 

 

геотермални извор

Војводина лежи на Панонском басену који се сматра једним од значајнијих европских геолошких складишта термалних вода, што је данас, у јеку енергетске кризе, важан обновљив енергетски ресурс. Нажалост, овај ресурс није довољно искоришћен, не као што је то рецимо код наших комшија Мађара, а веома далеко од Исланда.

Покрајинска влада урадила је основну студију о потенцијалима геотермалних извора који су до сада коришћени углавном за грејање.

Покрајинска влада, отишла је и корак даље, па је тако 2019. године потписан Меморандума о сарадањи са Француским удружењем професионалаца у области геотермије АФПГ- у циљу промовисања дубоке геотермалне енергије као инструмента у борби против глобалног загревања и преласка на економију са ниском емисијом угљеника.

Француска је водећа европска земља у области континенталне дубоке геотермалне енергије. У оквиру пројекта ГОСПЕЛ реализована је студија о изводљивости развоја индустријских пилот – пројеката везаних за дубоке геотермалне воде у региону АП Војводине. Влада Француске финансирала је 75 одсто пројекта, вредног 610.000 евра.
Према истраживањима које је радио НИС, интензивном експлоатацијом геотермалне воде могло би да се замени 500.000 тона увозних течних горива годишње.

Укупна количина акумулиране топлоте у геотермалним изворима до дубине 3 км око 2 пута је већа од еквивалентне топлоте, која би се могла добити сагоревањем свих врста угља из свих њихових налазишта у Републици Србији. Након првих студија о геотермалном потенцијалу и коришћењу површинске топлоте, одабране су три зоне у Војводини које нуде велике могућности за производњу топлотне енергије експлоатацијом флуида на минималној температури од 55 до 60 степени Целзијуса. То су области Суботице и Сремске Митровице, због могућности валоризовања топлотне енергије, као и Кикинде због могућности производње електричне енергије из геотермалних извора.

Економска анализа, која уважава најновије смернице еколошких захтева, неопходности бушења и опремања бушотине, показује да су бушотине изнад 40 степени Целзијуса и јаког излива око 60 м3 /х рентабилне, под условом да је потрошач способан да користи цео потенцијал бушотине преко 6000 ха/год. Цене геотермалне енергије су ниже од многих других енергената.

Истраживања о упоредним трошковима различитих извора енергије показују да је геотермална енергија приступачан извор енергије и да је цена повољнија у односу на друге технологије осим енергије из малих хидроелектрана, које су тренутно доступне.

Према доступним подацима процењује се да се на територији наше земље налази 360 изворишта термоминералних вода и термалних извора. Узевши тај број потенцијал развијања бањског туризма је огроман, процењује се да би око 300 бања у целој Србији могло да буде изграђено, а сада их је укупно 36. Поседујемо богата подручја са здравом климом, односно ваздухом, нека од њих су Дивчибаре, Ивањица, Рудник, Златибор и Златар са искоришћености од свега десет процената. Дијапазон цена у зависности од дубине бушотине и износи: 220,000,-500,000 € за дубине бушотина од 600-1,100 м.

Територија Војводине припада великој европској геотермалној зони која има повољне услове за истраживање и коришћење геотермалне енергије. За сада се истражује и користи хидротермална енергија. Термо минералне воде Војводине одликује сложен хемијски састав. То су топле воде природних извора и воде у стенским масама до којих се може доћи бушотинама. Најважнији и по капацитету највећи корисници енергије хидротермалних бушотина су бање. Углавном целогодишњи корисници који термалну воду користе и сезонски за загревање објеката. Актуелне цене енергије из активних геотермалних бушотина у Војводини, на бази цена воде, зависе од температуре воде на изливу.

Геотермална енергија може бити веома корисна у органској пољопривреди, с обзиром да је један од принципа коришћење обновљивих извора енергије. У агробизнису на подручју Војводине, коришћење геотермалне енергије скоро да и није заступљено.
Да Војводина може да буде Исланд, наука нема дилему, годишње се у Србији угради око хиљаду топлотних пумпи, највише у домаћинствима, што је добар тренд, али смо још далеко од западних земаља које много више користе геотермалне изворе.

 

(Градске инфо)

Шума Мокрин 1

Ђаци ОШ “Васа Стајић” у Мокрину данас су учествовали у садњи своје Школске шуме. У делу познатом као Некина бара засађено је 400 стабала бреста, тополе, храста и врбе „дафине”. У садњи су помогли чланови Удружења грађана “Некина бара” и радници расадника “Викумак”. Акцију “Школске шуме” локална самоуправа предузима од 2014. године, а Град је, само у 2022. години, засадио 17 хиљада стабала.

Пошумљавање у Кикинди и околини спроводи се и као део кампање „Засади шуму“, чији су покретачи „Адриа Медиа Гроуп“ и „дм дрогерие маркт“, уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управе за шуме, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ЈП „Србијашуме“, ЈП „Војводинашуме“, Покрета горана Србије, Привредне коморе Србије, Ботаничке баште „Јевремовац“, Биолошког факултета Универзитета у Београду, Шумарског факултета у Београду, Шумарске школе Краљево, Завода за заштиту природе, Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине и Института за шумарство.

Данашњој садњи у Мокрину присуствовао је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

Турнир у малом фудбалу у Мокрину. Вечерас одлука о финалистима, сутра завршница

Турнир у малом фудбалу у Мокрину улази у завршну фазу. Вечерас, од 18 сати, на распореду су полуфиналне утакмице, а сутра увече биће одигран меч за треће место потом и финале.

У утакмицама четвртфинала постигнути су резултати: Зироубет (на насловној слици) – Грађевинар Бране 4:1, Стовариште Ковачевић (на слици) – Термо Драгонс 3:0, Гејм Хаус – Кафе Нађа 1:4 и Мењачница 86 – Хостел Папарацо 6:4. Тако ће се у полуфиналу састати: Зироубет – Мењачница 86 (18 сати) и Стовариште Ковачевић – Кафе Нађа (19 сати).

Победнику турнира припашће 170 хиљада динара.