најчитанији портал Севернобанатског округа
Фејсбук група „Кикиндски корзо“ и „Паззиа“ су, у сарадњи са Црвеним крстом Кикинда организовали, крајем децембра, вече музике 90-их година. Догађај је био хуманитарног карактера и сакупљено је 400 слаткиша за пакетиће Црвеног крста.
Због великог интересовања, денс журка поново је заказана за петак, 6. јануар, на истом месту, у Клубу „Паззиа“. Музику ће поново бирати ДЈ Момеx. Почетак је у 21 сат, цена улазнице биће 200 динара.
Садња нових шума и попуњавање дрвореда у граду редовна је активност Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе. У току је јесења и зимска садња која траје до марта, и у току које ће бити засађено 17 хиљада нових стабала, каже за Кикиндски портал секретарка Секретаријата Мирослава Наранчић.
– Сади се на површинама у атару, на шумским основама, где је могуће заснивање нових засада. Попуњавамо и ветрозаштитне појасеве, као и дрвореде у градским улицама. Током целе године разматрамо предлоге који стижу из месних заједница и удружења која желе да уреде своју средину и, свуда где је то могуће, излазимо у сусрет – каже Наранчићева.
Сади се на подручјима Сајана, Банатског Великог Села, Руског Села и Мокрина, а у граду се попуњавају дрвореди у улицама: Јована Јовановића Змаја, Србобранска, Милоша Остојина и у Масариковој. У Улици јоргована на Стрелишту засадићемо јорговане – рекла нам је Наранчићева. – Трудимо се да нова садња буде равномерно заступљена. Грађанима су се свиделе црвенолисне форме које смо, пре десетак година, донели на наше улице – црвене шљиве, каталпе, келреутерије.
Садња и одржавање поверавају се, уговорима, расадницима, а земљиштем на шумској основи управља ЈП „Кикинда“. Ловачко удружење Кикинда добило је на одржавање пет километара 
ветрозаштитног појаса на свом ловном подручју. Ловци су тражили овај посао јер тако могу и да подижу станишта за дивљач.
Иако је садња повећана у последњих седам година, овај посао захтева много труда и време.
– Неопходно је пет година интензивне неге и бриге о новим садницама, и у том периоду чак неколико пута радимо замену и обнову садних врста – због оштећења која учине неодговорни пољопривредници, али и дивљач.
При крају је и први круг појекта Града „Школске шуме“. Десета школска шума биће засађена на јесен ове године у Башаиду, а затим се садња наставља, додавањем по распореду, у свим селима и у граду.
Удомите новогодишње јелке и остварите попуст на саднице
Из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој поручују суграђанима да ће, уколико немају где да засаде јелку са бусеном, после празника моћи да је однесу у Расадник „Доријат“ и да добију попуст на куповину саднице.
– Када јелка проведе више од месец дана у затвореном простору, она доживи шок на спољној температури. Зато стручни људи треба да се побрину о њиховом стању и да их здраве засаде. Грађани су питали да ли могу да их засаде сами, на пример на Старом језеру. Наш одговор је да је то наш посао и са Расадником „Доријат“ имамо договор о таквој садњи – каже Мирослава Наранчић.
Детаљније информације о овом поступку Секретаријат ће саопштити у току јануара.
У путописном серијалу „Културиста“ који нас упознаје са природним и културно-историјским лепотама, Кикинда је, за сада, рекордер са снимљених чак седам епизода. Аутор и водитељ Бошко Козарски у потрази за истинским бисерима природног и културног наслеђа, открио је гледаоцима приче о мамутици Кики, борби гусана у Мокрину, „Тери“, совама, бундевама, чуварима старих заната… Кикинда очигледно има шта да понуди, а ми се трудимо да то представимо, каже у разговору за Кикиндски портал Бошко Козарски.
Шта од свега тога посебно препоручити у Кикинди?
-Интернационално је занимљива „Тера“- музеј, атеље, галерија на отвореном. То апсолутно не постоји у главама домаћих туриста, а још ако би се направио неки водич кроз ту причу јер видети уметничко дело је једно, а чути причу о томе нешто друго, мислим да би то био добар додатни потез да се „Тера“ више афирмише. Борба гусана је свакако веома занимљива прича – каже Козарски.
Комбинацијом истраживања и туризма, „Културиста“ је овековечио интригантне и занимљиве путописне приче. На питање коју би нам дестинацију, мање познату, топло препоручио, спремно одговара:
– Село Доброселица на Златибору је неоткривени туристички бисер. Тамо се налази пећина Прераст коју можете да уђете, нема наплате улазница, у којој се налази река Понорница. У селу се налази црква брвнара која је 2021. године напунила 200 година на месту где је данас, а пренета је са друге локације у истом селу која се зове Црквине. Ту се налази манастир са изузетном причом, јер су на рушевине манастира са Хиландара дошли монаси и пронашли два ћупа са златом, а од тог злата је никао нови манастир на литици реке. У том селу је најлепши видиковац, снимано је неколико филмова међу којима је и Кустуричин „Живот је чудо“.
А да живот јесте чудо, неретко спој наизглед неспојивих контраста, сведоче истраживачке авантуре „Културисте“, међу којима је и прича из Горњег Бичумета код Медвеђе, где је налазиште драгог и полудрагог камења.
-Људи тамо живе на ивици егзистенције, а од драгог и полудрагог камења зидају штале, бунаре, чак и пољске тоалете. Јувелири ту масовно долазе камионима, комбијима, односе оно поред пута. Питао сам мештане зашто то дозвољавају, а они ми кажу па ми тога имамо колико хоћеш. Видео сам тамо код човека који чува пет коза, и од тога и живи, да има невероватну ограду од тог драгог камења. Замислите колико би коштала у Београду или Кикинди…А њему је то био једини материјал при руци. До тог села сада постоји пут, али немају водовод, бунари су им често празни, и муче муку са тим. Лако је да довуку потребне количине воде за људе,али за стоку је проблем.
Емисије овог серијала емитују се на каналу „Балкан трип“, а доступне су и на јутјубу.
-Драго ми је што људи гледајући „Културисту“ нису стекли дистанцу. Приликом недавног снимања у Кикинди, били смо на улици и један човек који се у радном оделу враћао с посла, пришао је и питао да се сликамо. Волим такве тренутке спонтаности, да ме доживљавају да сам неко ту из краја, тако ми и прилазе и обраћају ми се. То ми је потврда да радимо праву ствар.
У радној биографији нашег саговорника је и продукција за децу- од емисије „Поп рок кидс“ до позоришних представа и синхронизације цртаних филмова.
-Позајмио сам глас Фреду Кременку, капетану Пећинку, разним цртаним јунацима. Било ми је занимљиво да гледам своју ћерку кад први пут гледа те цртане филмове. Њој су фаворит били негативци. Лепа успомена је и представа за децу „Миња и тајни агенти“. Писао сам, режирао и играо у тој представи која је била на сценама широм Балкана три године. Поред Миње Суботе, ја сам био негативац Злоћко, а Мињини тајни агенти су били Леонтина, Тијана Дапчевић и Ивана Негатив. Мој задатак је био да деци украдем забаву, а Миња се борио против мене квалитетном дечјом песмом, док сам им се ја супротстављао неким треш, турбо фолком…У београдској „Арени“ смо имали преко 10.000 малишана у публици што је несвакидашње за дечју позоришну представу- испричао је за Кикиндски портал Козарски.
Престижна признања у Москви
У конкуренцији 600 пројеката за „Кристални компас“, националну награду коју додељује Руско географско друштво, „Културиста“ је освојио високо друго место. Признање се додељује у различитим категоријама-за ново географско достигнуће, за књигу, телевизијски пројекат итд. Награда је позната и као „географски Оскар“.
–Били смо у Москви на свечаности доделе награда које је уручио Стивен Сигал. Прво место је припало руско естонској копродукцији за један филм о експедицији. Представник Француске је јахао коња од Париза до Москве, а крај пројекта је био обнова гробља руских царских коња коју је он финансирао својим новцем јер је велики заљубљеник у коње. Сам улазак у финале за мене је био велико признање. Добили смо прелепу плакету, импресивни су утисци које сам понео. Нисам сигуран да ли је ово дошло на време или пре времена, ипак је то државно признање Руске Федерације- искрен је Козарски.
У Русији је недавно награђен још једним значајним признањем. Од Министарства спољних послова Руске Федерације „Росотрудичества“ добио је медаљу за јачање мира, пријатељства и сарадње. Највише одличје тог министарства уручио му је Јевгениј Примаков.
Посебно запажен код публике је и серијал од шест епизода „Културисте“ о Краснодарском крају, истинском бисеру југа Русије.
(Фото: фејсбук Бошко Козарски)
Прву бебу рођену у 2023. години, Вукашина Кондића, данас су посетили градоначелник Никола Лукач и представници Црвеног крста. Мали Вукашин добио је поклон-чек на 50 хиљада динара и дарове, пакете Црвеног крста.
Мама првог новог суграђанина у овој години је тридесетогодишња Ивана Кондић из Кикинде и 
Вукашин јој је друго дете.
– Захваљујем се на поклонима, заиста нам значи. Термин је био 27. децембра, али ето, Вукашин је сачекао нову годину. Имам и ћеркицу Елену, која има седам година и она је желела баш брата, да не би морала да дели играчке – рекла је срећна мама Ивана.
Градоначелник, Никола Лукач, честитао је мами Ивани и пожелео јој брз опоравак, а малом 
Вукашину дуг и срећан живот.
– У животу сваке породице нема ничег лепшег од тога да нову годину започну са новом бебом, која је и нас све обрадовала. Град ће учинити све да помогне 
родитељима, не само у првим месецима. Мислим да јасно показујемо опредељење да водимо рачуна о деци и о родитељима и да је у нашем граду за њих сигурна будућност. Наш заједнички циљ је бољи и лепши живот за све – рекао је Лукач.
Вукашин је рођен јутрос у 9 сати и 5 минута, порођај је протекао без проблема, рекао је гинеколог-акушер, др Станислав Блажић.
– Мама и беба су добро, беба је добила оцену 10 по Апгаровој скали. Тренутно имамо четири тек рођене бебе на 
одељењу. У протеклој, 2022. години, била су 492 порођаја, што је 40 беба више него 2021. године – каже др Блажић.
На поклонима и подршци захвалила се и директорица Опште болнице у Кикинди, др Весна Томин.
– Градоначелник и Градска управа воде рачуна о нашој болници, што само показује да се здравство у нашој средини изузетно вреднује и да сваку врсту подршке имамо да грађанима 
пружимо најбољу здравствену заштиту, у складу са нашим капацитетима и могућностима – рекла је др Томин. – Када се роди једна беба, то је добитак за цео космос, а посебно за једну овако малу заједницу каква је наша. Пресрећни смо, прво што наш 
Вукашин има 3.800 грама и 54 центиметра дужине. Ако се по јутру дан познаје, ова ће нам година сигурно бити одлична.
Кикиндски Црвени крст обезбедио је пакет за Вукашина, али и за остале бебе на одељењу.
– Ово је најлепша и најрадоснија акција Црвеног крста. Поклонили смо све што је потребно за прве бебине дане, и сада, први пут, и чланску карту Вукашину, и то је најлеши начин да покажемо 
свим грађанима да је Црвени крст ту за њих и у најлепшим и у најтежим треницима – рекла је председница Црвеног крста Кикинда, Маријана Мирков.
Малом Вукашину и мами Ивани стигла је и најдража посета, тата Војислав и сестра Елена који су дошли да га виде први пут. Много радости донео је Вукашин својој породици, али и суграђанима. Догађај настанка новог живота свакако је повод за оптимизам и веру у још бољу и лепшу нову годину.
Шта показује резиме године за нама, пуне изазова- познатих, али и непланираних? Који су то наредни кораци како би Кикинда постала боље место за живот? Да ли је овогодишњи буџет од безмало три и по милијарде ипак „претесан“ за све наше проблеме, потребе и жеље? Колико је важан ослонац несумњива подршка покрајине и републике, а најважнија она која стиже од грађана? Крај једне и почетак нове године, прилика је да се сумирају резултати и дефинишу планови за наредни период. Управо то је и био повод за новогодишњи интервју са првим човеком града Николом Лукачем.
-Упркос непланираним великим изазовима који су последица глобалних збивања, наставили смо да реализујемо капиталне инвестиције, да започете наставимо и приводимо крају. И у прошлој години још једном се показала важност одређивања приоритета, суочили смо се са енергетском кризом за коју је други део године показао да се не стишава, већ рефлектује и на нашу земљу и град. Испоставило се да нам, примера ради, за наставак уређења парка, треба 30 одсто више новца него што смо планирали пре годину и по дана. Међутим, уз сјајан тим сарадника, марљив рад и заједнички циљ- бољи и лепши живот у Кикинди успевамо да пребродимо недаће. Посвећени смо решавању вишедеценијског проблема пијаће воде, грађевински радови теку, кикиндска фабрика воде расте уз помоћ КФВ банке, републике, покрајине, као и сопственим средствима. Следећи корак за два, три месеца биће имплементација технологије. План је да буде у функцији крајем 2023, почетком 2024. године. Уз подршку покрајинске Управе за капитална улагања обавља се реконструкција водоводне мреже, ради се у фазама. И магистрални вод такође се реконструише, временске прилике и сада иду на руку радовима.
Лукач указује да је завршена нова индустријска зона „Расадник“ као предуслов за долазак инвеститора. Од Министарства привреде усмерена су средства за инфраструктурно опремање, трафо станицу обезбедио је град са ЕПС-ом, а Покрајинска влада одобрила је средства за постављање расвете од кружног тока до индустријске зоне.
-Имамо једног домаћег и шест, седам заинтересованих страних инвеститора. Желимо да то буду плаћенији и квалитетнији послови, па и да постоји развој унутар самих фабрика. Желимо да млади остају и да се враћају у Кикинду. Радује ме да смо створили услове и да се домаће фирме проширују и запошљавају нове раднике. У Кикинди ће бити изграђен модеран ритејл парк, преговори су у завршној фази и пред потписивање уговора, а још један инвеститор заинтересован је да изгради један мањи ритејл парк јер такви садржаји недостају у округу.
-У нашим селима, одређивањем приоритета успели смо да урадимо оно што су грађани заједно са саветима тражили. Посла наравно још има, а проблеме настављамо да решавамо. За депонију у Мокрину, огроман проблем, 11 милиона динара смо успели од три нивоа власти да обезбедимо, да се део те депоније санира- указује Лукач.
Градоначелник напомиње и да је правовремено у граду завршена замена јавне расвете како би се остварила значајна уштеда електричне енергије. У протеклој години настављена су улагања у школе, вртиће, спорт, младе, културу.
– Обезбедили смо 260 стипендија за студенте, бесплатне уџбенике и прибор за прваке, бустер седишта за предшколце. Настављамо и са мерама пронаталитетне политике- од „беби клуба“ до покрета Три плус. Млади препознају нашу жељу и напоре да их слушамо- каже Лукач. Амбициозни планови предвиђени су и за 2023. годину.
-Реконструкција болнице иде својим током и наставља се за неколико месеци. Захваљујем се Канцеларији за јавна улагања која је финансијер овог посла. У плану је и пројекат новог Дома здравља. Такође, морамо да помогнемо младим лекарима како би остали у Кикинди. Вишеструко је значајан пројекат изградње брзе саобраћајнице Сомбор- Кикинда, првих 22 км кренуло је од Бачког Брега ка Сомбору, а ми завршавамо потребне предрадње да би кренула изградња и од Накова. Интензивно радимо и на томе да гранични прелаз код Накова проради 24 часа.
Разлози за задовољство су и чињеница да Кикинда бележи пораст броја туриста и да се може похвалити разноврсним културним садржајима. Ништа мање није важна ни одговорна социјална политика града, напомиње градоначелник.
-Помажемо преко Центра за социјални рад и различитим социјалним давањима, за лекове, медицинска помагала, лечење деце. Поносан сам на то што мој тим и ја имамо разумевања и слуха за суграђане, али лично сам против тога да истичемо коме смо помогли- јасан је Лукач.
Да ће, поред становника Кикинде, и мештани села добити хигијенски исправну воду за пиће, сада је сасвим извесно. Међу најзначајнијим инвестицијама у 2023. је изградња четири мини постројења за пречишћавање воде у селима.
-Уз помоћ Покрајинског секретаријата за пољопривреду у 2023. години четири села ће добити чисту пијаћу воду. За изградњу постројења потребно је око 2 милиона евра, а град је издвојио 80 милиона из буџета. План је да се у 2024. години мини пречистачи ураде и у преосталим селима. Реконструкцију водоводне мреже у граду наставићемо санацијом од вртића „Плави чуперак“ до трга, а након завршетка радова, уследиће партерно уређење трга код пијаце. Реконструисан је део пута ка Руском Селу, у договору са државом и Путевима Србије, а инсистираћемо и да се уради пут Кикинда-Мокрин. Ради се пројекат за изградњу канализације за Железнички нови ред и Стрелиште како би коначно део радова отпочео у овој години-указује Лукач.
Прекогранична сарадња са колегама из Румуније биће настављена, као и уређење школа, вртића, Старог језера, Спортског центра „Језеро“, пошумљавање.
-Планирамо и уређење Великог парка, гледаћемо где да аплицирамо са тим пројектом. Поменућу само неке од планираних улагања у селима: бивши мотел у Новим Козарцима треба да се среди, у Банатском Великом Селу започет стадион, у Руском Селу следи наставак уређења парка, у Мокрину депонија коју сам поменуо, али ту су и разни предлози од игралишта и терена за фудбал до делова улица. Надам се да ће нам приливи у буџету омогућити и да нешто додатно урадимо. На потезу Старог језера, тражимо инвеститора који би у том делу града изградио нове садржаје. Микронасељу су потребна паркинг места, уређење тротоара, простора око школе, клупа, као и још садржаја за децу- каже Лукач.
У плану је и да се у наредној години изгради кружни ток у Башаиду, као и да почне изградња новог Центра за социјални рад. Град ће настојати да са Домом здравља обезбеди функционалан простор за Диспанзер за жене. Пројекат стадиона је урађен и има назнака да би крајем године могли почети припремни радови за његову изградњу, указује градоначелник и истиче да има сјајан тим и посвећене сараднике који воле свој град.
-Хвала на разумевању суграђанима и када нас критикују и упућују нам сугестије. Када ме питате за новогодишњу поруку, она би гласила да уједињени бодримо и поштујемо једни друге и да само тако можемо да учинимо да Кикинда буде боље место за живот и рад. Свима желим доброг здравља, породичне среће и много осмеха у 2023. години и да заједнички креирамо бољу будућност у нашој Кикинди. Срећна Нова година и божићни празници.
Прва беба рођена у Општој болници Кикинда је дечак. На свет је дошао данас у 9 сати.
Већ по традицији, прворођену бебу и њене родитеље дароваће локална самоуправа и Црвени крст.
Најлепши и најтачнији рецепт за срећу у новој години, оставио нам је познати песник Мирослав Антић који је својим уметничким стваралаштвом оставио неизбрисив траг.
„Узети 12 месеци, добро их очистити од горчине, себичлука, цепидлачења и страха. Сваки месец пажљиво исецкати на 30 или 31 дан, тако да је залиха довољна за годину дана.
Сваки дан посебно испунити надевом: од једне трећине рада, трећине душевне ведрине и трећине хумора – уз додатак три кашике оптимизма, једне кашике стрпљења, зрнцета ироније и прстохвата такта.
Ту масу прелити обилно љубављу.
Готово јело украсити букетићем ситних пажњи и сервирати га сваког дана, са обавезном ведрином, уз шољу доброг освежавајућег чаја.”
Из Управе саобраћајне полиције апелују на грађане да, током новогодишњих и божићних празника, одговорним понашањем у саобраћају и поштовањем прописа дају допринос очувању безбедности на путевима.
Посебан апел упућен је возачима да не возе под дејством алкохола јер тиме доводе у опасност и себе и друге. Из Саобраћајне полиције подсећају да је, 31. децембра 2021. године и 1. јануара 2022. у саобраћајним незгодама погинуло шест особа, а теже повређено 26 људи.
Из МУП-а, такође, апелују на све грађане да не користе пиротехничка средства јер њихова неправилна употреба може имати кобне последице.
Поред узнемиравања грађана и нарушавања јавног реда и мира, нестручно руковање пиротехником може изазвати и пожаре, наводе у МУП-у.
Такође, додају да грађани свако нарушавање јавног реда и мира могу пријавити надлежној полицијској станици или на број 192.
Минимална зарада 1. јануара износиће 40.020 динара, што је повећање од 14,3 одсто у односу на 2022. годину. Минималац ће бити обрачунаван са 230 динара по сату, односно месечно укупно 40.020 динара, што је више у односу на постојећу минималну зараду од 35.000 динара.
Повећање од 14,3 одсто је, како су истакли из Министарства финансија, највеће процентуално повећање минималне зараде икада.
Држава је наставила и са смањењем оптерећења на зараде које је почело 2017. године. Неопорезиви део зараде од 1. јануара биће увећан са 19.300 динара на 21.712.
Укупно растерећење зарада је, у последњих пет година, са 64 одсто, са новим растерећењем, смањено на 60 одсто, преноси Танјуг.
Од сутра, 1. јануара, у Србији ће плате у јавном сектору бити увећане за 12,5 одсто, а пензије за 12,1 одсто. За војна лица плате ће бити веће за 25 одсто.
Од 2023. године усклађивање пензија обрачунаваће се на основу три формуле: по зарадама, по ценама и комбинацијом усклађивања по ценама и по зарадама.
Уколико је учешће пензија у бруто домаћем производу мање од 10 одсто, пензије ће се усклађивати у проценту промене просечних зарада, што ће се десити овог пута, у јануару 2023. године.
Усклађивање ће бити у комбинацији процената зарада и инфлације, односно по садашњој „швајцарској формули”, уколико је то учешће у размаку од 10 до 10,5 одсто, а уколико буде 10,5 одсто или веће, онда ће се пензије усклађивати према ценама, објаснио је директор Сектора за остваривање права у ПИО фонду, Владимир Станковић за РТС.
Он је додао да ће ново усклађивање по једном од модела уследити у јануару 2024. године.
