najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Fejsbuk grupa „Kikindski korzo“ i „Pazzia“ su, u saradnji sa Crvenim krstom Kikinda organizovali, krajem decembra, veče muzike 90-ih godina. Događaj je bio humanitarnog karaktera i sakupljeno je 400 slatkiša za paketiće Crvenog krsta.
Zbog velikog interesovanja, dens žurka ponovo je zakazana za petak, 6. januar, na istom mestu, u Klubu „Pazzia“. Muziku će ponovo birati DJ Momex. Početak je u 21 sat, cena ulaznice biće 200 dinara.
Sadnja novih šuma i popunjavanje drvoreda u gradu redovna je aktivnost Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave. U toku je jesenja i zimska sadnja koja traje do marta, i u toku koje će biti zasađeno 17 hiljada novih stabala, kaže za Kikindski portal sekretarka Sekretarijata Miroslava Narančić.
– Sadi se na površinama u ataru, na šumskim osnovama, gde je moguće zasnivanje novih zasada. Popunjavamo i vetrozaštitne pojaseve, kao i drvorede u gradskim ulicama. Tokom cele godine razmatramo predloge koji stižu iz mesnih zajednica i udruženja koja žele da urede svoju sredinu i, svuda gde je to moguće, izlazimo u susret – kaže Narančićeva.
Sadi se na područjima Sajana, Banatskog Velikog Sela, Ruskog Sela i Mokrina, a u gradu se popunjavaju drvoredi u ulicama: Jovana Jovanovića Zmaja, Srbobranska, Miloša Ostojina i u Masarikovoj. U Ulici jorgovana na Strelištu zasadićemo jorgovane – rekla nam je Narančićeva. – Trudimo se da nova sadnja bude ravnomerno zastupljena. Građanima su se svidele crvenolisne forme koje smo, pre desetak godina, doneli na naše ulice – crvene šljive, katalpe, kelreuterije.
Sadnja i održavanje poveravaju se, ugovorima, rasadnicima, a zemljištem na šumskoj osnovi upravlja JP „Kikinda“. Lovačko udruženje Kikinda dobilo je na održavanje pet kilometara 
vetrozaštitnog pojasa na svom lovnom području. Lovci su tražili ovaj posao jer tako mogu i da podižu staništa za divljač.
Iako je sadnja povećana u poslednjih sedam godina, ovaj posao zahteva mnogo truda i vreme.
– Neophodno je pet godina intenzivne nege i brige o novim sadnicama, i u tom periodu čak nekoliko puta radimo zamenu i obnovu sadnih vrsta – zbog oštećenja koja učine neodgovorni poljoprivrednici, ali i divljač.
Pri kraju je i prvi krug pojekta Grada „Školske šume“. Deseta školska šuma biće zasađena na jesen ove godine u Bašaidu, a zatim se sadnja nastavlja, dodavanjem po rasporedu, u svim selima i u gradu.
Udomite novogodišnje jelke i ostvarite popust na sadnice
Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj poručuju sugrađanima da će, ukoliko nemaju gde da zasade jelku sa busenom, posle praznika moći da je odnesu u Rasadnik „Dorijat“ i da dobiju popust na kupovinu sadnice.
– Kada jelka provede više od mesec dana u zatvorenom prostoru, ona doživi šok na spoljnoj temperaturi. Zato stručni ljudi treba da se pobrinu o njihovom stanju i da ih zdrave zasade. Građani su pitali da li mogu da ih zasade sami, na primer na Starom jezeru. Naš odgovor je da je to naš posao i sa Rasadnikom „Dorijat“ imamo dogovor o takvoj sadnji – kaže Miroslava Narančić.
Detaljnije informacije o ovom postupku Sekretarijat će saopštiti u toku januara.
U putopisnom serijalu „Kulturista“ koji nas upoznaje sa prirodnim i kulturno-istorijskim lepotama, Kikinda je, za sada, rekorder sa snimljenih čak sedam epizoda. Autor i voditelj Boško Kozarski u potrazi za istinskim biserima prirodnog i kulturnog nasleđa, otkrio je gledaocima priče o mamutici Kiki, borbi gusana u Mokrinu, „Teri“, sovama, bundevama, čuvarima starih zanata… Kikinda očigledno ima šta da ponudi, a mi se trudimo da to predstavimo, kaže u razgovoru za Kikindski portal Boško Kozarski.
Šta od svega toga posebno preporučiti u Kikindi?
-Internacionalno je zanimljiva „Tera“- muzej, atelje, galerija na otvorenom. To apsolutno ne postoji u glavama domaćih turista, a još ako bi se napravio neki vodič kroz tu priču jer videti umetničko delo je jedno, a čuti priču o tome nešto drugo, mislim da bi to bio dobar dodatni potez da se „Tera“ više afirmiše. Borba gusana je svakako veoma zanimljiva priča – kaže Kozarski.
Kombinacijom istraživanja i turizma, „Kulturista“ je ovekovečio intrigantne i zanimljive putopisne priče. Na pitanje koju bi nam destinaciju, manje poznatu, toplo preporučio, spremno odgovara:
– Selo Dobroselica na Zlatiboru je neotkriveni turistički biser. Tamo se nalazi pećina Prerast koju možete da uđete, nema naplate ulaznica, u kojoj se nalazi reka Ponornica. U selu se nalazi crkva brvnara koja je 2021. godine napunila 200 godina na mestu gde je danas, a preneta je sa druge lokacije u istom selu koja se zove Crkvine. Tu se nalazi manastir sa izuzetnom pričom, jer su na ruševine manastira sa Hilandara došli monasi i pronašli dva ćupa sa zlatom, a od tog zlata je nikao novi manastir na litici reke. U tom selu je najlepši vidikovac, snimano je nekoliko filmova među kojima je i Kusturičin „Život je čudo“.
A da život jeste čudo, neretko spoj naizgled nespojivih kontrasta, svedoče istraživačke avanture „Kulturiste“, među kojima je i priča iz Gornjeg Bičumeta kod Medveđe, gde je nalazište dragog i poludragog kamenja.
-Ljudi tamo žive na ivici egzistencije, a od dragog i poludragog kamenja zidaju štale, bunare, čak i poljske toalete. Juveliri tu masovno dolaze kamionima, kombijima, odnose ono pored puta. Pitao sam meštane zašto to dozvoljavaju, a oni mi kažu pa mi toga imamo koliko hoćeš. Video sam tamo kod čoveka koji čuva pet koza, i od toga i živi, da ima neverovatnu ogradu od tog dragog kamenja. Zamislite koliko bi koštala u Beogradu ili Kikindi…A njemu je to bio jedini materijal pri ruci. Do tog sela sada postoji put, ali nemaju vodovod, bunari su im često prazni, i muče muku sa tim. Lako je da dovuku potrebne količine vode za ljude,ali za stoku je problem.
Emisije ovog serijala emituju se na kanalu „Balkan trip“, a dostupne su i na jutjubu.
-Drago mi je što ljudi gledajući „Kulturistu“ nisu stekli distancu. Prilikom nedavnog snimanja u Kikindi, bili smo na ulici i jedan čovek koji se u radnom odelu vraćao s posla, prišao je i pitao da se slikamo. Volim takve trenutke spontanosti, da me doživljavaju da sam neko tu iz kraja, tako mi i prilaze i obraćaju mi se. To mi je potvrda da radimo pravu stvar.
U radnoj biografiji našeg sagovornika je i produkcija za decu- od emisije „Pop rok kids“ do pozorišnih predstava i sinhronizacije crtanih filmova.
-Pozajmio sam glas Fredu Kremenku, kapetanu Pećinku, raznim crtanim junacima. Bilo mi je zanimljivo da gledam svoju ćerku kad prvi put gleda te crtane filmove. Njoj su favorit bili negativci. Lepa uspomena je i predstava za decu „Minja i tajni agenti“. Pisao sam, režirao i igrao u toj predstavi koja je bila na scenama širom Balkana tri godine. Pored Minje Subote, ja sam bio negativac Zloćko, a Minjini tajni agenti su bili Leontina, Tijana Dapčević i Ivana Negativ. Moj zadatak je bio da deci ukradem zabavu, a Minja se borio protiv mene kvalitetnom dečjom pesmom, dok sam im se ja suprotstavljao nekim treš, turbo folkom…U beogradskoj „Areni“ smo imali preko 10.000 mališana u publici što je nesvakidašnje za dečju pozorišnu predstavu- ispričao je za Kikindski portal Kozarski.
Prestižna priznanja u Moskvi
U konkurenciji 600 projekata za „Kristalni kompas“, nacionalnu nagradu koju dodeljuje Rusko geografsko društvo, „Kulturista“ je osvojio visoko drugo mesto. Priznanje se dodeljuje u različitim kategorijama-za novo geografsko dostignuće, za knjigu, televizijski projekat itd. Nagrada je poznata i kao „geografski Oskar“.
–Bili smo u Moskvi na svečanosti dodele nagrada koje je uručio Stiven Sigal. Prvo mesto je pripalo rusko estonskoj koprodukciji za jedan film o ekspediciji. Predstavnik Francuske je jahao konja od Pariza do Moskve, a kraj projekta je bio obnova groblja ruskih carskih konja koju je on finansirao svojim novcem jer je veliki zaljubljenik u konje. Sam ulazak u finale za mene je bio veliko priznanje. Dobili smo prelepu plaketu, impresivni su utisci koje sam poneo. Nisam siguran da li je ovo došlo na vreme ili pre vremena, ipak je to državno priznanje Ruske Federacije- iskren je Kozarski.
U Rusiji je nedavno nagrađen još jednim značajnim priznanjem. Od Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije „Rosotrudičestva“ dobio je medalju za jačanje mira, prijateljstva i saradnje. Najviše odličje tog ministarstva uručio mu je Jevgenij Primakov.
Posebno zapažen kod publike je i serijal od šest epizoda „Kulturiste“ o Krasnodarskom kraju, istinskom biseru juga Rusije.
(Foto: fejsbuk Boško Kozarski)
Prvu bebu rođenu u 2023. godini, Vukašina Kondića, danas su posetili gradonačelnik Nikola Lukač i predstavnici Crvenog krsta. Mali Vukašin dobio je poklon-ček na 50 hiljada dinara i darove, pakete Crvenog krsta.
Mama prvog novog sugrađanina u ovoj godini je tridesetogodišnja Ivana Kondić iz Kikinde i 
Vukašin joj je drugo dete.
– Zahvaljujem se na poklonima, zaista nam znači. Termin je bio 27. decembra, ali eto, Vukašin je sačekao novu godinu. Imam i ćerkicu Elenu, koja ima sedam godina i ona je želela baš brata, da ne bi morala da deli igračke – rekla je srećna mama Ivana.
Gradonačelnik, Nikola Lukač, čestitao je mami Ivani i poželeo joj brz oporavak, a malom 
Vukašinu dug i srećan život.
– U životu svake porodice nema ničeg lepšeg od toga da novu godinu započnu sa novom bebom, koja je i nas sve obradovala. Grad će učiniti sve da pomogne 
roditeljima, ne samo u prvim mesecima. Mislim da jasno pokazujemo opredeljenje da vodimo računa o deci i o roditeljima i da je u našem gradu za njih sigurna budućnost. Naš zajednički cilj je bolji i lepši život za sve – rekao je Lukač.
Vukašin je rođen jutros u 9 sati i 5 minuta, porođaj je protekao bez problema, rekao je ginekolog-akušer, dr Stanislav Blažić.
– Mama i beba su dobro, beba je dobila ocenu 10 po Apgarovoj skali. Trenutno imamo četiri tek rođene bebe na 
odeljenju. U protekloj, 2022. godini, bila su 492 porođaja, što je 40 beba više nego 2021. godine – kaže dr Blažić.
Na poklonima i podršci zahvalila se i direktorica Opšte bolnice u Kikindi, dr Vesna Tomin.
– Gradonačelnik i Gradska uprava vode računa o našoj bolnici, što samo pokazuje da se zdravstvo u našoj sredini izuzetno vrednuje i da svaku vrstu podrške imamo da građanima 
pružimo najbolju zdravstvenu zaštitu, u skladu sa našim kapacitetima i mogućnostima – rekla je dr Tomin. – Kada se rodi jedna beba, to je dobitak za ceo kosmos, a posebno za jednu ovako malu zajednicu kakva je naša. Presrećni smo, prvo što naš 
Vukašin ima 3.800 grama i 54 centimetra dužine. Ako se po jutru dan poznaje, ova će nam godina sigurno biti odlična.
Kikindski Crveni krst obezbedio je paket za Vukašina, ali i za ostale bebe na odeljenju.
– Ovo je najlepša i najradosnija akcija Crvenog krsta. Poklonili smo sve što je potrebno za prve bebine dane, i sada, prvi put, i člansku kartu Vukašinu, i to je najleši način da pokažemo 
svim građanima da je Crveni krst tu za njih i u najlepšim i u najtežim trenicima – rekla je predsednica Crvenog krsta Kikinda, Marijana Mirkov.
Malom Vukašinu i mami Ivani stigla je i najdraža poseta, tata Vojislav i sestra Elena koji su došli da ga vide prvi put. Mnogo radosti doneo je Vukašin svojoj porodici, ali i sugrađanima. Događaj nastanka novog života svakako je povod za optimizam i veru u još bolju i lepšu novu godinu.
Šta pokazuje rezime godine za nama, pune izazova- poznatih, ali i neplaniranih? Koji su to naredni koraci kako bi Kikinda postala bolje mesto za život? Da li je ovogodišnji budžet od bezmalo tri i po milijarde ipak „pretesan“ za sve naše probleme, potrebe i želje? Koliko je važan oslonac nesumnjiva podrška pokrajine i republike, a najvažnija ona koja stiže od građana? Kraj jedne i početak nove godine, prilika je da se sumiraju rezultati i definišu planovi za naredni period. Upravo to je i bio povod za novogodišnji intervju sa prvim čovekom grada Nikolom Lukačem.
-Uprkos neplaniranim velikim izazovima koji su posledica globalnih zbivanja, nastavili smo da realizujemo kapitalne investicije, da započete nastavimo i privodimo kraju. I u prošloj godini još jednom se pokazala važnost određivanja prioriteta, suočili smo se sa energetskom krizom za koju je drugi deo godine pokazao da se ne stišava, već reflektuje i na našu zemlju i grad. Ispostavilo se da nam, primera radi, za nastavak uređenja parka, treba 30 odsto više novca nego što smo planirali pre godinu i po dana. Međutim, uz sjajan tim saradnika, marljiv rad i zajednički cilj- bolji i lepši život u Kikindi uspevamo da prebrodimo nedaće. Posvećeni smo rešavanju višedecenijskog problema pijaće vode, građevinski radovi teku, kikindska fabrika vode raste uz pomoć KFV banke, republike, pokrajine, kao i sopstvenim sredstvima. Sledeći korak za dva, tri meseca biće implementacija tehnologije. Plan je da bude u funkciji krajem 2023, početkom 2024. godine. Uz podršku pokrajinske Uprave za kapitalna ulaganja obavlja se rekonstrukcija vodovodne mreže, radi se u fazama. I magistralni vod takođe se rekonstruiše, vremenske prilike i sada idu na ruku radovima.
Lukač ukazuje da je završena nova industrijska zona „Rasadnik“ kao preduslov za dolazak investitora. Od Ministarstva privrede usmerena su sredstva za infrastrukturno opremanje, trafo stanicu obezbedio je grad sa EPS-om, a Pokrajinska vlada odobrila je sredstva za postavljanje rasvete od kružnog toka do industrijske zone.
-Imamo jednog domaćeg i šest, sedam zainteresovanih stranih investitora. Želimo da to budu plaćeniji i kvalitetniji poslovi, pa i da postoji razvoj unutar samih fabrika. Želimo da mladi ostaju i da se vraćaju u Kikindu. Raduje me da smo stvorili uslove i da se domaće firme proširuju i zapošljavaju nove radnike. U Kikindi će biti izgrađen moderan ritejl park, pregovori su u završnoj fazi i pred potpisivanje ugovora, a još jedan investitor zainteresovan je da izgradi jedan manji ritejl park jer takvi sadržaji nedostaju u okrugu.
-U našim selima, određivanjem prioriteta uspeli smo da uradimo ono što su građani zajedno sa savetima tražili. Posla naravno još ima, a probleme nastavljamo da rešavamo. Za deponiju u Mokrinu, ogroman problem, 11 miliona dinara smo uspeli od tri nivoa vlasti da obezbedimo, da se deo te deponije sanira- ukazuje Lukač.
Gradonačelnik napominje i da je pravovremeno u gradu završena zamena javne rasvete kako bi se ostvarila značajna ušteda električne energije. U protekloj godini nastavljena su ulaganja u škole, vrtiće, sport, mlade, kulturu.
– Obezbedili smo 260 stipendija za studente, besplatne udžbenike i pribor za prvake, buster sedišta za predškolce. Nastavljamo i sa merama pronatalitetne politike- od „bebi kluba“ do pokreta Tri plus. Mladi prepoznaju našu želju i napore da ih slušamo- kaže Lukač. Ambiciozni planovi predviđeni su i za 2023. godinu.
-Rekonstrukcija bolnice ide svojim tokom i nastavlja se za nekoliko meseci. Zahvaljujem se Kancelariji za javna ulaganja koja je finansijer ovog posla. U planu je i projekat novog Doma zdravlja. Takođe, moramo da pomognemo mladim lekarima kako bi ostali u Kikindi. Višestruko je značajan projekat izgradnje brze saobraćajnice Sombor- Kikinda, prvih 22 km krenulo je od Bačkog Brega ka Somboru, a mi završavamo potrebne predradnje da bi krenula izgradnja i od Nakova. Intenzivno radimo i na tome da granični prelaz kod Nakova proradi 24 časa.
Razlozi za zadovoljstvo su i činjenica da Kikinda beleži porast broja turista i da se može pohvaliti raznovrsnim kulturnim sadržajima. Ništa manje nije važna ni odgovorna socijalna politika grada, napominje gradonačelnik.
-Pomažemo preko Centra za socijalni rad i različitim socijalnim davanjima, za lekove, medicinska pomagala, lečenje dece. Ponosan sam na to što moj tim i ja imamo razumevanja i sluha za sugrađane, ali lično sam protiv toga da ističemo kome smo pomogli- jasan je Lukač.
Da će, pored stanovnika Kikinde, i meštani sela dobiti higijenski ispravnu vodu za piće, sada je sasvim izvesno. Među najznačajnijim investicijama u 2023. je izgradnja četiri mini postrojenja za prečišćavanje vode u selima.
-Uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu u 2023. godini četiri sela će dobiti čistu pijaću vodu. Za izgradnju postrojenja potrebno je oko 2 miliona evra, a grad je izdvojio 80 miliona iz budžeta. Plan je da se u 2024. godini mini prečistači urade i u preostalim selima. Rekonstrukciju vodovodne mreže u gradu nastavićemo sanacijom od vrtića „Plavi čuperak“ do trga, a nakon završetka radova, uslediće parterno uređenje trga kod pijace. Rekonstruisan je deo puta ka Ruskom Selu, u dogovoru sa državom i Putevima Srbije, a insistiraćemo i da se uradi put Kikinda-Mokrin. Radi se projekat za izgradnju kanalizacije za Železnički novi red i Strelište kako bi konačno deo radova otpočeo u ovoj godini-ukazuje Lukač.
Prekogranična saradnja sa kolegama iz Rumunije biće nastavljena, kao i uređenje škola, vrtića, Starog jezera, Sportskog centra „Jezero“, pošumljavanje.
-Planiramo i uređenje Velikog parka, gledaćemo gde da apliciramo sa tim projektom. Pomenuću samo neke od planiranih ulaganja u selima: bivši motel u Novim Kozarcima treba da se sredi, u Banatskom Velikom Selu započet stadion, u Ruskom Selu sledi nastavak uređenja parka, u Mokrinu deponija koju sam pomenuo, ali tu su i razni predlozi od igrališta i terena za fudbal do delova ulica. Nadam se da će nam prilivi u budžetu omogućiti i da nešto dodatno uradimo. Na potezu Starog jezera, tražimo investitora koji bi u tom delu grada izgradio nove sadržaje. Mikronaselju su potrebna parking mesta, uređenje trotoara, prostora oko škole, klupa, kao i još sadržaja za decu- kaže Lukač.
U planu je i da se u narednoj godini izgradi kružni tok u Bašaidu, kao i da počne izgradnja novog Centra za socijalni rad. Grad će nastojati da sa Domom zdravlja obezbedi funkcionalan prostor za Dispanzer za žene. Projekat stadiona je urađen i ima naznaka da bi krajem godine mogli početi pripremni radovi za njegovu izgradnju, ukazuje gradonačelnik i ističe da ima sjajan tim i posvećene saradnike koji vole svoj grad.
-Hvala na razumevanju sugrađanima i kada nas kritikuju i upućuju nam sugestije. Kada me pitate za novogodišnju poruku, ona bi glasila da ujedinjeni bodrimo i poštujemo jedni druge i da samo tako možemo da učinimo da Kikinda bude bolje mesto za život i rad. Svima želim dobrog zdravlja, porodične sreće i mnogo osmeha u 2023. godini i da zajednički kreiramo bolju budućnost u našoj Kikindi. Srećna Nova godina i božićni praznici.
Prva beba rođena u Opštoj bolnici Kikinda je dečak. Na svet je došao danas u 9 sati.
Već po tradiciji, prvorođenu bebu i njene roditelje darovaće lokalna samouprava i Crveni krst.
Najlepši i najtačniji recept za sreću u novoj godini, ostavio nam je poznati pesnik Miroslav Antić koji je svojim umetničkim stvaralaštvom ostavio neizbrisiv trag.
„Uzeti 12 meseci, dobro ih očistiti od gorčine, sebičluka, cepidlačenja i straha. Svaki mesec pažljivo iseckati na 30 ili 31 dan, tako da je zaliha dovoljna za godinu dana.
Svaki dan posebno ispuniti nadevom: od jedne trećine rada, trećine duševne vedrine i trećine humora – uz dodatak tri kašike optimizma, jedne kašike strpljenja, zrnceta ironije i prstohvata takta.
Tu masu preliti obilno ljubavlju.
Gotovo jelo ukrasiti buketićem sitnih pažnji i servirati ga svakog dana, sa obaveznom vedrinom, uz šolju dobrog osvežavajućeg čaja.”
Iz Uprave saobraćajne policije apeluju na građane da, tokom novogodišnjih i božićnih praznika, odgovornim ponašanjem u saobraćaju i poštovanjem propisa daju doprinos očuvanju bezbednosti na putevima.
Poseban apel upućen je vozačima da ne voze pod dejstvom alkohola jer time dovode u opasnost i sebe i druge. Iz Saobraćajne policije podsećaju da je, 31. decembra 2021. godine i 1. januara 2022. u saobraćajnim nezgodama poginulo šest osoba, a teže povređeno 26 ljudi.
Iz MUP-a, takođe, apeluju na sve građane da ne koriste pirotehnička sredstva jer njihova nepravilna upotreba može imati kobne posledice.
Pored uznemiravanja građana i narušavanja javnog reda i mira, nestručno rukovanje pirotehnikom može izazvati i požare, navode u MUP-u.
Takođe, dodaju da građani svako narušavanje javnog reda i mira mogu prijaviti nadležnoj policijskoj stanici ili na broj 192.
Minimalna zarada 1. januara iznosiće 40.020 dinara, što je povećanje od 14,3 odsto u odnosu na 2022. godinu. Minimalac će biti obračunavan sa 230 dinara po satu, odnosno mesečno ukupno 40.020 dinara, što je više u odnosu na postojeću minimalnu zaradu od 35.000 dinara.
Povećanje od 14,3 odsto je, kako su istakli iz Ministarstva finansija, najveće procentualno povećanje minimalne zarade ikada.
Država je nastavila i sa smanjenjem opterećenja na zarade koje je počelo 2017. godine. Neoporezivi deo zarade od 1. januara biće uvećan sa 19.300 dinara na 21.712.
Ukupno rasterećenje zarada je, u poslednjih pet godina, sa 64 odsto, sa novim rasterećenjem, smanjeno na 60 odsto, prenosi Tanjug.
Od sutra, 1. januara, u Srbiji će plate u javnom sektoru biti uvećane za 12,5 odsto, a penzije za 12,1 odsto. Za vojna lica plate će biti veće za 25 odsto.
Od 2023. godine usklađivanje penzija obračunavaće se na osnovu tri formule: po zaradama, po cenama i kombinacijom usklađivanja po cenama i po zaradama.
Ukoliko je učešće penzija u bruto domaćem proizvodu manje od 10 odsto, penzije će se usklađivati u procentu promene prosečnih zarada, što će se desiti ovog puta, u januaru 2023. godine.
Usklađivanje će biti u kombinaciji procenata zarada i inflacije, odnosno po sadašnjoj „švajcarskoj formuli”, ukoliko je to učešće u razmaku od 10 do 10,5 odsto, a ukoliko bude 10,5 odsto ili veće, onda će se penzije usklađivati prema cenama, objasnio je direktor Sektora za ostvarivanje prava u PIO fondu, Vladimir Stanković za RTS.
On je dodao da će novo usklađivanje po jednom od modela uslediti u januaru 2024. godine.
