Classic Layout | Page 926 of 1026

Pobeda Galdske, Čukarički poslednja „recka”. Mislima bili već u doigravanju

Pobeda Galadske, Čukarički poslednja ligaška „recka”: Mislima bili već u doigravanju

Dejan Panić February 25, 2023

Teže nego što se očekivalo, stonoteniseri Galadske danas u „Jezeru” upisali su pobedu 4:2, u poslednjem ligaškom kolu jedne od dvaju grupa Prve lige nad poslednjeplasiranim beogradskim Čukaričkim, ali to i nije u ovom trenutku bilo toliko bitno, jer Kikinđani su već i pre ovoga susreta osigurali plasman u doigravanje za ulazak u najviši rang.

Danas pod svodovima naše dvorane, prvo je Žarko Đurđev bio bolji Džodže, a Nenad Đukić savladao je Prokića za 2:0 u partijama. Uzvratili su stonoteniseri s Banovog brda Nedeljković i Prokić za 2:2, a partije su tada izgubili naši Miodrag Čović i Đurđev. Čović je potom bio bolji od Džodže, a kapiten Đukić od Nedeljkovića, za konačan rezultat.

Za dve sedmice, 12. marta od 11 sati u „Jezeru”, na rasporedu je prva četvrtfinalna utakmica doigravanja između Galadske i Primara.

– Imamo dovoljno vremena da se spremimo za meč protiv odličnih Beograđana koji, u našim uslovima, treniraju profesionalno. Stoni tenis nije popularan sport za gledanje uživo pa bi nama iz Galadske mnogo značila podrška Kikinđana, barem njih stotinjak, kada budemo ugostili beogradski sastav – kaže Đukić.

Nakon tog prvog susreta četvrtine finala, uzvratni meč u glavnom gradu planiran je za kraj marta.

Druga ženska odbojkaška liga „Sever”: Kikinda 0230, nakon poraza u Sremu, sve dalje od „luke spasa”

Dejan Panić February 25, 2023

Teška i neizvesna borba za opstanak očekuje odbojkašice Kikinde 0230 u završnici sezone Druge lige „Sever” OS Vojvodine, nakon još jednog poraza, ovoga puta u Sremskoj Mitrovici od druge ekipe Srema rezultatom 3:1 (20:25, 25:15, 25:18, 25:19). Odlično su utakmicu otvorile Kikinđanke i uspešno privele prvi set kraju, napominje pomoćni trener Igor Golijanin.

– U drugom setu, ponesene tom činjenicom, devojke su dozvolile protivnicama da se razigraju i probiju nam blok. Nismo imali snage za povratak u meč, isto se ponovilo i u nastavku meča, a jedino smo na polovini četvrtog seta zapretili, tada se učinilo da ćemo se vratiti u meč, ali to očigledno nije bilo dovoljno – kaže Golijanin.

Naredni rival Kikinde 0230, sledećeg vikenda u „Jezeru”, biće Mladost iz Inđije.

Kikinda 0230: Maćoš, Berić, Stanić, Sivčev, Čarapić, Đorđević, Surla, Aleksić, Pilipović, Golijanin, Milić.

Sutra finale 37. Svetskog prvenstva u nadmetanju gusana

Jelena Trifunović February 25, 2023

Batak i Fedor spremni su za finale. I Nikola Nikić i Miroslav Čeleketić uvereni su da će baš njihov mezimac stati na tron i ponosno poneti slavu pobednika. Oba gusana poseduju pobedničke gene i kod svojih vlasnika uživaju, kako smo se i uverili na licu mesta, deluks tretman. Batak ima poseban režim ishrane i herkulovski zamah krila. Da u njegovim pernatim grudima kuca hrabro srce pokazao je još kao jednogodišnjak osvojivši titulu prvaka u kategoriji mladih.

Izazivač je borbeni Fedor. U potpunosti opravdava ime dobijemo po MMA borcu. Okuražen bodrenjem svojih miljenica, od kojih je, ipak, jedna posebno srcu draga, samouvereno je nizao pobede stigavši do finala.

Trijumf će, saznajemo, i jednom i drugom, promeniti život. Jednom sledi opraštanje od „ringa” i mirni penzionerski dani u prostranom seoskom dvorištu, a drugom- selidba. Kako će to uticati na ishod finala u nedelju? Na tronu može biti samo jedan.

Poslednje provere naših vojvođanskih ligaša. „Generalke” u zanku autogolova

Poslednje provere naših vojvođanskih ligaša: „Generalke” u znaku autogolova

Dejan Panić February 25, 2023

Četiri od pet naših vojvođanskih ligaša danas je imalo poslednju proveru pred start nastavka prvenstva, a od osam pogodaka na tri utakmice, čak tri bili su autogolovi.

Umesto na Gradskom, OFK Kikinda dočekala je Sentu na obližnjem takozvanom atletskom stadionu, bilo je 2:1 za naš tim. Nebojša Đukić pogodio je rano, već u trećem minutu, izbliza ubacivši loptu u praznu mrežu, nakon proigravanja sa strane. Do finiša nije bilo pogodaka, a onda je u 84. minutu kapiten Đukić odigrao loptu na peterac Senćana, a gostujući igrač Kasaš nije se snašao i prosledio ju je u svoj gol. Nepuna dva minuta kasnije, na suprotnoj strani autogol Rafaela. Zahvatio je poluvisoku loptu, ali mu je prešla preko noge i u velikom luku prevarila mlađanoga čuvara mreže Žilića i to tek što je zamenio Savkova pa je u suzama dočekao završetak susreta.

Autogol domaćina i u Ruskom Selu, u ogledu Crvene zvezde i Kozare, za konačnih 0:1 u korist Velikoselaca, a trenutak odluke u 35. minutu. Tada je B. Bunić ubacio prema vratima domaćina, a Jankov je loptu poslao glavom iza vlastite gol crte.

Najefikasnije je bilo u Nakovu, tamo je Sloboda remizirala s područnim ligašem Poletom – 2:2. Vodili su Nakovčani pogocima Draganova i Babića, početkom nastvka smanjio je Galić, a Vrbački je minut pre kraja doneo remi.

Sutra, s početkom u 14 sati na kikindskom Vašarištu, ŽAK će dočekati melenačku Rusandu.

Kikinda na 44. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu

Jelena Trifunović February 25, 2023

Da od 14. do 17. septembra budu gosti Kikinde i najveće i najdugovečnije ovdašnje turističke manifestacije „Dani ludaje”, Turistička organizacija Grada Kikinde poziva i brojne posetioce 44. Međunarodnog sajma turizma u Beogradu. Kikinda se, u okviru turističke ponude Vojvodine, danas predstavlja u paviljonu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam.

-Kao dobitnici sertifikata „Najbolje iz Vojvodine”, dobili smo sjajnu priliku da promovišemo „Dane ludaje” na Sajmu turizma u Beogradu- kaže za Kikindski portal Tatjana Vuković iz Turističke organizacije Grada Kikinde. -Veoma je posećen sajam, mnoštvo je gostiju, kako stranih, tako i domaćih, i posebno je zadovoljstvo što možemo da predstavimo našu manifestaciju u pravom svetlu. Poneli smo i razne autentične proizvode od ludaje iz Kikinde, od naših lokalnih proizvođača. Iz Udruženja žena iz Iđoša doneli smo liker i pekmez od ludaje, tu je i pivo od ludaje Bir kingsa, kao i proizvodi PG Krstonošić, Nuto Nakovo i drugi. Drago mi je da na ovaj način skrećemo pažnju i odavde iz Hale 1 beogradskog Sajma pozivamo goste da nam dođu u Kikindu.

Sajam turizma u Beogradu traje od 23. do 26. februara, pod sloganom „Kad je odmor, nije teško”. Vojvodina se u okviru paviljona od preko 200 kvadratnih metara i „Vinske ulice“ predstavlja raznovrsnim tematskim sadržajima u okviru kampanje pod sloganom „Od klasike do magije“, koja odslikava njene turističke, vinske i gastronomske osobenosti, kao i multukulturalnost i multietničnost.

Priča o porodici kroz portrete: „Budišini” u kikindskom Muzeju

Jelena Trifunović February 25, 2023

Mnoštvo emocija i sećanja probudilo je otvaranje izložbe „Budišini”, o jednoj od najpoznatijih kikindskih porodica- kod njihovih potomaka, ali i brojnih sugrađana koji su danas bili u Narodnom muzeju. Priča o ovoj familiji, nekada veoma imućnoj i uticajnoj, a nakon Drugog svetskog rata stavljenoj na stub srama, ispričana je kroz portrete, rodoslov, fotografije i druge porodične uspomene. Četiri portreta, potomci porodice Budišin prošle godine su darovali kikindskom Muzeju, a izložena su i dva grupna portreta, autora mokrinskog umetnika Jovana Dime, iz zbirke Galerije Matice srpske.

-Moja majka Olga rođena Budišin rešila je da slike poklonimo Muzeju kako bi rođaci i potomci mogli da dođu i da ih vide- započinje priču Emil Jović, elektroinženjer iz Novog Sada. Sveža su sećanja kada je kao dete po dva, tri meseca provodio u Kikindi, kod dede po kom je i dobio ime. U tom stanu na gradskom trgu su se i nalazili porodični portreti.

– Deda je stanovao na trgu u stanu koji su kupili od udovice Jovana Pačua. Kada sam prelazio iz Bačke u Banat kao da sam dolazio kući. Ovaj grupni portret pamtim još iz detinjstva, stajao je iznad kreveta. Sećam se da je jednom rođaka komentarisala da se plaši slike jer su „svi tako ozbiljni i strašni”, a ja sam odgovorio: „ne treba da se plašiš, to su naši dedovi, oni nas čuvaju”. Nije bilo lako da poklonimo ove slike, ali mislim da je to bila najracionalnija odluka, Muzej će ih najbolje čuvati- emotivan je Emil Jović.

Na grupnom portretu je Gavra Budišin (1827-1895), prvi značajniji predstavnik porodice, veleposednik, županijski i varoški predstavnik, član crkvenog odbora sa četiri sina: Šandorom (Aleksandrom), Lazom, Đurom i Mitom.

Kikinđani uglavnom nisu voleli Budišine, ali su prema njima imali dozu strahopoštovanja. Nekada su bili ljubomorni na njihovo bogatstvo, a između dva svetska rata prozivali su ih zbog njihovog političkog delovanja i korupcije. Neposredno posle Drugog svetskog rata, nekoliko članova familije, označeni su kao izdajnici i saradnici okupatora.

-Emocije su me savladale, vežu me za Kikindu i porodicu Budišin koju nažalost znam samo po nesreći- priča Radmila Nikolajević Bogosavljev čija je majka Sofija ćerka Miloša i Darinke Budišin. Posle završene gimnazije u Kikindi, završila je studije prava u Beogradu gde i danas živi. -Moj deda Miloš i njegov rođeni brat Steva Budišin su streljani kao veleposednici i nažalost, neprijatelji države. Mi imamo njihovu rehabilitaciju. Njihov greh je bio samo to što su bili veleposednici i što su živeli od te svoje zemlje. Žao mi je što ovo nije ranije upriličeno, bilo je mnogo potomaka živo. Moj brat od tetke, advokat Duško Budišin umro je pre pet godina. Moja porodica Budišin prošla je najgore moguće stvari- kaže Radmila Nikolajević Bogosavljev kojoj je Gavra Budišin čukundeda.

Po majčinoj lozi iz porodice Budišin je i Ivan Nožinić, inače urednik informativnog programa Radio Novog Sada.

-Miloš Budišin je moj predak, streljan je od strane komunističke vlasti. Dančika Budišin, moj deda ubijen je posle Sremskog fronta kod Podravske Slatine, po naređenju Koste Nađa, kao i nekoliko oficira kraljeve vojske. Posle rata nam je kompletna imovina oduzeta i moj deo familije, zbog neprijatnosti koje je doživljavao u Kikindi, preselio se u Sremske Karlovce i Novi Sad. Oduzete su hiljade i hiljade jutara zemlje, nekretnine među kojima su i kuće u ulici Generala Drapšina – kaže Nožinić.

Budišini su Lužički Srbi

-Budišini su iz mesta Budišin, na granici Nemačke i Češke. Došli su kao trgovci krupnom stokom u Banat. Tu su se doselili i zadržali pravoslavlje, a poreklom su Lužički Srbi- navodi Ivan Nožinić pokazujući grb pomenutog mesta.

Zla sudbina

Gavru Budišina i njegove sinove javno su prozivali da „nisu bili dobri Srbi” jer su na izborima nekoliko puta podržali „vladinog” kandidata za poslanika u ugarskom saboru. Međutim, Gavrini unuci su neposredno pred Prvi svetski rat postali aktivni članovi radikalne stranke. Posle Velikog rata, predstavljali su varošku ekonomsku i političku elitu.

-Pomenuću dvojicu koji su najznačajniji zbog svog političkog delovanja. Tokom dvadesetih godina dvadesetog veka, najznačajnijiji i najmoćniji čovek u Velikoj Kikindi bio je Joca Budišin (1879-1943), poslanik u parlamentu Kraljevine SHS iz redova Narodne radikalne stranke, pitao se maltene za sve u gradu. Drugi, Steva Budišin je od 1931 do 1935. bio poslanik u parlamentu Kraljevine Jugoslavije, pa senator Dunavske banovine. Steva Budišin je bio prvi koji je stradao, odmah nakon što su partizani oslobodili Kikindu. Tada počinje zla sudbina porodice Budišin. Pored Steve, streljani su i njegov brat Miloš i brat od strica Đura. Budišini su se povukli, veliki deo njihove imovine je nacionalizovan. Većina ih kasnije odlazi u Novi Sad i Beograd, tako da, koliko je nama poznato, mada postoje oprečna mišljenja, potomaka u Kikindi više nema-navodi istoričar Vladislav Vujin, kustos muzeja.

Rodoslov Budišina

Kikindskom muzeju je poklonjen i rodoslov porodice Budišin koji je uradio Ivan Budišin,a dopunio kustos muzeja Vladislav Vujin na osnovu raspoloživih podataka sa nadgrobnih spomenika i umrlica.
Prvi Budišin iz Velike Kikinde bio je Jakov (1771-1845).

O preduzetništvu uče iz prve ruke: Aleksa Raca gost Ekonomsko-trgovinske škole

Jelena Trifunović February 25, 2023

Kako bi učenicima približili realni svet poslovanja, ukazali na to da su formalna znanja koja stiču u školi primenljiva u praksi i motivisali ih da se, možda, i sami otisnu u preduzetničke vode, Ekonomsko-trgovinska škola organizuje posetu uspešnih preduzetnika iz naše sredine.

Ovoga puta, gost je bio Aleksa Raca, vlasnik preduzetničke radnje Nuto iz Nakova. Aleksa je pohađao Ekonomsko-trgovinsku školu i sa istom ozbiljnošću i odgovornošću je nastavio školovanje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na smeru agroekonomija.

Preduzetnička radnja Nuto, od 2020. godine bavi se proizvodnjom prirodnih proizvoda od lešnika i kikirikija koji su na tržištu prepoznati kao izuzetno kvalitetni.

– Predavanje je održano u petak u prepunoj medijateci Ekonomsko-trgovinske škole. Gost je pričao svom životnom putu, interesovanjima, motivima koji su ga naveli da se bavi ovom delatnošću, kako se posao razvijao, da li je imao pomoć i od koga, o izazovima posla, o preduzeću, proizvodima, problemima koji se javljaju u poslovanju, proboju na tržište, konkurenciji i borbi sa njom. Govorio je o lepim stranama, kao i problemima koji se javljaju u preduzetničkom poslu, marketinškim aktivnostima, planovima za budućnost. Učenici su pratili izlaganje sa velikim interesovanjem, a postavljajući brojna pitanja, saznali su više o vođenju samostalnog posla- kaže Jasna Grbić, profesorica u Ekonomsko-trgovinskoj školi.

Ovakva zanimljiva i interaktivna predavanja sa gostima- uspešnim preduzetnicima, ova srednja škola organizuje već petnaestak godina, u okviru predmeta Preduzetništvo.

Odabrani učesnici 42. Internacionalnog simpozijuma u skulpturi „Tera”

Jelena Trifunović February 24, 2023

Umetnički savet Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera” odabrao je šestoro umetnika koji će učestvovati na ovogodišnjem Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti „Tera”. Tokom jula, u Kikindi će stvarati renomirani umetnici iz Španije, Albanije, Hrvatske i Srbije.

Ledia Kostandini, akademska umetnica iz Tirane, diplomirala je 2006. na odseku monumentalno slikarstvo na Akademiji umetnosti u Tirani. Radila je kao profesor na POLIS Univerzitetu za dizajn i arhitekturu u Tirani.

Vajar Nikola Nenadić iz Rijeke u likovnom izrazu prepoznat je po izradi skulptura od kovanog metala, kamena i drveta za koje je i više puta nagrađivan na raznim likovnim manifestacijama širom Evrope. Diplomirao na Akademiji u Veneciji. Zaposlen je kao viši asistent na vajarskoj katedri Akademije primenjenih umetnosti u Rijeci.

Skulpture u terakoti stvaraće i Španac Jorge Beda Morcilo Juliani. Pohađao je Školu primenjenih umetnosti i umetničkih zanata u Madridu, a diplomirao vajarstvo na Školi primenjenih umetnosti i umetničkih zanata u Saragosi.

Učesnik prestižnog umetničkog simpozijuma biće i Saša Pančić, dobitnik brojnih nagrada. Prepoznat je kao autor koji u radu koristi iskustva i tekovine avangarde i visokog modernizma kao jasna polazišta za sopstveni umetnički eksperiment. Diplomirao je slikarstvo, a magistrirao crtež na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu Čedomir Vasić je na umetničkoj sceni od 1969. godine. Kao stipendista Fulbrajtovog programa na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari i Los Anđelesu studirao je video u klasi prof. Micurua Kataoke i kompjutersku umetnost kod prof. Džona Vitnija. Multimedijalni umetnik izuzetno bogate i živopisne karijere za svoj rad je dobio značajna priznanja.

Na 42. vajarskom sazivu učestvovaće i Miroljub Stamenković, redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Pored vajarstva, primenjenog vajarstva, medaljerstva, bavi se konzervacijom i zaštitom kulturnih dobara. Kao konzervator i dugogodišnji saradnik Narodnog muzeja iz Beograda restaurirao je i konzervirao mnoga dela koja pripadaju najvišem rangu kulturne baštine Srbije.

Terin Umetnički savet čine: mr Slobodan Kojić, magistar vajarstva, osnivač i direktor Centra za likovnu i primenjenu umestnost „Tera”, Verica Nemet, kustoskinja-istoričarka umetnosti, Sava Stepanov, samostalni likovni kritičar iz Novog Sada, dr Sanja Kojić Mladenov, muzejski savetnik Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Novi Sad i Igor Smiljanić, akademski vajar, doktorand likovnih umetnosti i viši stručni saradnik na vajarskom odseku novosadske Akademije umetnosti.

U 2023. godini još 500 kuća na selu za mlade

Jelena Trifunović February 24, 2023

Uredbom koju je usvojila Vlada Srbije, za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom u 2023. godini namenjeno je 500 miliona dinara, a konkurs će narednih dana raspisati Ministarstvo za brigu o selu.

„ Cilj ovog programa je smanjenje migratornih kretanja stanovništva koja dovode do depopulacije u ruralnim područjima, motivisanje seoskog stanovništva da ostane na selu i podsticanje mladih da se vrate na selo rešavanjem stambenog pitanja“, saopštila je Vlada Srbije.

Ministarstvo za brigu o selu je podsetilo da je do sada iz ovog programa kupljena 1.631 kuća sa okućnicom u selima Srbije. Najpovoljnija seoska kuća koštala je 388.000 dinara, a najskuplje su se kretale do maksimalnog dozvoljenog iznosa od 1,2 miliona dinara, pa se za opredeljeni iznos od 500 miliona očekuje kupovina još oko 500 kuća u selima na teritoriji čitave Republike Srbije.

Novi evropski projekat Kikinde i Žombolja: Tri nova sanitetska vozila, medicinska oprema i uniforme za Službu hitne pomoći

Jelena Trifunović February 24, 2023

Prekogranični projekat „Banat 112”, Grad Kikinda kao vodeći partner realizuje sa Opštinom Žombolj i Crvenim krstom Kikinde. Osnovni ciljevi projekta su unapređenje tehničkih kapaciteta službi za hitnu medicinsku pomoć u Kikindi i Žombolju i širenje osnovnih znanja i veština iz ove oblasti među mladima iz partnerskih gradova. Projekat je počeo 17. januara i trebalo bi da bude završen do 31. decembra ove godine.

Vodeće aktivnosti podrazumevaju nabavku vozila i medicinske opreme, informativno-obrazovnu kampanju kojom će mladi steći znanja i veštine iz prve pomoći, kao i razmenu znanja i iskustava među medicinskim osobljem iz Kikinde i Žombolja.

-Želimo da nastavimo dosadašnju uspešnu saradnju sa opštinom Žombolj koja je utemeljena sporazumom o bratimljenju još 1982. godine. Sredstva iz ovog projekta biće usmerena na zdravstvo i zdravstvenu zaštitu, pre svega na oblast urgentne medicine. Kao što smo i do sada, očekujemo da ćemo i ovaj projekat uspešno realizovati na zadovoljstvo građana u cilju podizanja kvaliteta zdravstvene zaštite. Nabavićemo vozila za službu hitne pomoći i neophodnu medicinsku opremu, a sredstva namenjena Crvenom krstu koristiće se za realizaciju raznih edukativnih i promotivnih aktivnosti u vezi sa sticanjem znanja i veština iz domena prve pomoći- navela je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

Dr Miloš Bajić, načelnik Službe hitne pomoći Doma zdravlja istakao je da projekat obuhvata nabavku tri nova sanitetetska vozila i opreme za ambulantu što će značajno unaprediti rad ove službe.

-Dva vozila biće kompletno opremljena svim sredstvima koja služe za zbrinjavanje traume na terenu, a takođe će posedovati i aparate najnovije generacije, pre svega defibrilator koji služi za spasavanje života kod pacijenata sa srčanim zastojem, zatim respiratorima, EKG aparatima i drugom potrebnom opremom. Treće vozilo služiće za transport pacijenata u tercijarne zdravstvene ustanove u Novom Sadu i Beogradu. Pored svega navedenog, za ambulantu ćemo dobiti ultrazvučni aparat prilagođen za brzu dijagnostiku na terenu i u ambulanti. Planirana je i nabavka fantom-lutke za vežbanje zaposlenih i kompletno uniformi za rad na terenu-rekao je dr Bajić.

Da je ovaj projekat značajan i za bolnicu „Dr Karl Diel“ u Žombolju jer će im obezbediti novu opremu, istakla je Daniela Kirlig, direktorica te ustanove.

-Nabavićemo opremu za službu hitne pomoći koja radi pri našoj bolnici. Dobićemo i ambulantno vozilo. Drugi važan aspekt projekta je edukacija dece osnovnih škola. Pružanje prve pomoći treba da poznaju i deca. Saradnja sa kolegama iz Kikinde biće značajna i u smislu razmene iskustava- ukazala je direktorica bolnice u Žombolju.

Ukupna vrednost ovog projekta, odobrenog iz Intereg – IPA „Programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija” je 768.000 evra, od čega su 652.800 evra sredstva Evropske unije, a sufinasirajući deo srpskih i rumunskih partnera je 115.200 evra. Od toga Grad Kikinda i Crveni krst Kikinda ulažu 55.200 evra, a Opština Žombolj 60.000 evra.

Na prezentaciji novog prekograničnog projekta upriličenoj u Gradskoj kući, na značajne benefite njegove realizacije ukazali su i član Gradskog veća Saša Tanackov, Kaba Gabor, zamenik predsednika Opštine Žombolj i Danijela Bjeljac, sekretarka kikindskog Crvenog krsta.

Uspešna i dugovečna saradnja

Projekat “Banat 112” je peti koji zajednički realizuju Grad Kikinda i Opština Žombolj, čija uspešna saradnja zvanično traje već 41 godinu. Do sada realizovani zajednički projekti su „Zeleni Banat”, „Povezanost Banata 1 i 2” i „Ekolejks”.