Classic Layout | Page 926 of 1026 | Кикиндски портал

Pobeda Galdske, Čukarički poslednja „recka”. Mislima bili već u doigravanju

Победа Галадске, Чукарички последња лигашка „рецка”: Мислима били већ у доигравању

Dejan Panić February 25, 2023

Теже него што се очекивало, стонотенисери Галадске данас у „Језеру” уписали су победу 4:2, у последњем лигашком колу једне од двају група Прве лиге над последњепласираним београдским Чукаричким, али то и није у овом тренутку било толико битно, јер Кикинђани су већ и пре овога сусрета осигурали пласман у доигравање за улазак у највиши ранг.

Данас под сводовима наше дворане, прво је Жарко Ђурђев био бољи Џоџе, а Ненад Ђукић савладао је Прокића за 2:0 у партијама. Узвратили су стонотенисери с Бановог брда Недељковић и Прокић за 2:2, а партије су тада изгубили наши Миодраг Човић и Ђурђев. Човић је потом био бољи од Џоџе, а капитен Ђукић од Недељковића, за коначан резултат.

За две седмице, 12. марта од 11 сати у „Језеру”, на распореду је прва четвртфинална утакмица доигравања између Галадске и Примара.

– Имамо довољно времена да се спремимо за меч против одличних Београђана који, у нашим условима, тренирају професионално. Стони тенис није популаран спорт за гледање уживо па би нама из Галадске много значила подршка Кикинђана, барем њих стотињак, када будемо угостили београдски састав – каже Ђукић.

Након тог првог сусрета четвртине финала, узвратни меч у главном граду планиран је за крај марта.

Druga ženska odbojkaška liga „Sever”. Kikinda 0230, nakon poraza u Sremu, sve dalje od „luke spasa”

Друга женска одбојкашка лига „Север”: Кикинда 0230, након пораза у Срему, све даље од „луке спаса”

Dejan Panić February 25, 2023

Тешка и неизвесна борба за опстанак очекује одбојкашице Кикинде 0230 у завршници сезоне Друге лиге „Север” ОС Војводине, након још једног пораза, овога пута у Сремској Митровици од друге екипе Срема резултатом 3:1 (20:25, 25:15, 25:18, 25:19). Одлично су утакмицу отвориле Кикинђанке и успешно привеле први сет крају, напомиње помоћни тренер Игор Голијанин.

– У другом сету, понесене тoм чињеницом, девојке су дозволиле противницама да се разиграју и пробију нам блок. Нисмо имали снаге за повратак у меч, исто се поновило и у наставку меча, а једино смо на половини четвртог сета запретили, тада се учинило да ћемо се вратити у меч, али то очигледно није било довољно – каже Голијанин.

Наредни ривал Кикинде 0230, следећег викенда у „Језеру”, биће Младост из Инђије.

Кикинда 0230: Маћош, Берић, Станић, Сивчев, Чарапић, Ђорђевић, Сурла, Алексић, Пилиповић, Голијанин, Милић.

Сутра финале 37. Светског првенства у надметању гусана

Jelena Trifunović February 25, 2023

Батак и Федор спремни су за финале. И Никола Никић и Мирослав Челекетић уверени су да ће баш њихов мезимац стати на трон и поносно понети славу победника. Оба гусана поседују победничке гене и код својих власника уживају, како смо се и уверили на лицу места, делукс третман. Батак има посебан режим исхране и херкуловски замах крила. Да у његовим пернатим грудима куца храбро срце показао је још као једногодишњак освојивши титулу првака у категорији младих.

Изазивач је борбени Федор. У потпуности оправдава име добијемо по ММА борцу. Окуражен бодрењем својих миљеница, од којих је, ипак, једна посебно срцу драга, самоуверено је низао победе стигавши до финала.

Тријумф ће, сазнајемо, и једном и другом, променити живот. Једном следи опраштање од „ринга” и мирни пензионерски дани у пространом сеоском дворишту, а другом- селидба. Како ће то утицати на исход финала у недељу? На трону може бити само један.

Poslednje provere naših vojvođanskih ligaša. „Generalke” u zanku autogolova

Последње провере наших војвођанских лигаша: „Генералке” у знаку аутоголова

Dejan Panić February 25, 2023

Четири од пет наших војвођанских лигаша данас је имало последњу проверу пред старт наставка првенства, а од осам погодака на три утакмице, чак три били су аутоголови.

Уместо на Градском, ОФК Кикинда дочекала је Сенту на оближњем такозваном атлетском стадиону, било је 2:1 за наш тим. Небојша Ђукић погодио је рано, већ у трећем минуту, изблиза убацивши лопту у празну мрежу, након проигравања са стране. До финиша није било погодака, а онда је у 84. минуту капитен Ђукић одиграо лопту на петерац Сенћана, а гостујући играч Касаш није се снашао и проследио ју је у свој гол. Непуна два минута касније, на супротној страни аутогол Рафаела. Захватио је полувисоку лопту, али му је прешла преко ноге и у великом луку преварила млађанога чувара мреже Жилића и то тек што је заменио Савкова па је у сузама дочекао завршетак сусрета.

Аутогол домаћина и у Руском Селу, у огледу Црвене звезде и Козаре, за коначних 0:1 у корист Великоселаца, а тренутак одлуке у 35. минуту. Тада је Б. Бунић убацио према вратима домаћина, а Јанков је лопту послао главом иза властите гол црте.

Најефикасније је било у Накову, тамо је Слобода ремизирала с подручним лигашем Полетом – 2:2. Водили су Наковчани погоцима Драганова и Бабића, почетком наствка смањио је Галић, а Врбачки је минут пре краја донео реми.

Сутра, с почетком у 14 сати на кикиндском Вашаришту, ЖАК ће дочекати меленачку Русанду.

Кикинда на 44. Међународном сајму туризма у Београду

Jelena Trifunović February 25, 2023

Да од 14. до 17. септембра буду гости Кикинде и највеће и најдуговечније овдашње туристичке манифестације „Дани лудаје”, Туристичка организација Града Кикинде позива и бројне посетиоце 44. Међународног сајма туризма у Београду. Кикинда се, у оквиру туристичке понуде Војводине, данас представља у павиљону Покрајинског секретаријата за привреду и туризам.

-Као добитници сертификата „Најбоље из Војводине”, добили смо сјајну прилику да промовишемо „Дане лудаје” на Сајму туризма у Београду- каже за Кикиндски портал Татјана Вуковић из Туристичке организације Града Кикинде. -Веома је посећен сајам, мноштво је гостију, како страних, тако и домаћих, и посебно је задовољство што можемо да представимо нашу манифестацију у правом светлу. Понели смо и разне аутентичне производе од лудаје из Кикинде, од наших локалних произвођача. Из Удружења жена из Иђоша донели смо ликер и пекмез од лудаје, ту је и пиво од лудаје Бир кингса, као и производи ПГ Крстоношић, Нуто Наково и други. Драго ми је да на овај начин скрећемо пажњу и одавде из Хале 1 београдског Сајма позивамо госте да нам дођу у Кикинду.

Сајам туризма у Београду траје од 23. до 26. фебруара, под слоганом „Кад је одмор, није тешко”. Војводина се у оквиру павиљона од преко 200 квадратних метара и „Винске улице“ представља разноврсним тематским садржајима у оквиру кампање под слоганом „Од класике до магије“, која одсликава њене туристичке, винске и гастрономске особености, као и мултукултуралност и мултиетничност.

Прича о породици кроз портрете: „Будишини” у кикиндском Музеју

Jelena Trifunović February 25, 2023

Мноштво емоција и сећања пробудилo је отварање изложбе „Будишини”, о једној од најпознатијих кикиндских породицa- код њихових потомака, али и бројних суграђана који су данас били у Народном музеју. Прича о овој фамилији, некада веома имућној и утицајној, а након Другог светског рата стављеној на стуб срама, испричана је кроз портрете, родослов, фотографије и друге породичне успомене. Четири портрета, потомци породице Будишин прошле године су даровали кикиндском Музеју, а изложена су и два групна портрета, аутора мокринског уметника Јована Диме, из збирке Галерије Матице српске.

-Моја мајка Олга рођена Будишин решила је да слике поклонимо Музеју како би рођаци и потомци могли да дођу и да их виде- започиње причу Емил Јовић, електроинжењер из Новог Сада. Свежа су сећања када је као дете по два, три месеца проводио у Кикинди, код деде по ком је и добио име. У том стану на градском тргу су се и налазили породични портрети.

– Деда је становао на тргу у стану који су купили од удовице Јована Пачуа. Када сам прелазио из Бачке у Банат као да сам долазио кући. Овај групни портрет памтим још из детињства, стајао је изнад кревета. Сећам се да је једном рођака коментарисала да се плаши слике јер су „сви тако озбиљни и страшни”, а ја сам одговорио: „не треба да се плашиш, то су наши дедови, они нас чувају”. Није било лако да поклонимо ове слике, али мислим да је то била најрационалнија одлука, Музеј ће их најбоље чувати- емотиван је Емил Јовић.

На групном портрету је Гавра Будишин (1827-1895), први значајнији представник породице, велепоседник, жупанијски и варошки представник, члан црквеног одбора са четири сина: Шандором (Александром), Лазом, Ђуром и Митом.

Кикинђани углавном нису волели Будишине, али су према њима имали дозу страхопоштовања. Некада су били љубоморни на њихово богатство, а између два светска рата прозивали су их због њиховог политичког деловања и корупције. Непосредно после Другог светског рата, неколико чланова фамилије, означени су као издајници и сарадници окупатора.

-Емоције су ме савладале, вежу ме за Кикинду и породицу Будишин коју нажалост знам само по несрећи- прича Радмила Николајевић Богосављев чија је мајка Софија ћерка Милоша и Даринке Будишин. После завршене гимназије у Кикинди, завршила је студије права у Београду где и данас живи. -Мој деда Милош и његов рођени брат Стева Будишин су стрељани као велепоседници и нажалост, непријатељи државе. Ми имамо њихову рехабилитацију. Њихов грех је био само то што су били велепоседници и што су живели од те своје земље. Жао ми је што ово није раније уприличено, било је много потомака живо. Мој брат од тетке, адвокат Душко Будишин умро је пре пет година. Моја породица Будишин прошла је најгоре могуће ствари- каже Радмила Николајевић Богосављев којој је Гавра Будишин чукундеда.

По мајчиној лози из породице Будишин је и Иван Ножинић, иначе уредник информативног програма Радио Новог Сада.

-Милош Будишин је мој предак, стрељан је од стране комунистичке власти. Данчика Будишин, мој деда убијен је после Сремског фронта код Подравске Слатине, по наређењу Косте Нађа, као и неколико официра краљеве војске. После рата нам је комплетна имовина одузета и мој део фамилије, због непријатности које је доживљавао у Кикинди, преселио се у Сремске Карловце и Нови Сад. Одузете су хиљаде и хиљаде јутара земље, некретнине међу којима су и куће у улици Генерала Драпшина – каже Ножинић.

Будишини су Лужички Срби

-Будишини су из места Будишин, на граници Немачке и Чешке. Дошли су као трговци крупном стоком у Банат. Ту су се доселили и задржали православље, а пореклом су Лужички Срби- наводи Иван Ножинић показујући грб поменутог места.

Зла судбина

Гавру Будишина и његове синове јавно су прозивали да „нису били добри Срби” јер су на изборима неколико пута подржали „владиног” кандидата за посланика у угарском сабору. Међутим, Гаврини унуци су непосредно пред Први светски рат постали активни чланови радикалне странке. После Великог рата, представљали су варошку економску и политичку елиту.

-Поменућу двојицу који су најзначајнији због свог политичког деловања. Током двадесетих година двадесетог века, најзначајнијији и најмоћнији човек у Великој Кикинди био је Јоца Будишин (1879-1943), посланик у парламенту Краљевине СХС из редова Народне радикалне странке, питао се малтене за све у граду. Други, Стева Будишин је од 1931 до 1935. био посланик у парламенту Краљевине Југославије, па сенатор Дунавске бановине. Стева Будишин је био први који је страдао, одмах након што су партизани ослободили Кикинду. Тада почиње зла судбина породице Будишин. Поред Стеве, стрељани су и његов брат Милош и брат од стрица Ђура. Будишини су се повукли, велики део њихове имовине је национализован. Већина их касније одлази у Нови Сад и Београд, тако да, колико је нама познато, мада постоје опречна мишљења, потомака у Кикинди више нема-наводи историчар Владислав Вујин, кустос музеја.

Родослов Будишина

Кикиндском музеју је поклоњен и родослов породице Будишин који је урадио Иван Будишин,а допунио кустос музеја Владислав Вујин на основу расположивих података са надгробних споменика и умрлица.
Први Будишин из Велике Кикинде био је Јаков (1771-1845).

О предузетништву уче из прве руке: Алекса Раца гост Економско-трговинске школе

Jelena Trifunović February 25, 2023

Kaко би ученицима приближили реални свет пословања, указали на то да су формална знања која стичу у школи применљива у пракси и мотивисали их да се, можда, и сами отисну у предузетничке воде, Економско-трговинска школа организује посету успешних предузетника из наше средине.

Овога пута, гост је био Алекса Раца, власник предузетничке радње Нуто из Накова. Алекса је похађао Економско-трговинску школу и са истом озбиљношћу и одговорношћу је наставио школовање на Пољопривредном факултету у Новом Саду, на смеру агроекономија.

Предузетничка радња Нуто, од 2020. године бави се производњом природних производа од лешника и кикирикија који су на тржишту препознати као изузетно квалитетни.

– Предавање је одржано у петак у препуној медијатеци Економско-трговинске школе. Гост је причао свом животном путу, интересовањима, мотивима који су га навели да се бави овом делатношћу, како се посао развијао, да ли је имао помоћ и од кога, о изазовима посла, о предузећу, производима, проблемима који се јављају у пословању, пробоју на тржиште, конкуренцији и борби са њом. Говорио је о лепим странама, као и проблемима који се јављају у предузетничком послу, маркетиншким активностима, плановима за будућност. Ученици су пратили излагање са великим интересовањем, а постављајући бројна питања, сазнали су више о вођењу самосталног посла- каже Јасна Грбић, професорица у Економско-трговинској школи.

Оваква занимљива и интерактивна предавања са гостима- успешним предузетницима, ова средња школа организује већ петнаестак година, у оквиру предмета Предузетништво.

Одабрани учесници 42. Интернационалног симпозијума у скулптури „Тера”

Jelena Trifunović February 24, 2023

Уметнички савет Центра за ликовну и примењену уметност „Тера” одабрао је шесторо уметника који ће учествовати на овогодишњем Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера”. Током јула, у Кикинди ће стварати реномирани уметници из Шпаније, Албаније, Хрватске и Србије.

Ледиа Костандини, академска уметница из Тиране, дипломирала је 2006. на одсеку монументално сликарство на Академији уметности у Тирани. Радила је као професор на ПОЛИС Универзитету за дизајн и архитектуру у Тирани.

Вајар Никола Ненадић из Ријеке у ликовном изразу препознат је по изради скулптура од кованог метала, камена и дрвета за које је и више пута награђиван на разним ликовним манифестацијама широм Европе. Дипломирао на Академији у Венецији. Запослен је као виши асистент на вајарској катедри Академије примењених уметности у Ријеци.

Скулптуре у теракоти ствараће и Шпанац Јорге Беда Морцило Јулиани. Похађао је Школу примењених уметности и уметничких заната у Мадриду, а дипломирао вајарство на Школи примењених уметности и уметничких заната у Сарагоси.

Учесник престижног уметничког симпозијума биће и Саша Панчић, добитник бројних награда. Препознат је као аутор који у раду користи искуства и тековине авангарде и високог модернизма као јасна полазишта за сопствени уметнички експеримент. Дипломирао је сликарство, а магистрирао цртеж на Факултету ликовних уметности у Београду.

Професор емеритус Универзитета уметности у Београду Чедомир Васић је на уметничкој сцени од 1969. године. Као стипендиста Фулбрајтовог програма на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари и Лос Анђелесу студирао је видео у класи проф. Мицуруа Катаоке и компјутерску уметност код проф. Џона Витнија. Мултимедијални уметник изузетно богате и живописне каријере за свој рад је добио значајна признања.

На 42. вајарском сазиву учествоваће и Мирољуб Стаменковић, редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду. Поред вајарства, примењеног вајарства, медаљерства, бави се конзервацијом и заштитом културних добара. Као конзерватор и дугогодишњи сарадник Народног музеја из Београда рестаурирао је и конзервирао многа дела која припадају највишем рангу културне баштине Србије.

Терин Уметнички савет чине: мр Слободан Којић, магистар вајарства, оснивач и директор Центра за ликовну и примењену уместност „Тера”, Верица Немет, кустоскиња-историчарка уметности, Сава Степанов, самостални ликовни критичар из Новог Сада, др Сања Којић Младенов, музејски саветник Музеја савремене уметности Војводине Нови Сад и Игор Смиљанић, академски вајар, докторанд ликовних уметности и виши стручни сарадник на вајарском одсеку новосадске Академије уметности.

У 2023. години још 500 кућа на селу за младе

Jelena Trifunović February 24, 2023

Уредбом коју је усвојила Влада Србије, за куповину сеоских кућа са окућницом у 2023. години намењено је 500 милиона динара, a конкурс ће наредних дана расписати Министарство за бригу о селу.

„ Циљ овог програма је смањење миграторних кретања становништва која доводе до депопулације у руралним подручјима, мотивисање сеоског становништва да остане на селу и подстицање младих да се врате на село решавањем стамбеног питања“, саопштила је Влада Србије.

Министарство за бригу о селу је подсетило да је до сада из овог програма купљена 1.631 кућа са окућницом у селима Србије. Најповољнија сеоска кућа коштала је 388.000 динара, а најскупље су се кретале до максималног дозвољеног износа од 1,2 милиона динара, па се за опредељени износ од 500 милиона очекује куповина још око 500 кућа у селима на територији читаве Републике Србије.

Нови европски пројекат Кикинде и Жомбоља: Три нова санитетска возила, медицинска опрема и униформе за Службу хитне помоћи

Jelena Trifunović February 24, 2023

Прекогранични пројекат „Банат 112”, Град Кикинда као водећи партнер реализује са Општином Жомбољ и Црвеним крстом Кикинде. Основни циљеви пројекта су унапређење техничких капацитета служби за хитну медицинску помоћ у Кикинди и Жомбољу и ширење основних знања и вештина из ове области међу младима из партнерских градова. Пројекат је почео 17. јануара и требало би да буде завршен до 31. децембра ове године.

Водеће активности подразумевају набавку возила и медицинске опреме, информативно-образовну кампању којом ће млади стећи знања и вештине из прве помоћи, као и размену знања и искустава међу медицинским особљем из Кикинде и Жомбоља.

-Желимо да наставимо досадашњу успешну сарадњу са општином Жомбољ која је утемељена споразумом о братимљењу још 1982. године. Средства из овог пројекта биће усмерена на здравство и здравствену заштиту, пре свега на област ургентне медицине. Као што смо и до сада, очекујемо да ћемо и овај пројекат успешно реализовати на задовољство грађана у циљу подизања квалитета здравствене заштите. Набавићемо возила за службу хитне помоћи и неопходну медицинску опрему, а средства намењена Црвеном крсту користиће се за реализацију разних едукативних и промотивних активности у вези са стицањем знања и вештина из домена прве помоћи- навела је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

Др Милош Бајић, начелник Службе хитне помоћи Дома здравља истакао је да пројекат обухвата набавку три нова санитететска возила и опреме за амбуланту што ће значајно унапредити рад ове службе.

-Два возила биће комплетно опремљена свим средствима која служе за збрињавање трауме на терену, а такође ће поседовати и апарате најновије генерације, пре свега дефибрилатор који служи за спасавање живота код пацијената са срчаним застојем, затим респираторима, ЕКГ апаратима и другом потребном опремом. Треће возило служиће за транспорт пацијената у терцијарне здравствене установе у Новом Саду и Београду. Поред свега наведеног, за амбуланту ћемо добити ултразвучни апарат прилагођен за брзу дијагностику на терену и у амбуланти. Планирана је и набавка фантом-лутке за вежбање запослених и комплетно униформи за рад на терену-рекао је др Бајић.

Да је овај пројекат значајан и за болницу „Др Карл Диел“ у Жомбољу јер ће им обезбедити нову опрему, истакла је Даниела Кирлиг, директорица те установе.

-Набавићемо опрему за службу хитне помоћи која ради при нашој болници. Добићемо и амбулантно возило. Други важан аспект пројекта је едукација деце основних школа. Пружање прве помоћи треба да познају и деца. Сарадња са колегама из Кикинде биће значајна и у смислу размене искустава- указала је директорица болнице у Жомбољу.

Укупна вредност овог пројекта, одобреног из Интерег – ИПА „Програма прекограничне сарадње Румунија – Србија” је 768.000 евра, од чега су 652.800 евра средства Европске уније, а суфинасирајући део српских и румунских партнера је 115.200 евра. Од тога Град Кикинда и Црвени крст Кикинда улажу 55.200 евра, а Општина Жомбољ 60.000 евра.

На презентацији новог прекограничног пројекта уприличеној у Градској кући, на значајне бенефите његове реализације указали су и члан Градског већа Саша Танацков, Каба Габор, заменик председника Општине Жомбољ и Данијела Бјељац, секретарка кикиндског Црвеног крста.

Успешна и дуговечна сарадња

Пројекат “Банат 112” је пети који заједнички реализују Град Кикинда и Општина Жомбољ, чија успешна сарадња званично траје већ 41 годину. До сада реализовани заједнички пројекти су „Зелени Банат”, „Повезаност Баната 1 и 2” и „Eколејкс”.