Classic Layout

učiteljski fakultet

Представљање Педагошког факултета из Сомбора уприличено је у Културном центру где су средњошколци имали прилику да се ближе упознају са овом високообразовном установом. Факултет уписује сторинак студената, а поред постојећа три смера, у процесу акредитације је још један.

-Педагошки факултет у Сомбору је најстарија институција у Срба која образује учитеље. Традицију чува од 1778. године- указао је декан факултета проф. др Саша Марковић. – Факултет уписује учитеље, васпитаче и библиотекаре, a у процесу акредитације је смер дигитално образовање. Новоизграђени дом „Зоран Ђинђић“ је одмах поред факултета. Уписујемо 70 одсто буџетских места,а за самофинансирајуће студенте су најниже школарине у држави и могу се платити у ратама. Услови за студенте су одлични, само је потребан мотив код младих да се определе за просвету. Одлучујући мотиви су човекољубље и да воле књиге- указао је декан факултета проф. др Саша Марковић.

Присутне је поздравила и чланица Градског већа задужена за образовање и културу Валентина Мицковски.

-Учитељски позив је, по мени, један од најплеменитијих и свако ко има жељу да позитивно утиче на систем вредности код деце, требало би да размотри могућности које пружа овај факултет. Кикинда ће имати знатан одлив учитељског кадра. У наредних пет година, 28 учитеља одлази у пензију и ово је могућност да млади упишу факултет и добију сигуран посао. Да бисмо мотивисали младе да постану учитељи, размишљамо и о додели посебних стипендија- напоменула је Мицковски.

kuće na selu

Министарство за бригу о селу недавно је расписало нови јавни позив за доделу бесповратних средстава за куповину сеоских кућа за окућницом. Путем овог конкурса, сеоске куће на територији Града Кикинде купиле су 33 породице. Међу суграђанима који су путем овог конкурса решили стамбено питање је и четворочлана породица Остојић из Нових Козараца.

-Живели смо у заједници и одлучили да се осамосталимо. Теже је било пронаћи адекватну кућу у селу, лоше су биле понуде, али ова је била идеална за нас. Сада смо кренули да је реновирамо. План је да се до лета заврше радови и да се уселимо. Иза куће је башта где ћемо посадити воће- причају Лидија (23) и Крстан (30) Остојић, родитељи двогодишње Таре и осмомесечног Боже.

Чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици Мелита Гомбар посетила је породицу Остојић и истакла да Град Кикинда учествује на конкурсу тако што заинтересованим лицима помаже у прикупљању документације и изјавом потврђује тачност података које се односе на некретнину.

– Циљ програма је ревитализација села и подстицање младих да остану да живе на селу односно да се враћају на села и ту заснивају породице. Колико се ова мера показала успешном, сведоче подаци. Путем конкурса, стамбено питање у Србији решило је 5.000 грађана, а само током прошле године продато је 980 кућа. Право учешћа на конкурсу имају пунолетни држављани до 45 година старости- појединци, самохрани родитељи, брачни односно ванбрачни партнери. Важно је да немају непокретност на свом имену, осим пољопривредног земљишта, да немају дуговања за порез. Сеоске куће које се купују морају бити безбедне и функционалне и да задовољавају основне услове за становање. Највиши износ средстава који се додељује је 1,2 милиона динара -прецизирала је Гомбар.

 

Uoči Dana žena u OŠ „Sveti Sava”. Promocija sporta za devojčice

Мини промоција спорта за девојчице одржана је данас, уочи Дана жена, у фискултурној дворани ОШ „Свети Сава”. Гошће су биле гимнастичарке КГСУ , каратисткиње Феникса и џудисткиње Партизана. Девојчице које тренирају ове спортове представиле су вештину ученицима нижих разреда, а догађају су присуствовали градски већник за спорт Драган Пецарски и  председница Спортског савеза Кикинде Јелена Чуданов док је Светлана Мирчић Вукобрат, наставница у физичког васпитања у поменутој школи, рекла:

– Циљ нам је да се традиција борбе за женски спорт одржи и да нашим ђацима прикажемо спортове који им нису познати, најпре на настави. Сваке године пред 8. март ми ставимо акценат на женску страну спорта, а за следећи пут планирамо да нам у госте дођу девојчице из спортова у води и на води, што ће бити мало компликованије, јер у нашем граду немамо ватерполисткиње и веслачице. Кроз наставу и рад са децом примећујемо да има талентоване деце за све спортове, само им треба пружити прилику, а наш задатак је да их подстакнемо и објаснимо да је спорт важан.


 

 

poljoprivreda (2)

Цене пољопривредног земљишта у Војводини бележе раст. Квалитет земље, величина и положај парцеле- само су неки од параметара који утичу на цену. И даље су најскупље оранице на територији Јужнобачког округа.

Пољопривредно земљиште на територији Града Кикинде у 2022. години продавано је по ценама од 1.250 евра по хектару па до 21.000 евра, колико је плаћен најскупљи хектар. Просечна цена износила је 8.800 евра.

Приближно толико новца у просеку, требало је издвојити и за хектар земље  у Житишту (8.500евра), Ковину (8.700 евра) и Шиду (8.800 евра).

Највише цене забележене су на подручју oпштина Стара Пазова, Нови Сад, Бачка Паланка, Бечеј, Жабаљ, Кула, Оџаци, Рума, Суботица, Ковачица. Тако се у Старој Пазови цена кретала у просеку 15.600 евра- од 3.750 евра, колико је по хектару плаћено најјефтиније пољопривредно замљиште па до чак 39.500 евра за хектар.

Просечна цена ораница у Бачкој Паланци износила је 13.500 евра,  у Бечеју 13.650 евра, у Кули 12.000 евра, Сомбору 9.600 евра, а у Кањижи 7.150 евра за хектар.

У оближњем Зрењанину, парцеле су продаване до нешто нижим ценама него у Кикинди- од 1.000 до 17.000 евра по хектару  односно у просеку за 7.650 евра.

Према подацима РГЗ, у односу на 2020. годину, цена пољопривредног земљишта у Севернобанатском округу порасла је у просеку за 15 одсто.

Најскупље у Каћу

У 2022. години најскупљи квадрат пољопривредног земљишта плаћен је у Каћу по цени од 40 евра за m2 за парцелу површине 52 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у прошлој години прометовано је у општини Чока по цени од 2,36 милиона евра за 163 хектара, показују подаци Републичког геодетског завода.

 

 

 

 

električno vozilo

За куповину нових возила која имају искључиво електрични погон, као и оних на хибридни погон, износи подршке биће од 250 до 5.000 евра. Циљ државне субвенције је подстицање еколошки прихватљивог вида транспорта. Субвенције се дају за набавку мопеда, мотоцикала, трицикала, четвороцикала, као и возила за превоз највише девет лица, односно теретна до 3,5 тона масе.

За субвенције могу да конкуришу правна лица, предузетници и физичка лица, осим таксиста који су већ искористили субвенцију за обнову свог возног парка. Износи субвенције су од 250 евра за мопеде до 5.000 евра за путничке комбије и мање теретњаке.

Субвенционисана куповина возила спроводи се исплатом износа на име учешћа за финансијски лизинг за куповину новог возила или плаћања дела купопродајне цене новог возила.

Захтеви за доделу субвенција подносе се закључно са 31. октобром. Министарство ће додељивати субвенције по пристиглим, уредним захтевима, до висине укупно расположивих средстава.

 

Prvenstvo Vojvodine u Senti. Malim karatistima Bašaida pet odličja

Малим каратистима Башаида на Првенству Војводине у Сенти, у организацији Шотокан Карате савеза Србије и Карате клуба Чока, припало је пет одличја, три златна и по једно сребрно и бронзано. Зорица Балог узела је два злата, у борбама и катама, Давид Ленард освојио је прво место у катама, а Јована Кнежевић била је трећа. Осим поменутих, још је Дуња Мишкељин чинила сребрни ката тима Башаида.

Aleksandra Padrov 4

Песмама о љубави вечерас је започета традиционална Недеља жена коју организује Културни центар. Концерт под називом „Најлепше љубавне песме“ у Народном позоришту одржала је Александра Падров, солисткиња Радио телевизије Војводине.

– Лајтмотив концерта је „Почнимо љубав испочетка“ јер сматрам да је љубав, као и музика, покретач свега. Била ми је жеља да поново дођем у Кикинду. Поводом празника, Дана жена, дамама поручујем да буду лепе, безбрижне и да се не секирају, да буду распеване и здраве – рекла је гошћа.Са Александром Падров, иначе професорком соло певања, наступили су музичари Великог оркестра Радио телевизије Србије, Зоран Ковачевић, Душан Радоичић и Петар Митровић.

Пажљиво одабране песме чиниле су својеврсну музичку ретроспективу најлепших љубавних нота написаних на нашим просторима. На репертоару су биле мелодије за све генерације, од шлагера до балада новије продукције.У наставку програма поводом Дана жена, у Културном центру ће у уторак бити отворена изложба слика под називом „Играрије“, Миње Чворић. У четвртак ће своју књигу „У загрљају принца таме“ представити Симонида Милојковић. Представа „Рођене“ Аматерског друштва „Бранислав Нушић“ из Шида на програму је у петак, 10. марта. Сви догађаји почињу у 19 сати и улазак је бесплатан.

Последњи овогодишњи програм, промоција књиге „На путу ка стотој“ Добриле Ивановски Чабрић, биће одржана у Удружењу пензионера у суботу, 11. марта, од 18 сати.

„Osmomartovski turnir” u Zrenjaninu. Pet bronzi najmlađim kikindskim džudokama

Најмлађи чланови кикиндског Партизана на „Осмомартовском турниру” у Зрењанину заузели су пет трећих места. Бронзе су припале: Синиши Попескову, Сари Бањац, Мии Мортвански, Немањи Галићу и Катарини Исаков.

ritam evrope prvi

Културни центар Кикинда ће, уз подршку Града, организовати нову аудицију за учешће на највећем музичком такмичењу за децу и младе, „Ритам Европе“.

Захваљујући новом уговору који су, крајем прошле године, представници Града потписали са организаторима такмичења, млади од 14 до 21. године из Кикинде и ове године добиће прилику да усаврше своје музичке таленте и представе их публици у финалу на Првој српској телевизији.

Аудиција за овогодишње представнике биће одржана у Културном центру 18. марта, од 11 сати. Пријављивање је на Инстаграму: @rhythm_of_europe или на Whatsapp-у: +381606555013, Лазару Веселиновићу.

Овај телевизијски формат за младе емитује се у четири земље у региону. Учесници певају на страним језицима, представљајући 22 земље Европе, Аустралију и Израел.

Кикинда ће ове године своје такмичаре имати трећи пут. Прошле године Град су представиле Ена Гогић, Ена Шошић, Милана Рајков и Мима Менда, освојивши максималан број гласова стручног жирија. Први представници, годину дана раније,  били су Андреј Салкаи, Милана Рајков, Ена Шошић и Миња Крстић – они су заузели високо шесто место.

cigarette-gcde12b937_1920

Предлог нацрта Закона о забрани пушења у затвореном простору ускоро ће се наћи пред надлежнима. Њиме је предвиђена потпуна забрана пушења у свим затвореним просторима, а пре свега то се односи на ресторане и кафиће.

Министарка здравља, проф. др Даница Грујичић, апеловала је да се Закону пружи безрезервна подршка. Предложила је да се у угоститељским објектима поставе детектори за дим чијим активирањем ће се наплаћивати казна од милион динара.

Наша земља, иначе, од 2010. године има Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму. Овим законом забрањено је пушење у затвореном радном и јавном простору и у јавном превозу, али су угоститељски објекти тада изузети.

И данас, 12 година после, најава могућег новог ограничавања пушења, изазива буру у јавном простору и, очекивано, потпуно опречна мишљења.

Ми смо проверили шта о могућој забрани пушења и у кафићима и ресторанима мисле Кикинђани.