May 29, 2026

Classic Layout

Vojvođanski „Istok”. Remi Slobode s Perležanima

Vojvođanski „Istok”: Remi Slobode, na „Iliji”, s Perležanima

Dejan Panić April 1, 2023

Od pet naših ekipa na vojvođanskom fudbalskom „Istoku”, danas je u okviru 20. kola igrala jedino novokozaračka Sloboda koja je na svom „Iliji Panteliću” remizirala 2:2 sa Vojvodinom iz Perleza. U ovoj sezoni nezgodni gosti brzo su potvrdili taj epitet, poveli su u sedmom minutu nakon što je desna strana defanzive domaćina slabo reagovala i dozvolila Golijaninu da najpre uđe u kazneni prostor, a onda lagano i poentira. Bliže omoru, u 33. minutu, bilo je 0:2. Opet je pogotku gostiju prethodila nedovoljno žustra reakcija odbrane Novokozarčana, tada na levoj strani terena. Usledio je idealan centaršut A. Šušnjara i mat Mitića.

Mnogo bolja igra Slobode u nastavku, ali to su domaćini do kraja tek delimično naplatili. Perležani su se u više navrata spasavali i šteta je što Novokozarčani nisu ranije barem smanjili rezultat pa bi možda tako stigli i do sva tri boda. Ovako, Lisica, koji je u nastavku ušao u igru, odlično je prodro u 79. minutu, ušao u šesnaesterac Vojvodine, a onda ga je oborio strelac drugog pogotka za goste – Mitić. Nemanja Vrbački bio je siguran iz kaznenog udarca, a trener Slobode Mitrović do kraja još jedanput pogodio je sa zamenom. U igru je blizu kraja ubacio Miloša Labusa koji je nedugo potom, u prvom minutu sudijskog dodatka, s 40 metara lobovao gostujućeg golmana Savića.

Kada se očekivao poslednji pokušaj Slobode za preokret, usledio je incident bez potrebe. U gužvi i koškanju, rezervni golman Perležana Đorđe Miklić zaletio se s klupe i karate udarcem nogom udario Labusa, srećom ne u glavu već u rame. Sve se ipak smirilo, a Labus je imao sreće i nije teže povređen.

Sloboda: Ćirić, Hovanec, Bogojević, Ćulibrk, Galić (Labus), Popović, Vrbački, Stanaćev, Vokić, Ćosić (Lisica), Kovačević. 

katarina i nenad

Ruskoselci u neverici zbog tragične nesreće mladog para

Jelena Trifunović April 1, 2023

Vest o strašnoj tragediji koja je zadesila mladi bračni par potresla je Zrenjanin i Rusko Selo. Beživotna tela Katarine J. (23) iz Ruskog Sela i Nenad B. (25) iz Zrenjanina pronađena su u četvrtak uveče u u dvorišnom stanu u Zrenjaninu. Mladi par je prošle godine počeo da živi zajedno, a Katarina J. je bila u četvrtom mesecu trudnoće.

Sumnja se da su se ugušili od gasa koji je cureo iz gasne peći pre skoro nedelju dana. Da li je ova pretpostavka istinita pokazaće istraga, nakon što su tela nesrećnih mladića i devojke poslata na obdukciju.

Katarina J. je odrasla u hraniteljskoj porodici u Ruskom Selu gde je živela do punoletstva. Sa Nenadom se upoznala u srednjoj školi u Zrenjaninu koju su oboje pohađali.

– Katarina je kod nas bila od treće godine života. Brinuli smo o njoj 15 godina. Od kada se udala, nismo bili u kontaktu. Nenad i ona su se upoznali u srednjoj školi „9.maj“ u Zrenjaninu, koju su oboje završili. Ona je završila za šnajderskog tehničara, a on za auto-limara- rekla je hraniteljka koja je odgojila Katarinu J.

-Prevelika tuga. Ceo život patnja i taman kad je trebalo nešto lepo da se dogodi, desilo se najgore. Bila je dobro dete- kaže jedna meštanka Ruskog Sela.

Stravičnu scenu zatekla je vlasnica stana u koji se nesrećni par nedavno uselio. Stan se prodaje, pa su je kontaktirali iz agencije za nekretnine. Iz stana se, međutim, niko nije javljao, iako je ključ bio sa unutrašnje strane. Komšije su tvrdile da, od kada se uselio mladi par, nisu ih ni čuli niti videli. Nisu primetili čak ni upaljeno svetlo u stanu.

– Komšije su mi rekle da je zid kod komšije na koji je naslonjena peć iz mog stana skroz vreo. Pozvali smo policiju i oni su nam rekli da razvalimo vrata ako je to moj stan. Užasnu scenu smo zatekli, dvoje mladih bez znakova života i gasna peć na najjačoj snazi tako da je napuklo staklo na njoj – ispričala je potresena gazdarica.

Beživotna tela mladog para pronađena su na ćebetu na sred sobe. Kauča unutra nije ni bilo. Nakon što su otpočeli zajednički život, sa detetom na putu, mladi par planirao je da se skući.

Nenad B. je pre tri godine ostao bez oca. Imao je majku, brata i mlađu sestru.

 

 

 

viber_image_2023-03-30_21-20-05-992

„Gimnazijski vremeplov” osvojio publiku

Jelena Trifunović April 1, 2023

Kroz predstavu „Gimnazijski vremeplov” koju su učenici Gimnazije „Dušan Vasiljev“ izveli na sceni Narodnog pozorišta u Kikindi, prikazali su miks muzičkih žanrova  uz podršku plesnih i baletskih tačaka. Talentovani gimnazijalci proveli su publiku kroz različita vremenska razdoblja i muzičke numere koje su ih obeležile. Scenario i režiju muzičke predstave potpisuje profesorka Snežana Zamurović.

U predstavi su učestvovali: Vuk Jakić, Bogdan Dejanović, Jovan Božin, Anja Vukobrat, Emilija Sretenović, Filip Ludajić, Vukašin Bosnić, Đorđe Golić, Adrijana Zobenica, bend Roj, Dušan Milešević, Una Kresoja, Jelena Stepanov, Dorotea Borenović, Milana Brkić, Bogdan Zavišin.

Za scenografiju i kostimografiju pobrinula se Marina Mrđa, a tehničku podršku pružila je Mila Komluški.

Milenko-Jovanov

Sugrađanin Milenko Jovanov je najaktivniji poslanik u Skupštini Srbije

Jelena Trifunović April 1, 2023

Kikinđanin Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, najaktivniji je poslanik u sadašnjem sazivu parlamenta.

Jovanov se čak 314 puta javio za reč u Skupštini Srbije. Najčešće su u pitanju bile replike (205), zatim govori o aktima (54), amandmanima (43), a najmanje je pričao o poslovniku, 12 puta, pokazuju podaci sajta Otvoreni parlament.

Posle njega, kada su u pitanju najpričljiviji poslanici, sledi nekoliko opozicionih političara sa 100 i više obraćanja. Sledeći najaktivniji poslanik vladajuće koalicije je Marijan Rističević koji je 74 puta govorio,

U aktuelnom sazivu Narodne skupštine Srbije nalaze se predstavnici 11 izbornih lista, a poslanike ima 31 stranka i pokret. Od njih je 70 odsto narodnih poslanika koji pripadaju vladajućoj većini, 55 odsto poslanika je prvi put u poslaničkim klupama, a 35 odsto je žena.

(Blic)

o grahovcu

Prof. dr Spasoje Grahovac, građanin sveta prožet tradicijom, istorijom i rodoljubljem

Jelena Trifunović March 31, 2023

Mnogo dragocenih sećanja i emocija pobudilo je večerašnje predstavljanje dve knjige posvećene prof. dr Spasoju Grahovcu (1936-2019), jednom od najvećih kulturnih i prosvetnih radnika u našem gradu. U amfiteatru Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača predstavljen je „Spomenik prijateljstva“, knjiga koju je priredio prof. dr Jovica Trkulja i „Spasoje Grahovac- život i delo“, autora prof. dr Jovice Trkulje i mr Gordane Đilas.

-Trudim se da odužim dug prema učiteljima i profesorima koji su nam bili duhovni roditelji. Profesor Grahovac je bio moj profesor u Gimnaziji, ostavio je dubok trag u nizu generacija. Ja sam pre nekoliko godina osetio potrebu da uzvratim svoj dug njemu i to sam uspeo tako što smo pripremili ove dve knjige. U knjizi „Spasoje Grahovac –život i delo“, Gordana Đilas je prikazala sve što je on napisao i objavio, to je bibliografija, a ja sam pokušao da prikažem njegov časni životni pedagoški put. Ovo je prilika da se podsetimo njegovog časnog životnog puta, vrlo značajnog dela i barem donekle odužimo dug koji imamo prema jednom od velikana Kikinde- istakao je prof. dr Jovica Trkulja.

Sa izuzetnim poštovanjem i neskrivenim emocijama prema svom profesoru, govorila je Stanislava Hrnjak, jedna od autora knjige i pokrajinska poslanica.

-Profesor Spasoje Grahovac je obeležio moj život od detinjstva pa do studentskih dana, prvi put sa njim sam se srela kao devojčica u četvrtom razredu osnovne škole, a kasnije i u studentskim danima. Spajao je kulturu i obrazovanje, pratio nas i u ADZNM „Gusle“, gde sam sticajem životnih okolnosti provela 15 godina. Znao je da nam pristupi ljudski i profesionalno, kao profesor i kao naš sugrađanin. On je i jedan od najvećih zavičajnih pisaca u našoj sredini. To je naše bogatstvo, ljudi poput njega su primer kako se živi, a kroz dubok trag koji nam je ostavio u amanet sa tim nasleđem treba da upoznajemo mlade naraštaje- rekla je Stanislava Hrnjak.

Profesor Grahovac je govorio da je izveo na put više od 5.000 studenata i učenika, ali je njegov uticaj bio mnogo veći, napomenula je članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu Valentina Mickovski.

-Njegova dobrota, profesionalnost kao i akademsko znanje dali su veliki doprinos našem gradu i ponosni smo na to. Naša je obaveza da nastavimo njegovu misiju negovanja vrednosti kao što su dobrota, rodoljublje, poštenje, posvećenost obrazovanju i kulturi- istakla je Mickovski.

Ovo je značajna promocija za Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i za grad, i ujedno najava proslave Dana škole 4. aprila, ukazala je dr Angela Mesaroš, direktorica ove obrazovne ustanove.

-Promocija je upriličena zahvaljujući profesoru Trkulji i porodici Grahovac, Branki i Mirku. Profesor Spasoje Grahovac je dao veliki doprinos u oblasti obrazovanja, kulture, sporta. Predavao je srpski jezik i književnost, dugo godina je gradio ovu školu na čemu smo mu zahvalni. Naš je profesor, bio je direktor Pedagoške akademije i zaslužni je građanin. Škola je bila saizdavač obe knjige- istakla je Mesaroš Živkov.

O delu profesora Grahovca govorili su i Marija Tanackov, književnica, književna kritičarka i njegova učenica, Milana Bajkin, bibliotekarka Zavičajnog odeljenja kikindske biblioteke „Jovan Popović“ i Slavoljub Gvozdenović iz Saveza Srba u Rumuniji.

Motivisao đake da zavole literaturu

-Obožavali smo ga, tražio je od nas da čitamo, da koristimo gradsku i školsku biblioteku, književnu kritiku i istoriju- ispričala je Marija Tanackov, književnica i književna kritičarka. – Na lep način nas je stimulisao da sami govorimo o književnim delima, pa i da se posvađamo oko toga da li je Ana Karenjina u pravu ili nije što je tako završila svoj život. Dao nam je podsticaj da shvatimo ozbiljnost literature i kulture, i možda smo, neki od nas, i završili književnost baš zahvaljujući profesoru Grahovcu.

Stipendista Geteovog instituta

Profesor Spasoje Grahovac je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu 1962. godine. Bio je stipendista Geteovog univerziteta u Strazburu (1960. godine), a u Rusko Selo se vratio zbog smrti oca. Radio je kao profesor i u Ekonomskoj školi (1962-1970) i Gimnaziji (1971-1978).

Dobitnik je niza priznanja, među kojima je Nagrada opštine Kikinda za životno delo koja mu je dodeljena 2013. godine. Počasni je građanin Čeneja.

Spomen bista

Stanislava Hrnjak, jedna od autora knjige i pokrajinska poslanica, iznela je predlog da bi, u čast profesora Grahovca, ukoliko se porodica sa tim saglasi, u holu VŠSSOV trebalo da bude podignuta njegova bista. Inicijativa je propraćena aplauzom.

Ženska ARKUS liga, tri kola pre kraja. Kikinđanke i matematički ispale

Ženska ARKUS liga, tri kola pre kraja: Kikinđanke i matematički ispale

Dejan Panić March 31, 2023

Nekoliko minuta pre početka večerašnje utakmice 20. kola ARKUS lige između Kikinđanki i novosadske Vojvodine, rukometašice Kikinde matematički su izgubile i poslednji promil nade da mogu u ovoj sezoni do opstanka.

Naime, Naisa je u Nišu savladala tim Bora i tri kola pre kraja Kikinđanke su se oprostile od elite, nakon samo sezone provedene u njoj, pa meč protiv Novosađanki nije imao takmičarskog značaja, a tako će, naravno, gledano iz ugla Kikinđanki biti i u preostala dva kola kada će gostovati Radničkom u Kragujevcu te na rastanku od društva superligaša dočekati aranđelovački Bekament.

Kada je reč o večerašnjoj utakmici u gotovo praznom „Jezeru”, pred 60-70 posmatrača, bilo je na odmoru 11:11, a i u nastavku igre, nakon mnogo obostranih pogrešaka i rezultatskih preokreta, opet je odigrano poravnato pa je susret završen podelom bodova – 24:24.

ŽORK Kikinda: Matić, Al. Čubrilo 1, Sivčev 1, Đukičin 1, Radaković 2, Stepanović, Balaban (5 odbrana), Latinović, Stevanović (4 odbrane), Čočaj 12(1), Perović 1, Popadić, Živkov 2, An. Čubrilo 1, Novakov 3.  

Saša Čolak 2

Nepravilna upotreba pesticida uništava košnice – da li će apeli pčelara uroditi plodom?

Igor Crnogorac March 31, 2023

Na početku smo perioda cvetanja voća, pa su Uprava za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede i Savez pčelarskih organizacija Srbije zajednički apelovali na poljoprivredne proizvođače, korisnike sredstava za zaštitu bilja i pčelare, kako bi se smanjio rizik od trovanja pčela.

„Nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja, pored opasnosti da dovede do trovanja pčela, utiče i na oprašivanje: usled lošeg oprašivanja, ne samo da opada prinos, već se i smanjuje kvalitet plodova, pa je i manje plodova prve klase u rodu”, navodi se u apelu.

Potpisnici podsećaju da Zakon potpuno zabranjuje primenu pesticida otrovnih za pčele u toku cvetanja, u bilo kom delu dana, tako da se pesticidi koji su otrovni za pčele ne smeju primenjivati ni uveče, ni rano ujutru.

Uprava i Savez pčelarskih organizacija apeluju na poljoprivredne proizvođače, da, čak i kada primenjuju sredstva za zaštitu bilja koja su otrovna za pčele kod kulture koja nije u cvetu, prvo suzbiju korove u voćnjacima jer, kako navode, korovi koji su u fazi cvetanja mogu da budu posećeni od strane pčela.

Posebno skreću pažnju poljoprivrednim proizvođačima da je, prilikom tretiranja uljane repice i soje insekticidima, zabranjeno primenjivati one koji su otrovni za pčele u toku cvetanja.

Problem je i tretiranje komaraca iz vazduha, upozoravaju, jer se često poklapa sa cvetanjem lipe i drugih medonosnih biljaka koje pčele intenzivno posećuju.

O tome zašto su apeli neophodni i kako se pčelari „nose“ sa ovim problemom, za naš portal govori Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, dugogodišnji predsednik Udruženja pčelara Vojvodine. Čolak se pčelarstvom bavi 37 godina.

– Problem je u tome što se ne kontroliše sprovođenje propisa prilikom tretiranja poljoprivrednih kultura insekticidima – kaže Čolak. – Ranije pesticidi nisu bili, u toj meri, otrovni za pčele, niti je bilo toliko poljoprivredne proizvodnje na velikim površinama, pa je i trovanje pčela bio sporadična pojava i događala se na mikrolokacijama.

Čolak je podsetio na dva velika incidenta na području Kikinde – prvi koji se dogodio 2015. godine, kada je 3.509 košnica izgubilo sve izletnice zbog trovanja, ali su pčelinje zajednice ipak nekako preživele; drugi se dogodio 2019, kada je, kako kaže, bilo stravično trovanje. Tada je potpuno uništeno 1.668 košnica otrovom „fipronil“ koji je, u tom trenutku, bio sedam godina zabranjen za upotrebu na poljoprivrednim kulturama u Srbiji. Sve je prijavljeno Policiji, ali počinioci nikada nisu pronađeni.

– Sa pozicije člana Grupacije za pčelarstvo Privredne komore Vojvodine, još pre nekoliko godina podneo sam zahtev za izmenu Krivičnog zakonika Srbije – da to ne bude samo krivično delo, nego i da se procesuira po službenoj dužnosti. Pčelari ne mogu i ne treba pojedinačno da se bore sa advokatima velikih korporacija. Ove godine predlog je obnovljen i sada je potrebno da lobiramo da se zakon izmeni – kaže Čolak.

Da se problem mora rešavati sistemski jasno je jer, kako kaže Čolak, pčelari svake sezone, od marta do kraja avgusta, brinu da li će pčele zateći žive.

GOSNS donacija Gimnazija

(VIDEO) Poklon Gradskog odbora SNS: Gimnazijska biblioteka obogaćena sa 200 knjiga

Igor Crnogorac March 31, 2023

Povodom obeležavanja 165 godina postojanja Gimnazije „Dušan Vasiljev“, danas je ovoj školi stigao vredan poklon. Gradski odbor Srpske napredne stranke donirao je đacima, za školsku biblioteku 200 knjiga.

Poklon je uručila predsednica GO SNS, Stanislava Hrnjak.

– Veliko mi je zadovoljstvo što smo u prilici da, na ovako veliki jubilej, darujemo Gimnaziju čiji sam i ja bila đak. Gimnazijalci su ovih dana, u različitim programima, predstavili svoje znanje, umeće i posvećenost. Zato nam je važno da im omogućimo da dođu do nekih naslova koji im, možda, do sada, nisu bili dostupni. Uverena sam da će i đaci i profesori opravdati važnost ove obrazovne institucije i njen sveukupni značaj za naš grad – rekla je Stanislava Hrnjak.

Gradski odbor SNS kontinuirano sprovodi akcije poklanjanja knjiga građanima.

– Dogovorili smo se da se naša akcija, u toku ovih prazničnih dana, izmesti sa Trga i da knjige sada poklonimo biblioteci u Gimnaziji. U pitanju su naslovi širokog dijapazona – od beletristike, stručnih, naučnih dela, do knjiga izdatih u Kikindi i onih na stranim jezicima. Takođe smo poklonili kompletna dela Stevana Sremca i Ive Andrića. Uvek mislimo na mlade i želimo da ostanu u Kikindi i da nam se vrate posle školovanja – dodao je Srđan Sivčev, predsednik Saveta za nauku i tehnologiju GO SNS.

Mirjana Dražić, direktorica Gimnazije, zahvalila je na poklonima.

– Ovo je divan poklon za završnicu obeležavanja našeg jubileja. Naši učenici rado koriste školsku biblioteku za pripremu za nastavu, ali i za čitanje iz zadovoljstva.

Stanislava Hrnjak istakla je da akcija poklanjanja knjiga traje već godinama.

– Sugrađani uvek divno reaguju. U vremenu razvoja tehnologije, smatramo da je to veoma važno. Ljudima nudimo različite naslove, svako može da izabere knjigu koju želi i dobija je besplatno. Nikada ne gubimo iz vida da je pisano štivo neophodno. U ovom brzom tempu života sve manje stižemo da čitamo. Zato se iskreno nadam da će to biti motivacija da, ne samo gimnazijalci, nego i ostali naši sugrađani, pročitaju nešto lepo.

Ona je najavila da će kikindski SNS još jednu akciju darivanja knjiga na Gradskom trgu održati već narednih dana.

Dan škole Vasa Stajić 3

OŠ „Vasa Stajić“ proslavlja 65 godina postojanja

Igor Crnogorac March 31, 2023

Kreativnim radionicama, izložbama i sportskim aktivnostima, učenici i zaposleni u Osnovnoj školi „Vasa Stajić“ u Mokrinu danas su obeležili značajan jubilej – 65 godina postojanja i rada.

Proslavi su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali Valentina Mickovski, članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.

– Đaci su odlučili da Dan škole bude obojen kreativnošću i ljubavlju. Pipremili su veoma lepe aktivnosti. Mislim da je saradnja lokalne samouprave i Škole na zavidnom noivou. Mi u Gradu brinemo o deci, smatramo da je ulaganje u obrazovanje i investiranje u školsku infrastrukturu veoma važno, kako bi se poboljšali uslovi za održavanje nastave – rekla je Valentina Mickovski čestitajući Dan škole đacima i svim zaposlenima.

Ona je istakla da je, iz budžeta Grada, ove godine, samo za osnovno obrazovanje idvojeno 220 miliona dinara, što je za 40 miliona  više u odnosu na prošlu godinu.

Proslava jubileja Škole biće nastavljena večeras, priredbom u sali Doma kulture, od 19 sati. Za roditelje, prijatelje i goste, nastupiće đaci, članovi KUD „Mokrin“ i polaznici Osnovne muzičke škole “Slobodan Malbaški”.

Zgrada OŠ „Vasa Stajić“ izgrađena je 1963. godine. Ima 12 učionica, osam kabineta, fiskulturnu salu, kuhinju, trpezariju, biblioteku, informatičku i učionicu sa video-bimom, prostoriju za produženi boravak. Najveća je seoska škola na teritoriji Grada.

poljoprivredno zemljište

Oglas za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta

Jelena Trifunović March 31, 2023

Oglas za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u Gradu Kikindi raspisan je 29. marta.

Postupak javnog nadmetanja sprovodi se elektronskim putem, preko veb-aplikacije za sprovođenje javnog nadmetanja – https://gp.upz.minpolj.gov.rs/InzemBid koja se nalazi na zvaničnoj veb-prezentaciji Uprave za poljoprivredno zemljište.

Rok za prijavljivanje i podnošenje dokumentacije u aplikaciji je do 15 sati, dana 6. aprila 2023. godine, dok je otvaranje ponuda za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta iz Javnog oglasa zakazano 13. aprila. u 12 časova, saopšteno je iz Gradske uprave.