May 30, 2026

Classic Layout

20230704104254_CDA_3582

Građani platili put koji ne postoji 1,5 milijardi dinara, Milešević za dodatne radove uzima dva miliona evra

Jelena Trifunović July 4, 2023

Put Iđoš- Ada, koji nije legalizovan, nema upotrebnu dozvolu i nije bezbedan za saobraćaj, građani Kikinde i Vojvodine platili su 1,5 milijardi dinara, a za navodni višak radova, firma Zorana Mileševića, na osnovu sudske odluke, sada naplaćuje iz gradske kase dva miliona evra– zbog čega je račun Grada blokiran. Upravo na deonici tog puta, na ukrštanju sa pružnim prelazom, na mestu gde kolovoz ni ne postoji, konferenciju za novinare održala je Stanislava Hrnjak, predsednica Gradskog odbora Srpske napredne stranke.

Obraćanje javnosti upriličeno je na putu zbog čije izgradnje su građani zaduženi, upravo kako bi Kikinđani mogli da vide šta je to što plaćaju, istakla je Hrnjakova. Ona je podsetila da je Pokrajinska vlada, na čelu sa Bojanom Pajtićem, odnosno tadašnja Demokratska stranka koja se, u međuvremenu, raspala na nekoliko frakcija, zajedno sa svojim političkim i poslovnim prijateljem u Kikindi, Zoranom Mileševićem, inicirala investiciju- put do mosta na Tisi kod Ade.

Pored Kikinde, trebalo je da budu uključene i tri susedne opštine: Novi Bečej, Čoka i Ada i tako je i bilo na samom početku jer je trebalo da bude urađena eksproprijacija zemljišta. Pritom se insistiralo da Kikinda bude i investitor u ovom projektu, naglasila je Hrnjakova.

– Problem je u startu nastao jer su u projektu za put Iđoš-Ada evidentirane tri velike greške. Prva je što nije predviđena železnička pruga. Zatim, građevinska dozvola je izdata samo za jedan deo radova, a svi kasniji, ostali radovi, bili su realizovani na osnovu nepostojeće građevinske dozvole. Treći problem je što su izostale sve potrebne eksproprijacije zemljišta. Ne postoji mogućnost da investitor realizuje bilo kakav projekat preko tuđih parcela, a ovde se to dogodilo; deo puta ide preko parcele koja pripada „Menti“ iz Padeja, a drugi deo potpuno izlazi iz tog projekta. Vrlo je interesantno i to da je za sve radove bio zadužen podizvođač podizvođača, firma „3D projekt“, vlasnika Zorana Mileševića. Ova firma je radila neku vrstu viška radova koji su uvek činili deset odsto – ukazala je Hrnjak.

Predsednica Gradskog odbora SNS-a podsetila je na još neke poslove Mileševićevih firmi, koji su praćeni sumnjom u malverzacije.

– Zanimljivo je da se tako završavalo sve što je DS, odnosno Zoran Milešević radio u ovom gradu – zaključila je. – Na ulazu u Kikindu stoji hladnjača za koju je Razvojna banka Vojvodine dala kredit u vrednosti milion evra. On nije plaćao taj kredit, pa je Banka, u prevodu – partijski prijatelji Zorana Mileševića, odlučila da to mora da se proda. Hladnjaču je kupila firma „Multikom“ čiji je vlasnik Dragan Đilas. Ova ovde priča košta građane Kikinde i Vojvodine 1,5 milijardi dinara. Zatim, hotel „Narvik“ – divan hotel koji je sada ruševina i ruglo u samom centru, ozbiljno ugrožava prolaznike i urušava sliku grada. Sve su radili na isti način jer je, do 2013. godine, Kikindu vodio Zoran Milešević. Savo Dobranić, Ilija Vojvodić, Olivera Kantar i Edita Divković, članovi DS-a, radili su onako kako im je govorio Milešević i to Kikinđani znaju, to nije tajna. Sve što su započeli i naplatili, ostavili su ili nedovršeno ili zaduženo ili razrušeno. U ovom momentu, put košta građane Kikinde dva miliona evra, od toga je jedan milion samo kamata. Put nikada nije završen, nikada nije dobio upotrebnu dozvolu, nikada nije bio bezbedan za saobraćaj, i na njemu se, nažalost, dešavaju incidenti, kakav je i nedavna saobraćajna nesreća na pružnom prelazu jer Železnica Srbije ne može da izda saglasnost za njega.

Hrnjak je istakla da je SNS 2013. godine zatekao 950 miliona duga u gradskoj kasi koje je ostavio DS. Građani treba da znaju, dodala je, da su čelnici Gradske uprave napravili savesnu racionalizaciju troškova. Grad se neće zaduživati za nove, velike i ozbiljnije investicije, ali to svakako ne znači da tih investicija neće biti, rekla je.

– Budite sigurni da će sve planirano i važno za građane Kikinde – završetak fabrike vode, mini-postrojenja za prečišćavanje vode u selima, radovi na Bolnici, komunalnoj infrastrukturi, biti realizovano. Trudićemo se i raditi sa još više energije, upravo zbog svih ovih okolnosti u kojima smo se našli. Sudska odluka jasno glasi da je Grad Kikinda, kao investitor, kriv. Treba da vidimo ko je kriv za sve što nam se u ovom trenutku dešava i apsolutno ćemo tražiti odgovornost. Sigurna sam da ćemo izaći iz ovoga i da ćemo realizovati sve projekte koje smo najavili jer građani to zaslužuju. Nećemo odustati, borićemo se da postižemo rezultate u korist građana Kikinde i da svako za svoja dela ili nedela odgovara – poručila je predsednica kikindskih naprednjaka.

vulkanizerska drama

Repriza inkluzivne predstave – humanitarno igranje „Vulkanizerske drame“

Igor Crnogorac July 4, 2023

Predstava „Vulkanizerska drama“ Centra za pružanje usluga socijalne zaštite „Naša kuća“ imaće svoju prvu reprizu u četvrtak, 6. jula, od 18 sati, u Pozorištancetu „Lane“.

Komad su pripremili korisnici Dnevnog boravka „Naše kuće“ u saradnji sa članovima Humanitarnog teatra „Gusani u magli“. Premijerno je izvedena početkom maja. Prihod od ulaznica, i na repriznom izvođenju, namenjen je kupovini sublimacionog štampača i prese za majice i šolje za „Našu kuću“.

decija pijaca

Dečija pijaca- ove nedelje svakodnevno u dvorištu Kulturnog centra

Jelena Trifunović July 4, 2023

Zbog velikog interesovanja malih prodavaca, ali i kupaca, Kulturni centar organizovao je Dečiju pijacu od ponedeljka 3. do subote 8. jula svakodnevno, u dvorištu ove ustanove, od 9 do 11 sati i 30 minuta.

Ponuda je raznovrsna- od igračaka, odeće i obuće, ukrasnih predmeta, biljaka- a džeparac našim mladim sugrađanima, školarcima, dragocen. Šta ćete bolje razloge da posetite Dečiju pijacu?

Hor Atendite 1 str12

Ovacije za „Atendite” u Ohridu

Jelena Trifunović July 4, 2023

Radost nastupa i druženja pevača horova „Atendite“ Kulturnog centra i „Voks Lihnidos“ iz Ohrida, posle gostovanja Makedonaca u našem gradu u oktobru, ponovljena je u veličanstvenom ambijentu katedralne crkve Svete Sofije. Na petom festivalu „Glasovi Ohrida“, održanom 27. juna, publika je uživala u koncertu na kojem su iz Srbije, pored Kikinđana, gostovali i horisti iz Vrbasa.

– Sa horom iz Ohrida imamo višegodišnju saradnju. Njihov festival je revijalnog karaktera i traje pet godina. Mi smo gosti već treći put, jedini smo redovno na programu i već smo dobili poziv za iduću godinu – kaže Marko Markovljev, v. d. direktor Kulturnog centra.

Članovi hora „Atendite“ sa dirigentkinjom prof. dr Biljanom Jeremić i ovoga puta izazvali su ovacije publike u Ohridu, kaže Markovljev i napominje da sada očekuju gostovanje prijatelja iz „Voks Lihnidosa“ u našem gradu.

LOVCI

Saradnja kikindskih lovaca i lokalne samouprave

Aleksandra Djuran July 3, 2023

Vetrozaštitni pojas, dužine šest kilometara na potesu takozvanog Bočarskog druma koji je posađen 2019. godine uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, predat je na održavanje Lovačkom udruženju „Kikinda“. Cilj je da  se očuva preko dve hiljade sadnica gorskog javora zasnovanog u dva reda.

-Po isteku ugovora o održavanju od strane grada, mi smo pomenuti deo atara predali kikindskim lovcima na period od pet godina u okviru pilot projekta – istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životnu sredinu, poljoprivredu i ruralni razvoj – Vetrozaštitni pojasevi imaju višestruku ulogu kako na poljoprivredno zemljište, samo tlo, tako i na  porast divljači. Oni stvaraju zelene oaze kakve smo nekada imali u samom ataru.

Predsednik Lovačkog udruženja „Kikinda“ Mladen Banjac dodao je da se oni o mladicama brinu od kraja prošle godine i da je ovakva saradnja sa lokalnom samoupravom uspostavljena prvi put.

-Zemljište koje se nalazi do drvoreda iskoristili smo da zasejemo proso koje služi za ishranu divljači, a  za dve godine planiramo da između drvoreda zasnujemo žbunasto bilje autentično za našu srednu. Nećemo ga kositi jer je ideja da se naprave nova staništa. Nijedno udruženje u Srbiji nije uspostavilo ovakvu saradnju sa lokalnom samoupravom – otkrio nam je Banjac.

Prilikom obilaska terena lovci zatiču polomljena i uništena stabla, ali i to da su poljoprivrednici posejali suncokret i kukuruz u samom drvoredu. Četiri metra od stabala je zemljište koje je u vlasništvu lokalne samouprave i to poljoprivrednici znaju.

-Ove godine nismo želeli da uništavamo zasnovane kulture, ali  na jesen će se teškim tanjiračama označiti zemlja pored drvoreda kako bi se napravila međa. Postaviće se i table upozorenja kako bi se sačuvala stabla. Svi oni koji se budu i dalje bahato ponašali biće procesuirani – pojasnio je Banjac.

Na ovom potesu zastupljeni su zec, fazan, lisica, šakal i srneća divljač  i već sada se raspituju lovci iz Rumunije, Mađarske, Francuske, Crne Gore i Austrije da dođu u ovo lovište na odstrel sitne i trofejne divljači. Kako nedostaje vode lovci su izbušili bunar, napravili desetak pojilišta, a do kraja godine biće izgrađena četiri veća i isto toliko manjih hranilišta u pojasu od šest kilometara. Ukoliko se saradnja pokaže kao dobra obuhvatiće i potes od Banatske Topole do Galada.

 

 

Kamp 1 str4

Dečije saborovanje u Hramu Svetih Kozme i Damjana posvećeno porodici

Igor Crnogorac July 3, 2023

Dečiji duhovni sabor, manifestacija koja, uz radionice i mnoge zanimljive aktivnosti, deci približava teme iz veronauke, počeo je u ponedeljak u Hramu Svetih Kozme i Damjana. U ovom hramu sa osnovcima, već 15 godina, svakog leta na jednonedeljnom kampu rade sveštenici, veroučitelji, ali i mentori u različitim radionicama – od kaligrafije do folklora.

– Ove godine tema su porodične vrednosti jer poslednjeg dana, u subotu, slavimo svetitelje ruskog porekla koji su zaštitnici porodice i brakova, Svete Petra i Fevroniju. O tome sa decom pričamo kao o oblicima služenja – porodičnog, uzajamnog, drugarskog, društvenog. Sve povezujemo sa primerima istorijskih ličnosti i događaja. Pričamo o tome kako oni sebe vide u ulogama deteta, oca, vojnika, sveštenika, lekara, vatrogasca… kako se stavljaju u službu drugoga i da to ne može da se izmeri novcem. Da ima nečega što se ne može ni platiti ni naplatiti, a to su ljubav i žrtva prema bližnjima, i o svemu tome pričamo na način prilagođen njihovom uzrastu – kaže protonamesnik Boban Petrović, starešina Hrama.

On dodaje da svake godine dnevno na kampu bude i do 150 mališana osnovnoškolskog uzrasta koji s radošću učestvuju u radionici ikonopisanja i kaligrafije, likovnoj, horskoj i radionicama „Biljini magneti“ i „Ruke u testu“, kao i u drugim umetničkim i sportskim aktivnostima.

U toku šest dana trajanja kampa, časovi veronauke i radionice održavaju se od 9 do 12, a sportske i druge aktivnosti u toku popodneva, od 17 do 19 sati.

Učesnici će moći da se pričeste na Ivanjdan 7. jula, a sutradan, u subotu, od 20 sati, održaće se završna priredba na kojoj će prikazati šta su naučili i stvarali na kampu. Najviše uzbuđenja uvek donese kviz u kojem se deca nadmeću u znanju stečenom na ovom jedinstvenom dečijem saborovanju.

.

svinje

Mere za sprečavanje afričke kuge svinja

Aleksandra Djuran July 3, 2023

Prema podacima Uprave veterine Ministarstva poljoprivrede ugrožena i zaražena područja od afričke kuga svinja registrovana u 63 naseljena mesta među kojima su i lokalne samouprave u Srednjebanatskom i Južnobanatskom okrugu. Tim povodom u Gradskoj kući organizovan je zajedniči sastanak Saveta upravnog okruga i okružnog Štaba za vanredne situacije o  preduzimanju prevetivnih mera i aktivnosti u širenju afričke kuge na teritoriji Severnobanatskog okruga.

Siniša Filipović sa Veterinarskog instituta u Subotici istakao je da već duže vreme u čitavom regionu postoji problem sa afričkom kugom svinja. U Rumuniji su aktivna dva žarišta blizu granice, te je stoga i Kikinda u potencijalnoj  opasnosti od afričke kuge.

-Kako su i Rumunija i Mađarska pod ovom zaraznom bolešću, neminovno je da se afrička kuga svinja pojavi i kod nas. Dosta žarišta tokom prošle nedelje zabeleženo je u Banatu kod gazdinstava koja drže svinje. To je razlog što je Uprava za veterinu podigla stepen uzbune na makismalnu budnost u svim regionalnim i kriznim centrima i lovačkim udruženjima – kazao je Filipović – Bolest je specifična, vakcinacija ne postoji i jedina mera borbe je otkrivanje pozitivnih slučajeva nakon čega se radi depopulacija.

Farma „Kozare“ iz Banatskog Velikog Sela koja je u sistemu „Delta agrara“ ima između 10.500 i 11.000 svinja svakodnevno. Plan biosigurnosnih mera koji se odavno primenjuje, a najvažnije je podići svest zaposlenih.

-Farma nije pod jednim krovom, pa je to tačka rizika. Mesto gde su svinje je ograđeno žicom, svuda su postavljene dezobarijere za ljude i vozila. Postoji sistem najavljivanja poseta tako da ne može da uđe na farmu bilo ko. Ukoliko posetilac ima dozvolu da uđe prolazi kroz kupatilo gde se tušira, umesto svoje oblači garderobu sa farme i na ulasku u svaki objekat prolazi kroz niz dezobarijera. Isto tako na ulazu u svaki objekat imamo dezinfekciju koja je takođe obavezna – rekla je Vera Mandić, veterinarka na farmi „Kozare“.

Preventivno reagovanje je od velike važnosti jer se epidemija približava severnom Banatu. Nije pitanje da li će, nego kada će se bolest pojaviti.

-Na nama je da da upozorimo sve držaoce svinja, naročito, male proizvođače da obrate pažnju i da primenjuju sve preventivne mere – dodao je Miroslav Dučić, načelnim Severnobanatskog upravnog okruga – Situacija je ozbiljna, stepen pripravnosti je na najvišem nivou i treba svi da smo svesni toga.

Lovcima je savetovano da se pretrage terena obavljaju češće. Svi leševi koji se otkriju i sve odstreljene svinje treba da se ispitaju na zaraznu bolest i prijave veterinarskoj inspekciji.

 

water-g49774f5aa_1280

U utorak prekid vodosnabdevanja u ulici dr Zorana Đinđića

Jelena Trifunović July 3, 2023

Prema najavama izvođača radova na rekonstrukciji vodovodne mreže, sutra, 4. jula u vremenu od 8 do 13 časova, vez vode će ostati stanari ulice dr Zorana Đinđića, od ugla ulice Dimitrija Tucovića do Branka Radičevića.

Iz JP „Kikinda” zamolili su potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe.

Za sve dodatne informacije, na raspolaganju je broj telefona Pozivnog centra JP „Kikinda” 422-760.

Tera najava 2

Počinje 42. Simpozijum „Tera“

Igor Crnogorac July 3, 2023

U Kikindu od 1. jula već stižu vajari privilegovani da učestvuju na u svetu etabliranom Internacionalnom simpozijum skulpture u terakoti koji se, ove godine, održava 42. put.

U ovom sazivu, na prostoru Ateljea „Tera“ tokom čitavog meseca stvaraće: Horhe Beda Morsiljo Huliani iz Španije, Nikola Nenadić iz Hrvatske, Ledia Kostandini iz Albanije i Čedomir Vasić, Miroljub Stamenković i Saša Pančić iz Srbije.

Zvanično otvaranje Simpozijuma i izložbe sa prošlogodišnjeg saziva biće održano u petak, 7. jula, na trgu ispred Galerije „Tera“. Izložbu će otvoriti Milorad Ivanović, državni sekretar za kulturu.

Program će početi u 18 sati, nastupom duvačkog orkestra DVD i Mešovitog hora „Kornelije Stanković“, od 20 sati.

Na godišnjoj izložbi na trgu će biti postavljene skulpture učesnika 41. Simpozijuma iz Francuske, Crne Gore, Nemačke, Ukrajine i Srbije.

img1749

Prvi dečiji festival u Mokrinu okupio 200 folkloraca

Aleksandra Djuran July 3, 2023

KUD  „Mokrin“ organizovao je prvi dečiji festival folklora „Kolo vodi momče, a za njim devojče“. Nakon svečanog defilea na Varoškom trgu, u Domu kulture nastupilo je oko 200 dece iz kulturno-umetničkih društva: „Banat” iz Novog Kneževca, „Izvor“ iz Nakova, „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela, „Aleksandrovo“, „Sveti Sava“ iz Čoke,  „Dr Tihomir Ostojić“ iz Ostojićeva, „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca, kao i domaćini.

Predsednik KUD-a „Mokrin“ Živko Ugrenović  istakao je da je  cilj festivala da se sačuva i neguje tradicija, pesme i igre koje su deo nas.

-Na nama je da podržimo decu koja su pokazala svu lepotu i raznolikost naše folklorne baštine. Učesnici su trudom , angožovanjem , a pre svega ljubavlju prema folklornom nasleđu, učinili ovaj festival jedinstvenim – rekao je Ugrenović.

Ovakvi festivali  su i prilika da se  deca iz drugih sredina upoznaju, druže i razmene iskustva. U KUD-u „Mokrin“ već planiraju sledeće izdanje dečijeg festivala i nadaju se da će postati prepoznatljiv događaj u kulturnom kalendaru regiona.