Classic Layout | Page 832 of 1026 | Кикиндски портал

Грађани платили пут који не постоји 1,5 милијарди динара, Милешевић за додатне радове узима два милиона евра

Jelena Trifunović July 4, 2023

Пут Иђош- Ада, који није легализован, нема употребну дозволу и није безбедан за саобраћај, грађани Кикинде и Војводине платили су 1,5 милијарди динара, а за наводни вишак радова, фирма Зорана Милешевића, на основу судске одлуке, сада наплаћује из градске касе два милиона евра– због чега је рачун Града блокиран. Управо на деоници тог пута, на укрштању са пружним прелазом, на месту где коловоз ни не постоји, конференцију за новинаре одржала је Станислава Хрњак, председница Градског одбора Српске напредне странке.

Обраћање јавности уприличено је на путу због чије изградње су грађани задужени, управо како би Кикинђани могли да виде шта је то што плаћају, истакла је Хрњакова. Она је подсетила да је Покрајинска влада, на челу са Бојаном Пајтићем, односно тадашња Демократска странка која се, у међувремену, распала на неколико фракција, заједно са својим политичким и пословним пријатељем у Кикинди, Зораном Милешевићем, иницирала инвестицију- пут до моста на Тиси код Аде.

Поред Кикинде, требало је да буду укључене и три суседне општине: Нови Бечеј, Чока и Ада и тако је и било на самом почетку јер је требало да буде урађена експропријација земљишта. Притом се инсистирало да Кикинда буде и инвеститор у овом пројекту, нагласила је Хрњакова.

– Проблем је у старту настао јер су у пројекту за пут Иђош-Ада евидентиране три велике грешке. Прва је што није предвиђена железничка пруга. Затим, грађевинска дозвола је издата само за један део радова, а сви каснији, остали радови, били су реализовани на основу непостојеће грађевинске дозволе. Трећи проблем је што су изостале све потребне експропријације земљишта. Не постоји могућност да инвеститор реализује било какав пројекат преко туђих парцела, а овде се то догодило; део пута иде преко парцеле која припада „Менти“ из Падеја, а други део потпуно излази из тог пројекта. Врло је интересантно и то да је за све радове био задужен подизвођач подизвођача, фирма „3Д пројект“, власника Зорана Милешевића. Ова фирма је радила неку врсту вишка радова који су увек чинили десет одсто – указала је Хрњак.

Председница Градског одбора СНС-а подсетила је на још неке послове Милешевићевих фирми, који су праћени сумњом у малверзације.

– Занимљиво је да се тако завршавало све што је ДС, односно Зоран Милешевић радио у овом граду – закључила је. – На улазу у Кикинду стоји хладњача за коју је Развојна банка Војводине дала кредит у вредности милион евра. Он није плаћао тај кредит, па је Банка, у преводу – партијски пријатељи Зорана Милешевића, одлучила да то мора да се прода. Хладњачу је купила фирма „Мултиком“ чији је власник Драган Ђилас. Ова овде прича кошта грађане Кикинде и Војводине 1,5 милијарди динара. Затим, хотел „Нарвик“ – диван хотел који је сада рушевина и ругло у самом центру, озбиљно угрожава пролазнике и урушава слику града. Све су радили на исти начин јер је, до 2013. године, Кикинду водио Зоран Милешевић. Саво Добранић, Илија Војводић, Оливера Кантар и Едита Дивковић, чланови ДС-а, радили су онако како им је говорио Милешевић и то Кикинђани знају, то није тајна. Све што су започели и наплатили, оставили су или недовршено или задужено или разрушено. У овом моменту, пут кошта грађане Кикинде два милиона евра, од тога је један милион само камата. Пут никада није завршен, никада није добио употребну дозволу, никада није био безбедан за саобраћај, и на њему се, нажалост, дешавају инциденти, какав је и недавна саобраћајна несрећа на пружном прелазу јер Железница Србије не може да изда сагласност за њега.

Хрњак је истакла да је СНС 2013. године затекао 950 милиона дуга у градској каси које је оставио ДС. Грађани треба да знају, додала је, да су челници Градске управе направили савесну рационализацију трошкова. Град се неће задуживати за нове, велике и озбиљније инвестиције, али то свакако не значи да тих инвестиција неће бити, рекла је.

– Будите сигурни да ће све планирано и важно за грађане Кикинде – завршетак фабрике воде, мини-постројења за пречишћавање воде у селима, радови на Болници, комуналној инфраструктури, бити реализовано. Трудићемо се и радити са још више енергије, управо због свих ових околности у којима смо се нашли. Судска одлука јасно гласи да је Град Кикинда, као инвеститор, крив. Треба да видимо ко је крив за све што нам се у овом тренутку дешава и апсолутно ћемо тражити одговорност. Сигурна сам да ћемо изаћи из овога и да ћемо реализовати све пројекте које смо најавили јер грађани то заслужују. Нећемо одустати, борићемо се да постижемо резултате у корист грађана Кикинде и да свако за своја дела или недела одговара – поручила је председница кикиндских напредњака.

Реприза инклузивне представе – хуманитарно играње „Вулканизерске драме“

Igor Crnogorac July 4, 2023

Представа „Вулканизерска драма“ Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ имаће своју прву репризу у четвртак, 6. јула, од 18 сати, у Позориштанцету „Лане“.

Комад су припремили корисници Дневног боравка „Наше куће“ у сарадњи са члановима Хуманитарног театра „Гусани у магли“. Премијерно је изведена почетком маја. Приход од улазница, и на репризном извођењу, намењен је куповини сублимационог штампача и пресе за мајице и шоље за „Нашу кућу“.

Дечија пијаца- ове недеље свакодневно у дворишту Културног центра

Jelena Trifunović July 4, 2023

Због великог интересовања малих продаваца, али и купаца, Културни центар организовао је Дечију пијацу од понедељка 3. до суботе 8. јула свакодневно, у дворишту ове установе, од 9 до 11 сати и 30 минута.

Понуда је разноврсна- од играчака, одеће и обуће, украсних предмета, биљака- а џепарац нашим младим суграђанима, школарцима, драгоцен. Шта ћете боље разлоге да посетите Дечију пијацу?

Oвације за „Атендите” у Охриду

Jelena Trifunović July 4, 2023

Радост наступа и дружења певача хорова „Атендите“ Културног центра и „Вокс Лихнидос“ из Охрида, после гостовања Македонаца у нашем граду у октобру, поновљена је у величанственом амбијенту катедралне цркве Свете Софије. На петом фестивалу „Гласови Охрида“, одржаном 27. јуна, публика је уживала у концерту на којем су из Србије, поред Кикинђана, гостовали и хористи из Врбаса.

– Са хором из Охрида имамо вишегодишњу сарадњу. Њихов фестивал је ревијалног карактера и траје пет година. Ми смо гости већ трећи пут, једини смо редовно на програму и већ смо добили позив за идућу годину – каже Марко Марковљев, в. д. директор Културног центра.

Чланови хора „Атендите“ са диригенткињом проф. др Биљаном Јеремић и овога пута изазвали су овације публике у Охриду, каже Марковљев и напомиње да сада очекују гостовање пријатеља из „Вокс Лихнидоса“ у нашем граду.

Сарадња кикиндских ловаца и локалне самоуправе

Aleksandra Djuran July 3, 2023

Ветрозаштитни појас, дужине шест километара на потесу такозваног Бочарског друма који је посађен 2019. године уз подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, предат је на одржавање Ловачком удружењу „Кикинда“. Циљ је да се очува преко две хиљаде садница горског јавора заснованог у два реда.

-По истеку уговора о одржавању од стране града, ми смо поменути део атара предали кикиндским ловцима на период од пет година у оквиру пилот пројекта – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животну средину, пољопривреду и рурални развој – Ветрозаштитни појасеви имају вишеструку улогу како на пољопривредно земљиште, само тло, тако и на пораст дивљачи. Они стварају зелене оазе какве смо некада имали у самом атару.

Председник Ловачког удружења „Кикинда“ Младен Бањац додао је да се они о младицама брину од краја прошле године и да је оваква сарадња са локалном самоуправом успостављена први пут.

-Земљиште које се налази до дрвореда искористили смо да засејемо просо које служи за исхрану дивљачи, а за две године планирамо да између дрвореда заснујемо жбунасто биље аутентично за нашу средну. Нећемо га косити јер је идеја да се направе нова станишта. Ниједно удружење у Србији није успоставило овакву сарадњу са локалном самоуправом – открио нам је Бањац.

Приликом обиласка терена ловци затичу поломљена и уништена стабла, али и то да су пољопривредници посејали сунцокрет и кукуруз у самом дрвореду. Четири метра од стабала је земљиште које је у власништву локалне самоуправе и то пољопривредници знају.

-Ове године нисмо желели да уништавамо засноване културе, али на јесен ће се тешким тањирачама означити земља поред дрвореда како би се направила међа. Поставиће се и табле упозорења како би се сачувала стабла. Сви они који се буду и даље бахато понашали биће процесуирани – појаснио је Бањац.

На овом потесу заступљени су зец, фазан, лисица, шакал и срнећа дивљач и већ сада се распитују ловци из Румуније, Мађарске, Француске, Црне Горе и Аустрије да дођу у ово ловиште на одстрел ситне и трофејне дивљачи. Како недостаје воде ловци су избушили бунар, направили десетак појилишта, а до краја године биће изграђена четири већа и исто толико мањих хранилишта у појасу од шест километара. Уколико се сарадња покаже као добра обухватиће и потес од Банатске Тополе до Галада.

Дечије саборовање у Храму Светих Козме и Дамјана посвећено породици

Igor Crnogorac July 3, 2023

Дечији духовни сабор, манифестација која, уз радионице и многе занимљиве активности, деци приближава теме из веронауке, почео је у понедељак у Храму Светих Козме и Дамјана. У овом храму са основцима, већ 15 година, сваког лета на једнонедељном кампу раде свештеници, вероучитељи, али и ментори у различитим радионицама – од калиграфије до фолклора.

– Ове године тема су породичне вредности јер последњег дана, у суботу, славимо светитеље руског порекла који су заштитници породице и бракова, Свете Петра и Февронију. О томе са децом причамо као о облицима служења – породичног, узајамног, другарског, друштвеног. Све повезујемо са примерима историјских личности и догађаја. Причамо о томе како они себе виде у улогама детета, оца, војника, свештеника, лекара, ватрогасца… како се стављају у службу другога и да то не може да се измери новцем. Да има нечега што се не може ни платити ни наплатити, а то су љубав и жртва према ближњима, и о свему томе причамо на начин прилагођен њиховом узрасту – каже протонамесник Бобан Петровић, старешина Храма.

Он додаје да сваке године дневно на кампу буде и до 150 малишана основношколског узраста који с радошћу учествују у радионици иконописања и калиграфије, ликовној, хорској и радионицама „Биљини магнети“ и „Руке у тесту“, као и у другим уметничким и спортским активностима.

У току шест дана трајања кампа, часови веронауке и радионице одржавају се од 9 до 12, а спортске и друге активности у току поподнева, од 17 до 19 сати.

Учесници ће моћи да се причесте на Ивањдан 7. јула, а сутрадан, у суботу, од 20 сати, одржаће се завршна приредба на којој ће приказати шта су научили и стварали на кампу. Највише узбуђења увек донесе квиз у којем се деца надмећу у знању стеченом на овом јединственом дечијем саборовању.

.

Мере за спречавање афричке куге свиња

Aleksandra Djuran July 3, 2023

Према подацима Управе ветерине Министарства пољопривреде угрожена и заражена подручја од афричке куга свиња регистрована у 63 насељена места међу којима су и локалне самоуправе у Средњебанатском и Јужнобанатском округу. Тим поводом у Градској кући организован је заједничи састанак Савета управног округа и окружног Штаба за ванредне ситуације о предузимању преветивних мера и активности у ширењу афричке куге на територији Севернобанатског округа.

Синиша Филиповић са Ветеринарског института у Суботици истакао је да већ дуже време у читавом региону постоји проблем са афричком кугом свиња. У Румунији су активна два жаришта близу границе, те је стога и Кикинда у потенцијалној опасности од афричке куге.

-Како су и Румунија и Мађарска под овом заразном болешћу, неминовно је да се афричка куга свиња појави и код нас. Доста жаришта током прошле недеље забележено је у Банату код газдинстава која држе свиње. То је разлог што је Управа за ветерину подигла степен узбуне на макисмалну будност у свим регионалним и кризним центрима и ловачким удружењима – казао је Филиповић – Болест је специфична, вакцинација не постоји и једина мера борбе је откривање позитивних случајева након чега се ради депопулација.

Фарма „Козаре“ из Банатског Великог Села која је у систему „Делта аграра“ има између 10.500 и 11.000 свиња свакодневно. План биосигурносних мера који се одавно примењује, а најважније је подићи свест запослених.

-Фарма није под једним кровом, па је то тачка ризика. Место где су свиње је ограђено жицом, свуда су постављене дезобаријере за људе и возила. Постоји систем најављивања посета тако да не може да уђе на фарму било ко. Уколико посетилац има дозволу да уђе пролази кроз купатило где се тушира, уместо своје облачи гардеробу са фарме и на уласку у сваки објекат пролази кроз низ дезобаријера. Исто тако на улазу у сваки објекат имамо дезинфекцију која је такође обавезна – рекла је Вера Мандић, ветеринарка на фарми „Козаре“.

Превентивно реаговање је од велике важности јер се епидемија приближава северном Банату. Није питање да ли ће, него када ће се болест појавити.

-На нама је да да упозоримо све држаоце свиња, нарочито, мале произвођаче да обрате пажњу и да примењују све превентивне мере – додао је Мирослав Дучић, начелним Севернобанатског управног округа – Ситуација је озбиљна, степен приправности је на највишем нивоу и треба сви да смо свесни тога.

Ловцима је саветовано да се претраге терена обављају чешће. Сви лешеви који сe открију и све одстрељене свињe треба да се испитају на заразну болест и пријаве ветеринарској инспекцији.

У уторак прекид водоснабдевања у улици др Зорана Ђинђића

Jelena Trifunović July 3, 2023

Према најавама извођача радова на реконструкцији водоводне мреже, сутра, 4. јула у времену од 8 до 13 часова, вез воде ће остати станари улице др Зорана Ђинђића, од угла улице Димитрија Туцовића до Бранка Радичевића.

Из ЈП „Кикинда” замолили су потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе.

За све додатне информације, на располагању је број телефона Позивног центра ЈП „Кикинда” 422-760.

Почиње 42. Симпозијум „Тера“

Igor Crnogorac July 3, 2023

У Кикинду од 1. јула већ стижу вајари привилеговани да учествују на у свету етаблираном Интернационалном симпозијум скулптуре у теракоти који се, ове године, одржава 42. пут.

У овом сазиву, на простору Атељеа „Тера“ током читавог месеца ствараће: Хорхе Беда Морсиљо Хулиани из Шпаније, Никола Ненадић из Хрватске, Ледиа Костандини из Албаније и Чедомир Васић, Мирољуб Стаменковић и Саша Панчић из Србије.

Званично отварање Симпозијума и изложбе са прошлогодишњег сазива биће одржано у петак, 7. јула, на тргу испред Галерије „Тера“. Изложбу ће отворити Милорад Ивановић, државни секретар за културу.

Програм ће почети у 18 сати, наступом дувачког оркестра ДВД и Мешовитог хора „Корнелије Станковић“, од 20 сати.

На годишњој изложби на тргу ће бити постављене скулптуре учесника 41. Симпозијума из Француске, Црне Горе, Немачке, Украјине и Србије.

Први дечији фестивал у Мокрину окупио 200 фолклораца

Aleksandra Djuran July 3, 2023

КУД „Мокрин“ организовао је први дечији фестивал фолклора „Коло води момче, а за њим девојче“. Након свечаног дефилеа на Варошком тргу, у Дому културе наступило је око 200 деце из културно-уметничких друштва: „Банат” из Новог Кнежевца, „Извор“ из Накова, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Александрово“, „Свети Сава“ из Чоке, „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева, „Петар Кочић“ из Нових Козараца, као и домаћини.

Председник КУД-а „Мокрин“ Живко Угреновић истакао је да је циљ фестивала да се сачува и негује традиција, песме и игре које су део нас.

-На нама је да подржимо децу која су показала сву лепоту и разноликост наше фолклорне баштине. Учесници су трудом , ангожовањем , а пре свега љубављу према фолклорном наслеђу, учинили овај фестивал јединственим – рекао је Угреновић.

Овакви фестивали су и прилика да се деца из других средина упознају, друже и размене искуства. У КУД-у „Мокрин“ већ планирају следеће издање дечијег фестивала и надају се да ће постати препознатљив догађај у културном календару региона.