June 2, 2026

Classic Layout

GUSCIJA-MAST

Domaće guske sve traženije: Mast je lek, a meso zdrava hrana

Aleksandra Djuran March 1, 2024

Janoš Kihut iz Temerina ne propušta nijedno Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova u Mokrinu. Svake godine iskoristi priliku da domaćinima i gostima ponudi guščiju mast, ali i sušeno meso od pernatih životinja koje sam proizvodi.

-Imamo porodičnu farmu gusaka i već tri decenije smo u ovom poslu. Matično jato koje posedujemo broji 300 komada gusaka i gusana. Sami ležemo guščiće i deo prodajemo, a deo ostavljamo da obnovimo jato na farmi – saznajemo od Kihuta.

Od jedne životinja dobija se pola kilograma masti. Potražnja za ovim narodnim lekom je velika.

-Od Beograda, Kruševca do Subotice, traži se guščija mast. Možemo da prodamo pet puta više u odnosu na ono što proizvedemo. U Beogradu se mast kupuje na veliko. Cena za kilogram je 2.400 dinara – napominje naš sagovornik.

Guščija mast je stari narodni lek, koji se u srpskoj narodnoj medicini najviše koristio za lečenje plućnih bolesti. U nekim delovima sveta i danas se tuberkuloza leči ovom mašću. Guščija mast je odlično pomoćno lekovito sredstvo.

-Posebno je dobra za lečenje upale pluća, ali i u oporavku kod onih koji su preležali ovu bolest. Odlična je i za pušače kojima su pluća od nikotina kao i za kožna oboljenja. Čisti kompletan organizam – saznajemo od Janoša Kihuta.

U ekspanziji zdrave ishrane i meso je sve traženije. Izvor je korisnih elemenata kao što su gvožđe, cink, bakar, mangan, selen, sadrži i kalijum, magnezijum, fosfor, natrijum i kalcijum, ali i mnogih vitamina.

Guske su uvezene iz Mađarske i tovne su. Zahtevne su za odgoj, a kako brzo rastu potreban im je adekvatan prostor gde će boraviti. Retko kada su puštene jer nema čistih izvora vode. Najveći neprijatelj im je, saznajemo od Janoša, voda puna bakterija od koje obole. Zato je iskopao bunar sa kojima ih poji.

A.Đ.

 

logo

Danas se objavljuje rang-lista penzionera koji su konkurisali za besplatan boravak u banji

Igor Crnogorac March 1, 2024

Rang-lista penzionera koji ispunjavaju uslove za odlazak na besplatnu banjsku rehabilitaciju objavljuje se danas, a prigovori se mogu podneti nadležnoj komisiji u roku od pet radnih dana, od 4. do 8. marta.

Kako je ranije navedeno iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), komisija je dužna da u roku od pet dana razmotri podnete prigovore, obavesti njihove podnosioce i utvrdi konačnu rang-listu penzionera koji su ostvarili pravo na oporavak.

Tako će konačna rang-lista biti objavljena 14. marta, nakon čega će uslediti i prvi pozivi korisnicima za upućivanje na oporavak, navodi se na sajtu Fonda PIO.

Pravo na banjski oporavak o trošku Fonda PIO, u trajanju od 10 dana, imaju korisnici starosnih, prevremenih starosnih, invalidskih i porodičnih penzija sa primanjima do 39.850 dinara.

Gimnazija 2

Gimnazija raspisala konkurs za najbolje prozne i poetske radove

Aleksandra Djuran March 1, 2024

Povodom stogodišnjice od odlaska velikog pesnika Gimnazija „Dušan Vasiljev“ raspisuje literarni konkurs za najbolje prozne i poetske radove gimnazijalaca. Teme su:

  1. Dajte meni još samo šaku zraka i malo bele jutarnje rose
  2. Stih iz poezije Dušana Vasiljeva po izboru učenika kao naslov rada

Autori mogu da učestvuju sa po jednim radom. Radove slati na mejl adresu škole gimnazijaki@mts.rs u digitalnom formatu (pdf, docx) najkasnije do petka, 15. marta do 18 časova.

U radovima je neophodno navesti ime i prezime učenika, školu, razred i odeljenje, kao i ime profesora-mentora. Prilikom formatiranja teksta potrebno je izabrati veličinu stranice A4, veličinu slova 12pt, font Times New Roman i prored 1.5. Dužina proznog rada ne bi trebalo da prelazi dve stranice ovako kucanog teksta.

Radove će pregledati stručni žiri i dodeliti prvu, drugu i treću nagradu. Nagrađeni učenici će svoje radove prezentovati na Svečanoj akademiji koja će biti organizovana 27. marta.

KC-koncert-(6)

Godišnji koncert ansambala KC: Mi smo svet i stvaramo sreću

Igor Crnogorac February 29, 2024

Veliki godišnji koncert muzikc, čkih ansambala Kulturnog centra napunio je večeras salu Narodnog pozorišta. U programu pod nazivom „Mi smo svet“ nastupila su čak tri ansambla: hor i orkestar „Attendite“ i dečiji hor „Kikindijanci“ sa 120 učesnika.

– Okupili smo se sa istom misijom – da kroz muziku stvaramo sreću. Sala Pozorišta je ponovo suviše mala za nas i za one koji su došli. Želimo da odavde izađu srećniji i da će moći, u nekim težim danima, da se sete kako su večeras imali jedan svetao i lep trenutak, trenutak sreće – rekao je v. d. direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev.

Koncertu je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima koji se obratio publici i učesnicima.

– Poneseni smo emocijama večeras jer u Kulturnom centru želimo da napravimo još kvalitetnije mesto za okupljanje. Marko Markovljev ponovo je podigao lestvicu kvaliteta i pokazao mojim saradnicima i meni da treba da napravimo još veće mesto za koncerte. Ponosni smo što imamo Marka vizionara i maštara. Želimo da budemo prestonica kulture a to znači i novu koncertnu salu u gradu – rekao je gradonačelnik.

Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika, napomenula je da je ovaj događaj naš grad ponovo učinio sedištem kulturne scene kada je reč o horskoj muzici.

– Posebno mi je drago što je, upravo u našem gradu, nastala ideja o organizaciji Međunarodnog festivala horske muzike, „Melodianuma“, koji je održan već četiri puta. Kulturnom centru želim da bude što više ovakvih programa za našu publiku – istakla je Dijana Jakšić Kiurski.

Sjajno pripremljenim ansamblima dirigovala je prof. dr Biljana Jeremić. Koncert je, instrumentalom „Svilen konac“, otvorio orkestar pod dirigentskom palicom Tibora Maše, a usledio je zajednički nastup tri ansambla sa solistima u pesmi „Milion godina“.

– Za mene kao dirigenta i za sve članove ansambala ovo je veoma emotivno veče jer je program urađen tako da će svi biti srećni i zadovoljni što su bili na ovom koncertu – rekla je prof. dr Jeremić.

Hor „Attendite“ postoji od 2017, a dve godine kasnije oformljen je i orkestar pod istim nazivom. Dečiji hor „Kikindijanci“, kojim diriguje Isidora Dakić postoji duže od dve godine. Koncert majstor programa bila je Larisa Kopić, a aranžmane je uradio Rajan Borozan. Specijalna gošća koncerta bila je Agota Vitkai Kučera.

Šesti godišnji gala koncert doneo je i kompozicije stranih autora koje se izvode uz pokret, blokove makedonskih i srpskih pesama, i završen je pesmama za publiku zbog koje i za koju se u KC ovako predano i kvalitetno neguje muzička kultura grada.

S. V. O.

Zrenjanin-city-hall

Zrenjanin je Nacionalna prestonica kulture za 2025. godinu!

Igor Crnogorac February 29, 2024

Titula „Prestonica kulture Srbije“ predstaviće Zrenjanin kao relevantni nacionalni centar razvoja kulture, a grad će ulaganjem u infrastrukturu i kreativnim radom na polju izgradnje i unapređenja kulture, kao i novim idejama dodatno nadograditi već bogat kulturni život svih građana. Grad Zrenjanin će takođe biti postavljen na kulturnu mapu ovog dela Evrope.

Radna grupa Ministarstva za kulturu, za pripremu i sprovođenje programa “Prestonica kulture Srbije”, donela je predlog odluku da Zrenjanin bude Nacionalna prestonica kulture 2025. godine.

Na osnovu pristiglih prijava, Radna grupa je ocenila da je prijava Grada Zrenjanina dobro smišljena te da pokazuje koherentnost umetničke i dizajnerske vizije projekta utemeljenog na lokalnoj specifičnosti. U obrazloženju se navodi da Zrenjanin svojom kandidaturom, predstavljenom pod umetničkim konceptom “Meandri grada – tokovi kulture” sa idejom prožimanja grada, stvaralaca i publike – ima i detaljno objašnjene strategije, programe i kapacitete grada.

Komisija je ocenila da program koji je planiran da se realizuje u okviru četiri celine: “Banatsko izobilje“, posvećeno multikulturalnosti i tradiciji ovog kraja, “Arhiotipija”, posvećena arhitektonskom nasleđu grada (uključujući i Dragišu Brašovana), “Ambasada kulture”, posvećena međunarodnoj saradnji i edukaciji, i LOKUS, posvećen urbanoj kulturi – nudi više od 50 novih umetničkih projekata, navodi se u saopštenju Ministarstva kulture. Takođe je navedeno da Zrenjanin kandiduje ukupno 10 infrastrukturnih projekata u kulturi, od kojih se izdvajaju: prenamena srpske zadružne banke u Kuću stvaralaštva sa galerijom za savremenu umetnost, obnova Narodnog pozorišta i Amfiteatra na otvorenom, otvaranje studija za kreativne industrije LOKUS, obnova Trga, manje intervencije u javnom prostoru (urbani džepovi), uređenje kuće Slavka Županskog, uređenje kutka za decu i mlade u Muzeju.

Na Javni poziv za učešće u programu “Prestonica kulture Srbije 2025”, koji je bio otvoren od 15. novembra 2023. do 14. januara 2024. godine, pristiglo je osam prijava iz gradova u Srbiji.

Početak realizacije projekta Zrenjanin – Nacionalna prestonica kulture Srbije, planiran je za 21. mart 2025. godine.

Program „Prestonica kulture Srbije“ takođe doprinosi i ostvarenju ciljeva Ministarstva kulture koji se odnose na uspostavljanje konzistentne kulturne politike koja obuhvata savremeno stvaralaštvo, kreativne i kulturne industrije, zaštitu i unapređenje kulturnog nasleđa, inovativno korišćenje javnih prostora, kao i unapređenje regionalne i međunarodne saradnje.

Ideja za organizaciju Nacionalne prestonice kulture potekla je od nekadašnjeg gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića koji je predložio da se dobra i pozitivna iskustva dobijena prilikom realizacije evropskog projkta Evropska prestonica kulture u Novom Sadu prenesu i na razvoj kulture u gradovima u Srbiji.

(Izvor: Vojvodina info)

ofk-kikinda

Marko Vukobrat, sportski direktor OFK Kikinde: Stepenik po stepenik podižemo klub, podrška Milenka Jovanova presudna!

Dejan Panić February 29, 2024

U severnobanatskom srpskoligašu stepenik po stepenik podižu klub u svakom pogledu. Nije reč smo o prvoj ekipi, napominje sportski direktor Marko Vukobrat.

– Ove zime poesebno nas je obradovala činjenica što su u beogradskom  Partizanu baš nas odabrali da budemo rival njihovim omladincima u sklopu generalne probe pred utakmicu juniorske Lige šampiona koju su imali s Bragom. Rad s mlađim kategorijama nam je vrlo bitan, zato smo vratili Vladimira Kitanovića iz Kozare u naš klub da se posveti tom segmentu. Pomoćnik je i šefu struke Šponji, a obavlja i dužnost koordinatora mlađih selekcija – kaže Vukobrat.

I pioniri i kadeti odigrali su prijateljske utakmice s Partizanom, a kadeti su bili i na mini-turneji u Bosanskoj Krajini dok omladincima sledi provera s Grafičarem, filijalom Crvene zvezde.

– Da nije uz nas narodni poslanik Milenko Jovanov, naravno tu je i podrška Grada Kikinde, zaista ne bismo imali ovakve uslove za takmičenje naših selekcija koje ukupno broje gotovo 200 članova.

Takođe, prvotimci su se upoznali s nekim vanfudbalskim novinama.

– Smatramo da zajedništvu i timskom duhu doprinose odlasci na opuštanje u obližnje banje, oraganizovali smo i posetu muzeju, a pre nekoliko večeri bili smo svi zajedno i u pozorištu pa posle odlično odrađenih priprema, spremni, i fizički i na svaki drugi način, dočekujemo nastavak prvenstva.

Došla su šestorica, a toliko je i napustilo Gradski stadion.

– Držim da smo za nijansu jači nego jesenas. Sačuvali smo kostur ekipe, mladi igrači i stručni štab iskusniji su za polusezonu u Srpskoj ligi i to se videlo i tokom priprema koje su mnogo lakše obavljene nego letos. Ne zavaravamo se trećim mestom i saldom od 27 bodova. Realno, prebacili smo sva očekivanja i sada nam je cilj stabilnost i da što pre overimo opstanak pa da što više mlađih igrača dobije šansu – jasan je Vukobrat.

D. P.

CZ-(1)

Obeležen Dan civilne zaštite – da budemo spremni i da nikada ne zatreba

Igor Crnogorac February 29, 2024

Međunarodni dan civilne zaštite (CZ), 1. mart, obeležen je danas u prostorijama Okruga sastankom kojem su prisustvovati gradonačelnik Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić, načelnik Policijske uprave Pavle Rajkov, načelnik Odeljenja za vanredne situacije Zoran Budiša i predstavnici jedinica Vatrogasne službe i Sektora civilne zaštite.

Zoran Budiša, načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Kikindi podsetio je da je Civilna zaštita organizovani odgovor države na vanredne situacije koje mogu da se dogode na bilo kom delu njene teritorije. Članovi CZ sprovode aktivnosti radi zaštite građana, imovine, materijalnih i kulturnih dobara.

– Svedoci smo da se nesreće mogu dogoditi bilo kada i bilo gde. Pripadnici Civilne zaštite spremni su da sprovode evakuaciju, zbrinjavanje, zaštitu od eksplozivnih ostataka, spasavanje na vodi i pod vodom, asanaciju terena – istakao je Budiša. – Sektor za vanredne situacije izrađuje nacionalnu strategiju – plan zaštite i spasavanja i procenu rizika, na osnovu kojeg se i obrazuju jedinice civilne zaštite.

On je podsetio, takođe, da postoje specijalizovane jedinice, koje obrazuje MUP, i jedinice opšte namene koje su u nadležnosti lokalne samouprave.

Međunarodni dan Civilne zaštite čestitao je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Sprovođenjem različitih aktivnosti i zajedničkih projekata sa MUP-om, civilnim jedinicama i dobrovoljnim vatrogasnim društvima povećavamo nivo spremnosti Civilne zaštite. Videli smo u prethodnim godinama koliko nam je nedostajalo organizovanje i bolja opremljenost CZ i da svako od nas zna šta treba da radi. Jasna opredeljenost Grada jeste da učestvuje u unapređenju spremnosti ovog sektora. I dalje ćemo ulagati sredstva iz budžeta i kroz projekte na konkursima na višim nivoima vlasti opremati CZ i oformiti još jedinica, kako bismo bili spremni za sve moguće izazove u budućnosti – rekao je Lukač.

U okviru CZ obrazovana su dva voda specijalnih jedinica za zaštitu od požara, jedan za pružanje prve pomoći i jedno odeljenje za spasavanje na vodi i pod vodom. Gradska jedinica opšte namene ima 21 člana.

S. V. O.

odihr

Izveštaj ODIHR o izborima 2012. godine: krađe, zastrašivanje birača i otimanje medija

Jelena Trifunović February 29, 2024

U vrtlogu političkih tenzija i nasilja NATO opozicije koji su obeležili izborni proces 2023. godine u Srbiji, izlazak izveštaja Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) služi kao jasan pokazatelj da su optužbe na račun izbornog procesa od strane tajkunske opozicije neutemeljene.

Povratak u 2012. godinu, kada su Đilasovci bili na vlasti, otkriva pravu sliku o tome kako su vladali i sprovodili izborni proces, stavljajući njihove aktuelne napade u kontekst istorijskih činjenica.

Izveštaj ODIHR-a iz 2012.: Ogledalo mračne prošlosti NATO opozicije

Izveštaj ODIHR-a iz 2012. godine otkriva skandaloznu sliku izbornog procesa. Prakse poput glasanja fantomskih birača, onemogućavanje uvida u biračke spiskove čak i za međunarodne posmatrače, zastrašivanje birača, zloupotreba državnih resursa i kontrola nad medijima samo su neki od elemenata koji su ugrozili integritet i fer plej izbora.

BIRAČKI SPISAK I FANTOMSKI BIRAČI

ODIHR je 2012. utvrdio postojanje velikog broja glasova od strane lica koja nisu bila registrovana u biračkim spiskovima. Vlasti su, suprotno uputstvima RIK-a, onemogućile pristup biračkim spiskovima svima, uključujući i posmatrače ODIHR-a.

ZASTRAŠIVANJE BIRAČA I ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU

U svom izveštaju, ODIHR je naveo da su tadašnje vlasti tokom izborne kampanje vršile zastrašivanje birača i nepravilno koristile sredstva iz državnog budžeta Srbije. Ove aktivnosti su obuhvatale zloupotrebu novca poreznih obveznika za kampanjske svrhe.

ODIHR je u svom izveštaju ukazao na to da su javni servis RTS, privatni mediji, kao i Regulatorno telo za elektronske medije (RRA, danas poznato kao REM), bili pod snažnom kontrolom, što je bilo omogućeno ekonomskim pritiscima koje je vlast vršila na medije.

Izborni proces 2023.: Činjenice govore

Nasuprot tome, izveštaj ODIHR-a za 2023. godinu predstavlja izbore sprovedene transparentno, fer i u skladu sa demokratskim principima.

Implementacija preporuka iz prethodnih izveštaja, tehnički dobro vođeni proces, i širok izbor političkih alternativa koje su bile ponuđene biračima, sve to ukazuje na značajno unapređenje izbornog procesa.

Pored toga, smanjenje broja preporuka za dalje poboljšanje je jasan pokazatelj napretka koji je Srbija ostvarila u jačanju svojih demokratskih institucija i procedura.

Đilasovci u svetlu prošlosti i sadašnjosti

Dok Đilasovci pokušavaju da diskredituju izborni proces 2023. godine, istorijski podaci iz 2012. godine govore sami za sebe.

Ironija je što su upravo oni, kada su bili na vlasti, sprovodili prakse za koje danas lažno optužuju . Ova činjenica dodatno potvrđuje da su njihovi napadi politički motivisani, a ne da su zasnovani na stvarnim problemima ili nedostacima izbornog procesa.

24sedam

livada

Uskoro drugi krug za zakup poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini Grada

Aleksandra Djuran February 29, 2024

Grad Kikinda u martu raspisuje drugi krug javnog oglasa za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini grada prikupljanjem pisanih ponuda. Po okončanju drugog kruga, krajem februara, od 30 ponuđenih parcela sa isto toliko hektara, zakupljeno je deset parcela sa oko 11 hektara, istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

-Na raspolaganju su površine u gradu i selima koje se nalaze u  građevinskom rejonu. Kao travnate površine parcele su namenjene za košenje prvenstveno stočarima koji su i najviše zainteresvani za njihov zakup – napomenula je Miroslava Narančić.

Zemljište je grupisano u tri kategorije: obradivo zemljište, parcele za košenje trave odnosno pašnjaci i trstici i neobradivo zemljište koje takođe može da se koristi za košenje trave.

-Na formiranje početnih cena uticali su i iznosi koji su važili za izdavanje  u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Tako se one kreću od 6.592 dinara do 43.760  dinara po hektaru, u zavisnosti od same lokacije. Zakupac u posed ulazi 1. aprila i površine može da koristi do 31. decembra tekuće godine. Ukoliko se desi da za jednu parcelu konkuriše više zakupaca sa istom cenom u roku od tri dana ponuđači će dobiti šansu da daju novu, veću, cenu. Ko ponudi najviše tom će parcela biti izdata – pojasnila je naša sagovornica.

Primera radi u gradu su to površine u bivšoj Kasarni, kod hipodruma, u Sutjeskoj, a ima ih i pored puteva, kanala. Na selima najviše je parcela u Sajanu, Mokrinu, Banatskom Velikom Selu i Ruskom Selu, a ima ih i u Bašaidu i Iđošu. Parcele se izdaju u viđenom stanju.

-Na licitaciji mogu da učestvuju fizička i pravna lica koja imaju registrovano i aktivno poljoprivredno gazdinstvo. Prilikom javljanja na javni oglas zainteresovani podnose ponude u zatvorenim kovertama sa naznakom za koji javni oglas konkurišu. Ponude se podnose na pisarnici Uslužnog centra, a za sve informacije i obilazak lokacija potencijalni ponuđači mogu se javiti u Sekretarijatu – zaključila je Miroslava Narančić.

Zaposleni u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj kontrolisaće zakupce da li pravilno održavaju površine izdate u zakup. U slučaju da se parcele koriste u druge svrhe ugovor će biti raskinut.

A.Đ.

 

 

 

 

 

ofk-kikinda

OFK Kikinda iz Srema nastavlja srpskoligašku trku: Sa svima na „ravnoj nozi”!

Dejan Panić February 29, 2024

Poslednju proveru pred nastavak Srpske lige, Kikinđani su imali u subotu protiv Vojvodine u Perlezu. Minimalan poraz pretprili su nakon što su se ispromašivali, a gol su primili u samom finišu. Kako god bilo u pripremnom periodu, briše se. Sledi ono najbitnije, na pragu su borbe za bodove pa šef struke Vladimir Šponja rezimira protekli period.

– Mogao bih reći da sam zadovoljan da se na kraju nisu dogodile neke povrede. Verujem ipak da će biti sanirane i da ćemo kompletni u Nove Banovce, Omladincu. Kroz kontrolne utakmice uočljivo je bilo da nismo delovali čvrsto i disciplinovano u odbrani kao u jesenjem delu prvenstvene trke i zato u poslednjoj sedmici pokušavamo da ispravimo, pre svega, te nedostatke.

Nije prvi stručnjak Kikinđana zadovoljan ni realizacijom napadača.

– Dobro je da smo stvarali veći broj šansi nego u prvom delu prvenstva, ali je preciznost na niskom nivou. Nadam se da će ipak sve biti kako treba kada se budemo takmičili za bodove, premda nam je ekipa još mlađa nego jesenas i trebaće i vremena i strpljenja da sve dođe na svoje mesto.

Šponja smatra da su klubovi srpskoligaške „Vojvodine” poprilično ujednačenog kvaliteta.

– Gotovo sve ekipe osvežile su redove i nezahvalno je prognozirati. Mi smo optimisti i želimo da nastavimo gde smo jesenas stali. Favoriti za prvaka su: Sloven, Železničar i Kabel, a naša je želja, iako nastavljamo trku s trećeg mesta, da budemo na „ravnoj nozi” sa svima i da ne uđemo u problem kada je reč o opstanku. Skromno se ponašamo, ali verujemo u svoje mogućnosti i da će nam se mukotrpan rad tokom zimskih priprema isplatiti – jasan je Šponja.

D. P.