Classic Layout

aef17438-2fb8-4864-b122-31cb7488a7ee

Најбоље шаљиве песме награђене на конкурсу „Априлијада“. Прво место освојила је Алесандра Јовић из ОШ „Бранко Радичевић“ из Врања, друго Срна Јовић из нишке „Стефан Немања“ и треће место поделиле су Ивана Ковачевић и Лена Давидовић из кикиндске школе „Жарко Зрењанин“ односно великоселске „Славко Родић“. Додељене су и похвалнице ученицима из школа „Вук Караџић“ из Кикинде, „1. октобар“ из Башаида „Ђура Јакшић“ из Јелашнице и београдске школе „Никола Тесла“. Организатори манифестације су Народна библиотека „Јован Поповић“ и КУД „Башаид“ , а литерарни конкурс, намењен деци до 15 година, организован је поводом Светског дана шале, 1. априла. На конкурс је пристигло више од стотину шаљивих песама, а послала су га деца и млади из читаве Србије.

– Ово је сјајна прилика за младе таленте да покажу своју креативност и хумор кроз поезију. „Априлијада“ се одржава седми пут и посвећена је деци и дечијем стваралаштву. Радови су стигли из читаве Србије и већ имамо децу и школе које више година подржавају ову манифестацију – истакла је уредница програма Народне библиотеке Дуња Бркин Трифуновић.

Жири у саставу: учитељица Десанка Ристић, председница жирија и  библиотекарка Даринка Маљугић и, није имао нимало лак задатак.

-Сви пристигли радови одговорили су теми и јако нам је било тешко да одредимо најбоље. Ова весела манифестација окупила је децу из читаве земље и „Априлијаду“ треба неговати јер је јединствена у Србији и доноси свима радост и весеље је – рекла је Десанка Ристић.

Гости  на додели били су Горан Новаков и Десанка Ристић, као и млађа група КУД-а „Башаид“.

А.Ђ.

hemik-pozar-1-(1)

Tопло и суво време веома погодује настанку и развоју пожара на отвореном простору који се веома брзо шире, могу захватити велике површине и представљају реалну опасност за животе и
здравље наших грађана, а могу  и да проузрокују велике материјалне штете. Сектор за ванредне ситуације МУП- апелује на све  грађане да буду одговорни и поштују закон, да буду веома опрезни приликом употребе отвореног пламена, а уколико примете пожар да одмах о томе обавесте Ватрогасно-спасилачку јединицу на број телефона 193.

Из МУП-а подсећају грађане да је Законом о заштити од пожара и другим законима забрањено спаљивање траве и ниског растиња на отвореном простору, остатака стрних усева, спаљивање смећа, као и ложење ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме. За непоштовање ових законских одредби запрећене су и прописане новчане казне. Казне за физичка лица која прекрше одредбе овог Закона крећу се од 10.000 до 50.000 динара, док казне за спаљивање остатака стрних усева, биљних остатака и смећа за физичка лица износе 10.000 динара, а за правна од 300.000 до 1.000.000 динара.

Сектор за ванредне ситуације ће у наредном периоду, заједно са другим линијама рада Министарства унутрашњих послова, надлежним инспекцијским службама републичког и локалног нивоа, појачати надзор и обилазак терена ради проналажења неодговорних грађана који не поштују законске одредбе и њиховог процесуирања, а све у циљу смањења броја пожара на отвореном простору и повећања безбедности наших грађана.

1712310620334

Садња, на потесу око радионице НИС-а, на раскрсници код Мотела „Ловац“, организована је на иницијативу ватрогасне јединице компаније НИС,  уз подршку локалне самоуправе. Игор Лазић, руководилац ватрогасне јединице НИС-а у Кикинди истакао је да је посао 17 запослених да води рачуна о противпожарној  сабирних станица, заштити нафтних поља и бушотина.

-Наша идеја је да уредимо запуштени простор који се налази у непосредној близини наше машинске радионице. Пошто смо простор очистили од смећа о шибља и припремили земљиште, решили смо да, заједно са градском управом,  заснујемо парк. Наша одговорност биће да саднице редовно заливамо и чувамо јер нам је циљ да остане нешто будућим поколењима од ове ватрогасне јединице – рекао је Лазић.

На парцели су засновани храст, каталпа, јасен, јоргован и жбунасте форме, а акцији су присуствовали члан Градског већа Небојша Јованов и Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине . Ускоро ће бити завршен пролећни садни период који је специфичан по иницијативама компанија, удружења, али и самих грађана.

-Удружење грађана из Мокрина засадило је 2.024 саднице, оплемењен је и уређен потес око игралишта у Синђелићевој улици, компанија ДДОР прикључила се садњи у граду. Почев од краја претходне године до краја овог садног периода подигнут је и попуњавана ветрозаштитни појас од Мокрина до Падеја са 4.400 садница, а са 800 младица попунили смо Бочарски друм. Акцијама се прикључују деца и млади који на овај начин уче да чувају своје окружење – навела је Мирослава Наранчић.

У садњи су учествовали чланови Клуба волонтера компаније НИС из Кикинде, Београда, Зрењанина, Новог Сада и запослени у поменутом градском Секретаријату.

А.Ђ.

ig-plakat[63318]

Центар за лепу и примењену уметност „Тера“, у сарадњи са академским институцијама из региона организује, од 15. априла до 17. маја, међународни вајарско-едукативни камп за студенте уметности – „Кампус Тера 2024”.

Конципиран као вишедневни међународни стручни скуп, „Кампус Тера“ ће окупити  студенте ликовних и примењених уметности, архитектуре и других сродних дисциплина, као и наставнике уметничких и архитектонских факултета који ће радити и размењивати знања и искуства током боравка у Кикинди.

Камп је стручна пракса вајања у теракоти у наставној бази „Тера“ и похађаће га студенти завршних година студија факултета из Београда, Новог Сада, Цетиња, Темишвара, Тиране, Ријеке и Осијека.

Ове активности се спроводе ради јачања уметничке продукције младих, да се подржи партиципативност и заједничка визија свих учесника и да се ојачају постојеће и стварају нове везе и сарадње, наводи се у саопштењу из ЦЛПУ „Тера“.

У оквиру програмских активности је и „Међународни мастерклас Тера” у којем ће гостујући наставници одржавати предавања и радити са студентима.

Све активности пројекта реализоваће се у простору Атељеа, а учесници ће бити подељени у две групе, које ће радити од 15. до 30. априла и од 7. до 17. маја.

1712218138105

Покрајински секретаријат за пољопривреду расписао је Конкурс за доделу средстава за подршку младима у руралним подручјима у АП Војводини у 2024. години. Циљ је демографска обнова руралних подручја у покрајини ради подстицања останка младих у руралним подручјима односно њиховог повратка из градова. То је подршка новим генерацијама младих пољопривредних произвођача, њиховом развоју и унапређивању кроз подстицање инвестиција у физичку имовину пољопривредних газдинстава.

За реализацију је укупно предвиђено 200 милиона динара. Бесповратна средства за подршку инвестиција по конкурсу утврђују се у износу до 90 одсто  од укупно прихватљивих трошкова инвестиције. Приликом обрачуна, узима се вредност инвестиције без пореза на додату вредност.

Максималан износ бесповратних средстава по једној пријави не може бити већи од 1.500.000 динара. Минималан износ бесповратних средстава по једној пријави износи 500.000 динара. Конкурс је отворен до 26. априла.

struja radovi

Према најави из „Електродистрибуције“, због планираних радова на мрежи, у понедељак, 8. априла, од 8 до 10 сати, струје неће бити у Кикинди, у Семлачкој улици, у делу од Хајдук Вељкове, односно Браће Лаковић до Николе Пашића.

rukomet

У унапред одиграној утакмици последњег кола северно-централне групе Б лиге, пред доигравање за првака, рукометаши Кикинде, у „Језеру”, рутински су победили 35:30 (20:13) тим последњепласираног београдског Синђелића. Кикинђани ће до суботе бити на првој позицији одакле ће их помакнути Колубара уколико у Лазаревцу савлада састав обреновачког Радничког, а прекостра ће бити познати и парови полуфинала доигравања.

МРК КИКИНДА: Ђукић, Балабан, Мајкић 1, Лисица 2, Георгијевски 1, Трнинић 1, Марковић, Тодоров 6, Врговић 3, М. Панић 1, Л. Панић 6, Татари 1, Китановић, Стојановић 4, Јовановић 5, Бошковић 4.

Д. П.

Lidija-Aldan-(5)

Чланови четвртог Месног одбора Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР), и других кикиндских одбора ове организације, данас су одали почаст Лидији Алдан, секретару Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члану Комунистичке партије Југославије.

Уочи годишњице погибије двадесетједногодишње Лидије Алдан, положен је венац на њену бисту у дворишту некадашње четврте Месне заједнице, а чланови СУБНОР-а присетили су се ове револуционарке која је, као веома активна у илегалном раду СКОЈ-а, била на мети окупатора. Пронашли су је 1942. године у селу Фердин код Алибунара; у намери да се не преда жива, Лидија је извршила самоубиство хицем из пиштоља.

– Веома активна и посвећена, била је изабрана за члана комитета СКОЈ-а већ 1940. године. Лидија је рођена у Русији, а у Кикинди је њена породица живела у улици Ђуре Јакшића. У кикиндској гимназији коју је похађала, започела је револуционарни рад заједно са Олгом Удицки, Владом Богарошким, Слободанком Ациган, Радованом Бранчићем. Била је одана идеји и спремна да, у свако доба, помогне пролетаријату. Формирала је Месни комитет СКОЈ-а и била његов секретар – рекла је Мира Ступар, потпредседница четвртог Месног одбора СУБНОР-а у Кикинди.

Лидија Алдан уткала је своје детињство у револуцију и слободу за наш народ, речено је на скупу.

– Тешко је пронаћи речи које би дочарале њихову људскост. Она није имала детињство, била је сиромашна, без оца, али је имала дух слободе, храбрости и праведности, који је хранио дечије науме. Без таквих људи наша садашњост и  будућности биле би анемичније и сиромашније. Лидија Алдан и њени саборци дали су своје младе животе за нашу будућност. Имали су само себе и то су оставили за нас, а нама су ставили траг који не смемо заборавити – истакла је Весна Балабан.

Обележавању сећања на кикиндску револуционарку присуствовали су представници одбора кикиндског СУБНОР-а који, укупно, има око 300 чланова у четири одбора у граду и по један у сваком селу. Следећа активност чланова је одлазак у Шид, на обележавање годишњице пробоја Сремског фронта који се догодио 12. априла 1945. године.

С. В. О.

sc jezero

Одлуком директора Спортског центра „Језеро“ Дејана Пудара коју је усвојио Управни одбор, настављене су активности ради побољшања услова коришћења капацитета ове установе за особе са инвалидитетом.

-Од петка, 5. апрла улазак на отворене и затворене базене Спортског центра „Језеро“ неће се наплаћивати особама са инвалдитетом. Особе којe сматрају да остварују право на ову погодност треба да дођу у управну зграду и приложе потврду доктора или решење о степену инвалидности – рекао је Пудар.

 

Донета је одлука о продаји сезонских улазница, а на молбу суграђана. Продаја за летњу сезону почеће 1. јуна, а  могућу их је искористити током целе године, а најкасније до 1. jуна наредне године.

-Ово само доказује оно што увек истичемо, да Спортски центар „Језеро“активно ослушкује потребе, молбе као и сугестије наших суграђана и трудимо се да урадимо све како би наши корисници били што задовољнији – закључио је Пудар.

А.Ђ.

 

 

Pedagoska-jubilej-(2)

Значајан јубилеј прославља се данас у Високој школи струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) – Дан школе, основане пре тачно 70 година. Програм је почео одавањем поште Зори Крџалић Заги, професорици, учесници НОБ-а, друштвено-политичком раднику чије је име носила Школа. Венац је, са студентима, на бисту чији је аутор, положила академска вајарка Мирослава Којић, некадашња професорица у Високој школи, редовни члан Европске академије наука у Београду.

Поред студената и запослених у Високој школи, свечаности доделе диплома студентима основних и мастер студија који су, у овој школској години, одбранили завршни рад, присуствовао је велики број званица, бивших студената и професора. Школу је, овим поводом, посетио и покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Зоран Милошевић.

– Ово је јубилеј за поштовање, посебно зато што Школа израста у средини која брине о образовању – рекао је проф. др Милошевић. – Присуство градоначелника говори о томе да Град брине о њој. Дуга историја низа културних институција и  манифестација некако се уградила у дугогодишњу традицију Високе школе. Брига о васпитању тада и сада једнака је и имамо задовољство да израстају генерације које нису само оријентисане на новац, на материјално остварење, него и на морална, естетска и културна начела. Мислим да су нам васпитачи потребни више него икада и ова школа са осталих пет у Војводини, показује нам где је фокус нашег друштва.

Подсећајући на чињеницу да је ВШССОВ једина високошколска установа у граду и Округу, градоначелник Никола Лукач честитао је јубилеј студентима и запосленима.

– Град апсолутно подржава рад Високе школе и њене пројекте да, уз помоћ покрајинске и републичке администрације, унапредимо услове рада јер професори, сви запослени и студенти то, својом посвећеношћу, заслужују. Размишљамо о новим профилима које треба отворити и још више унапредити квалитет ове високообразовне установе – изјавио је Лукач.

Поред градоначелника, локалну самоуправу представљале су и чланице Градског већа Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Мелита Гомбар.

У години јубилеја, овом дану и свечаности претходили су различити образовни, културни и хуманитарни програми и акције, истакла је директорица школе, проф. др Ангела Месарош Живков.

– Програми ће се одвијати се све до краја школске године – додала је директорица. – На данашњој свечаности доделићемо 90 диплома и две посебне награде – студенту генерације и најбољем студенту мастер струковних студија, који ће добити признање са именом прерано преминуле професорке наше школе, др Јелене Мићевић Карановић.

На сцени амфитеатра у програму су наступили студенти, садашњи и бивши, деца из Предшколске установе и Основне музичке школе.

Студент генерације, двадесетдеветогодишња Јелена Даљев, послала је важну поруку младима.

– Волела бих да мој пример подстакне све који нису уписали школу са својим вршњацима, да то учине, да им поручим да никад није касно и да могу да остваре све што желе. Волим своју земљу и свој град и волела бих да останем овде – рекла је Јелена која се, после студија у Београду и боравка у Немачкој, на Тајланду и у Кини, вратила у свој град и са оценом десет одбранила дипломски рад на смеру васпитач деце предшколског узраста.

Плакету „Проф. др Јелена Мићевић Карановић“ добио је Никола Халаи који је био најбољи на мастер студијама Школе.

– Срећан сам што сам баш ја добио награду која носи назив моје менторке, професорице коју сам веома поштовао – рекао је Никола приликом преузимања награде. – Ја знам да ме она сада види и да је поносна на мене.

Награду су уручили сестра и супруг професорице др Мићевић Карановић.

На ВШССОВ наставу тренутно похађа 300 студената на два смера: васпитач деце предшколског узраста и васпитач за традиционалне игре. Укупно 90 студената данас је добило дипломе – 44 на основним и 46 на мастер студијама. Први пут од Школе су добили и капе за дипломце које су, на крају свечаности, полетеле у вис, заједно са жељама за срећну и мирну будућност у васпитавању младих нараштаја.

С. В. О.