Classic Layout

američki-fudbal

Сутра, с почетком у 14 сати, на стадиону ЖАК-а на Вашаришту, Клуб америчког фудбала Мамути дочекаће земинске Плаве змајеве у Првој лиги Србије. На премијери сезоне, у првом мечу, Земунци су у Јајинцима 40:6 савладали Кикинђане па ће Мамути у жељи да резултатски узврате, јурити и прву победу на терену у овој сезони, будући да су једину забележели без борбе, службеним резултатом када су им пожаревачки Пастуви предали меч, а усто Кикинђани имају уписана три пораза укупно.

– Позивамо кикиндске љубитеље спорта да буду уз нас и подрже нас у суботу, а о они који не дођу, утакмицу могу пратити путем преноса или накнадног гледања на ТВ Арена спорт 8 – поручују из Мамута.

Д. П.

kud-mokrin-prolecni-koncert-(1)

Културно уметничко друштво „Мокрин” организовало је „Пролећни певачки концерт“  на ком су, осим домаћина, наступили Женска певачка група  КУД-а „Марија Бурсаћ” из Банатског Великог Села, Женски хор „Лира” из Новог Кнежевца и ВИС „Бисери” из Великог Семиклуша из Румуније.

Према речима Владимира Милованова, уметничког руководиоца Женске и дечије певачке групе КУД-а „Мокрин”, програм је био богат и разноврстан програм.

-И публика је певала са извођачима, а на самом крају сви учесници заједно су отпевали песму „Ово је Србија”. То је изазвало мноштво позитивних емоција. Искористио бих ову прилику да позовем публику да буде са нама на  „Ускршњем концерту”, који  организујемо  првог дана Васкрса 5. маја. Тада ће учествовати сви фолклорни ансамбали и певачке групе – истакао је Милованов.

struja radovi

Због планираних радова, за понедељак, 29. април, од 9 до 12 сати, из Електродистрибуције“ најављују искључења у Кикинди:

– у згради Удружења пензионера

– у улици Хајдук Вељка, од Бранка Радичевића до Теодора Илића Чешљара

– у згради пијаце.

Сутрадан, у уторак, у истом периоду, од 9 до 12 сати, струје неће бити у:

– СРЦ “Језеро”

– улици Бранка Радичевића, од Бранка Вујина до Масарикове

– Брегалничкој, од Димитрија Туцовића до Бранка Радичевића

– улици Бранка Вујина, од Бранка Радичевића до Барске

– у Барској и

– у улици Живице Докића.

438887481-952723556856252-873150391591029258-n
У организацији Месне заједнице Банатско Велико Село и Српске православне цркве, а уз помоћ људи добре воље  вечерас (петак) у 19 часова биће организовано  прескакање ватре Лазарице.
Из Месне заједнице позивају сву децу и младе да се придруже и улепшају догађај у централном парку испред Завичајне куће.
Одазвала су се  удружења и појединции, тако да ће за све бити обезбеђене свеже кокице,  топле крофне и палачинке. На деци је да уз игру и музику улепшају овај догађај, поручују организатори.
Grive-kikindske-14

О коњима и коњарима приче уплетене у историју града, са мноштвом фотографија, доноси, у књизи „Гриве кикиндске“, Драган П. Страјнић, правник, пољопривредник, приватни предузетник, песник, музичар, композитор, одгајивач коња. Своје дело представио је вечерас у препуној сали Културног центра. Чланови Кикиндског коњичког удружења „Банат“ чији је почасни председник, приредили су му изненађење и дошли по њега са осам фијакера.

Књига је капитално дело за историју нашег града, истакао је в. д. директор Културног центра, издавача овог дела, Марко Марковљев.

– Срећан сам и наша установа је изузетно почаствована. Драган Страјнић је легенда овог града, један од покретача Дана лудаје, човек који је учествовао у свим битним догађајима у граду – у изградњи Спортског центра, Хотела „Нарвик“, Мотела „Ловац“, али, на првом месту је љубитељ коња и мислим да ће највише по томе и остати препознат – рекао је Марковљев. – Књига се не односи само на породицу Страјнић, већ на све коњарске породице у нашем граду и на све који су се бавили коњима, за шта је неопходна велика љубав, јер коњи су, како је рекао Страјнић, најбољи човекови пријатељи – увек су били ту да помогну, да раде, и он је то лепо описао и прошарао породичном историјом и сећањима људи који су учествовали у стварању коњичког спорта у Кикинди.

У име локалне самоуправе, промоцији је присуствовала Валентина Мицковски, чланица Градског већа за културу и образовање.

– У име градоначелника, својих сарадника и своје име, честитам Драгану на иницијативи веома значајној за наш град јер говори о његовој животној инспирацији, о његовој страсти према овим дивним животињама, али и о очувању традиције и културе наших народа у Банату – рекла је Мицковска.

Сам аутор напоменуо је да историју узгајања коња и коњичког спорта још нико није обрадио.

– Град има јако богату прошлост и садашњост у вези с коњима и коњичким спортом. Како сам и сам коњар, одлучио сам да је саберем и оставим за будуће генерације. Кикинда је, до шездесетих година прошлог века, имала од пет до седам хиљада коња којима се обрађивало 50 хиљада хектара земље. Прва писана документа о спорту била су управо о коњичком спорту. Сви грофови са овог подручја су гајили коње и то је била ствар престижа. Чак смо имали првака Европе из Кикинде, Водијанера, зетa кикиндске породице Богдан, оне из које је, чак 14 година, био један од најуспешнијих градоначелника. Књигу сам радио више од две године јер је требало сакупити 150 фотографија које датирају од краја 19. века до данашњих дана – испричао је Страјнић.

Неколико хиљада пехара донели су кикиндски коњари у град, истакао је Страјнић и додао да данас у има само 130 коња, рекреативних и спортских, које поседују вредни и посвећени одгајивачи. Додао је да Коњичко удружење окупља 30 до 40 активних чланова, али има и доста младих људи који ће сачувати овај спорт у граду.

О његовом делу на промоцији су говорили хроничар и публициста Душан Дејанац и Марија Танацков, књижевна критичарка, а изузетно занимљив програм употпуниле су чланице Женске певачке групе „Мелизми“ и тамбураши, који су отворили програм са једном од Страјнићевих песама, „Војводино, најмилији рају“. Сам аутор придружио им се у току програма са својом песмом – „Када прођу педесете“, а још једно изненађење приредили су му чланови Дечијег хора Културног центра, „Кикиндијанци“, који су извели његову песму „Ој Кикиндо од четир фртаља“.

С. В. О.

sednica-mini-postrojenja-(3)

На седници Скупштине града, заказаној по хитном поступку и којој су присуствовали одборници владајуће већине, једногласно је донета  одлука о обезбеђивању финансијских средстава за реализацију капиталних инвестиција – мини постројења за прераду пијаће воде на селима. Овом Одлуком одобрено је дугорочно кредитно задуживање града у износу до 115.467.180 динара за финансирање капиталних инвестиционих расхода у складу са Одлуком о буџету града Кикинде за 2024. годину и пројекцијама на 2025. и 2026. годину. Средства ће се искористити за изградњу постројења за кондиционирање пијаће воде и реконструкцију црпне станице у Накову, Банатском Великом Селу, Иђошу и у Мокрину.

-Један од најважнијих проблема у нашем граду је здрава пијаћа вода и ми његово решавање приводимо крају. Изградња фабрике воде је у самом финишу, а оно што следи је да обезбедимо здраву воду за пиће и на селима. Овогодишњим буџетом планирали смо изградњу мини постројења у Накову, Банатском Великом Селу, Иђошу и у Мокрину и инвестицију смо поделили у две фазе. Како је вредност велика 384 милиона динара морамо да обезбедимо средства и из других извора финансирања. Део средства, 166 милиона динара добили смо од Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду, од чега је уплаћен аванс од 160 милиона и ПДВ од 32 милиона динара. Сопствено учешће највећим делом биће обезбеђено из кредита. Претходно је локална самоуправа тражила одобрење надлежног Министарства финансија и дозволу за кредитно задужење добили смо 24. фебруара – рекла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

Уговор о кредиту са пословном банком биће закључен у зависности од тржишних услова који ће бити постигнути код пословних банака са роком отплате од 60 месеци укључујући грејс период од 12 месеци.

-Српска напредна странка преузела је власт  у Кикинди пре више од деценије. Све ово време решавамо проблеме грађана, а међу најважнијим је здрава вода за пиће коју ћемо добити захваљујући изградњи фабрици воде. Деценијама се чекало да добијемо постројење за прераду пијаће воде. Пројекат приводимо крају и ускоро ће Кикинђани имати воду какву заслужују у 21. веку.  Поред поменутог замењено је и четири петине азбест цементних цеви у граду. Великим трудом и залагањем наших представника у републичком и покрајинском парламенту и уз огромну подршку Републике и Покрајине решили смо вишедеценијски проблем у граду. Наша политика је да и мештани села имају једнаке услове за живот, стога ће мини постројења за прераду воде бити изграђена и у месним заједницама. Одговорним радом и одговорним односом према буџету и мештани свих девет села имаће здраву воду за пиће. Завршено је препројектовање за Сајан, Башаид, Банатску Тополу, Руско Село и Нове Козарце. Поносан сам на све који су учествовали у овоме – навео је Лукач и захвалио се коалиционим партнерима из СВМ-а и СПС-а који су подржали најважније пројекте. Додао је и да ће месец дана Кикинђани коначно имати здраву воду за пиће.

 

Локална самоуправа на челу са Српском напредном странком мисли на све грађане, додао је шеф одборничке групе Александар Аћимов.

-Ускоро ће потећи здрава пијаћа вода. То смо сви у граду жељно прижељкивали деценијама. Поред тога и мештанима села биће обезбеђена здрава вода. Одговорни смо и дата обећања испуњавамо. Са оваквом политиком наставићемо и у будућности – рекао је Аћимов.

Одборници су донели и одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета града за 2023. годину, давању сагласности на искњижавање учешћа града е у капиталу привредног друштва „Дневник“  из Новог Сада по основу принудног откупа акција, дата је сагласности за отпис дуга по основу уступљених прихода града друштву ,, Фул Протект“  из Београда. Донета је и одлука о изради Плана детаљне регулације за радну зону „Калдарица“, о изради Плана детаљне регулације соларне електране „Њугат солар“, као и више решења о отуђењу из јавне својине града  одређених катастарских парцела.

А.Ђ.

milica-tomic-svetsko-takmicenje-(2)

Полазница Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ и ученица друге године Гимназије, Милица Томић, освојила је две златне медаље из области физике за најбољу презентацију научног рада и најбољи постер, на Светском такмичењу у истраживачким радовима из природних наука  које је одржано у турском граду Измиру.

Прилику да учествује на овом такмичењу Милица је стекла тако што је освојила прво место на Државној смотри истраживачких радова у области физике, а назив њеног рада је „Апроксимација макросеизмичког интензитета и убрзања тла на картама сеизмичког хазарда“. Милица Томић је већ три године полазница Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ где јој је менторка Марија Поповић.

 

-Милица је изузетно свестрана и упорна, а њен наставник сам још од основне школе.  Када се бавите овако озбиљним истраживањем углавном немате времена за нешто друго, међутим, Милица је ишла и на друга такмичења ове године и учествовала на разнимманифестацијама које је школа организовала. Важно је и што има изграђене социјалне вештине, без којих не би успела да досегне овај успех – истакла је менторка Марија Поповић.

Осим наше суграђанке, на овом престижном такмичењу учествовало је још шесторо ученика из Србије, махом из Београда. На овом такмичењу су наступили млади научници из читавог света, а комисију су чинили професори из Русије, Турске, Мађарске и Индонезије.

 

 

 

Arhiv-radionice-(10)

Историјски архив Кикинда и Центар за ликовну и примењену уметност “Tера” започели су у Архиву организовање радионица израде грбова и штитова насеља у Великокикиндском привилегованом дистрикту за ученике седмог и осмог разреда основних школа.

– Концепт је да се ученицима приближи шта је био Дистрикт, шта је он значио за грађане Велике Кикинде, за српски народ у њој, и да им се, на интересантнији начин, кроз цртеж и рад са глином, представи то – рекао је директор Историјског архива, Срђан Сивчев.

Први радионичари били су ученици два одељења Основне школе „Фејеш Клара“. За њих је, на почетку, уприличен обилазак изложбе о Великокикиндском дистрикту у просторијама Музеја, кроз коју их је водио архивиста Владимир Дудић.

– Деца се данас слабије интересују за историју, посебно за локалну, више их занима египатска и старогрчка. У школи се ова тема углавном само помиње, не учи се детаљније која су све села била део Дистрикта. Сада су видели те грбове и кроз игру су изабрали један, цртали га по сећању, а затим и израђивали печате у глини – објаснила је архивиста Снежана Карачоњи, која је водила радионице.

У сарадњи са „Тером“, у радионицама учествују вајари и помажу деци у изради. Едукатор са дугогодишњим радом у основним школама данас је био Игор Смиљанић.

– Израда грбова и обележја обрађују се у осмом разреду. Деци је интересантно да истражују, да раде са глином и ми смо ту да их усмеравамо – рекао је Смиљанић.

Адријан Молнар, ученик седмог разреда, каже да ову тему још нису имали на часовима историје.

– Допада ми се, корисно је и забавно. Мислим да је важно да људи знају историју свог града, да је то основна култура – рекао је Адријан.

Данас израђени печати биће испечени и поклоњени одељењима која буду учествовала у радионицама Архива и „Тере“.

Радионице су увод у обележавање 250 година од оснивања Великокикиндског привилегованог дистрикта, које се одиграло у новембру 1774. године, рекао је директор Сивчев. Установе у Граду припремају своје програме, а Историјски архив ће тада представити луксузну монографију о Дистрикту, о повељама које су издате за време његовог трајања, а, у сарадњи са Матицом српском, биће организован стручни скуп са еминентним стручњацима из свих области друштвених наука.

С. В. О.

 

garavice

Документарни филм „Гаравице” аутора Драгана Радовића, који се бави страдањем Срба у Другом светском рату, на простору Бихаћке Крајине биће приказан у суботу, 27. aприла у 19 сати, у Народном позоришту.

Филм, чије приказивање организује Град Кикинда, у сарадњи са Српском православном црквеном општином заснован је на више од три хиљаде докумената, судских пресуда, саслушања, записника и извештаја, као и исказима 27 преживелих сведока. Објашњава и последице које су уследиле након ликвидација на Гаравицама и другим масовним стратиштима у Бихаћу, Цазину, Великој Кладуши, Босанској Крупи и Босанском Петровцу.

Улазак на филмску пројекцију је бесплатан.

Lazarica u KC

Традиционално паљење и прескакање ватре Лазарице одавнина се практикује на кикиндским сокацима. Сутра (петак) увече чуће се весели жамор деце, пуцкетање ватре од тулаја, биће по која опрљенах обрва, а ватра ће направити „бркове“ код деце од гарежи. Док млади прескачу ватру, стaрији Кикинђани дружиће се уз крофне, кокице и ракију. Осим на улицама, Лазарица ће се прескакати од 19 сати и у дворишту Културног центра.

Паљење ватри Лазарица сваке године пада у петак, седам дана пре Великог петка за православне вернике. Некада се веровало да прескакање упаљених снопова кукуруза, грана, сламе, тера зле духове, вештице и болест.

Наредног дана обележава се Лазарева субота односно Врбица. Овај празник посвећен је дечијој радости. На Лазареву суботу бере се пруће од врбе преко којег се, по веровању, преносилa снага зеленила на децу и одрасле. Сваке године она се прославља освештањем врбових грана и литијом деце око цркве, док су на Градском тргу постављене тезге са разним ђаконијама. Oбичај је и да мајке свечано обучену децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, воде у цркву и купују им звоничиће везане за тробојку које малишани носе око врата. По традицији у православним црквама освештаће се врбе, а верницима ће бити дељене освештане гране.