Classic Layout

fudbal

При крају је фудбалска сезона у нижим ранговима, на војвођанском „Истоку” нема узбуђења и све протиче углавном у монотонији. Готово све је још од раније познато, нарочито када је реч о нашим екипама, а у степену доле,  Подручној лиги „Зрењанин”, занимљивије је за нијансу, само због Полетове борбе за другу позицију. Управо данас, Наковчани су и стигли надомак пласмана у доигравање за прелазак у поменуту источну групу Војвођанске лиге.

На покрајинском „Истоку” комплетирано 27. коло, а обе наше екипе биле су неуспешне. Новокозарачка Слобода изгубила је 3:2 (Ковачевић двоструки стрелац) у Банатском Карађорђеву, а Црвена звезда, у Руском Селу, поражена је 0:2 од Борца из Старчева.

У Подручној лиги на распореду су биле утакмице 26. рунде. Полет је, победом у Накову од 4:3 (Кењало казнени ударац, Драганов двапут, први из казненог ударца, Вукобрат) над директним ривалом МСК-ом из Михајлова, одрадио највећи део посла на путу ка освајању другог места и ако тако буде одмериће снаге у двомечу с другопласираним из Подручне лиге „Панчево”, а бољи ће, средином јуна, у виши ранг. Још је Напредак из Банатске Тополе, изгубио 3:0 у ченти од Баната, а мокрински Делија славио 2:4 (Арађанин, Вребалов аутогол, Перишић, Моноштори) у Новом Бечеју против Јединства.

Д. П.

Cegar-1

На овогодишње, тридесет четврте, Међународне песничке сусрете „Синђелићеве чегарске ватре“, које традиционално организује Удружење књижевника „Бранко Миљковић“ из Ниша, позвани су песници из Србије, Црне Горе, Северне Македоније, Словеније, Хрватске, Бугарске, Немачке, Данске и Канаде. Међу њима је и четворо наших суграђана: Јагода Накрајкућин, Весна Ђукановић, Јелка Бота (из Мокрина) и Драган Поп Драган.

Песнички фестивал одржаће се, последњег дана маја, на Чегру, брду познатом по „Боју на Чегру“ где су се сукобили Срби и Турци и прославио и ушао у легенду Војвода Синђелић.

Сви позвани песници, својим песмама, заступљени су у Зборнику који традиционално штампају организатори.

KUD-Novi-Kozarci-(2)

Чланови КУД-а „Петар Кочић“ из Нових Козараца наступили су јуче на Првом сусрету ветерана и рекреативних група у Рибнику, у Републици Српској. У препуној дворани Козарчани су наступили са играма из Баната, што је својеврсна симболика јер су многи Козарчани колонизовани управо из овог краја, каже Милан Вашалић, уметнички руководилац и кореограф.

– Моји „Кочићи” су побрали све симпатије многобројне публике. Након учешћа нашег припремног ансамбла на фестивалу у Врњачкој Бањи, целовечерњег Васкршњег концерта у Новим Козарцима, гостовања код наших пријатеља из КУД „Јандрија Томић-Ћић” из Крајишника, одлазак у Мркоњић Град, односно Рибник,  гнездо колониста Козарчана, представља круну овогодишње пребогате концертне сезоне – истакао је Вашалић.

Поред фолклораца из Нових Козараца, на фестивалу под називом „Ми смо живот посветили сцени“, наступили су и ветерани из истоименог КУД-а из Мркоњић Града, из Српског културног друштва „Марибор“ и из културно-уметничких друштава: „Бели анђео“ из Српца, „Вук Караџић“ из Темерина, „Свети Георгије“ из Бања Луке, „Зворничко коло“ из Зворника и „Модрича“ из Модриче.

– Сада су пред нама нови концерти, гостовања, кореографије, нове песме и стварање нових успомена – најављује Вашалић. – Следеће што ћемо припремити су реконструкција ношње, игара, песама и обичаја са Купреса.

У Културно-уметничком друштву „Петар Кочић“ са великим ентузијазмом ангажује се око 60 чланова у дечијем, првом извођачком и ансамблу ветерана, као и у женској и мушкој певачкој групу. Фестивалски наступ на сусрету ветерана показао је да су везе са завичајем још увек веома чврсте и да их с радошћу прихватају и негују и нове генерације.

Фото: Јовица Лукач

Coka

Буба, велика ушара, пореклом Чехиња, сада Кикинђанка у домаћинству породице Трумбеташев, добила је потенцијалног партнера, припадника своје врсте. Цока је стигао из Словеније и био је повод да их посетимо после Бубиног првог рођендана, 15. априла. Сазнали смо да је Цока старији само шест недеља, да је нешто мањи од Бубе, јер је мужјак и јер она воли да једе, као и да још увек нису у пријатељским односима. Уколико га Буба не поједе, постоји могућност да се развије права птичија романса.

– Обоје су инпритоване птице, рођене у контролисаним условима и не препознају се, као што би то у природи био случај – прича Веселин Трумбеташев. – Они не доживљавају један другог као припадника своје врсте. Буба, рецимо, мене доживљава као родитеља, а Цоку као плен. Зато су раздвојени.

Иако је Цока стигао да Буба, која је дошла као беба, не би била усамљена, први сусрет, каже Веселин, није био нимало романтичан. Мало су се плашили, мало игнорисали, а сада се ради на томе да не буду непријатељи, што би било крајње неприхватљиво јер су грабљивице. Зато имају одвојене волијере/станове, мада Буба има и терасу јер је староседелац код Трумбеташевих који озбиљно раде на томе да овај, за сада само формални брак, уз изузетну упорност, постане права љубавна прича.

– Организујем им посете и мирни су као гости, али као домаћини су мало територијални и још увек су на дистанци. Волео бих да се зближе, али ће за то бити потребно време. Ако бих у томе успео, удаљили би се од нас. За сада, Буба, рецимо, када се уплаши, долази код мене – прича Веселин који, за квалитетну исхрану својих љубимаца има организовану производњу белих пацова и препелица.

Буба и Цока су представници врсте великих ушара, „Bubo Bubo“ сова, највећих у Европи и међу највећима на свету. Распон крила им је до 1,9 метара. Врста је име добила по великим перјаним „ушкама“ на врху главе које немају никакве везе с ушним отворима који су, иначе, ниже на глави. По „ушкама“ се једино и разликују јер су код женке оне спуштене надоле. Сова се, иначе, од других птица грабљивица разликује по томе што одлично види и ноћу, па лови и по мраку,и у Цокином и Бубином случају дневно спавање је само мит. Дању су будне, и спавају кад су уморне, каже Веселин. Имају биоритам као људи.

Уколико се роди љубав или бар трпељивост, и у дом породице Трумбеташев стигну и први пилићи џиновске сове, оне ће и даље бити инпритоване птице јер нису рођене у свом природном станишту. Буба излази из волијере и иде у слободан лет, али само изнад дворишта, а Цока још увек не јер није достигао „летну килажу“, каже Веселин.

Обе сове су легализоване, имају своје папире о пореклу, дозволе, прстење. Стамбено су обезбеђене, о егзистенцији не морају да брину, остаје им само да се заволе. Надамо се да ће уговорени брак успети и да ће ова љубавна прича у потенцијалу имати срећан и плодан крај.

sveti-vasilije-ostroski-830x0

Православни верници данашњи дан посвећују чудотворцу Српске православне цркве, Светом Василију Острошком.

Рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићу у херцеговачком Поповом Пољу 1610. године. Замонашио се у манастиру Успенија Богородице у Требињу и убрзо је постао епископ. Најпре је боравио у Тврдошу, а потом прелази у Острог.

Неуморан у молитвама, посту и физичком труду Свети Василије мирно се упокојио на данашњи дан 1671. године. Његове мошти чувају се 300 година у манастиру Острог у Црној Гори као велика светиња и место су ходочашћа за вернике свих религија. И данас се сматрају чудотворним, па је народ наставио да долази, налазећи исцељења и у најтежим болестима и мукама.

Традиционални дан великог окупљања верника је баш 12. мај, али и Тројичин дан, када се одржава Велики народни сабор у Острогу.

Светитељу у част подигнуте су и бројне цркве задужбине. У Београду, у цркви цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, чува се омофор (део архијерејске одеће) Светог Василија.

Свети Василије се слави и као крсна слава. По обичајима, данас се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа, како би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.

KUD-BVS-(5)

Културно-уметничко друштво „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села данас је, рођенданским концертом, обележило 75 година постојања. Наступом свих секција Друштва, обрадовани су и чланови и мештани. Догађају је присуствовао градоначелник, Никола Лукач.

– Пуна сала нам показује да и Месна заједница и Град с правом улажу у ово друштво и у активности младих у селима – рекао је Лукач. – Град ће наставити да подржава њихов рад јер су то места за окупљање омладине али и старијих.

Председник КУД-а, Предраг Сантрач, рекао је да је, за седам и по деценија, било 28 година активног рада у седам секција – играчких ансамбала и мушких и женских певачких група.

– Наступамо са кореографијама из целе земље. Годишње приредимо пет концерата у селу, али и много путујемо, гостујемо у другим местима – рекао је Сантрач.

Поносимо се члановима КУД-а и њиховим радом, рекла је Мира Пећанац, председница Савета Месне заједнице.

– Не постоји ни једна кућа у селу која није дала бар једног члана КУД-а. Поносни смо на њих јер негују нашу традицију и корене, привукли су много младих и деце, из основне школе. Сви ђаци, осим оних који тренирају фудбал, чланови су Друштва – изјавила је и закључила да КУД има огроман значај за село јер даје допринос свим манифестацијама и не заборављају корене, чему уче и млађе генерације.

Гости на рођенданском концерту били су чланови КУД „Свети Сава“ из Каћа са играма из Пчиње и Кобишнице.

fudbal

Минималном победом у Бачкој Паланци над Бачком, која је испала из Српске лиге „Војводина” и пре данашње утакмице, фудбалери ОФК Кикинде освојили су бодове за миран финиш сезоне и у преостала три кола играће без стреса и за што бољи пласман. Тренутак одлуке у градићу покрај Дунава био је у 38. минуту када је Лолић матирао домаћег чувара мреже, испоставило се за коначних 0:1 и цели плен.

ОФК КИКИНДА: Опарница, Јокић, Лукић, Белић, Кецман (Ђукић), Станаћев, Бенке (Живојнов), Мирков, Молнар (Ивановић), Нађпал (Радовановић), Лолић.

На војвођанском „Истоку”, данас само један меч нама занимљив, додуше двеју наших екипа. У некадашњем дербију, у Великом Селу, Козара је, очекивано, декласирала кикиндски ЖАК, било је 8:2. Стрелци за Великоселце били су: Петровић (казнени ударац) у 24. и 85, Француски у 29. и 44, Мисић у 31, Зељковић у 42. и Спахић у 65. и 90+1. минуту, а за ЖАК погађали су Важић у 36. и Петровић у 57.

КОЗАРА: Шево, Спахић, М. Бунић (Детари), Стојков (Томић), Мисић (Латиновић), Пенавски (Рофа), Петровић, Лајић, Карановић, Француски, Зељковић (Кнежевић). 

ЖАК: Кузмановски (Кочиш), Баба, Зарић, Раду, Петровић, Утржен, Важић, Лабус, Бербаков, Врбашки, Лакић.

Д. П.

sps

Градски одбор Социјалистичке партије Србије уприличио је, поводом Дана победе, дружење за своје чланство. Присуствовали су му и потпредседник Владе АП Војводине и потпредседник Покрајинског одбора странке, Бранко Ћурчић, и у име коалиционих партнера, Никола Лукач, први на листи „Александар Вучић – Кикинда сутра“, и председница Градског одбора Српске напредне странке Станислава Хрњак.

– Ово наше неформално окупљање има за циљ да, пред локалне изборе, код чланства и коалиционог партнера, направимо победничку атмосферу. Разговарамо о томе шта смо урадили до сада у кампањи и шта нас још очекује, како Покрајински одбор може да помогне да би се овде направио најбољи могући резултат. Отворено разговарамо са коалиционим партнерима о свему и верујемо у победу – рекао је Ћурчић.

Председник Градског одбора СПС-а, Ђорђе Тешин, подсетио је на интензивну и координисану сарадњу са Српском напредном странком и садашњу, предизборну коалицију, оценио као природан след ствари.

– Залажемо се за исте идеје, можемо то упоредити са браком у којем не мора да се функционише, али постоји заједнички, стратешки циљ – да победимо противника који се залаже за проевропске вредности које ми, традиционално и национално оријентисани не прихватамо. У том смислу СПС и СНС имају заједнички интерес – поручио је Тешин.

Резултати постигнути у више од деценије у којима су две странке биле заједно, дају основ за заједнички наступ, истакао је Лукач.

– Ово су две највеће странке у граду, имају највећу подршку у гласачком телу, што је евидентно у неколико претходних бирачких циклуса. Показујемо јасно опредељење за напредак Кикинде у великим пројектима: брза саобраћајница, фабрика воде и мини-постројења у селима, реконструкција Болнице и школа, путна и комунална инфраструктура – подсетио је Лукач. Не сумњам да ће грађани дати подршку нашој широкој коалицији како би се наставио развој Кикинде.

Дружењу су присуствовали и бивши функционери СПС-а: Рајко Поповић, Душан Латиновић и мр Живодарка Дацин.

На листи коалиције „Александар Вучић – Кикинда сутра“, СПС има три кандидата. Коалицију чине још ПУПС, СДПС, Заветници, СРС и Покрет социјалиста.

Pinokio-(4)

Уз наратора, публику на сцени и музичку подршку кларинетисте, у Високој школи струковних студија за образовање васпитача први пут у Србији у новој форми је приказан Пинокио, по роману Карла Колодија „Пинокијеве авантуре“.

Дрвеног лутка мајстора Ђузепеа тумачи студент прве године мастер студија, Славен Балаћ, који је завршио Музичку академију „Моцартеум“ у Салцбургу као најмлађи студент и у овом делу потписује и музичку илустрацију.

– На идеју сам дошао са својим професором Симоном Фонтанелиjем који је компоновао ово музичко дело и постигнут је договор да, после многих европских земаља, буде изведено и у Србији – каже Балаћ.

Наратор је студенткиња прве године мастер студија, васпитач из Сремске Митровице, Ана Иветић.

– Деца су лепо реаговала. Ово је велики изазов, али васпитачи су ту да на њих одговарају – изјавила је.

Премијери је присуствовала Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање.

– Руководство Школе, професори и студенти су показали висок стандард у едукацији и иновативности. Надамо се да ће представа изазвати интересовање и да ће се приказивати и у другим градовима – рекла је Валентина Мицковски.

Покровитељ пројекта је Влада АП Војводине.

Pasuljijada-idjos-(3)

Једна од бројних манифестација у Иђошу, „Пасуљијада“ Удружења пензионера „Треће доба“, окупила је данас екипе из Банатске Тополе, Сајана, Падеја, Кикинде и, разуме се, из Иђоша – куваре организатора и Удружења жена. Допринос су дали и чланови реактивираног КУД „Миливој Оморац“ који су приредили програм за све екипе у дворишту Дома омладине.

– Када смо регистровали Удружење, 2017. године, одмах сам дао иницијативу да организујемо „Пасуљијаду“ – најбоље је да се кува пасуљ јер је најситији – каже Стојан Коломпар председник Удружења пензионера.

Иђошки пензионери поново су манифестацију организовали на високом нивоу, рекао је градоначелник Никола Лукач.

– Увек ми је задовољство да дођем у Иђош. Овога пута пензионери нам, својом енергијом, дају пример. Има много младих људи и у екипама и међу гостима. Треба да имамо још више оваквих манифестација и да помажемо и подржавамо једни друге – истакао је градоначелник.

Уз лепо дружење и разне ђаконије за све који нису могли да дочекају пасуљ – гибанчице са сиром, крофне, маковњаче и плетенице од чварака, по лепом дану и у пријатној атмосфери, крчкало је у осам котлића. После дегустације, председник жирија и организатор, Стојан Коломпар, одлучио је да је победнички пасуљ скувала екипа из Банатске Тополе. Имао је све – и густину и добре зачине, месо је било лепо скувано, зато су победили, објаснио је Коломпар.

Другопласиране су биле чланице Удружења жена „Сунце“ из Падеја, а треће место припало је иђошком удружењу жена. Пасуљ организатора завршио је на четвртом месту. Победнички пехар донео је много радости породици Милошевић из Банатске Тополе.

– Овде смо први пут, али се у припреми хране такмичимо већ 15 година. Захваљујемо се организатору, било је прелепо дружење и све је било на високом нивоу, домаћини су се веома потрудили – рекао је Александар Милошевић и додао да су са припремом пасуља отац и он почели дан раније. – Добар пасуљ чине: љубав, свеже поврће, добар одабир меса – буткице, сланина, продимљени папци, и мора бити права паприка у запршци, у томе је тајна.

И коначно откривена тајна војничког пасуља

У једном од котлића крчкао се и домаћи пасуљ из Сајана који су припремили чланови Удружења пензионера из овог места.

– Редовно долазимо овде. Кували смо старински пасуљ са сланином, сувим ребрима и кобасицом. Пошто сам био шеф кухиње у војсци, понекад на оваквим манифестацијама кувамо војнички пасуљ. Све се кува уобичајено, али се запршка прави од димљене сланине која се потпуно истопи и ти чварци се убаце у пасуљ. У преосталу маст се додају брашно, паприка и бели лук и то је све – одао нам је тајну Ерне Талпаи, председник Удружења пензионера у Сајану.