June 3, 2026

Classic Layout

tera-viva-(1)

Festival „Tera Viva“ okupio veliki broj posetilaca svih uzrasta

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Festival  „Tera Viva“, 13. po redu, organizovan je u Ateljeu „Tera“ u okviru Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti. Dvodnevni program namenjen je deci, popularizaciji mladih književnika i bendova. Radionice „TeraKids“ ispunile su očekivanja mnogobrojnih posetilaca. U okviru „Potrage“ izgubljen skulpture tražili s mlađi i nešto starije sugrađani.  Katarina Krnić uživala je u ovoj igri.

– Zadaci su vezani za postavljene skulpture i „Teru“. Trebalo je da se pronađu zadate skulpture na mapi, da se docrtaju, prebroje i ostalo. Jako je interesantno i ovo mi je prvi put da učestvujem u nekoj potrazi. Nije težak zadatak i zabavno je, a ovako sam na najbolji način videla koje sve skulpture postoje na ovom prostoru – rekla je Katarina.

Filipa Milanovića zatekli smo u pravljenju skulptura od gline u vajarskoj radionici.

-Prvi put sam ovde i drago mi je jer volim da pravim skulpture od gline.  Napraviću tvrđavu sa okolinom i odneću je kući da se pohvalim svima– saznali smo od Filipa.

Aleksandar Lipovan, v.d. direktor CLPU „Tera“ napominje da je ove godine festival okupio najviše dece do sada.

-„Tera Vivi“ podjednako se raduju posetioci i, mi, zaposleni. Cilj nam je da otvorimo našu ustanovu za što veći broj posetilaca različitog uzrasta. Novina je da smo ove godine organizovali predstavili mlade beogradske pesnike koji pripadaju alternativnoj sceni, a moderator ovog događaja bila je Milana Grbić, kikindska književnica – istakao je Lipovan.

Radionice su organizovali Streličarsko udruženje „Apolo“, članovi pozorišta „Lane“, bila je tu i radionica fraktala, skulpture od papira koje je sa decom izrađivao Jovan Isakov, slikanje portreta.

A.Đ.

sednica-zavrsni-racun-(8)

Odbornici usvojili izveštaje o radu javnih preduzeća, ustanova kulture i ostalih korisnika budžeta za 2023. godinu

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Odbornici gradskog parlamenta razmatrali su i usvojili izveštaje o poslovanju za prošlu godinu javnih preduzeća „Kikinda“, „Toplana“ i „Autoprevoz“. Čedo Gvero, v.d. direktor JP „Kikinda“ obrazložio je izveštaj za svoje preduzeće:

-Najvažnija investicija u prošloj godini bilo je postrojenje za prečišćavanje vode za piće koji je u fazi  dobijanja sanitarne dozvole koju očekujemo do 3. avgusta, nakon čega je neophodno dve nedelje za dobijanje upotrebne dozvole. Subvencijom od grada od 146 miliona dinara utrošili smo na saobraćajnice u gradu i naselima kojih je izgrađeno oko 3.000 metara. Započeli smo i nastavljamo izgradnju parkinga na teritoriji grada tako da ćemo imati 225 novih parking mesta. Ove godine nastavićemo njihovu izgradnju pored Bloka B.  Prošle godine sanirali smo i deo pijačne hale na zahtev prodavaca, pošumljeno je oko devet hektara površina – rekao je Gvero.

Odbornica odborničke grupe „Biram borbu biram Kikindu“ pošto je konstatovala da je materijal za sednicu stigao u minimalnom zakonskom roku Olivera Kantar dodala je da nisu stigli da se pripreme za zasedanje.

Da li je materijal stigao u zakonskom roku ili ne? pitao je zamenik gradonačelnika Dejan Pudar.

-Uveli ste novu kategoriju koju ne poznajem „minimalni“ zakonski rok i zbog toga niste stigli da se pripremite. Smatram da zloupotrbljavate skupštinsku govornicu da bi obmanjivali građane jer se ne držite tački koje su na dnevnom redu. Postavili ste i pitanje o uriniranju u određenom delu grada i smradu koji se širi. Kako imate obraza da ne spomenete najveće ruglo u centru grada i najvećeg emitera smrada jer imamo objekat u kom su zatočene životinje – istakao je Pudar.

Donošete su odluke o usvajanju izveštaja o radu i poslovanju za 2023. godinu mesnih zajednica Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo, Bašaid, Iđoš, Mokrin, Nakovo, Novi Kozarci, Rusko Selo i Sajan. Usvajeni su i izveštaja o radu i poslovanju Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, Istorijskog arhiva, Narodne biblioteke „Jovan Popović“ , Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, CLPU „Tera“, Kulturnog centra, Turističke organizacije grada, Sportskog centra „Jezero“, Centra za stručno usavršavanje, Gerontološkog centra, Centra za socijalni rad, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite i Crvenog krsta.

-Ponosan sam na sve članove saveta mesnih zajednica i sve one koji rade i zalažu se da bi život u svakom selu bio približno isti onom u gradu. Imali smo priliku da čujemo direktore ustanova kulture i onih koje se finansiraju iz budžeta koji su istakli da sarađuju i da se zajednički trude da sve segmente života unaprede i poboljšaju. Ponosan sam na sve što je urađeno kako bi kvalitet onoga što pružaju sugrađanima bio na višem nivou. Nagrade koje su stigle u prošloj godini reflektuju se na sve nas koji živimo u najlepšem gradu. Nastavićemo još jače i boljesa ulaganjima u sve naše sugrađane jer ujedinjeni možemo sve – naveo je gradonačelnik Lukač.

Izglasane su i izmene i dopune odluka kojima su propisane novčane kazne za prekršaje, o opštem uređenju naseljenih mesta i komunalnom redu, o održavanju javnih zelenih površina, o usvajanju programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, o donošenju Plana detaljne regulacije aerodroma, za solarnu elektranu „Brankov solar“ u Mokrinu, za solarni park „Solar pover plant delta“ u Banatskoj Topoli, a donošet je i godišnji Program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za tekuću godinu.

A.Đ.

 

 

sednica-zavrsni-racun-(4)

Većinom glasova odbornici usvojili završni račun budžeta za prošlu i izvršenje od januara do juna za ovu godinu

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Završni račun budžeta za 2023. godinu većinom glasova usvojen je na trećoj sednici Skupštine grada. Ukupno ostvareni tekući prihodi, primanja i preneta sredstva bila su 3 milijarde 929 miliona 345 hiljade dinara, dok su tekući rashodi i izdaci iznosili 3 milijarde 878 miliona 340 hiljada dinara.

-Prošlu godinu završili smo sa suficitom od 51 miliona i pet hiljada dinara i on se raspoređuje i prenosi u tekuću godinu. Procenat izvršenja je 91 odsto u odnosu na planiran budžet, a Prihodi su 670 miliona veći nego u 2022.  godinu. Najveći su, dve milijarde 214 miliona dinara, poreski prihodi i za 214 miliona su veći u odnosu na 2022. Rekordni su nam transferi sa drugih nivoa vlasti i iznose 918 miliona dinara, 340 miliona više u odnosu na petogodišnji prosek. Iz Pokrajine smo dobili 688, a iz Republike 230 miliona dinara za investicije i strateške projekte. Značajnu pomoć imali smo za rekonstrukciju vodovodne mreže, izgradnju atmosferske kanalizacije, prilikom blokade budžeta – istakla je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

Za funkcionisanje mesnih zajednica u prošloj godini izdvojeno je 117 miliona dinara, a još 37,3 miliona opredeljeno je za investiranje, između ostalog 14 miliona dinara uloženo je u stadion FK „Kozara“ u Banatsko Velikom Selu, 7,5 miliona u Nove Kozarce, radilo se u Domu kulture u Sajanu. Rudna renta bila je 347 miliona dinara, za dva miliona veća u odnosu na pretprošlu godinu, 75 miliona dinara više u odnosu na 2022. slilo se gradsku kasu po osnovu izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup, tako da je ukupan priliv bio 122 miliona dinara.

Izvršenje budžeta od januara do juna je 37,44 odsto odnosno milijardu 710 miliona 509 hiljada dinara. Ukupna planirana sredstva u 2024. godini za sve razdele iznose 4 milijarde 568 miliona 83 hiljade dinara.

-Od početka godine odobreno nam je 675 miliona dinara transfernih sredstava. Od toga 580 miliona dinara je od Uprave za kapitalna ulaganja i to 400 miliona za rekonstrukciju škole „Feješ Klara“ i 180 miliona za atmosfersku kanalizaciju u slivu Moravska. Sredstva još uvek nisu prošla kroz budžet jer je postupak javne nabavke za školu još uvek u toku, kao i za sliv. Stoga procenat realizacije nije zadovoljavajuć jer da su se pomenuta sredstva slila u budžet realizacija bi bila 50 procenata – navela je Jakšić Kiurski

Porez na zarade je za 75 miliona dinara veći u odnosu na isti period prošle godine. Rudna renta je dobro isplanirana i izvršenje je 50 odsto i ukoliko se ovako nastavi do kraja godine biće uplaćeno  do 380 miliona dinara.

-Čekamo i da nam stigne privremena situacija kada je reč o sufinansiranju izgradnje prečistača otpadnih voda na selima. Investicioni ciklus biće realizovan u drugoj polovini godine. Već smo JP „Kikinda“ prebacili 35 miliona dinara za putnu infrastrukturu, a ova godina je u znaku uspešnog privođenja kraju važnih investicija započetih u prethodnom ciklusu i to za završetak 5,5 kilometara rekonstrukcije vodovodne mreže za šta je utrošeno 237 miliona dinara, izgradnju kišne kanalizacije u ulici Jaša Tomić i okolnim ulicama za šta je izdvojeno 163 miliona, 20 miliona uloženo je u novi objekat Dispanzera za žene, 18 miliona u Kulturni centar, a 25 miliona dinara u stadion FK „Kozare“. Očekuje nas rekonstrukcija OŠ „Feješ Klara“, izgradnja postrojenja za preradu pijaće vode u selima, nastavlja se rekonstrukcija kišne kanalizacije sada u slivu Moravske ulice, očekuju nas rekonstrukcija ulice Mihajla Pupina i krova na vrtiću u Sajanu, a spremna je i projektna dokumentacija i nalazi se u nadležnom Ministarstvu za izgradnju fekalne kanalizacije u nasiljima ŽNR i Strelište – zaključila je pomoćnica gradonačelnika.

A.Đ.

prihvatni-ceentar

Odlukom Komesarijata za izbeglice i migracije: Trajno zatvoren Prihvatni centar u Kikindi

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Komesarijat za izbeglice i migracije, zbog smanjenog broja migranata,  doneo je odluku da se trajno zatvore prihvatni centri u Kikindi, Šidu i Dimitrovgradu.

Iz Komesarijata navode da je ova oduka doneta usled  kontinuiranog smanjenja migratornog priliva u dužem periodu, što se značajno odrazilo na popunjenost smeštajnih kapaciteta centara za azil i prihvatnih centara.

-Srbija ima jedan od najbolje uređenih sistema prihvata i upravljanja migracijama, a Komesarijat je pomenutu odluku doneo u skladu sa strategijom reagovanja utvrđenom Planom reagovanja na povećan broj migranata na teritoriji Srbije za 2024. godinu, i to u cilju racionalizacije operativnih troškova i efikasnog upravljanja resursima i sistemom prihvata – navodi se u saopštenju i dodaje da imaju planove ako se poveća priliv migranata, da svakodnevno prate migratornu sliku kako bi mogli da adekvatno reaguju.

Od 1. avgusta do 30. septembra privremeno će biti obustavljen rad Centra za azil u Tutinu, Centra za azil u Banji Koviljači i prihvatnih centara u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima.

zaprega-5

„Fijakerijada“ u subotu u Novim Kozarcima

Igor Crnogorac July 26, 2024

U Novim Kozarcima će sutra (subota, 27. jul), biti održana šesta „Fijakerijada“. Od 14 sati, na imanju Lisović, okupiće se više desetina zaprega iz čitave Vojvodine, najavljuju organizatori iz Konjičkog kluba „Zelenac“.

U takmičarskom delu ocenjivaće se lipicaneri, zaprege i kočijaši, a planiran je i defile kroz selo.

S. V. O.

komarac

Avio-tretman komaraca obaviće se u subotu i u nedelju

Igor Crnogorac July 26, 2024

Iz tehničkih razloga došlo je do promene termina za avio-tretiranje komaraca, saopšteno je iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

Tretman odraslih formi komaraca hemijskim putem, iz vazduha, na teritoriji grada i u naseljenim mestima, biće obavljen 27. i 28. jula, od 17.30 do 20.30 sati.

Za subotu, 27. jul, zakazani su tretmani iznad Banatskog Velikog Sela, Nakova, Mokrina, Sajana, Kikinde i Iđoša.

Sutradan, u nedelju, avio-tretiranje će biti rađeno iznad Bašaida, Banatske Topole, Novih Kozaraca i Ruskog Sela.

Preparat koji će se koristiti je „Neopirox lambda 2.0“ (aktivna materija – lambda-cihalotrin). Usluge sistematskog suzbijanja komaraca obavljaće firma „Ciklonizacija logistika d.o.o.“ iz Novog Sada.

Ukoliko meteorološki uslovi ne dozvole izvođenje tretmana, on gće biti  pomeren za naredni povoljan dan.

Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, da košnice zatvore ili ih udalje najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje tri dana, navode u Sekretarijatu.

S. V. O.

Pasnjaci-velike-droplje-(2)

Projektu „Učionica na Jarošu“ 2,8 miliona od nadležnog ministarstva

Igor Crnogorac July 26, 2024

Ministarstvo za zaštitu životne sredine opredelilo je 2,8 miliona dinara za projekat „Učionica na Jarošu – podizanje svesti o zaštiti ptica“, čija ukupna vrednost je četiri miliona. Razliku neophodnu za njegovo ostvarivanje u Specijalnom rezervatu prirode „Pašnjaci velike droplje“ obezbediće Grad Kikinda.

Sa potpredsednicom Vlade i ministarkom zaštite životne sredine, Irenom Vujović, ugovor o realizaciji projekta potpisala je, u ime Grada, Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. Ministarstvo je, za različite infrastrukturne projekte na teritorijama zaštićenih područja od nacionalnog značaja koji se sprovode radi unapređenja i podizanja kapaciteta bisera prirode pod zaštitom države u 14 gradova i opština, opredelilo, po ovom javnom konkursu, oko 97 miliona dinara.

– Ciljevi projekta „Učionica na Jarošu – podizanje svesti o zaštiti ptica“ su podizanje svesti i obrazovanje zajednice o značaju zaštite i održavanja zaštićenog područja, opremanjem i otvaranjem učionice na lokaciji Vizitorskog centra na Jarošu, zaštita i održavanje staništa za najređe vrste ptica, kao što su velika droplja, krstaš, siva vetruška, riđi mišar, ćurlikovac, ritska sova i eja livadarka, i smanjenje rizika od njihovog trovanja sprovođenjem preventivnih aktivnosti koje će omogućiti njihovu bezbednost na i u okolini Pašnjaka. Projektom je planirano i uspostavljanje saradnje sa nadležnim institucijama i zajednicom radi praćenja i zaštite staništa i ptica u regionu – kaže Miroslava Narančić.

Radovi na lokaciji podrazumevaju instaliranje solarnih panela, kompletne elektro opreme, kao i postavljanje video-nadzora, nabavku automatske pumpe za vodu radi nesmetanog pristupa tekućoj vodi, i kompletne računarske opreme i opreme za predavanja, objašnjava Miroslava Narančić i napominje da je ovo područje i u prostornom obuhvatu Ekološki značajnog područja „Pašnjaci velike droplje“ ekološke mreže Republike Srbije koje je i međunarodno značajno područje za biljke – IPA (Important Plant Area), međunarodno i nacionalno značajno područje za ptice – IBA (Important Bird Area), kao i Emerald područje (međunarodna ekološka mreža za očuvanje divlje flore i faune i prirodnih staništa).

„Pašnjaci velike droplje“ proglašeni su Specijalnim rezervatom prirode 1997. godine. Prostiru se na teritoriji opština Kikinda, Čoka i Novi Kneževac. Centar za posetioce “Jaroš” izgrađen je u blizini severne granice istoimenog dela područja, nedaleko od Mokrina.

S. V. O.

arhangel-gavrilo

Danas je Sabor Svetog Arhangela Gavrila – donosioca radosnih vesti

Igor Crnogorac July 26, 2024

Za pravoslavne vernike 26. jul je dan kada se obeležava Sabor Svetog Arhangela Gavrila, jednog od sedmorice anđela koji su najbliži Bogu. Prema svetim spisima, Arhangel Gavrilo učestvovao je u stvaranju sveta i u borbi protiv palih anđela. Smatra se donosiocem radosnih i važnih vesti, pa ga zbog toga nazivaju i Anđeo blagovesnik. Njegov prvi sabor praznuje se sutradan po Blagovestima Presvetoj Bogorodici.

Prema predanju, Arhangel Gavrilo najavio je Zahariju rođenje Svetog Jovana Krstitelja, javio se Joakimu i Ani i doneo im vest o rođenju Bogorodice, a potom se javio i Bogorodici sa vestima da će roditi Isusa Hrista. Događaj javljanja Arhangela Gavrila Bogorodici slavi se kroz praznik Blagovesti.

Prikazan je na fresci Beli anđeo u Manastiru Mileševa, koja s smatra za jedno od najlepših radova srpske i evropske umetnosti srednjeg veka. Ova freska prikazuje Arhangela Gavrila koji javlja mironosicama da je Isus Hrist vaskrsao. UNICEF je fresku Beli anđeo izabrao kao simbol Evrope.

Iako je, u pravoslavnom crkvenom kalendaru obeležen crnim podebljanim slovima, za ovaj praznik se vezuju brojni rituali i običaji. Danas se ne treba baviti ručnim radovima, plesti ili šiti. Međutim, ovo je dan kada treba sve započeti, jer se smatra da posao koji pokrenemo danas može biti vrlo uspešan. Na ovaj praznik preporučuje se da se započne neki odnos ili poslovni poduhvat.

Veruje se da je Arhangel Gavrilo zaštitnik ljudi i da štiti od vremenskih nepogoda. Takođe, običaj je da mu se mole žene koje žele da postanu majke jer se smatra da je ovaj anđeo donosilac najlepših i blagih vesti.

S. V. O.

sps-rodjendan-(1)

GrO SPS obeležio godišnjicu osnivanja: Ostali verni Srbiji

Aleksandra Djuran July 25, 2024

Gradski odbor Socijalističke partije Srbije obeležio je 34 godine od osnivanja. Članovi i simpatizeri okupili su se u prostorijama ove stranke, a obeležavanju su prisustvovali predsednica Gradskog odbora SNS-a i pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak i potpredsednik i gradonačelnik Nikola Lukač. Obraćajući se prisutnima predsednik kikindskih socijalista Đorđe Tešin istakao je da je SPS za sve ove godine ostao veran osnovnim principima.

-Ostali smo verni državi, kao državotvorna partija, očuvanju nacionalnih interesa i ostali smo verni Srbiji. U osnovi mi smo patriotska partija i oslonjeni smo na svoju državu. I naša, ali i stranka našeg koalicionog partnera SNS, zajedno su prolazile kroz sve nacionalne probleme kroz koje je prolazila i država i naš narod. Delimo zajedničke ciljeve tako da je jedino ispravno da zajedno radimo i razvijamo što bolje odnose kako bi  Srbija nastavila svoj razvoj – rekao je Tešin.

Kada je reč o lokalu SPS je očuvao svoju iskonsku bazu.

-Danas je naša partija osvežena kada je reč o rukovodećem kadru, podmladili smo redove i restruktuirali smo stranku. Brojčano nismo veliki kao nekad, ali kvalitativno možemo da odgovorimo svim političkim zahtevima lokalnog političkog miljea. Imamo oko 800 aktivnih članova i unosimo promene u bavljenju politikom prilagođene današnjici. Spremni smo da budemo konstruktivni partneri, da preuzmemo odgovornost i damo doprinos boljem sutra – dodao je Đorđe Tešin.

U gradskoj vlasti SPS ima dva odbornika Gordanu Trnić Iličić koja je i zamenica predsednika Skupštine i Dejana Rodića, kao  i člana Gradskog veća za poljoprivredu i ekologiju Đorđa Tešina.

A.Đ.

 

prozor-1

Otvoren javni poziv za dobijanje sredstava za energetsku sanaciju porodičnih kuća i stanova

Igor Crnogorac July 25, 2024

Javni poziv za sufinansiranja mera energetske sanacije domaćinstava, porodičnih kuća i stanova, na teritoriji Grada  raspisan je danas, a građani će, za bespovratna sredstva moći da konkurišu od 5. avgusta, rekao je na konferenciji za novinare energetski menadžer Grada, Nikola Jugin.

Novi ciklus za energetsku sanaciju u našem gradu, u okviru projekta „Čista energija i energetska efikasnost za građane u Srbiji” uspešno se sprovodi već četvrtu godinu i do sada je 330 domaćinstava dobilo sredstva za ulaganje u ovu namenu: za zamenu stolarije, uvođenje centralnog grejanja, izradu izolacije zidova, krovova i fasade, za ugradnju solarnih kolektora i panela, toplotnih pumpi, kao i za pakete mera, a moguće je dobiti i do 65 odsto planirane investicije.

– Odziv građana je veoma veliki, zainteresovanost je, iz godine u godinu, sve veća. Prošle godine imali smo 200 prijava, od kojih je 180 građana ostvarilo prava na sredstva. Očekujemo da će, i ove godine, više od 150 domaćinstava dobiti bespovratnu pomoć za energetsku sanaciju – rekao je Jugin.

Budžet za ovu namenu je nepromenjen, iznosi 20 miliona dinara, od kojih polovinu izdvaja Ministarstvo rudarstva i energetike, a polovinu Grad. Po prijemu dokumentacije, Komisija za realizaciju Programa će obići domaćinstva i sukcesivno donositi rešenja.

– Brzina prijave je važna jer određuje redosled kojim obilazimo domaćinstva i donosimo rešenja u odnosu na ono što vidimo na terenu – objašnjava Jugin. – Kriterijumi su različiti za svaku od mera ili paketa mera. Ukoliko je u pitanju zamena stolarije, potrebno je da su prozori dotrajali, drveni, i da je obuhvaćena kompletna etaža, ne mogu da se menjaju pojedinačno. Građani koji dobiju pozitivno rešenje, potpisuju trojni ugovor sa Gradom i firmom kod koje kupuju proizvode i materijal.

Dodaje da je svake godine najveća zainteresovanost građana za zamenu spoljne stolarije, ali da se sve više njih opredeljuje za uvođenje centralnog grejanja, kao i za izolaciju zidova i izradu fasada na kućama.

Konkurs traje do kraja godine ili do utroška sredstava. Tekst konkursa sa navedenim merama i paketima mera za koje može da se konkuriše, kao i sa podacima o visini učešća Grada i Ministarstva u ukupnom iznosu za radove, biće dostupan na sajtu Grada.

Od danas je građanima, takođe, za sve informacije, prijavne obrasce i spisak potrebne dokumentacije na raspolaganju i info-pult na šalteru broj 3 Uslužnog centra, kao i broj telefona 410-210. Info-pult, će biti otvoren radnim danima od 11 do 13 sati do prvog dana za podnošenje prijava, do 5. avgusta.

S. V. O.