Classic Layout | Page 511 of 1029 | Кикиндски портал

Фестивал „Тера Вива“ окупио велики број посетилаца свих узраста

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Фестивал „Тера Вива“, 13. по реду, организован је у Атељеу „Тера“ у оквиру Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти. Дводневни програм намењен је деци, популаризацији младих књижевника и бендова. Радионице „ТераКидс“ испуниле су очекивања многобројних посетилаца. У оквиру „Потраге“ изгубљен скулптуре тражили с млађи и нешто старије суграђани. Катарина Крнић уживала је у овој игри.

– Задаци су везани за постављене скулптуре и „Теру“. Требало је да се пронађу задате скулптуре на мапи, да се доцртају, преброје и остало. Јако је интересантно и ово ми је први пут да учествујем у некој потрази. Није тежак задатак и забавно је, а овако сам на најбољи начин видела које све скулптуре постоје на овом простору – рекла је Катарина.

Филипа Милановића затекли смо у прављењу скулптура од глине у вајарској радионици.

-Први пут сам овде и драго ми је јер волим да правим скулптуре од глине. Направићу тврђаву са околином и однећу је кући да се похвалим свима– сазнали смо од Филипа.

Александар Липован, в.д. директор ЦЛПУ „Тера“ напомиње да је ове године фестивал окупио највише деце до сада.

-„Тера Виви“ подједнако се радују посетиоци и, ми, запослени. Циљ нам је да отворимо нашу установу за што већи број посетилаца различитог узраста. Новина је да смо ове године организовали представили младе београдске песнике који припадају алтернативној сцени, а модератор овог догађаја била је Милана Грбић, кикиндска књижевница – истакао је Липован.

Радионице су организовали Стреличарско удружење „Аполо“, чланови позоришта „Лане“, била је ту и радионица фрактала, скулптуре од папира које је са децом израђивао Јован Исаков, сликање портрета.

А.Ђ.

Одборници усвојили извештаје о раду јавних предузећа, установа културе и осталих корисника буџета за 2023. годину

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Одборници градског парламента разматрали су и усвојили извештаје о пословању за прошлу годину јавних предузећа „Кикинда“, „Топлана“ и „Аутопревоз“. Чедо Гверо, в.д. директор ЈП „Кикинда“ образложио је извештај за своје предузеће:

-Најважнија инвестиција у прошлој години било је постројење за пречишћавање воде за пиће који је у фази добијања санитарне дозволе коју очекујемо до 3. августа, након чега је неопходно две недеље за добијање употребне дозволе. Субвенцијом од града од 146 милиона динара утрошили смо на саобраћајнице у граду и населима којих је изграђено око 3.000 метара. Започели смо и настављамо изградњу паркинга на територији града тако да ћемо имати 225 нових паркинг места. Ове године наставићемо њихову изградњу поред Блока Б. Прошле године санирали смо и део пијачне хале на захтев продаваца, пошумљено је око девет хектара површина – рекао је Гверо.

Одборница одборничке групе „Бирам борбу бирам Кикинду“ пошто је констатовала да је материјал за седницу стигао у минималном законском року Оливера Кантар додала је да нису стигли да се припреме за заседање.

Да ли је материјал стигао у законском року или не? питао је заменик градоначелника Дејан Пудар.

-Увели сте нову категорију коју не познајем „минимални“ законски рок и због тога нисте стигли да се припремите. Сматрам да злоупотрбљавате скупштинску говорницу да би обмањивали грађане јер се не држите тачки које су на дневном реду. Поставили сте и питање о уринирању у одређеном делу града и смраду који се шири. Како имате образа да не споменете највеће ругло у центру града и највећег емитера смрада јер имамо објекат у ком су заточене животиње – истакао је Пудар.

Доношете су одлуке о усвајању извештаја о раду и пословању за 2023. годину месних заједница Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Усвајени су и извештаја о раду и пословању Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Историјског архива, Народне библиотеке „Јован Поповић“ , Народног музеја, Народног позоришта, ЦЛПУ „Тера“, Културног центра, Туристичке организације града, Спортског центра „Језеро“, Центра за стручно усавршавање, Геронтолошког центра, Центра за социјални рад, Центра за пружање услуга социјалне заштите и Црвеног крста.

-Поносан сам на све чланове савета месних заједница и све оне који раде и залажу се да би живот у сваком селу био приближно исти оном у граду. Имали смо прилику да чујемо директоре установа културе и оних које се финансирају из буџета који су истакли да сарађују и да се заједнички труде да све сегменте живота унапреде и побољшају. Поносан сам на све што је урађено како би квалитет онога што пружају суграђанима био на вишем нивоу. Награде које су стигле у прошлој години рефлектују се на све нас који живимо у најлепшем граду. Наставићемо још јаче и бољеса улагањима у све наше суграђане јер уједињени можемо све – навео је градоначелник Лукач.

Изгласане су и измене и допуне одлука којима су прописане новчане казне за прекршаје, о општем уређењу насељених места и комуналном реду, о одржавању јавних зелених површина, о усвајању програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака, о доношењу Плана детаљне регулације аеродрома, за соларну електрану „Бранков солар“ у Мокрину, за соларни парк „Солар повер плант делта“ у Банатској Тополи, а доношет је и годишњи Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за текућу годину.

А.Ђ.

Већином гласова одборници усвојили завршни рачун буџета за прошлу и извршење од јануара до јуна за ову годину

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Завршни рачун буџета за 2023. годину већином гласова усвојен је на трећој седници Скупштине града. Укупно остварени текући приходи, примања и пренета средства била су 3 милијарде 929 милиона 345 хиљаде динара, док су текући расходи и издаци износили 3 милијарде 878 милиона 340 хиљада динара.

-Прошлу годину завршили смо са суфицитом од 51 милиона и пет хиљада динара и он се распоређује и преноси у текућу годину. Проценат извршења је 91 одсто у односу на планиран буџет, а Приходи су 670 милиона већи него у 2022. годину. Највећи су, две милијарде 214 милиона динара, порески приходи и за 214 милиона су већи у односу на 2022. Рекордни су нам трансфери са других нивоа власти и износе 918 милиона динара, 340 милиона више у односу на петогодишњи просек. Из Покрајине смо добили 688, а из Републике 230 милиона динара за инвестиције и стратешке пројекте. Значајну помоћ имали смо за реконструкцију водоводне мреже, изградњу атмосферске канализације, приликом блокаде буџета – истакла је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

За функционисање месних заједница у прошлој години издвојено је 117 милиона динара, а још 37,3 милиона опредељено је за инвестирање, између осталог 14 милиона динара уложено је у стадион ФК „Козара“ у Банатско Великом Селу, 7,5 милиона у Нове Козарце, радило се у Дому културе у Сајану. Рудна рента била је 347 милиона динара, за два милиона већа у односу на претпрошлу годину, 75 милиона динара више у односу на 2022. слило се градску касу по основу издавања пољопривредног земљишта у закуп, тако да је укупан прилив био 122 милиона динара.

Извршење буџета од јануара до јуна је 37,44 одсто односно милијарду 710 милиона 509 хиљада динара. Укупна планирана средства у 2024. години за све разделе износе 4 милијарде 568 милиона 83 хиљаде динара.

-Од почетка године одобрено нам је 675 милиона динара трансферних средстава. Од тога 580 милиона динара је од Управе за капитална улагања и то 400 милиона за реконструкцију школе „Фејеш Клара“ и 180 милиона за атмосферску канализацију у сливу Моравска. Средства још увек нису прошла кроз буџет јер је поступак јавне набавке за школу још увек у току, као и за слив. Стога проценат реализације није задовољавајућ јер да су се поменута средства слила у буџет реализација би била 50 процената – навела је Јакшић Киурски

Порез на зараде је за 75 милиона динара већи у односу на исти период прошле године. Рудна рента је добро испланирана и извршење је 50 одсто и уколико се овако настави до краја године биће уплаћено до 380 милиона динара.

-Чекамо и да нам стигне привремена ситуација када је реч о суфинансирању изградње пречистача отпадних вода на селима. Инвестициони циклус биће реализован у другој половини године. Већ смо ЈП „Кикинда“ пребацили 35 милиона динара за путну инфраструктуру, а ова година је у знаку успешног привођења крају важних инвестиција започетих у претходном циклусу и то за завршетак 5,5 километара реконструкције водоводне мреже за шта је утрошено 237 милиона динара, изградњу кишне канализације у улици Јаша Томић и околним улицама за шта је издвојено 163 милиона, 20 милиона уложено је у нови објекат Диспанзера за жене, 18 милиона у Културни центар, а 25 милиона динара у стадион ФК „Козаре“. Очекује нас реконструкција ОШ „Фејеш Клара“, изградња постројења за прераду пијаће воде у селима, наставља се реконструкција кишне канализације сада у сливу Моравске улице, очекују нас реконструкција улице Михајла Пупина и крова на вртићу у Сајану, а спремна је и пројектна документација и налази се у надлежном Министарству за изградњу фекалне канализације у насиљима ЖНР и Стрелиште – закључила је помоћница градоначелника.

А.Ђ.

Одлуком Комесаријатa за избеглице и миграције: Трајно затворен Прихватни центар у Кикинди

Aleksandra Djuran July 26, 2024

Комесаријат за избеглице и миграције, због смањеног броја миграната, донео је одлуку да се трајно затворе прихватни центри у Кикинди, Шиду и Димитровграду.

Из Комесаријата наводе да је ова одука донета услед континуираног смањења миграторног прилива у дужем периоду, што се значајно одразило на попуњеност смештајних капацитета центара за азил и прихватних центара.

-Србија има један од најбоље уређених система прихвата и управљања миграцијама, а Комесаријат је поменуту одлуку донео у складу са стратегијом реаговања утврђеном Планом реаговања на повећан број миграната на територији Србије за 2024. годину, и то у циљу рационализације оперативних трошкова и ефикасног управљања ресурсима и системом прихвата – наводи се у саопштењу и додаје да имају планове ако се повећа прилив миграната, да свакодневно прате миграторну слику како би могли да адекватно реагују.

Од 1. августа до 30. септембра привремено ће бити обустављен рад Центра за азил у Тутину, Центра за азил у Бањи Ковиљачи и прихватних центара у Пироту, Босилеграду, Сомбору, Суботици и Адашевцима.

„Фијакеријада“ у суботу у Новим Козарцима

Igor Crnogorac July 26, 2024

У Новим Козарцима ће сутра (субота, 27. јул), бити одржана шеста „Фијакеријада“. Од 14 сати, на имању Лисовић, окупиће се више десетина запрега из читаве Војводине, најављују организатори из Коњичког клуба „Зеленац“.

У такмичарском делу оцењиваће се липицанери, запреге и кочијаши, а планиран је и дефиле кроз село.

С. В. О.

Авио-третман комараца обавиће се у суботу и у недељу

Igor Crnogorac July 26, 2024

Из техничких разлога дошло је до промене термина за авио-третирање комараца, саопштено је из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

Третман одраслих форми комараца хемијским путем, из ваздуха, на територији града и у насељеним местима, биће обављен 27. и 28. јула, од 17.30 до 20.30 сати.

За суботу, 27. јул, заказани су третмани изнад Банатског Великог Села, Накова, Мокрина, Сајана, Кикинде и Иђоша.

Сутрадан, у недељу, авио-третирање ће бити рађено изнад Башаида, Банатске Тополе, Нових Козараца и Руског Села.

Препарат који ће се користити је „Neopirox lambda 2.0“ (активна материја – lambda-cihalotrin). Услуге систематског сузбијања комараца обављаће фирма „Циклонизација логистика д.о.о.“ из Новог Сада.

Уколико метеоролошки услови не дозволе извођење третмана, он гће бити померен за наредни повољан дан.

Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, да кошнице затворе или их удаље најмање пет километара од места третирања. Дејство препарата траје три дана, наводе у Секретаријату.

С. В. О.

Пројекту „Учионица на Јарошу“ 2,8 милиона од надлежног министарства

Igor Crnogorac July 26, 2024

Министарство за заштиту животне средине определило је 2,8 милиона динара за пројекат „Учионица на Јарошу – подизање свести о заштити птица“, чија укупна вредност је четири милиона. Разлику неопходну за његово остваривање у Специјалном резервату природе „Пашњаци велике дропље“ обезбедиће Град Кикинда.

Са потпредседницом Владе и министарком заштите животне средине, Иреном Вујовић, уговор о реализацији пројекта потписала је, у име Града, Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Министарство је, за различите инфраструктурне пројекте на територијама заштићених подручја од националног значаја који се спроводе ради унапређења и подизања капацитета бисера природе под заштитом државе у 14 градова и општина, определило, по овом јавном конкурсу, око 97 милиона динара.

– Циљеви пројекта „Учионица на Јарошу – подизање свести о заштити птица“ су подизање свести и образовање заједнице о значају заштите и одржавања заштићеног подручја, опремањем и отварањем учионице на локацији Визиторског центра на Јарошу, заштита и одржавање станишта за најређе врсте птица, као што су велика дропља, крсташ, сива ветрушка, риђи мишар, ћурликовац, ритска сова и еја ливадарка, и смањење ризика од њиховог тровања спровођењем превентивних активности које ће омогућити њихову безбедност на и у околини Пашњака. Пројектом је планирано и успостављање сарадње са надлежним институцијама и заједницом ради праћења и заштите станишта и птица у региону – каже Мирослава Наранчић.

Радови на локацији подразумевају инсталирање соларних панела, комплетне електро опреме, као и постављање видео-надзора, набавку аутоматске пумпе за воду ради несметаног приступа текућој води, и комплетне рачунарске опреме и опреме за предавања, објашњава Мирослава Наранчић и напомиње да је ово подручје и у просторном обухвату Еколошки значајног подручја „Пашњаци велике дропље“ еколошке мреже Републике Србије које је и међународно значајно подручје за биљке – IPA (Important Plant Area), међународно и национално значајно подручје за птице – IBA (Important Bird Area), као и Емералд подручје (међународна еколошка мрежа за очување дивље флоре и фауне и природних станишта).

„Пашњаци велике дропље“ проглашени су Специјалним резерватом природе 1997. године. Простиру се на територији општина Кикинда, Чока и Нови Кнежевац. Центар за посетиоце “Јарош” изграђен је у близини северне границе истоименог дела подручја, недалеко од Мокрина.

С. В. О.

Данас је Сабор Светог Архангела Гаврила – доносиоца радосних вести

Igor Crnogorac July 26, 2024

За православне вернике 26. јул је дан када се обележава Сабор Светог Архангела Гаврила, једног од седморице анђела који су најближи Богу. Према светим списима, Архангел Гаврило учествовао је у стварању света и у борби против палих анђела. Сматра се доносиоцем радосних и важних вести, па га због тога називају и Анђео благовесник. Његов први сабор празнује се сутрадан по Благовестима Пресветој Богородици.

Према предању, Архангел Гаврило најавио је Захарију рођење Светог Јована Крститеља, јавио се Јоакиму и Ани и донео им вест о рођењу Богородице, а потом се јавио и Богородици са вестима да ће родити Исуса Христа. Догађај јављања Архангела Гаврила Богородици слави се кроз празник Благовести.

Приказан је на фресци Бели анђео у Манастиру Милешева, која с сматра за једно од најлепших радова српске и европске уметности средњег века. Ова фреска приказује Архангела Гаврила који јавља мироносицама да је Исус Христ васкрсао. УНИЦЕФ је фреску Бели анђео изабрао као симбол Европе.

Иако је, у православном црквеном календару обележен црним подебљаним словима, за овај празник се везују бројни ритуали и обичаји. Данас се не треба бавити ручним радовима, плести или шити. Међутим, ово је дан када треба све започети, јер се сматра да посао који покренемо данас може бити врло успешан. На овај празник препоручује се да се започне неки однос или пословни подухват.

Верује се да је Архангел Гаврило заштитник људи и да штити од временских непогода. Такође, обичај је да му се моле жене које желе да постану мајке јер се сматра да је овај анђео доносилац најлепших и благих вести.

С. В. О.

ГрО СПС обележио годишњицу оснивања: Остали верни Србији

Aleksandra Djuran July 25, 2024

Градски одбор Социјалистичке партије Србије обележио је 34 године од оснивања. Чланови и симпатизери окупили су се у просторијама ове странке, а обележавању су присуствовали председница Градског одбора СНС-а и покрајинска посланица Станислава Хрњак и потпредседник и градоначелник Никола Лукач. Обраћајући се присутнима председник кикиндских социјалиста Ђорђе Тешин истакао је да је СПС за све ове године остао веран основним принципима.

-Остали смо верни држави, као државотворна партија, очувању националних интереса и остали смо верни Србији. У основи ми смо патриотска партија и ослоњени смо на своју државу. И наша, али и странка нашег коалиционог партнера СНС, заједно су пролазиле кроз све националне проблеме кроз које је пролазила и држава и наш народ. Делимо заједничке циљеве тако да је једино исправно да заједно радимо и развијамо што боље односе како би Србија наставила свој развој – рекао је Тешин.

Када је реч о локалу СПС је очувао своју исконску базу.

-Данас је наша партија освежена када је реч о руководећем кадру, подмладили смо редове и реструктуирали смо странку. Бројчано нисмо велики као некад, али квалитативно можемо да одговоримо свим политичким захтевима локалног политичког миљеа. Имамо око 800 активних чланова и уносимо промене у бављењу политиком прилагођене данашњици. Спремни смо да будемо конструктивни партнери, да преузмемо одговорност и дамо допринос бољем сутра – додао је Ђорђе Тешин.

У градској власти СПС има два одборника Гордану Трнић Иличић која је и заменица председника Скупштине и Дејана Родића, као и члана Градског већа за пољопривреду и екологију Ђорђа Тешина.

А.Ђ.

Отворен јавни позив за добијање средстава за енергетску санацију породичних кућа и станова

Igor Crnogorac July 25, 2024

Јавни позив за суфинансирања мера енергетске санације домаћинстава, породичних кућа и станова, на територији Града расписан је данас, а грађани ће, за бесповратна средства моћи да конкуришу од 5. августа, рекао је на конференцији за новинаре енергетски менаџер Града, Никола Југин.

Нови циклус за енергетску санацију у нашем граду, у оквиру пројекта „Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане у Србији” успешно се спроводи већ четврту годину и до сада је 330 домаћинстава добило средства за улагање у ову намену: за замену столарије, увођење централног грејања, израду изолације зидова, кровова и фасаде, за уградњу соларних колектора и панела, топлотних пумпи, као и за пакете мера, а могуће је добити и до 65 одсто планиране инвестиције.

– Одзив грађана је веома велики, заинтересованост је, из године у годину, све већа. Прошле године имали смо 200 пријава, од којих је 180 грађана остварило права на средства. Очекујемо да ће, и ове године, више од 150 домаћинстава добити бесповратну помоћ за енергетску санацију – рекао је Југин.

Буџет за ову намену је непромењен, износи 20 милиона динара, од којих половину издваја Министарство рударства и енергетике, а половину Град. По пријему документације, Комисија за реализацију Програма ће обићи домаћинства и сукцесивно доносити решења.

– Брзина пријаве је важна јер одређује редослед којим обилазимо домаћинства и доносимо решења у односу на оно што видимо на терену – објашњава Југин. – Критеријуми су различити за сваку од мера или пакета мера. Уколико је у питању замена столарије, потребно је да су прозори дотрајали, дрвени, и да је обухваћена комплетна етажа, не могу да се мењају појединачно. Грађани који добију позитивно решење, потписују тројни уговор са Градом и фирмом код које купују производе и материјал.

Додаје да је сваке године највећа заинтересованост грађана за замену спољне столарије, али да се све више њих opreдељује за увођење централног грejaњa, као и за изолацију зидова и израду фасада на кућама.

Конкурс траје до краја године или до утрошка средстава. Текст конкурса са наведеним мерама и пакетима мера за које може да се конкурише, као и са подацима о висини учешћа Града и Министарства у укупном износу за радове, биће доступан на сајту Града.

Од данас је грађанима, такође, за све информације, пријавне обрасце и списак потребне документације на располагању и инфо-пулт на шалтеру број 3 Услужног центра, као и број телефона 410-210. Инфо-пулт, ће бити отворен радним данима од 11 до 13 сати до првог дана за подношење пријава, до 5. августа.

С. В. О.