June 3, 2026

Classic Layout

arhiv 2

U Istorijskom arhivu izložena dokumenta koja se odnose na početak Prvog svetskog rata

Igor Crnogorac July 23, 2024

Kopije dokumenata razmenjenih između Kraljevine Srbije i Austrougarske monarhije posle Sarajevskog atentata, pre početka Prvog svetskog rata, izložene su, od utorka, u Istorijskom arhivu. Povodom 110 godina od početka Velikog rata Arhiv se pridružuje akciji Ministarstva kulture i Državnog arhiva Srbije u kojem su, do 28. jula, izložena originalna dokumenta.

U tri vitrine postavljeni su: Ultimatum Austrougarske Srbiji i odgovor Kraljevske vlade, oba na desetak stranica, pisana na francuskom jeziku koji se tada koristio u međunarodnoj diplomatiji, i telegram, sa prevodom, kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji 28. jula 1914. godine.

– Trzavice sa počele još 1912. godine, kada je Srbija pobedila u Balkanskim ratovima i od tada se očekivalo da će doći do okršaja između dve države, ali ne i da će se pokrenuti lanac događaja i savezništava između Antante i Centralnih sila, što će biti ključ otpočinjanja Prvog svetskog rata – kaže direktor Istorijskog arhiva, Srđan Sivčev. – Tenzije su trajale gotovo dve godine i samo se čekao povod za rat koji se i desio kada je, na Vidovdan 1914, Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i na njegovu suprugu, vojvotkinju Sofiju Čotek. Mesec dana je trajala diplomatska borba Srbije da se očuva mir, da se ne ulazi u rat sa Austrougarskom, ali je Ultimatum bio previše ponižavajući za Srbiju i stavljalo je u kolonijalni položaj. Sve tačke su bile pozitivne osim jedne – učešće austrougarskih policijskih snaga u istrazi na teritoriji Kraljevine Srbije, što je bilo nedopustivo za jednu nezavisnu državu. Austrougarska nije prihvatila odgovor na Ultimatum i krvavi sukob je započeo. Očekivalo se da će to biti kratkotrajna akcija, da će Srbija brzo biti slomljena, ali su pokrenuti lanci savezništava i taj krvavi sukob je trajao četiri godine.

Na predlog Arhiva Srbije, Unesko je, 2015. godine Telegram objave rata Austrougarske Srbiji upisao u Međunarodni registar “Sećanje sveta”.

U holu Istorijskog arhiva dokumenta su dostupna do 28. jula, do datuma izbijanja Prvog svetskog rata.

S. V. O.

lubenice-molnar-hram-(4)

Domaći bostan uranio: Visoke temperature požurile dinje i lubenice

Aleksandra Djuran July 23, 2024

Lubenice i dinje, usled tropskih temperatura koje su zahvatile našu zemlju, stigle su skoro mesec dana ranije. Tako je berba domaćeg bostana uranila i umesto da je u jeku privodi se kraju. Na teritoriji grada malo je proizvođača koji uzgajaju lubenice i dinje, a jedan od njih je Robert Molnar.

-Naše poljoprivredno gazdinstvo ima dugu tradiciju. Ranije smo uzgajali lubenice za naše potrebe. Imali smo staru sortu, svi smo ih zvali crne lubenice i svako ko je imao parče zemlje uzgajao je te lubenice.  Stare sorte nema, pa smo i mi kao i mnogi prešli na hibride koji mogu da se kupe – kaže Molnar.

Lubenice i dinje uzgaja na pola jutra. Uzgoj je zahtevan i potreban je svakodnevni rad i nega, a rod najviše zavisi od ćudljivih vremenskih uslova.

-Vreme nije pogodovalo uzgoju. Suša je učinila svoje. Kod lubenice je specifično da čim loza padne i ona se vidi nazire se kraj zrenja i proizvodnje. Da bi rod bio dobar treba joj navodnjavanje, prihrana, nega. Težak je to posao i nimalo jednostavan. Lubenice su sada 40 i 50 dinara za kilogram i predviđam da će do kraja meseca poskupeti jer ih neće biti. Sve će izgoreti. Kada dobije na površini žutu fleku, ožegotinu, to je kraj – pojašnjava naš sagovornik.

Gazdinstvo Molnar uspelo je da sačuva pojedine stare sorte dinje.

-Kakav rod ćemo imati od dinja ostaje da se vidi kada se podvuče crta. Imali smo probleme sa glodarima, miševi su poharali njivu, a prošle godine uništili su polovinu roda –  otkrio nam je Robert Molnar.

Kako naš sugrađanin ističe i pored dobrog zasada, pune agrotehnike i zalivnih sistema, potrebna je i malo sreće prilikom uzgoja i tada uspeh ne može da izostane.

A.Đ.

Prijem Pedagoska 2

Posle prvog upisnog roka, u VŠSSOV ostalo 35 mesta za brucoše

Igor Crnogorac July 23, 2024

U Visokoj školi za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV), za upis na osnovne studije u septembarskom roku ostalo je 35 slobodnih mesta na smeru „strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta“, od kojih čak 20 na budžetu. U prvom, junskom roku, primljeno je 36 brucoša – 31 na budžetu i petoro samofinansirajućih koji su u tom statusu jer su već jednom bili upisani na budžetsko školovanje.

Studenti koji nastavljaju školovanje na master studijama, u junu su popunili 30 od ukupno 50 slobodnih mesta na prvoj godini. Samo prvo dvoje na rang listi imaće plaćeno školovanje u sledećoj nastavnoj godini.

U ovoj visokoškolskoj ustanovi počelo je i prijavljivanje za doškolovanje – upis na treću godinu osnovnih studija kandidata koji imaju završenu Višu školu za obrazovanje vaspitača (smer – vaspitač u predškolskim ustanovama). Oni se, bez prijemnog ispita, upisuju do 1. oktobra, a za ovo dodatno obrazovanje nisu predviđena mesta na budžetu.

– Zainteresovanost je na nivou prošle godine, možda malo manja – kaže direktorica VŠSSOV, dr Angela Mesaroš Živkov. – Očekujemo da će sva mesta biti popunjena u septembarskom upisnom roku.

Prijavljivanje za upis na prvu godinu osnovnih studija je 2, 3. i 4. septembra, a na prvu godinu master studija – od 20. avgusta do 30. septembra.

Samofinansirajući studenti na osnovnim studijama i oni na doškolovanju godinu plaćaju 54 hiljade, a master studije godišnje koštaju 75 hiljada dinara i Škola odobrava plaćanje u deset mesečnih rata.

Za 2024/2025. godinu nije predviđen upis na smeru strukovni vaspitač za tradicionalne igre.

– Istekla nam je sedmogodišnja akreditacija i doneli smo odluku da ne započinjemo ponovo taj proces jer nemamo doktora nauka iz oblasti etnomuzikologije i etnokoreologije. Uz to, već duže vreme opada broj zainteresovanih – ukazuje direktorica. – Međutim, nismo odustali od to smera. Kada se ponovo steknu uslovi, uz reorganizaciju studijskog programa, ući ćemo u novu akreditaciju.

Od oko 300 studenata Visoke škole, na smeru za tradicionalne igre ih ima samo desetak. Ovaj studijski program postoji od 2008. godine, kada je prvu godinu upisivalo i po 35 studenata. VŠSSOV jedina u državi i imala ovaj smer na kojem je visoko obrazovanje steklo stotine koreografa iz Srbije i čitavog regiona.

S. V. O.

Obuka-na-Suvaci

Obuka o zemljanoj arhitekturi

Igor Crnogorac July 22, 2024

Narodni muzej organizuje sertifikovani trening u domenu zemljane arhitekture, o upotrebi blatnog maltera na primeru Mlina „Suvača“. Prva obuka odvijaće se 23. i 24. jula (utorak i sreda), od 10 sati, a drugi na jesen, kada će se obnoviti zidovi Mlina.

Treninge će voditi Dragana Kojičić, arhitekta sa specijalizacijom za zemljanu arhitekturu i Olja Todosijević sertifikovani ECVET trener i umetnica. Polaznici će polagati ispit za dobijanje ECVET M2 sertifikata (Evropski kreditni sistem za stručno obrazovanje i obuku za gradnju zemljom).

Trening je namenjen osobama starijim od 25 godina, besplatan je, a broj mesta je ograničen. Za učešće je neophodno poslati prijavu na: muzejkikinda@gmail.com ili 0614012981.

S. V. O.

plava-banja-(3)

Analize pokazale: Voda na Plavoj banji, Peskari i Koću nije za kupanje

Aleksandra Djuran July 22, 2024

Kikinda ima tri divlja kupališta Plavu banju, Peskaru i Koć. Najpopularnija je Plava banja na periferiji grada i zbog slatinastog zemljišta na dnu, podseća na morsku, pa je otud i dobila naziv Plava banja. Nekada je bila glinokop, a ovo kupalište bilo je poznato po dobro uređenoj infrastrukturi gde su se organizovali brojni koncerti i moto susreti. Posetiocima su u ponudi bili tobogani i pedaline, mokri čvorovi i tuševi. Danas ovo kupalište nije ni nalik onom starom, sve je devastirano i uništeno. U Zavodu za javno zdravlje tokom leta analiziraju vodu na pomenutim divljim kupalištima.

Plava banja nekada, kada je bilo uređeno kupalište

 

-Uzorak koji smo analizirali u junu pokazuje da je voda na Plavoj banji mikrobiološki ispravan. Kada je reč o hemijskim svojstvima moram da istaknem da je voda na ovom divljem kupalištu jako specifična. Odlikuje je visoka mineralizacija, elektroprovodljivost, visoke koncentracije sulfata što je neuobičajeno. Tako da po hemijskim svojstvima ne odgovara kao voda za kupanje prema Uredbi o ovim vodama. Kada bi se podrobnije ispitala ova voda mogla bi da posluži u banjske svrhe, ali za to treba značajnije ispitivanje – saznajemo od dr Sanje Brusin Beloš, načelnice Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje.

I analize uzoraka vode sa Peskare i Koća pokazuju da nisu preporučljive za kupanje.

-Voda na Peskari je površinska i bila je mikrobiološki ispravna, ali je hemijska analiza pokazala da ima dosta organskih materija koje su prilično visoke i pitanje je od čega potiču. Najlošija je voda na Koću. Prema velikom broju parametara ona se nalazi u petoj klasi voda i mikrobiološke i hemijske analize ne preporučuju je za kupanje. Sugrađanima ne savetujem da se kupaju na ovim vodama – napominje dr Brusin Beloš.

Ukoliko se ipak ode na divlja kupališta obavezno treba da se tušira nakon kupanja.

-Koliko sam upoznata u večernjim satima na Plavoj banji pojedini sugrađani dovode i životinje što je još jedna okolnost koja ne preporučuje ovo kupalište – istakla je dr Sanja Brusin Beloš.

Naša sagovornica napominje da bi situacija bila povoljnija kada bi pomenuta kupališta bila uređena i kada bi postajala mogućnost tuširanje pre i nakon ulaska u vodu, tada bi situacija bila bolja.

A.Đ.

decje-odeljenje

Zgrada Dečijeg odeljenja biće završena do kraja godine

Jelena Trifunović July 22, 2024

Temeljna rekonstrukcija Opšte bolnica Kikinda je nastavljena. Nakon što je završena rekonstrukcija i useljena zgrada u kojoj se nalaze odeljenja Fizijatrije, Patologije i Neuropsihijatrije, u toku su radovi na zgradi Dečijeg odeljenja.

– Do jeseni bi trebalo da se završe radovi i nakon toga izdejstvuje upotrebna dozvola i objekat stavi u funkciju. Izdvojeno je 513,6 miliona dinara za obe zgrade. Kad se radi temeljna rekonstrukcija dolazi i do nepredviđenih radova i troškova. Ispostavilo se da je kod zgrade Dečijeg odeljenja bilo sleganja kao posledica nakupljanja kišnice koja nije imala gde da otiče, i to je rešeno i otklonjeno. Nastavljeni su radovi, sledi sanacija instalacija- elektro, mašinskih, vodovodnih, razvoda medicinskih gasova i poboljšanje energetske efikasnosti što je veoma važno i značiće mnogo Bolnici zbog smanjenja troškova grejanja- navodi Svetislav Vukmirica, pomoćnik gradonačelnika zadužen za investicione i razvojne projekte.

Podsetimo, za rekonstruisanu i useljenu zgradu u kojoj su odeljenja fizijatrije, patologije i neuropsihijatrije obezbeđena je i nova medicinska i nemedicinska oprema. Zahvaljujući Ministarstvu za javna ulaganja obezbeđeno je 240.000 evra za dodatnu medicinsku opremu, dok je Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo opredelio 10,5 miliona za nemedicinsku opremu.

– Rekonstrukciju Bolnice finansiraju Vlada i Ministarstvo, za opštu dobrobit. Cilj nam jeste da se u rokovima sve završi, ali okolnosti su takve da to ne bude uvek ispoštovano, ali prioritet je kvalitet i da nakon završetka radova, budu zadovoljni i zdravstveni radnici i pacijenti. Tehnički prijem zgrade Dečijeg odeljenja očekujemo do kraja godine. Paralelno se radi i na drugoj fazi, a to je predstojeća rekonstrukcija tzv Nove bolnice koja će obuhvatiti 22.000 kvadratnih metara- rekonstrukciju 14.000 kvadrata i dogradnju aneksa od 6.000 kvadrata, sa 2.000 kvadratnih metara upravne zgrade. Pošto će svaka soba dobiti kupatilo, smanjiće se broj ležajeva, pa je potrebna dogradnja aneksa. Temeljna rekonstrukcija Opšte bolnice je ogromna investicija, vredna oko 3 milijarde dinara i to je najveći projekat do sada- ukazuje Vukmirica.

Rekonstrukcija tzv Nove bolnice radiće se takođe fazno.

– Grad je uradio ono što je do nas, idejno rešenje, master plan i urbanistički projekat, to smo završili, Grad je uložio 16 miliona za izradu projektno tehničke dokumentacije, to je prošlo kontrolu Ministarstva za javna ulaganja i sad je na Vladi da opredeli taj novac kako bismo ušli u novu fazu rekonstrukcije. Radiće se deo po deo i dobićemo odlične uslove u kikindskoj bolnici- ističe naš sagovornik.

J. C.

cz-rs

Jovica Lakić na klupi Ruskoselaca

Dejan Panić July 22, 2024

Kao i u Novim Kozarcima odnosno Nakovu, i u preostala dva naša vojvođanska ligaša, ruskoselskoj Crvenoj zvezdi i velikoselskoj Kozari, u toku su pripreme, zavrtila se, očekivano, i igračka vrteška, a Ruskoselci su dobili i novog trenera – Jovicu Lakića.
Lakić je do početka prolećnog dela sezone predvodio kikindski ŽAK, a već tada bilo je jasno da „Žutim mravima” nema spasa odnosno da ispadaju u Područnu ligu pa se pomenuti stručnjak povukao s klupe i, ispostavilo se, napravio pauzu od nekoliko meseci. Osim njega u Ruskom Selu nova su lica i među igračima.
– Došli su golman Mijatović (Rusanda Melenci), Latković (Polet Idvor), Adamović, Barbul (OFK Kikinda) i Drašković (Janja, BiH), a aktivirao se i Vojvodić, koji je poslednjih godinu dana bio na radu u Nemačkoj – kaže Lakić.
Iz Crvene zvezde otišli su: golman Miškov, Novković, Bajić, Terzin i Mirkonj, a Jankov i Zečević oprostili su se od fudbala.
Pomenuti Terzin otišao je u novokozaračku Slobodu, a u Kozari su Bajić i Mirkonj.
Osim dvojca iz Ruskog Sela, u Velikom Selu opet je Labus, u matični klub vraća se iz ŽAK-a, a Kozaru su napustili: Misić, Francuski, Protić (svi otišli u Slobodu), Stojkov, Rajtarov (Vojvodina Novo Miloševo), Detari (Polet Nakovo) i Jelača (Napredak Banatska Topola).
D. P.

saobracajna-policija-mup-4

U tri saobraćajne nezgode troje povređenih

Aleksandra Djuran July 22, 2024

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode  u kojoj je jedna zadobila teške, a dve lakše telesne povrede, a u dve saobraćajke pričinjena je materijalna šteta . U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 255.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog prekomerne količine alkohola u krvi i  radnje vozilom.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 25 učesnika u saobraćaju i izdato je 169 prekršajnih naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 17 vozača, od kojih je šest osoba zadržano u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu odnosno  imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.

Takođe, otkrivena su 23 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 78 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 76 ostalih prekršaja.

pesnici

Festival „Terra Viva“, 12. put

Igor Crnogorac July 22, 2024

Multidisciplinarni festival koji promoviše umetnike domaće i regionalne scene biće održan u petak, 26. i u subotu, 27. jula, u dvorištu Ateljea „Tera“, istovremeno sa Internacionalnim simpozijumom skulpture.

Aktivnosti za decu: vajarska i origami radionica, takmičenje u topanju, škola streličarstva, “potraga”, druženje sa glumcima Dečjeg pozorišta „Lane“ i „Do/Pro/Živi skulpturu“ odvijaće se u petak, od 17 sati.

U subotu program počinje u 21 sat javnim čitanjem poezije beogradskih pesnika: Milene Lopičić, Milice Rosić, Nikole Mladenovića, Anđele Piljagić i Danila Đokovića. Grupa „Maršali“ iz Bečeja nastupiće od 21 sata, a zatim i: Amigo MC/DJ, kikindski „Art of Heart“, TAM (Beograd) i TamaRama (Kikinda). Ulazak je besplatan.

S. V. O.

strongmen

Strongmen „Kup Evrope” u Novim Kozarcima: Trijumf Slovenca Belšaka

Dejan Panić July 21, 2024

U organizaciji Bodi-bilding kluba Sloboda i pod pokroviteljstvom Grada Kikinde, u Novim Kozarcima na 22. „Kupu Evrope” u strongmenu, nadmetala su se petorica takmičara iz Slovenije, Austrije i Srbije, a najbolji je, nakon pet disciplina: vuče autobusa, prevrtanja guma, podizanja automobila, nošenja kofera i testiranja prednje ekstenzije, bio Slovenac Matjaž Belšak. Drugo mesto pripalo je Nemanji Tasiću, a treći je bio Austrijanac Mario Piterman. Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač, rekao je:
– Zahvaljujući porodici Bogojević, Bodi-bilding klubu Sloboda i Novim Kozarcima, naša sredina je odavno na sportskoj mapi poznata po manifestaciji koja okuplja najjače ljude sveta. Preko dve decenije u Novim Kozarcima se neguje ovaj pravi sportski spektakl, koji je i ove godine okupio snagatore iz nekoliko zemalja, a mi smo celom svetu poslali lepu sliku zahvaljujući odličnoj organizaciji.
Nadovezao se Dragan Bogojević, predsednik BBK Sloboda:
– Bilo je predviđeno da nastupi osam takmičara, ali su se dogodile određene okolnosti i ostali smo bez trojice snagatora, koji nisu mogli da dođu. To nije umanjilo uživanje u onome što smo imali prilike da vidimo, jer smo pripremili pet disciplina u kojima je bilo neophodno prikazati veliku snagu i izdržljivost.
Osim pomenutih Tasića i Pitermana, nastupio je još Bogdan Vuković (Srbija) i Martin Ris (Austrija), a uverljiv je bio Slovenac Belšak.
– Od velike je važnosti što se ovo takmičenje više od dve decenije održava u Novim Kozarcima, malom mestu koje volim da posećujem i uvek ću se odazvati kako bih pružio priliku organizatorima da ga podignu na još viši nivo – zaključio je Belšak.

D. P.