Classic Layout

Црквица

Векови пролазе, а један овдашњи извор изузетно питке воде – не пресушује. Напротив, млаз не утањује, утисак је да је све јачи. По вољи свевишњег, коментарише ово наше гласно размишљање  корпулентни млађи мушкарац, након што је, са два напуњена шестолитарска пластична балона у рукама, изашао из црквице.

Мит о чудесној  моћи воде из малене богомоље Водице, посвећене светој Великомученици Марини, у народу знаној као Огњена Марија, смештене дубоко у истоименом делу атара, не престаје да заокупља  пажњу наших суграђана. Овде влада уверење да у причи о исцелитељским својствима млаза из њеног бунара има више истине него пучке маштарије.

У архиви Српске православне цркве само су штури подаци о овој богомољи и бунару крај икона које је осликала Сандра Станковић, из којег тече – здравље. Тек, четири извора, да се вода не би расипала, давно су  људском руком повезани и усмерени ка издашној металној ручној пумпи. Из онога што је забележено у црквеним и државним документима не може се закључити  да ли је извор условио подизање религијског објекта. Да ли је, захваљујући црквици, у народу искована легенда  о лековитом млазу?

Први  црквени  запис у којем се помиње овај православни храм потиче из 1837. године. У попису црквеног инвентара, наиме, наводи се, између осталог: «На простору  званом Валов, где из брега вода сузи, налазе се дрвени крст и две иконе и колиба трском покривена». Довољно јасна назнака да се ради о некаквом светилишту, али је непознаница од када Кикинђани  верују у благотворно дејство воде која ту извире.

Усмено предање, старо неколико векова, каже да је лековити извор случајно открио болешљиви пастир, који је, уморан од гањања оваца, по несносној жеги, застао крај извора под брежуљком да утоли жеђ, па потом, да се расхлади, загазио у  воду. Изашао на ледину, спустио поглед, па се пренеразио. Оток на ногама спласнуо, а бол у њима на трен минуо.  Обуо се и чвршћим кораком кренуо даље. Осетио је олакшање, па наредних дана заређао са новооткривеном терапијом. Здравље му се нагло поправљало. Недуго потом – скроз је ојачао, па, растерећен болесничких мука, неуморно, од јутра до мрака, јурио за овцама. У народу се  убрзо прочуло за чудотворну моћ воде на Водицама.

Садашње црквено здање, према списима СПЦ, подигнуто је 1865. године. На његовом  јужном зиду  одмах је уграђена плоча од црвеног камена, на којој  је уклесана кратка порука: «Српска црквена општина Велика Кикинда – болесницима, 1865. г.» Деценију и по касније на бунар је монтирана је класична ручна пумпа, каква је и данас. Крајем 19. века на корак од  цркве подигнуто је архитектонски занимљиво склониште  са улазом без врата и незастакљеним прозорима. Да болесни и немоћни, уочи  црквене славе, хватајући ред пред чесмом, ту, под кровом, преноће. Одавно се, иначе, за Огњену Марију на том месту, не коначи.

Црквица свакодневно има госте. Походе је побожни, не само Срби православци, већ и римокатолици, понајвише Мађари, али и припадници осталих вера. Свраћају, због извора, и атеисти. Сви се, кад кроче у малени храм, обавезно умију и поквасе болна места. Пре одласка напуне флаше, канистре, неки и бурад. Долазе људи и из других градова.Чак и из иностранства. Мештанин Бранислав Завишин је међу најревноснијим  посетиоцима.

– Идилична црквица је на свега три-четири километра од центра града. Недалеко од ње ми је њива, па је походим често. Помолим се Богу, запалим свећу и умијем се. Њена хладна вода је, заиста, изузетна. Питка је, без боје, мириса и укуса. Мелем за грло и желудац.. Годину дана је држим у флаши у свом дому. За дивно чудо, не мења се ни мало. Као да сам је јуче насуо – каже Бранислав, уз напомену да вода са Водица није само да би се утолила жеђ и да се њоме зацељују одређене телесне бољке, него има и друге употребне вредности. Овом водом, наиме, многи Кикинђани допуњују кацу када киселе купус. А има и оних који њоме, уместо дестиловане воде, преградирану ракију доводе у стање питкости.

Цео црквени комплекс на Водицама 1980. године стављен је под државну заштиту. Ово истинско светилиште, уједно и својеврсно лечилиште, деценију касније озваничено је као историјско културно добро од посебног значаја. Стиче се утисак да  је овај верски драгуљ, о којем домаћински брине Српска православна црква, недовољно искоришћен. То је потенцијална туристичка дестинација, а може да буде универзална позорница различитих садржаја из области културе и осталих друштвених активности, затим атрактивно место окупљања. На ову тему, сазнајемо од оца Бобана Петровића, у оквиру Српске православне цркве увелико се размишља. Следи конкретан разговор с челницима града, да се већ замишљени идејни пројекат додатно осмисли и онда – преточи у збиљу. Све, наравно, у интерецу Кикинде и њених житеља.

 

М. Иветић

 

крила-андјела-колонизација-(1)

У галеријском простору удружења грађана „Крила анђела“  отворена је изложба „Културно наслеђе“ чија је тема колонизација.  Јелена Вушуровић, сликарка са Цетиња срећна је што је постала део Кикинде.

-Већ неколико дана стварам у Новим Козарцима и дела која сам насликала остављам удружењу. Сарадња ће у наредном периоду бити боља и садржајнија и на овај начин повезујемо Цетиње и Кикинду. Духовност која је владала у породици Рељић инспирисала ме је да урадим конфигурацију Исуса и Марије. На мојим сликама има пуно жуте и наранџасте боје што је заправо апстракција наше мисли јер волим светлост и позитивна сам, а то су највеселије боје – истакла је Јелена Вушуровић.

Данијел Першић, председник и оснивач уметничког студија „Сомбор“ подсетио је на одличну сарадњу са удружењем „Крила анђела“.

-Неколико година уназад окупљамо децу и младе који су део  саборовања у Новим Козарцима. Омогућено им је да сликају и развијају се, а ове године тема је била колонизација и настале су изузетне слике. Деци је важно да се и њихов рад међу делима изузетних сликара, али и да уче и раде са њима. То им даје подстрека да буду још бољи – навео је Першић.

Удружење „Крила анђела“ важан је чинилац културне слике наше средине, рекао је председник Скупштине града Младен Богдан приликом отварања изложбе којој су присуствовали и градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Александар Аћимов.

-Удружење се труди да подстиче и афирмише младе и талентоване људе. Наша жеља је да помогнемо свима који се труде да развијају културне садржаје и успостављају нове сарадње. Тема изложбе и саборовања је колонизација која је темељ битисања суграђана који су населили део територије нашег града. Важно је очувати сећање на претке и корене и у средини коју су населили – додао је Богдан.

Изложба је део десетогодишњег пројекта „Чување српског националног идентитета“ у оквиру ког се чува културно наслеђе овог дела Баната, појаснио је Милан Рељић, председник удружења „Крила анђела“.

-Пројекат „Колонизација 1946 -1947 у Нове Козарце и Банат“ има за циљ да на сликарским платнима сачува аутентичне догађаје из свакодневног живота наших предака и да их оставимо нашим потомцима. Овековечен је и долазак наших предака из Босне возом. Њих су дочекали домаћини, али и они који су стигли пре њих. Циљ ми је да будућим генерацијама оставимо живу историју

Отварањем изложбе уједно је обележена и деценија постојања „Крила анђела“.

А.Ђ.

крајиски-висебој-2024-(3)

Банатско Велико Село било је домаћин  14. „Крајишког вишебоја“. Учествовало је девет екипа из Свилајнца, Уба, Новог Жедника, Кикинде и домаћини из Банатског Великог Села рекао је Стојан Дабранин, председник удружења „Крајишки вишебој”.

-За читаво село од великог је значаја да се ова манифестација одржава јер чува традицију. Циљ јој је да пренесе вредности које су неговали наши преци попут чојства, јунаштва, витештва и хришћанске љубави према ближњем. На нама је да ове вредности пренесемо на млађе генерације – напоменуо је Дабранин.

Јован Ступар из Банатског Великог Села неприкосновен је у пењању уз стожину. Како кажу он је звезда ове дисциплине и где год да се појави на такмичењу осваја прво место.

-Већ 12 година ја сам део екипе из свог села. За мене је вишебој важан јер нас окупља на једном месту и промовише праве вредности. Дисциплина у којој се такмичим није лака и важно је тренирати. Бандера у Банатско Великом Селу висока је 6,5 метара и ја се попнем уз њу за пет секунди. У зависности од висине стожине зависи и брзина којом се попнем уз њу у просеку то је између пет и осам секунди – навео је Јован Ступар.

Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач који је догађају присуствовао са сарадницима. Рекао је да је „Крајишки вишебој” чува традицију, културу и обичаје српског народа пореклом из Крајине.

-Великоселцима честитам Дане села, а вишебој је ту да промовише витештво и вештине којима су се наши преци дичили у кршним крајевима из којих су дошли. Те обичаје донели смо и у равни Банат. Важно је што и деца уче о прошлости и крајевима из којих су потекли и што се са генерације на генерацију преноси култ Крајине – рекао је градоначелник Лукач.

По „Крајишком вишебоју“ препознаје се Банатско Велико Село.

-Ова манифестација је бренд нашег села. Враћа нас у време наших предака и подсећа нас одакле смо дошли и одакле су нам корени – рекла је Мира Пећанац, председница Савета МЗ Банатско Велико Село.

 

Такмичари су се надметали у десет дисциплина, укључујући и трку у џаку за децу и одрасле. Вештину и спретност екипе су показале и у скоку у даљ, скоку у вис, пењање уз стожину, ходању по брвну, надвлачењу конопа, обарање руку, бацању камена с рамена, превлачењу кличка.

А.Ђ.

 

 

 

фијакеријада-козарци-(7)

На имању „Лисовић” у Новим Козарцима Коњички клуб „Зеленац” организовао је 8. Фијакеријаду. Поред Новокозарчана ово удружење окупља и љубитеље коња из Банатског Великог Села и Руског Села. Овом догађају присуствовало је тридесетак коњара међу којима су биле сестре Мркеља. Јана (14) је чланица клуба „Зеленац“.

-Од малена гајим љубав према коњима и сада ми се остварила жеља да имам свог. Учествујем у дисциплини једнопрег и у јахању заједно са кобилом Емом. Мене воли највише јер је ја тимарим и храним. Није било лако савладати јахање, али уз упорност, рад и љубав све се може. Раније је мој деда имао коње и ту љубав пренео је на мене – сазнали смо од Јане.

И Јанин вршњак Марко Чавић дошао је и Тараша на козарачку Фијакеријаду.

-Већ шест година бавим се коњарством и такмичим се у двопрегу. Имам две кобиле Гајтану 9 и Гајтану 4 и не бих мењао ни за шта на свету. Бака и деда су држали коње и као мали највише времена проводио сам са њима. Наследио сам љубав и наставићу са овом традицијом – открио на је Марко.

Градска управа помогла је и овогодишњу манифестацију , напоменуо је Александар Аћимов, члан Градског већа који је заједно са градоначелником Николом Лукачем, председником Скупштине града Младеном Богданом и чланом Градског већа Жељком Раду присуствовао манифестацији.

-Коњички клуб „Зеленац” је јединствено удружење јер обједињује три села. Подстичемо овакав вид сарадње међу удружењима и овај клуб је пример другима. Локална самоуправа препознаје праве и традиционалне вредности попут овог скупа које ћемо увек подржати – истакао је Аћимов.

Одгајивача коња је све мање, а организатори се надају да ће оваква окупљања подстаћи младе да заволе ове племените животиње. Миодраг Богојевић, председник КК „Зеленац” каже да им је жеља да афирмишу коњички спорт.

-Учествовала су квалитетна и добра грла и тридесетак запрега. Гости су стигли из читаве Војводине. Ту смо да се дружимо, али и да промовишемо коњарство. Наш клуб има четрдесетак чланова, а оно што обећава јесте да се све већи број деце и младих заљубљује у коње – рекао је Миодраг Богојевић.

На свакој Фијакеријади учесници морају да испоштују правила облачења и изгледа фијакера и коња. Кочијаши морају да имају рукавице, сако, одело, кравату и шешир који не сме да падне током такмичења, коњи морају да буду упарени, а фијакер угланцан. Мештани и посетиоци имали су прилику да виде јахаче, једнопреге, двопреге, тропреге, четворопреге и мноштво прелепих коња, махом липицанера и нонијуса.

А.Ђ.

краве

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде расписало је данас Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на премију за млеко за други квартал 2024. године.
Како се наводи у саопштењу, захтеви се подносе до 23. августа 2024. године преко платформе еАграр односно портала еПодстицаји.

Право на премију за млеко остварује правно лице, предузетник и физичко лице – носилац породичног пољопривредног газдинства под условом да су пре подношења захтева за премију за млеко по овом јавном позиву у Регистру пољопривредних газдинстава извршили обнову регистрације за 2024. годину.

Премија се остварује за кравље, овчије и козје сирово млеко произведено и испоручено у другом кварталу 2024. године, односно у периоду од 1. априла до 30. јуна 2024. године.

Информације у вези са расписаним јавним позивом доступне су на телефоне Инфо-центра Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде: 011/260-79-60 или 011/260-79-61, контакт центра Управе за аграрна плаћања 011/30-20-100 или 011/30-20-101, као и на званичној веб презентацији еАграр, на адреси хттпс://еаграр.гов.рс.

 

расхладјивање-насловна

Нови топлотни талас у Србији креће већ од викенда, када ће температуре премашивати и 35 степени. Судећи по табели „Батута“, време ће у недељу, која ће бити најтоплија, бити опасно у осам места у Србији: Кикинди, Сурчину, Бечеју, Палићу, Зрењанину, Сомбору, Новом Саду и Лозници.

Опасни временски услови су, наводи се на сајту, пропраћени израженијим климатским појавама, које би могле да представљају ризик по здравље; повећана вероватноћа за наступање различитих манифестација топлотног стреса, нарочито од осетљивих популационих група односно мале деце, трудница, старих, хронично оболелих пацијента.

 

У оквиру мера личне заштите одећа би требало да је направљена од лаганих летњих материјала светле боје, чија структура допушта пропустљивост ваздуха и омогућава успешније одавање топлоте, неопходна је и редовна рехидрација у току целог дана, невезано за степен физичке активности или осећај жеђи. Савет је и да без преке потребе, не би требало напуштати добро климатизован затворени простор за све време трајања повишене спољне температуре. Уколико је то неизбежно, обезбедити редовну рехидрацију у току боравка на топлом.

Посебну пажњу треба обратити на одржавање личне хигијене, затим на хигијенске услове у току прања воћа и поврћа, као и на саму припрему хране, јер у условима када је организму неопходно беспрекорно функционисање система терморегулације, свака дехидрација, настала као последица алиментарне интоксикације праћене дијарејом, додатно би компликовало здравствено стање особе која је претрпела било које од наведених манифестација топлотног стреса.

ЦДА-3012-w1024

За насеља Железнички Нови Ред и Стрелиште завршена је пројектно -техничка документација и добијена грађевинска дозвола за изградњу фекалне канализације, рекао је одговарајући на одборнички питање заменик градоначелника Светислав Вукмирица.

-Град се максимално труди да реши вишедеценијски проблем који су многи покушали, али нису у томе успели. За израду документације за мрежу помоћ смо имали од републичке и покрајинске администрације. Сва документација тренутно се налази у Министарству за заштиту животне средине и са пуним оптимизмом очекујемо да се потребна средства определе. Инвестиција је вредна 500 милиона динара што није мали новац јер је реч о читавим насељима. Бројни су проблеми који постоје од географског положаја насеља, близине пруге и слично. На корак смо до решења и уколико средства буду одобрена већ током јесени можемо да распишемо јавну набавку и да радови започну 2025. године. Све што је било до локалне самоуправе је урађено и сада је на надлежним републичким органима да нам помогну. То није лако јер нема само Кикинда жељу да реши проблеме него и други градови и општине – рекао је Вукмирица.

Тренутно се израђује и пројектно техничка документација за грађевинску дозволу само за прикључке.

-Ови папири још увек нису готови за ЖНР, а реч је и износу од око неколико хиљада евра. По Закону пошто се изгради фекална канализација сваки грађанин дужан је да се прикључи на њу. Поједини суграђани можда то неће моћи себи да приуште тако да тражимо решење да им изађемо у сусрет. Желимо да им помогнемо око плаћања прикључака – појаснио је Вукмирица.

марија-бурсац-концерт-(1)

У оквиру „Великоселских дана“ одржан је концерт КУД-а „Марија Бурсаћ“. Као и сваке године и ове је организован богат програм ком осим мештана присуствују и гости.

-Сваке године трудимо се да доведемо госте који су нам драги пријатељи како би мештанима, али и гостима указали на богату традицију наше Србије. Са нама су наступили гости из Љига и КУД „Дивша Ђорђевић“ из Вреоца. Трудимо се да сачувамо наше корене и да их преносимо млађим нараштајима – истакао је Предраг Сантрач, председник КУД-а „Марја Бурсаћ“.

Догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан. Последњих година ради се на томе да с свим селима врати некадашњи сјај. Томе доприносе манифестације и активности у самим местима.

-Срце ми је пуно када сва удружења у селу заједно са Месном заједницом и мештанима обележавају Дана села. Максимално је искориштен потенцијал отворених базена, центра села око Крајишке куће и сви као један учествују у припреми и реализацији. Тежимо оваквом заједништво и да уједињени постижемо добре резултате за све нас – рекао  је градоначелник Лукач.

Друштво из Банатског Великог Села има седам секција и око 120 чланова и поред фолклорних ансамбала имају и женску и мушку певачку групу.

А.Ђ.

акватлон

У оквиру обележавања „Великоселских дана”, Пливачко удружење БВС и Триатлон савез Србије, уз подршку Града Кикинде, организовали су на базенима у Банатском Великом Селу, по четврти пут, акватлон – такмичење у трчању и пливању за малишане и оне нешто старије, а Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, рекла је:
– Сваке године број такмичара је све већи, а Велико Село организује ово на сјајан начин и постоји шанса да наредне године буде пријављен још већи број такмичара. И поред тога што је распуст, што су многа деца на одмору, сви су показали велику издржљивост и спремност.
Наступило је више од 60 такмичара из Кеније, потом из наших градова: Сремске Митровице, Ваљева, Крушевца, Зрењанина, Крагујевца, Београда и Кикинде.
– Очекујемо да ће ово постати традиционално такмичење као што је и сада, имамо велику подршку Града Кикинде, а једино ми имамо акватлон такмичење на којем наступају и такмичари из Кеније, који су стални гости у Кикинди и који воле да учествују – додао је Бранислав Ковачевић, директор такмичења.

тера-вива-(1)

Фестивал  „Тера Вива“, 13. по реду, организован је у Атељеу „Тера“ у оквиру Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти. Дводневни програм намењен је деци, популаризацији младих књижевника и бендова. Радионице „ТераКидс“ испуниле су очекивања многобројних посетилаца. У оквиру „Потраге“ изгубљен скулптуре тражили с млађи и нешто старије суграђани.  Катарина Крнић уживала је у овој игри.

– Задаци су везани за постављене скулптуре и „Теру“. Требало је да се пронађу задате скулптуре на мапи, да се доцртају, преброје и остало. Јако је интересантно и ово ми је први пут да учествујем у некој потрази. Није тежак задатак и забавно је, а овако сам на најбољи начин видела које све скулптуре постоје на овом простору – рекла је Катарина.

Филипа Милановића затекли смо у прављењу скулптура од глине у вајарској радионици.

-Први пут сам овде и драго ми је јер волим да правим скулптуре од глине.  Направићу тврђаву са околином и однећу је кући да се похвалим свима– сазнали смо од Филипа.

Александар Липован, в.д. директор ЦЛПУ „Тера“ напомиње да је ове године фестивал окупио највише деце до сада.

-„Тера Виви“ подједнако се радују посетиоци и, ми, запослени. Циљ нам је да отворимо нашу установу за што већи број посетилаца различитог узраста. Новина је да смо ове године организовали представили младе београдске песнике који припадају алтернативној сцени, а модератор овог догађаја била је Милана Грбић, кикиндска књижевница – истакао је Липован.

Радионице су организовали Стреличарско удружење „Аполо“, чланови позоришта „Лане“, била је ту и радионица фрактала, скулптуре од папира које је са децом израђивао Јован Исаков, сликање портрета.

А.Ђ.