Classic Layout

После две године паузе због пандемије корона вируса, највећа и једна од најзначајнијих културних манифестација поново окупља љубитеље писане речи.65. Међународни сајам књига у Београду почео је 23. и трајаће до 30. октобра, под слоганом „Пoвратак написаних”. Међу бројним излагачима из земље и иностранства, „Партизанска књига” из Кикинде представља тридесет нових издања из претходне две године, каже књижевник и оснивач ове издавачке куће Срђан Срдић.

-Специфичан случај је то што је Румунија специјалан гост сајма, а ми имамо четири румунска аутора, од којих су сви гости сајма. Реч је о Аугустину Купши који је био и у Кикинди да промовише књигу, затим Вероника Никулеску која је својевремено учествовала на Фестивалу кратке приче, потом Раду Павел Гео и Козмин Перца. Сво четворо били су на Кикинда схорту. Имамо серију програма и представљање њихових књига и савремене румунске књижевности у оквирима програма сајма. Представљамо и финалну годину великог европског пројекта који се зове „Cutting it short“ који промовише савремену европску кратку причу и две овогодишње књиге- „Зечје остврво“ Елвире Наваро и „Русвај“ пољског писца Миколаја Гринберга. Уз сва ова издања, представљамо и два посебно значајна и нова- књигу Хајнриха Бела, немачког нобеловца која никада до сада није била преведена на српски „Сабрано ћутање доктора Муркеа“ и и нови роман Саше Савановић „Ново сада“, уједно и њен први роман за Партизанску књигу- каже Срдић.

Велики број посетилаца Сајма сведочи о томе да су жељни књиге и сусретања, читаоци и писци, културни и јавни радници, сматра Радован Влаховић, писац и директор БКЦ. Међу новим насловима на штанду овог издавача су и ауторова два „Новозенитистичка триптиха” – три романа и три књиге поезије.

–  Издања БКЦ-а између два сајма објављена су у едицијама Банат, Есеји, Критике, Огледи, Историја, Колонистичка насеља, Прва књига, Поезија, Проза, Роман, Преводи, Књижевност за децу. Из протекле продукције посебно се издвајају два капитална пројекта у саиздању са Културним центром Војводине „Милош Црњански”: „Изабрана дела Богдана Чиплића” и „Изабрана зенитистичка дела” . БКЦ је између два сајма реализовао више конкурса за награде које подразумевају објављивање књиге: Награда „Богдан Чиплић” за најбољи прозни рукопис, Конкурс „Прва књига” (сваке године објављује се три до пет наслова младих аутора по конкурсу у сарадњи са Градом Кикинда) и Књига добитника Грамате Песничке републике (добитници Драгослав Михајловић, Братислав Милановић, Гојко Ђого)-каже Влаховић.

-Када је реч о конкурсу са Градом Кикинда, управо чекамо књигу поезије Светлане Савић „Шљакерај“ која треба да стигне из штампарије, а друге две ће изаћи до краја године. У Едицији Банат објављене су изабране песме за одрасле Раше Попова. У едицији Колонистичка насеља објављено је шест књига аутора и уредника Милана Мицића  –истиче Влаховић и додаје да је „после највећих верских празника, Ускрса, Божића и слава, значајан овај празник писане речи“.

Цена појединачне улазнице на Сајам књига  је 300 динара, групне улазнице су 200 ( подразумева групу од најмање 20 особа). Цена паркинга по сату је 150 динара. Улазак деце до осам година је бесплатан. Радним данима штандове можете да обилазите од 10 до 20 сати, док је од 28. до 30. октобра радно време до 21 час.

 

 

 

 

Како би, у случају несташице енергената и примене алтрернативних начина загревања, грађани безбедно користили димњаке, у Градској управи одлучили су да организују састанак професионалних управника зграда са стручњаком у овој области из кикиндске фирме која пружа димничарске услуге, „САС енергија“.

Информације о томе како безбедно да користе алтернативне начине загревања станова у случају несташице даљинског грејања, данас су добили управници који су у обавези да их пренесу станарима зграда.

– Ради се о димњацима и, у мањој мери, вентилационим отворима. Није довољно да зграда има димњак, oн мора да буде очишћен, без зачепљења. Власници станова ће од управника зграде моћи да добију информацију о томе да ли, евентуално, могу да користе димњак за ложење у становима – каже Горан Иветић из Градског штаба за ванредне ситуације. – Ми сада немамо информацију о томе у којим зградама је могуће алтернативно грејање. То морају да установе професионални управници. Ти димњаци се не контролишу годинама, могуће је да су непроходни. Важно је да се станари не прикључују самоиницијативно, то није безбедно ни за њих, ни за околину.

Димничарске услуге у Кикинди обављају само радници кикиндске фирме „САС енергија“. Власник, Радован Момчилов, каже да је данашње предавање само почетак решавања овог проблема.

– На државном нивоу већ постоје планови уштеде енергије, а један део је и превентива, ми то сада радимо. Одржавање димњачких и вентилационих вертикала спада у редовно и инвестиционо одржавање зграде. Ако будемо имали ситуацију да нема даљинског грејања, људи ће можда прибегавати алтернативним решењима којима, ако све није преконтролисано и безбедно, могу да доведу у непосредну опасност и себе и околину – објашњава Момчилов и додаје да ова фирма има четири обучена димничара, што је и минимум за град величине Кикинде.

Он додаје да су, за почетак, највећи проблем непрегледани димњаци, што је потребно да се ради бар једном годишње. Контролише се и простор око димњака, да не постоје запаљиве материје у близини.

Такође, како је упозорено, нека од грејних тела која се продају на интернету, веома су опасна. То су гасне грејалице, иначе намењене само за полуотворене и отворене просторе, и пећи на етанол, које су опасне по живот и здравље.

Уз димњаке и вентилацију, потребно је у зградама проверити у каквом су стању пожарни пролази, да ли постоје апарати за гашење пожара, планови евакуације и упутства за поступање у случају пожара, речено је на састанку.

Из Градског штаба за ванредне ситуације напомињу да је, у следећој фази, у плану и ангажовање инспекцијске службе, како би се успоставила што боља контрола и обезбедила сигурност грађана.

 

ПРЉАВИ ДИМЊАЦИ ОПАСНИ ПО ЗДРАВЉЕ

Иначе, познато је да лоше одржавани, такозвани нехигијенски димњаци и вентилациони отвори, могу да узрокоју озбиљне болести, пре свега репираторних органа. Такође, утичу на опште стање организма, изазивају малаксалост, главобоље, па и неке смртоносне болести, попут коксаки вируса.

 

 

Започео је нови циклус стипендија Best of South-East који и ове године, у сарадњи са Универзитетом у Грацу, реализују Ерсте Група и Steiermärkische Sparkasse Банка. Овај програм усавршавања и даљег образовања намењен је талентованим и посвећеним студентима постдипломских и дипломских студија из области економије или права из Србије, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Северне Македоније.

Како је саопштено, програм полазницима пружа прилику да на једном од најстаријих аустријских универзитета надограде знања стечена током студија, искусе како је радити у мултикултуралној средини и лакше закораче у професионални живот захваљујући пракси или обуци у једној од најмодернијих банкарских институција у Штајерској.

Као и до сада, заинтересовани студенти моћи ће да бирају између приправничке праксе или програма стручне праксе, који трају по годину дана, од септембра 2023. до августа 2024. године.

Студенти који буду учествовали у Trainee програму похађаће изабране курсеве на Универзитету у Грацу, док ће последња два месеца програма, или дуже, провести у једној од Steiermärkische Sparkasse банака у Југоисточној Европи. Студенти који учествују у Internship програму фокусираће се на курсеве на Универзитету у Грацу који су релевантни за завршетак њихових студија на матичним универзитетима.

Током двомесечне летње праксе, након академске године, учесници ће бити интензивно укључени у свакодневно пословање Steiermärkische Sparkasse на једној од њених локација у Штајерској или у Југоисточној Европи.

Стипендисти у оквиру програма имају право на стипендију вредну до 9.000 евра, која покрива месечни џепарац до 750 евра, школарину и регистрацију при Универзитету у Грацу, као и интензивни курс немачког језика у универзитетском језичком центру Treffpunkt Sprachen.

Рок за пријаву на овогодишњи циклус стипендија је 1. децембар до 13 часова, а детаљније информације о неопходним условима за пријаву, процедури и документацији налазе се на сајту Ерсте Банке.

Пригодном свечаношћу и организовањем радионица, у Средњој стручној школи „Милош Црњански“ данас је обележен Дан школе, 61 година рада.

– Имамо изузетно добру децу и квалитетне наставнике, стварамо потенцијал квалитетних и добрих људи за будућност о којој не треба да бринемо – рекао је, поздрављајући госте, директор, Милорад Карановић.

У име Града, прослави су присуствовали чланица Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за образовање и културу и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

– Драго ми је што присуствујемо прослави јер је ово изузетна прилика за ученике да, поред својих вештина, покажу и уметничке и креативне особине. Након свечаности, с директором ћемо разговарати о потребама школе јер је у току  планирање буџета, као и о програму за следећу годину – истакла је Валентина Мицковски.

Школу „Милош Црњански“ похађа 360 ученика у 15 одељења и осам образовних профила. Подручја рада су: архитектура, медицина и производња хране. Истичући добру сарадњу са Високом школом за образовање васпитача, са којом деле зграду, директор Карановић подсећа да се континуирано ради на осавремењавању ове установе.

Православни верници 27. октобра обележавају сећање на Свету Петку, Преподобну мати Параскеву. Петковдан је и шеста слава по броју свечара у Србији.

Света мати Параскева живела је крајем 10. и почетком 11. века, пре поделе хришћанства. Рођена је у Епивату, у Малој Азији, а према записима владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња. На иконама је представљена у монашкој одећи, са крстом у руци, јер је водила строг испоснички живот.

Много година провела је у пустињи, где јој се јавио анђео и усмерио је да шири Христову веру. У доба позне старости послушала је глас анђела, оставила пустињу и вратила се у Епиват. Ту је поживела још две године у непрестаном посту и молитви.

Дан њене смрти обележен је подебљаним црним словом. Многи верници сматрају је својом заштитницом. Посебно жене, деца и стари обраћају јој се молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде за коју се верује да лечи ране и штити од болести.

Преподобну мати Параскеву прославила су и многобројна чуда која је, како се   верује, учинила после упокојења, а чини их и данас. Њене мошти налазе се у румунском граду Јашију. Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.

Ова светитељка се, како се верује, јавља и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Иако није црвено слово, Света Петка Трнова је веома поштована у православној вери. Због тога на тај данас не ваља радити тешке кућне послове, месити хлеб, прати веш или се бавити ручним радовима.

Фото: Aутор: Original uploader was Svik at bg.wikipedia – Transferred from bg.wikipedia, јавно власништво,

baby-4100420_1280

Брачни или ванбрачни парови који су започели поступак вантелесне оплодње, од прошле године могу да рачунају на финансијску подршку Града. Она се односи на новчану помоћ за трошкове лабораторијских анализа, лекова или суплемената што је дефинисано Правилником о накнади трошкова за вантелесну оплодњу који је прошле године усвојило Градско веће.

-Прошле године, надлежном Секретаријату стигло је 30 захтева, а одобрена је помоћ за 27 парова. У прошлогодишњем буџету за ову намену утрошено је 2,1 милион динара. Овај вид подршке суграђанима у поступку ВТО настављен је и у овој години. До сада је Комисија одобрила средства за 19 парова, што је 1,44 милиона динара (са порезом). У овој години, планирали смо два милиона, што значи да се парови могу пријављивати и даље, до краја године, до утрошка средстава. Без обзира на то да ли су средства намењена за лекове или анализе, наш Јавни позив обухвата све што се тиче поступка вантелесне оплодње осим путних трошкова. Комисији је најбитније да парови имају зелено светло из здравствених установа, да могу кренути у процедуру вантелесне оплодње- објашњава Рамона Тот, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

Да су популациона политика и дечија заштита у фокусу рада локалне самоуправе, због чега се значајна средства и опредељују за помоћ паровима да остваре потомство, указује и Младен Богдан, председник скупштине града.

–  Њима то много значи зато што су додатни трошкови током процеса велики. Град покрива онај део трошкова који не покрива РФЗО. Са друге стране, важно им је и што се о овој теми отворено говори, јер се раније ћутало о томе. Увођење ове мере изазвало је велико интересовање и одобравање јавности. Посебно су парови позитивно реаговали на то што град мисли на њих. Због наше деце и политике усмерене на повећању наталитета, и наредне године настављамо са овом мером- истиче Богдан.

Да је Град Кикинда успешан у спровођењу популационе политике и пронаталитетних мера препознато је и потврђено и на недавној манифестацији „Дани породице“ где је, међу 40 градова и општина, Кикинда заузела треће место.

 

Мокрин

 

Највише становника Мокрин је имао, по попису из 1931.године- 9.107 што је за чак 3.837 више него према попису из 2011.године.

Према попису из 1869.године Мокрин је имао 8.502 становника, а 1991. 6.300 становника.

Први пад броја становника јавио се између 1869. и 1880.године као последица повећане смртности и смањеног природног прираштаја због честих епидемија, али и исељавања. Између ова два пописа, било је епидемија колере (1873.) и тифуса. У наредне две деценије, између 1880. и 1900. број становника је повећан (за 1.613 лица) због усељавања и позитивног природног прираштаја. Поново следи пад у првој деценији XX века, због исељавања, пре свега у Северну Америку.

Између 1921. и 1931,године број становника повећан је природним прираштајем и досељавањем оптантских и других породица.

Према попису из 1948. Мокрин је имао 738 становника мање него 1931 (пописом евидентирано 8.369 становника). Иако је, у периоду од 1945. до 1948. године, овде насељено стотинак породица из Босне са око 700 чланова, ни оволики број усељених није успео да покрије смањење популације настало током Другог светског рата.

Ближи се крају јесењи део сезоне, а два наша тима, како се и очекивало уочи старта трке, новокозарачка Слобода и ОФК Кикинда, четири кола пре зимског предаха, поравнате су бодовно на лествици. Не предају се ни Карађорђевчани, заостају за водећим тандемом два бода, па међу поменутима треба тражити екипу која ће презимити као водећа. Истовремено, кандидата за пласман у Српску лигу не само да у остатку каравана нема, већ то у преосталим клубовима из горњег дела табеле и не крију, тачније истичу како их виши ранг и не занима. Један од тимова који одлично стоји на лествици, с великом залихом бодова, јесте и наша рускоселска Звезда, док су Великоселци и ЖАК ближе доњем дому, али у, засад, не претерано лошој ситуацији.

Резултати 11. кола: Бегеј – ЖАК 1:2 (Радивојац – пенал, Терзин), Пролетер – Војводина 3:3, Ц. звезда – Младост 5:1(Попесков, Јовановић, Кресоја, Чуданов, Чубрило) ОФК Кикинда – Козара 2:0 (Ђукић, Радовановић), Јединство (В) – Јединство (К) 4:0, Раднички – Слобода 2:1 (Галић), Борац – Полет 1:1, Омладинац – Јединство (БК) 1:3.

Водећи: Слобода и ОФК Кикинда имају по 24 бода, Звезда је четврта с 22, Козара девета с 13, колико има и ЖАК на 11. месту. Први клуб испод тренутне црте опстанка – Омладинац (Ботош) има два бода мање од наших Великоселаца и „жутих мрава”.

У 12. колу у суботу и недељу (13.30), играће: ЖАК –Јединство (БК), Полет – Омладинац, Слобода – Борац, Јединство (К) – Раднички, Козара – Јединство (В), Младост – ОФК Кикинда, Војводина – Ц. звезда, Бегеј – Пролетер.

BBP_4488
Нови Лала у истоименој кловновској монодрами глумца Стефана Остојића и чувене француске редитељке Ли Делонг, поново је на својој мисији. Tурнеју је био започео после септембарске премијере – тада је, на бициклу, стигао до више од половине кикиндских села. Затим је Лала своју љубавну причу представио на заказаним гостовањима на португалским Азорима и у Хрватској. Ових дана вратио се да посети становнике још четири села у околини Кикинде, за које игра бесплатне представе.
 
– Мој главни утисак је да људима у селима недостаје позориште. Публика је прво мало изненађена представом и стилом игре, али брзо прихвата мог Лалу и, чини ми се, заволи га – каже Остојић.
 
У првој кловновској монодрами у нашој земљи, Остојић доноси позоришног кловна, такође потпуно нову театарску категорију, која нас изједначава с иновативним, новим сценским изразом у свету. Још једна новина је што је овај Лала пантомимичар и музичар, весео и разигран, у сталној комуникацији са публиком. Монодрама има веома мало текста, који Остојић представља на неколико језика. Дакле, Лалу разумеју било где на свету.
 
– На острву Санта Марија имао сам интернационалну публику, која је потпуно разумела Лалину причу и реаговала са одушевљењем – прича Остојић. – Тамо сам доживео да су Мађари плакали и захваљивали ми се после представе. У Осијеку ми нису дали да одем са сцене, био је предиван аплауз. Овде сам, у сваком кикиндском селу, наишао на изузетан пријем домаћина и публике; у Накову сам добио пите, и са сиром и с кромпиром, у Банатској Топли представу сам завршио играјући коло на сцени са женама из њиховог удружења, а млади у Башаиду на бициклима су ме испратили до излаза из села. Пресрећан сам због тога.
 
Монодрама „Лала“ рађена је у продукцији Града Кикинде, француске компаније „Ларк“, театра „Гусани у магли“ и фирме „Гриндекс“. У самој Кикинди, заказано је извођење у КУД „Еђшег“, у суботу, 29. октобра, од 20 сати.
 
Са банатским мотивима – традицијом и културом, Остојић ће наставити да упознаје публику у свим већим градовима Србије. У плану су и турнеје по Мађарској и Хрватској, а већ наредног месеца очекује га наступ у Прагу. Љубавна прича Лале и Сосе тако већ постаје интернационална, јер емоција не тражи речи. И увек допире до срца, на било којој тачки планете.

Ена Гогић има само 13 година и већ испуњава свој животни сан. Заправо, све је почело много раније, у вртићу, када је мала Ена била у хору „Чуперак“. Тада је, каже, стекла љубав према музици и схватила да је певање оно што је описује.

Управо на свој рођендан, у фебруару, на аудицији је изабрана да представља Кикинду на такмичењу „Србија у ритму Европе“ са песмом на јерменском језику, „Qami Qami“. За Ену и три плесачице: Ену Шошић, Милану Рајков и Миму Менду, уследиле су вишемесечне припреме викендом на кампу у Србобрану, граду-домаћину овогодишње манифестације која је одржана 15. октобра.

– Била сам најмлађа учесница, много смо вежбали. На самом такмичењу је било прелепо, презадовољна сам наступом. Трудиле смо се да сваки детаљ, сваки покрет буде савршен, да публика види резултате нашег труда. Мислим да смо постигле изузетан успех – међу 22 учесника, у укупном пласману, освојиле смо шесто место. Посебно смо задовољне што смо од стручног жирија добиле максимална 22 бода. Ово искуство донело ми је много нових пријатеља, са којима сам остала у контакту – каже Ена.

Велику подршку Ена и њене другарице добиле су од Града, али и од вршњака, школских другара. Честитке још увек стижу, каже Ена, и сви су поносни на њихов успех. Међутим, Енина музичка каријера, донела јој је награде и много пре овог такмичења. До данас је, на фестивалима, освојила 16 првих места и два гран-прија.

– Снимила сам и четири песме. Са најновијом, „Гласам за љубав“, Тоде Николетића и Ладе Леша, наступићу на Фестивалу „Шкољкице“ у Новом Саду. Биће још фестивала и наступа, и то ме радује.

Ена је сада осми разред, похађа и Музичку школу, и још увек размишља о свом будућем занимању. Ипак, у једно је сигурна.
– Било шта да упишем и постанем, музика ће увек бити мој живот – каже она, и сасвим је сигурно да ће тако и бити.

Ена Гогић има своје снове и у њихово остваривање не ослања се само на изузетан таленат. У ову датост улаже много рада и труда. Зато јој потпуно верујемо да ће у свему што пожели и успети. Све време уживајући у ономе што је и најбоље описује – у музици.