После две године паузе због пандемије корона вируса, највећа и једна од најзначајнијих културних манифестација поново окупља љубитеље писане речи.65. Међународни сајам књига у Београду почео је 23. и трајаће до 30. октобра, под слоганом „Повратак написаних”. Међу бројним излагачима из земље и иностранства, „Партизанска књига” из Кикинде представља тридесет нових издања из претходне две године, каже књижевник и оснивач ове издавачке куће Срђан Срдић.
-Специфичан случај је то што је Румунија специјалан гост сајма, а ми имамо четири румунска аутора, од којих су сви гости сајма. Реч је о Аугустину Купши који је био и у Кикинди да промовише књигу, затим Вероника Никулеску која је својевремено учествовала на Фестивалу кратке приче, потом Раду Павел Гео и Козмин Перца. Сво четворо били су на Кикинда схорту. Имамо серију програма и представљање њихових књига и савремене румунске књижевности у оквирима програма сајма. Представљамо и финалну годину великог европског пројекта који се зове „Цуттинг ит схорт“ који промовише савремену европску кратку причу и две овогодишње књиге- „Зечје остврво“ Елвире Наваро и „Русвај“ пољског писца Миколаја Гринберга. Уз сва ова издања, представљамо и два посебно значајна и нова- књигу Хајнриха Бела, немачког нобеловца која никада до сада није била преведена на српски „Сабрано ћутање доктора Муркеа“ и и нови роман Саше Савановић „Ново сада“, уједно и њен први роман за Партизанску књигу- каже Срдић.
Велики број посетилаца Сајма сведочи о томе да су жељни књиге и сусретања, читаоци и писци, културни и јавни радници, сматра Радован Влаховић, писац и директор БКЦ. Међу новим насловима на штанду овог издавача су и ауторова два „Новозенитистичка триптиха” – три романа и три књиге поезије.
– Издања БКЦ-а између два сајма објављена су у едицијама Банат, Есеји, Критике, Огледи, Историја, Колонистичка насеља, Прва књига, Поезија, Проза, Роман, Преводи, Књижевност за децу. Из протекле продукције посебно се издвајају два капитална пројекта у саиздању са Културним центром Војводине „Милош Црњански”: „Изабрана дела Богдана Чиплића” и „Изабрана зенитистичка дела” . БКЦ је између два сајма реализовао више конкурса за награде које подразумевају објављивање књиге: Награда „Богдан Чиплић” за најбољи прозни рукопис, Конкурс „Прва књига” (сваке године објављује се три до пет наслова младих аутора по конкурсу у сарадњи са Градом Кикинда) и Књига добитника Грамате Песничке републике (добитници Драгослав Михајловић, Братислав Милановић, Гојко Ђого)-каже Влаховић.
-Када је реч о конкурсу са Градом Кикинда, управо чекамо књигу поезије Светлане Савић „Шљакерај“ која треба да стигне из штампарије, а друге две ће изаћи до краја године. У Едицији Банат објављене су изабране песме за одрасле Раше Попова. У едицији Колонистичка насеља објављено је шест књига аутора и уредника Милана Мицића –истиче Влаховић и додаје да је „после највећих верских празника, Ускрса, Божића и слава, значајан овај празник писане речи“.
Цена појединачне улазнице на Сајам књига је 300 динара, групне улазнице су 200 ( подразумева групу од најмање 20 особа). Цена паркинга по сату је 150 динара. Улазак деце до осам година је бесплатан. Радним данима штандове можете да обилазите од 10 до 20 сати, док је од 28. до 30. октобра радно време до 21 час.
Информације о томе како безбедно да користе алтернативне начине загревања станова у случају несташице даљинског грејања, данас су добили управници који су у обавези да их пренесу станарима зграда.
– На државном нивоу већ постоје планови уштеде енергије, а један део је и превентива, ми то сада радимо. Одржавање димњачких и вентилационих вертикала спада у редовно и инвестиционо одржавање зграде. Ако будемо имали ситуацију да нема даљинског грејања, људи ће можда прибегавати алтернативним решењима којима, ако све није преконтролисано и безбедно, могу да доведу у непосредну опасност и себе и околину – објашњава Момчилов и додаје да ова фирма има четири обучена димничара, што је и минимум за град величине Кикинде.
Студенти који буду учествовали у Траинее програму похађаће изабране курсеве на Универзитету у Грацу, док ће последња два месеца програма, или дуже, провести у једној од Стеиермäркисцхе Спаркассе банака у Југоисточној Европи. Студенти који учествују у Интернсхип програму фокусираће се на курсеве на Универзитету у Грацу који су релевантни за завршетак њихових студија на матичним универзитетима.
Пригодном свечаношћу и организовањем радионица, у Средњој стручној школи „Милош Црњански“ данас је обележен Дан школе, 61 година рада.
– Драго ми је што присуствујемо прослави јер је ово изузетна прилика за ученике да, поред својих вештина, покажу и уметничке и креативне особине. Након свечаности, с директором ћемо разговарати о потребама школе јер је у току планирање буџета, као и о програму за следећу годину – истакла је Валентина Мицковски.
-Прошле године, надлежном Секретаријату стигло је 30 захтева, а одобрена је помоћ за 27 парова. У прошлогодишњем буџету за ову намену утрошено је 2,1 милион динара. Овај вид подршке суграђанима у поступку ВТО настављен је и у овој години. До сада је Комисија одобрила средства за 19 парова, што је 1,44 милиона динара (са порезом). У овој години, планирали смо два милиона, што значи да се парови могу пријављивати и даље, до краја године, до утрошка средстава. Без обзира на то да ли су средства намењена за лекове или анализе, наш Јавни позив обухвата све што се тиче поступка вантелесне оплодње осим путних трошкова. Комисији је најбитније да парови имају зелено светло из здравствених установа, да могу кренути у процедуру вантелесне оплодње- објашњава Рамона Тот, чланица Градског већа задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
– Њима то много значи зато што су додатни трошкови током процеса велики. Град покрива онај део трошкова који не покрива РФЗО. Са друге стране, важно им је и што се о овој теми отворено говори, јер се раније ћутало о томе. Увођење ове мере изазвало је велико интересовање и одобравање јавности. Посебно су парови позитивно реаговали на то што град мисли на њих. Због наше деце и политике усмерене на повећању наталитета, и наредне године настављамо са овом мером- истиче Богдан.
Ближи се крају јесењи део сезоне, а два наша тима, како се и очекивало уочи старта трке, новокозарачка Слобода и ОФК Кикинда, четири кола пре зимског предаха, поравнате су бодовно на лествици. Не предају се ни Карађорђевчани, заостају за водећим тандемом два бода, па међу поменутима треба тражити екипу која ће презимити као водећа. Истовремено, кандидата за пласман у Српску лигу не само да у остатку каравана нема, већ то у преосталим клубовима из горњег дела табеле и не крију, тачније истичу како их виши ранг и не занима. Један од тимова који одлично стоји на лествици, с великом залихом бодова, јесте и наша рускоселска Звезда, док су Великоселци и ЖАК ближе доњем дому, али у, засад, не претерано лошој ситуацији.
Нови Лала у истоименој кловновској монодрами глумца Стефана Остојића и чувене француске редитељке Ли Делонг, поново је на својој мисији. Турнеју је био започео после септембарске премијере – тада је, на бициклу, стигао до више од половине кикиндских села. Затим је Лала своју љубавну причу представио на заказаним гостовањима на португалским Азорима и у Хрватској. Ових дана вратио се да посети становнике још четири села у околини Кикинде, за које игра бесплатне представе.
– На острву Санта Марија имао сам интернационалну публику, која је потпуно разумела Лалину причу и реаговала са одушевљењем – прича Остојић. – Тамо сам доживео да су Мађари плакали и захваљивали ми се после представе. У Осијеку ми нису дали да одем са сцене, био је предиван аплауз. Овде сам, у сваком кикиндском селу, наишао на изузетан пријем домаћина и публике; у Накову сам добио пите, и са сиром и с кромпиром, у Банатској Топли представу сам завршио играјући коло на сцени са женама из њиховог удружења, а млади у Башаиду на бициклима су ме испратили до излаза из села. Пресрећан сам због тога.
Ена Гогић има само 13 година и већ испуњава свој животни сан. Заправо, све је почело много раније, у вртићу, када је мала Ена била у хору „Чуперак“. Тада је, каже, стекла љубав према музици и схватила да је певање оно што је описује.
– Била сам најмлађа учесница, много смо вежбали. На самом такмичењу је било прелепо, презадовољна сам наступом. Трудиле смо се да сваки детаљ, сваки покрет буде савршен, да публика види резултате нашег труда. Мислим да смо постигле изузетан успех – међу 22 учесника, у укупном пласману, освојиле смо шесто место. Посебно смо задовољне што смо од стручног жирија добиле максимална 22 бода. Ово искуство донело ми је много нових пријатеља, са којима сам остала у контакту – каже Ена.
Ена је сада осми разред, похађа и Музичку школу, и још увек размишља о свом будућем занимању. Ипак, у једно је сигурна.