децембар 6, 2025

Видео

izlozba-pasa

Прва изложба паса мешанаца „STRAY DOG SHOW“ у организацији ЈП „Кикинда“ окупила је више од 40 учесника који су довели своје љубимце на оцењивање, али и дружење.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Ана Јуркић довела је, како каже свог најбољег пријатеља.

-Мој пас је Оги и моја жеља је била да га доведем да се дружи са осталим куцама. Мешанац је лабрадора и ретривера, а мислим да има мало и пулина. Код мене је већ четири године и изузетан је – рекла нам је Ана Јуркић.

Свог, али и пса својих родитеља на изложбу је довела и Драгана Кљајић Борић.

-Оваквих догађаја треба да буде што више. Одлична идеја и морам да признам да ме је пријатно изненадила и сама организација. Мој пас је Меда, пронашла сам га на путу за викендицу пре четири године и одмах сам га усвојила. Маша је код мојих родитеља већ три године и била је градски пас – појаснила је Драгана Кљајић Борић.

Циљ изложбе  је подизање свести о добробити кућних љубимаца, значају удомљавања напуштених паса и одговорног власништва, навео је в.д. директор ЈП „Кикинда“.

-У протеклих осам месеци организовали смо радионице о одговорном власништву у основним школама и вртићима у којима је учествовало око 500 малишана. Упознали смо их са тиме шта значи чипован пас, која је опасност од беснила, зашто је важна вакцинација. Жеља нам је да најмлађим суграђанима укажемо на то да морају бити одговорни према својим кућним љубимцима. И прва изложба паса мешанаца је део наше кампање о одговорном власништву коју ћемо наставити и у наредном периоду јер желимо да у наредних пет година смањимо број паса луталица на улицама – истакао је Гверо.

Посетиоци су имали прилику да од ветеринара и запослених у Прихватилишту чују све о значају одговорног власништва, потребама паса и обавезама власника, али и да уколико сами желе, постану власници напуштених куца које су спремне за удомљавање.

-Желимо да се захвалимо грађанима који су одговорни према својим кућним љубимцима. Овај скуп је показао да у граду имамо доста љубитеља мешанаца, а не само расних паса. Позивамо све да дођу у Прихватилиште и одаберу пса који је чипован, стерилисан и вакцинисан и коме треба само љубав. Тренутно имамо око 140 паса који чекају своје власнике – додала Тања Савин, шеф службе Зоохигијене.

Служба Зоохигијене, која је задужена за Севернобанатски округ,  годишње ухвати више од хиљаду паса луталица.  У највећој мери су то пси који су имали власника, али знатан број њих нема чип. Проблем је што су људи лако одричу својих паса и када их пусте на улицу сматрају да су решили свој проблем.

 

А.Ђ.

 

open-airrr

Врхунски извођачи, одлична организација и изузетна посећеност другог „Кикинда Опен ер” фестивала одржаног протеклог викенда на Старом језеру, показали су да је Кикинда озбиљан претендент не само за националну престоницу културе, већ да се организацијом оваквог музичког фестивала уписује великим словима на регионалну културну мапу.

Продукција Кикиндског портала забележила је незаборавне тренутке дводневног музичког спектакла.

 

Open-Air-2

Друго издање фестивала донело је дан више изузетног програма са врхунским извођачима. После вечери класике, „Музичког ватромета“ са хором и оркестром „Виртуози“ и солистом Душаном Свиларом, под фасцинантном сценографијом на великој бини на Старом језеру, вечерас је публика уживала у рок музици у симфонијском руху.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

– Прво вече било је више него успешно, прави спектакл, више од очекиваног – рекао је, уочи вечерашњег концерта Марко Марковљев, в. д. директор Културног центра који је, са Градом, носилац организације фестивала. – Ако је синоћ била класика, мислим да вечерас присуствујемо највећој журци у Србији.

И ове године успели смо да организујемо спектакл који град ставља на културну мапу региона, изјавио је градоначелник Никола Лукач.

– Имамо и госте из других градова који су жељни оваквих манифестација, у друкчијем простору и амбијенту. Захваљујем свима који су учествовали у организацији програма овог викенда и обећавам да ћемо и додатно улагати и да ће бити још сјајних догађаја и концерата, да ће Кикинда у наредним годинама постати озбиљна дестинација са културним, музичким и туристичким садржајима у региону. Сигуран сам да ћемо ући у озбиљну конкуренцију за добијање титуле Националне престонице културе 2027. године – истакао је Лукач.

На вечерашњем програму била је симфонијска верзија рок опере, „Queen Symphony“, коју су извели чланови ансамбла хора и опере Српског народног позоришта и „Novosadskog Big Band“-а, под диригентском палицом Федора Вртачника.

– Овај изузетан и ванстандардни пројекат пласирали смо пре три године. На програму је 18 фантастичних хитова групе „Queen“ које изводе изузетни вокални солисти: Зоран Шандоров, Бојана Стаменов, Матија Заната и Никола Мијић – рекао је Вртачник. – Корени рока јесу у класичној музици, све почива на њој. Отац хармоније је Бах и све његове хармоније се користе у року, тако да је оно што ми пласирамо повратак коренима. Овим је направљен велики искорак у односу на класичне аранжмане „Queen“-а, имамо већу оркестрацију и већи оркестарски и хорски корпус. Мислим да су и певачи довољно добри да интерпретирају извођење Фредија Меркјурија.

Зоран Шандоров, солиста рок опере, признаје да ово дело увек изводи са великим узбуђењем.

– Већ шесту годину сам главни солиста и, сваки пут када се попнем на бину, доживим готово вантелесно искуство јер енергија коју ми дајемо једни другима и публици, као и публика нама, невероватна је. Такође, захваљујући јако добром тиму за светло и тон, извођење је увек на највишем нивоу. Публика сваки пут сјајно реагује и мислим да нема избора него да се препусти нашој изведби. По мом мишљењу, ово је пројекат за сва времена – рекао је Шандоров.

У симфонијској верзији и са фантастичним инструменталним и вокалним солистима, чули смо како звуче: „Radio Ga Ga“, „We will rock you“, „Innuendo”, “We Are the Champions”, “Barcelona”, “I want it all”, “I want to break free”, “Bohemian rhapsody” и многе друге песме легендарне рок групе.

„Kikinda Open Air 2024“ проширио је понуду у складу са новим концептом породичног окупљања. Под слоганом „Излет“ одвијали су се и пратећи садржаји, а све програме пратио је велики број суграђана и гостију. Вече и фестивалска догађања завршени су ватрометом. До следећег Open Air-а и новог спектакла на отвореном, остају утисци о врхунском програму и изузетној организацији као што и заслужују становници Града добрих људи.

С. В. О.

kikinda-open-air-(2)

Последњи августовски дан донео нам је заиста спектакуларно вече за памћење.

Први дан другог по реду фестивала Kikinda Open Air одушевио је хиљаде посетилаца који су у прелепом амбијенту Старог језера уживали у величанственом концерту класичне и филмске музике . Под вођством најистакнутијег диригентског имена у српској музици данашњице, Бојана Суђића, са хором и симфонијским оркестром Виртуози, и фантастичним тенором Душаном Свиларом, приређен је прави музички ватромет.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Вечерас у исто време- од 20 сати, на истом месту- Старо језеро, очекује нас још једно маестрално музичко путовање: Рок опера и Queen symphony под диригентском палицом Федора Вртачника.

Oрганизатор фестивала је Културни центар Кикинда, а покровитељ Град Кикинда.

 

jysk

Сасвим очекивано, велико је интересовање суграђана за познати скандинавски бренд!

JYSK-oвa 46. продавница отворена је данас у 9 часова, на адреси Милоша Великог 54.

Поводом отварања своје прве продавнице у Кикинди, ЈYСК је припремио значајне попусте до 70 одсто, а током прва два дана, првих 100 купаца може очекивати посебне поклоне изненађења.

Нова продавница запошљава седам радника, простире се на нешто више од 1000 м2, а уређена је према новом скандинавском концепту 3.0 који нуди још инспиративније излагање производа, уређење и осветљење.

Посетили смо нову продавницу за вас, погледајте ВИДЕО.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

 

Djuro-Radlovic

Иза једног од најпознатијих уметника у области мозаика у региону, професора Ђуре Радловића је пет деценија посвећеног рада. Његов уметнички пут је, по много чему, необичан и аутентичан.

После завршене школе у Накову, изучио је молерски занат, али су га изузетан таленат и вредан рад убрзо усмерили ка Академији ликовних уметности где је, после основних студија, први специјализовао мозаик на последипломским студијама.

Неки од његових најпознатијих мозаика су Капела Свете Петке на Калемегдану,  Црква Светог Марка на Ташмајдану, Црква Петра и Павла у Топчидеру, Капела у Кемерову (Русија) посвећена рударима страдалим у Другом светском рату…

О његовом богатом стваралаштву, професор др. Јовица Тркуља недавно је објавио монографију „Свет мозаика Ђуре П. Радловића”, документујући његов огроман допринос овој уметности, као и значај за Српску православну цркву.

 

marta-keler-za-youtube-1.4.1

По природи је ведра, оптимиста, борбена и своја!

Играни филм „Грешник” који се снима у Кикинди био је одличан повод да у наш студио позовемо Марту Келер, глумицу, Кикинђанку која се отиснула у свет филма на спектакуларан начин- освојивши престижну награду Европске филмске академије са само 15 година.

Како је текла Мартина глумачка каријера у позоришту и на филму, како се данас сећа својих почетака, о статусу самосталног уметника који је изабрала, али и браку и породици, наступима са супругом, популарним Зијом Валентином, колико често долази у родни град данас- открила је у подкасту Кикиндског портала.

 

 

dispanzer-za-zene-otvoren

Диспанзер за жене од данас је на новој адреси. Налази се у улици Светозара Милетића број 38 односно у објекту некадашњег Антитуберкулозног диспанзера. Модеран и функционалан простор значајно ће унапредити здравствену заштиту жена, а новоотворени Диспанзер посетили су градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов и заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

Диспанзер за жене има три гинеколога, од којих раде два с обзиром на то да је једна докторка на трудничком боловању. У овој служби неопходна су четири гинеколога, али, на жалост,  оптималан број гинеколога био је у веома кратком периоду. Начелница службе др Драгана Миладинов истакла је да јој је драго што је Диспанзер добио простор који је био преко потребан.

-Сматрам да је ово велики корак за нашу службу која се бави превенцијом и унапређењем здравља жена, садашњих и будућих мајки. Сада имамо довољно простора и адекватну опрему и рад нам је знатно олакшан. Дневно један лекар прегледа између 35 и 50 особа. Пацијенткиње преглед могу да закажу на број телефона 316-215. Сваког петог у месецу дајемо нове термине и заказивање је могуће док их има. Хитна стања се не заказују и такве пацијенткиње примамо одмах на преглед. Постоји одлична апликација и кол центар у Београду за заказивање – рекла је др Миладинов.

Др Биљана Марковић, директорица Дома здравља захвалила је локалној самоуправи, али и републичкој и покрајинској влади, за средства опредељена за реконструкцију и набавку савремене дијагностичке и друге опреме.

– Пуну подршку добили смо од локалне самоуправе која је препознала потребу да се за Диспанзер за жене изнађе адекватан простор. Немерљива је помоћ и народног посланика Миленка Јованова који је такође дао све од себе да зграду која је пропадала приведемо намени. Покрајинска влада помогла је куповином медицинских апарата и опреме. И у оквиру пројекта „Заједници заједно“ купљен је најмодернији ултразвук вредан 10 милиона  динара, а исти апарат финансиран је средствима Владе Војводине. Захваљујући граду само прошле године добили смо три санитета од којих су два у потпуности опремљена за потребе Хитне службе, а пре три године  адаптирана је III Здравствена станица у којој су две амбуланте опште праксе и у којој се налази Служба кућног лечења за чије потребе су купљена и два нова аутомобила – казала је др Марковић.

Локална самоуправа препознала је потребу да Диспанзер за жене добије свој простор и одмах је и реаговано, додао је градоначелник Никола Лукач.

-Обећања испуњавамо и ово је доказ за то. Обећали смо да ћемо определити простор и изнаћи средства да ова служба добије услован објекат за рад, а пацијенткиње здравствену услугу достојну жене. Објекат је прилагођен потребама Диспанзера за жене и сигуран сам да ће суграђане бити задовољне услугом, опремљеношћу, али и новим просторијама. Хвала и нашем народном посланику Миленку Јованову који је обезбедио да средства из Републике буду усмерена за овај пројекат и да заједничким снагама уложимо око 20 милиона динара у овај објекат. Нећемо стати јер ћемо и у наредном периоду улагати у унапређење здравства на територији града – прецизирао је градоначелник Лукач.

Миленко Јованов, народни посланик напоменуо је да су управо овакви пројекти једна од ствари зашто се бави политиком.

-Када се идеје и потребе конкретизују и када се уради велика ствар за град, тада све добија смисао. Захвалио бих министру финансија Синиши Малом који је брзо реаговао и ослободио средства која су припадала нашем граду за пројекте од којих се у међувремено одустало. На тај начин решен је велики проблем и надам се да ће суграђанке чешће долазити на прегледе, пре свега да би сачувале своје здравље. На нама је да наставимо даље када је реч о здравству. Ту не мислим само на реконструкције и куповину опреме, чиме се локална самоуправа интензивно бави у претходним годинама – навео је Јованов.

Диспанзер за жене има две амбуланте за прегледе које раде у исто време, и по једну за ултразвучни преглед и цитологију, као и посебну просторију за преглед трудница. Места има и за простор за интервенције, чекаоницу, картотеку и све остало што је неопходно.

А.Ђ.

СА МИНИСТРОМ О МОГУЋНОСТИМА ДОВОЂЕЊА ЛЕКАРА

Лекара недостаје, не само у нашој средини, а Миленко Јованов сматра да наш град заслужује другачији третман када су они у питању.

-Морамо да се позабавимо питањем лекара и морамо да тражимо адекватна решења у разговору са министром. Важан је однос према пацијентима, а да би он био адекватан мора да постоји конкуренција. Када неко сам ради одређени посао, онда га баш брига да ли ће пацијенти да га чекају читав дан, он оде на пецање и искључи телефон. Сви знамо да се то дешава и да до тога не би долазило мораћемо да нађемо решења ван оквира уобичајеног. Морамо видети са министром шта је оно што морамо да урадимо да млађи лекари дођу у Кикинду, чиме можемо да их привучемо и шта је оно што град може да уради. Болница се реконструише и прва фаза приводи се крају, након чега ће започети и друга. Озбиљно се бавимо омогућавањем пристојне здравствене заштите за све суграђане. За разлику од неких других ми не констатујемо проблеме, него их решавамо и то показујемо свакодневно. За то смо тражили подршку на претходним изборима, да наставимо конкретно да радимо – закључио је Јованов.

vukobrat-podkast

ОФК Кикинда- од пољуљаног имиџа до стабилног српсколигаша. Осврт на протеклу сезону. Како је дошло до сарадње са новим тренером Здравком Тривковићем? Шта су планови? Због чега без подршке нема ни резултата? Зaшто не би требало да пропустите Летњи турнир у малом фудбалу у дворишту Гимназије и Економске школе.

Гост подкаста Кикиндског портала био је спортски директор ОФК Кикинде Марко Вукобрат.

 

slavko-bovan-(2)

Врсном и вишеструко награђиваном енигмати, нашем суграђанину и сталном сараднику Комуне Славку Бовану ни један дан не прође без састављања скандинавки, ребуса, анаграма и других популарних главоломки. Ратни вихор довео га је у наш град из родне Херцеговине где је још као дечак заволео енигматику, а захваљујући таленту, посвећености и раду, доспео у сам врх ове својеврсне гимнастике ума којом се бави пуне 43 године.

– Моја жена воли у шали да каже, енигматика је теби прва и једина љубав. Није баш тако, али ми је много важна у животу. То сам знао чим сам почео. Потребно је много труда, али то треба волети. И прво брачно путовања био нам је одлазак на сусрет енигмата у Пули – испричао је Славко, иначе по струци дипломирани правник, гостујући у подкасту Кикиндског портала.

Одлично памти и први објављени ребус.

– Био је врео дан, Вјесников квиз листам и видим ребус који је потписан мојим именом. Имао сам тада 18 година и од првог хонорара купио сам књигу Албер Ками „Странац”- каже овај рођени Мостарац, који је након завршеног Правног факултета радио у суду, потом у Соколу, а онда, све до избијања рата, у енигматском листу у Сарајеву.

Од 1984. учесник је свих сусрета енигмата Југославије односно Србије. Већ 1985. је победио на престижном Чворовом првенству.

– Огромна мотивација за мене био је један сусрет када сам добио неку трећу награду за енигматику. Пришао ми је Станислав Железник, а то је било као да је неком тенисеру почетнику пришао Новак Ђоковић. Он је био бог енигматике. Нико ми није могао дати већу награду од тога- присећа се Славко.

О надметањима у популарној Слагалици, открива шта се дешавало иза камере.

-Било је то 1992, 1993 године, други циклус квиза. Зову да дођем ујутру, а како су биле слабе саобраћајне везе, кренем у пет, чекам до увече јер се снима по шест емисија и не стигнем на ред. Вратим се за Кикинду, стигнем у 23 сата, малтене не спавам, и опет ујутру на снимање. Тек трећег пута сам стигао на ред за снимање. Две емисије сам победио и једну изгубио. После сам учествовао у 40 и неком циклусу Слагалице. Сви се сећају Милке Цанић. Снимање сам прекидао седам пута јер су поставили погрешна, непрецизна питања. И седам пута сам био у праву. Милка Цанић се извињавала, али није то био проблем, већ да такмичар зна боље од оних који састављају питања. Нисам ја најпаметнији, али неке ситнице знам. Такмичари су фер. По мени, сада у рубрици Ко зна зна, претерују јер су питања или јако једноставна или превише специфична, нешто што нико нормалан не може знати. Није питање ко је првак Јужне Кореје у стреличарству, то не би знао ни гледалац из Јужне Кореје- искрен је Славко оцењујући да је, упркос изнетим критикама, Слагалица најбољи квиз на нашим просторима.

Присетио се и великих Енигматских сусрета које је ЕК Кикинда организовао 2012. године окупивши тада 160 учесника из осам земаља. Међу гостима су били и Боривој Довниковић из Загреба, аутор цртаних филмова и у том моменту најстарији стрип цртач на свету, који се управо био вратио из Кине, и познати театролог, рођени Кикинђанин, Јован Ћирилов.

-Ћирилов се у младости бавио енигматиком. Размишљао сам шта да му кажем када га будем позвао. Међутим, чим сам се представио, Ћирилов је рекао: Ааа, Славко, ви сте. Изненадио сам се да зна за мене. Одмах је пристао да дође. Након завршених сусрета енигмата, сутрадан, Ћирилов је гостовао на ТВ Пинк, поводом неке представе. Међутим, од пола сата, већину времена је говорио о сусрету енигмата у Кикинди. Где ћете бољу рекламу Кикинде од тога?

ЗАМАЛО У КВИСКОТЕЦИ

Бовану је мало недостајало и да се окуша и у чувеној Квискотеци, где се пролазило више кругова селекције.

– Испитивала нас је и комисија, њих 7, професори. Међутим, десио се рат и написали су ми да ћемо наставити снимање кад се смири ситуација. Нажалост, није се смирила.

Занимљиво је и то да се и Славкова супруга из хобија помало бави енигматиком, а интересовање за разне мозгалице показује и четворогодишњи унук.

– Већ се користе компјутерски програми који састављају енигматику, али решавачи ће то приметити. Нажалост, мало је нових, младих енигмата- каже Бован који за свој успешан енигматски рад добио низ признања, међу којима је и награда за животно дело Енигматског савеза Србије.

КИКИНЂАНИ ИЗВРСНИ У ЕНИГМАТИЦИ

У бившој Југославији, само један град је „енигматскији” од Кикинде, а то је Широки Бријег у Херцеговини. Они имају четири или пет значајних енигмата.

– Кикинда има нас тројицу. Илија Станчул је добио награду за животно дело 2012. године, а Златан Пупезин 2017. године. Али ми у Кикинди имамо и изванредне квизаше, Вања Томашев је један од најбољих у Србији, он је сад председник нашег клуба- указује Бован.

Ј. Ц.

 

Don`t copy text!