Guske su spasile Rim, a Mokrin proslavile. Guščiji svet nigde nema tretman kao kod Mokrinčana koji su, ove zime, 37. put domaćini Svetskog prvenstva u nadmetanju gusana.
I Nikola Nikić i Miroslav Čeleketić uvereni su da će baš njihov mezimac stati na tron i ponosno poneti slavu pobednika. Oba gusana poseduju pobedničke gene i kod svojih vlasnika uživaju, kako smo se i uverili na licu mesta, deluks tretman. Batak ima poseban režim ishrane i herkulovski zamah krila. Da u njegovim pernatim grudima kuca hrabro srce pokazao je još kao jednogodišnjak osvojivši titulu prvaka u kategoriji mladih.
Izazivač je borbeni Fedor. U potpunosti opravdava ime dobijemo po MMA borcu. Okuražen bodrenjem svojih miljenica, od kojih je, ipak, jedna posebno srcu draga, samouvereno je nizao pobede stigavši do finala.
Trijumf će, saznajemo, i jednom i drugom, promeniti život. Jednom sledi opraštanje od „ringa“ i mirni penzionerski dani u prostranom seoskom dvorištu, a drugom- selidba. Kako će to uticati na ishod finala u nedelju? Na tronu može biti samo jedan.
Posle Sretenjskog koncerta, u prostorijama Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ obeležena je krsna slava društva. U prisustvu brojnih zvanica, gostiju i članova, bogoslužio je protonamesnik Boban Petrović.
Kumstvo je preuzela Eva Francuski Aranjoš, dirigentkinja Hora „Kornelije Stanković“ koji je deo Društva.
– Pre svega velika mi je čast što sam član „Gusala“. Veoma sam počastvovana kumstvom ovako uspešnoj instituciji i srećna sam zbog te svoje uloge – rekla je.
Krsnu slavu Sretenje Gospodnje članovima „Gusala“ čestitala je Valentina Mickovski, u Gradskom veću zadužena za kulturu i obrazovanje.
– Svima u Društvu želim da budu vođeni ljubavlju prema muzici i očuvanju kulture i tradicije našeg naroda. Ponosimo se „Guslama“ koje su veoma važna institucija za naš grad i nastavićemo da ih podržavamo.
Večerašnjim koncertom sa stotinu učesnika, „Gusle“ su započele 148. koncertnu sezonu, rekao je direktor, Zoran Petrović
– „Gusle“ rastu iako se gradska populacija smanjuje, i stalno nam se poboljšava i kvalitet programa – rekao je Petrović – Veoma sam ponosan na svu decu, oni su glavni motiv za sve nas koji ovde radimo. Ova deca zaslužuju sve najbolje i mi se trudimo da im to i pružimo.
Osnovano kao Pevačko društvo, „Gusle“ neprekidno rade od 1876. godine. Svoj prvi javni nastup imali su 14. februara, dan uoči Sretenja.
Na Sretenje – Dan državnosti, članovi ADZNM „Gusle“ sugrađanima su poklonili tradicionalni koncert u Narodnom pozorištu. U ime lokalne samouprave prisustvovale su mu zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić-Kiurski, i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.
– Svim sugrađanima čestitam Dan državnosti koji odražava jedinstvo naroda u dvema bitnim stvarima – u težnji za negovanjem najsvetlije tradicije, borbe za oslobođenje i stvaranje nezavisne otadžbine, i u negovanju demokratskog duha. Čestitam krsnu slavu „Guslama“ koje su, za 147 godina, koliko traju, pokazale da, s puno ljubavi i predanosti, čuvaju tradiciju, to važno nematerijalno kulturno nasleđe sa ovih prostora. Takođe pokazuju koliko vole svoj grad i svoju državu i u čast ovog praznika, da bi ukazali na njegov značaj, publici poklanjaju koncert. Ovo je i poruka mladim naraštajima da treba da poznaju svoju istoriju i da znaju šta su naše tekovine – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.
Na koncertu su nastupile sve sekcije Društva: izvođački ansambl, orkestar, Hor „Kornelije Stanković“ i rok-bend „Gusala“. Poseban nastup imao je gost sa Zapadnog univerziteta iz Temišvara, Lavinius Nikolajevič.
Izuzetan, umetnički otklon od briga i realnosti ponuđen je večeras Kikinđanima na koncertu orkestra Aleksandra Dujina u Narodnom pozorištu. Povodom Svetog Trifuna i Svetog Valentina, koncert pod nazivom „Čarolija“ organizovala je Turistička organizacija Grada.
Aleksandar Dujin, džez pijanista i kompozitor, poznat i kao dugogodišnji saradnik Đorđa Balaševića, poznat je kikindskoj publici sa mnogobrojnih gostovanja u našem gradu. Ovoga puta je, kaže, za Kikinđane pripremio najbolje od onoga što je prethodnih godina stvarao sa vokalnim solistkinjama, Nevenom Reljin i Vanjom Manić Matić.
– Imam dovoljno godina da znam šta znači biti stvarno zaljubljen i pokušaću da prenesem publici energiju lepog i vanvremenskog. Nadam se da ćemo i večeras uživati – rekao je Dujin.
Na repertoaru su, pored Dujinovih autorskih kompozicija, bile i odabrana filmska, španska i francuska muzika, različitih pravaca i žanrova. Uz izuzetne umetnike i profesionalce, pod svetlošću plavih zvezda sa scene, večeras je u Pozorištu bilo mesta samo za dobre emocije.
Donaciju Fondacije „Humana srca” iz Beograda danas je dobila šestočlana porodica Đošanović iz Kikinde. U njihovu kuću poklone su doneli Nikoleta Đujić iz Fondacije, gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan.
– Deca su poželela da dobiju jaknice, računar i školski pribor, koji nam je i najveći problem. Ni supruga ni ja nismo zaposleni, ali se trudimo da naše četvoro dece ima sve što im treba, sve što ja nisam imao – kaže otac porodice, pedesetogodišnji Saša Đošanović.
Saša kaže da prihvata sve poslove kako bi obezbedio porodicu. Najčešće radi kao moler, ali se ne libi ni najtežih fizičkih poslova.
– Kada kasno uveče dođem s posla i vidim decu, sav umor prođe – priznaje Saša. – Devet godina supruga Helena i ja nismo mogli da imamo decu, bili smo i podstanari. Sada smo uspeli da steknemo i kuću, koja još uvek nije završena, ali preuređujemo je svi zajedno.
Fondacija „Humana srca“ reagovala je na Sašin apel za pomoć deci. Kontaktirali su lokalnu samoupravu, uz čiju podršku je i ostvarena ova humanitarna akcija.
– Drago mi je što smo decu obradovali poklonima uz veliku pomoć Fondacije „Humana srca“ u kojoj prepoznaju zahteve građana i nas iz lokalne samouprave. Deca su budućnost i našeg grada i države Srbije. Ova porodica je primer kako se treba boriti. Uvek ćemo biti tu da im pomognemo – rekao je Lukač.
Četrnaestogodišnji Miloš, jedanaestogodišnji Momčilo, đak prvak Mihajlo i Milica, koja ima samo pet godina, najviše su se obradovali novim patikama, jaknama, rančevima i lap-topu.
– Drago nam je što građani Kikinde prepoznaju našu Fondaciju kao nekoga kome se mogu obratiti za pomoć. Obezbedili smo Đošanovićima i novčanu pomoć, kako bi prebrodili ovaj, za njih težak period. Nadam se da će se u Kikindi naći neko ko bi želeo da zaposli Sašu i tako im pomogne. Zahvaljujem se lokalnoj samopupravi za podršku u našim akcijama – rekla je Nikolina Đujić, predsednica Upravnog odbora Fondacije „Humana srca“.
Đošanovići su treća porodica u Kikindi kojoj su pomogli u proteklih nekoliko meseci. Porodici Malešević obnovili su krov, a Zarićima kompletno renovirali i opremili kuću.
Sunčani zimski dan pogodovao je ljubiteljima vina, vinogradarima i vinarima u Iđošu da se, i ove godine, uoči Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, okupe na degustaciji i dodeli priznanja najuspešnijima na 23. „Danima vina“.
Apsolutni pobednik na pokrajinskom nivou je Udruženje vinogradara i ljubitelja vina „Taraški vinogradi“ iz Taraša, čije je crveno vino „merlo“ dobilo najbolje ocene žirija.
– Ovo vino smo zajedno proizveli u Udruženju. Pri kraju berbe bilo je malo kiše, ali ko je sa ljubavlju radio, uspeo je da proizvede dobro vino. Imamo 35 članova i oko 15 hektara pod vinogradima. I prošle godine smo u Iđošu osvojili prvo mesto na nivou Pokrajine, sa istom sortom vina, ali mislim da nam je ovogodišnje vino još bolje – rekao je Miloš Marovac iz „Taraških vinograda“.
„Beli burgundac“, „rajnski rizling“ i „Morava“ nazivi su vina Jelene Stepanov iz Porodičnog podruma vina „Kepul“ iz Iđoša. Ova vina nagrađena su zlatnim medaljama, što je porodici Stepanov donelo i titule mesnog i gradskog pobednika.
– Čast nam je i ponosni smo što smo ove godine dvostruki pobednici sa našim „belim burgundcem“. Sa ovim vinom pobeđivali smo i u Vršcu i u Inđiji. Vino je prepoznato i kod sudija i tržišno – kaže Jelena Stepanov. – Prošla berba bila je kvalitetna jer smo sačuvali plod u teškoj godini za vinogradare. Radimo uglavnom bele sorte i ovo nam je prva nagrada u 2023. godini.
Grad podržava „Šaslu“ i trud vinogradara
Pobedničke pehare uručio je gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, koji je, sa predsednikom Gradskog parlamenta, Mladenom Bogdanom, prisustvovao manifestaciji.
– Ovde su vredni ljudi i dobri vinogradari i vinari, i svake godine je kvalitet vina na sve višem nivou, što pokazuje da trud i rad daju rezultate. Čestitam svim pobednicima i želim im još bolje godine. Udruženje „Šasla“, koje na izuzetan način predstavlja svoje mesto i grad Kikindu, i mi u lokalnoj samoupravi, potrudićemo se da se za ovu manifestaciju i iđoška vina nadaleko čuje – rekao je Lukač.
Vinogradari „doskočili“ lošem vremenu
Organizatoru, Udruženju vinogradara i vinara „Šasla“, stiglo je 214 uzoraka. Ocena je da su se vinogradari, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, potrudili da održe kvalitet vina.
– Bele sorte su pretrpele šok, prvo od vrućine, zatim zbog obilne kiše, dok su crna vina zadržala kvalitet. Radilo je pet komisija, sa 22 eminentna ocenjivača, koji su za medalje odabrali 179 vina, što pokazuje kakav je kvalitet. Vina nisu vrhunska, ali su najbolja moguća sa postojećim kvalitetom grožđa. Na „Danima vina“ takmičenje je u kategorijama: bela vina, roze, crvena, desertna vina i „šiler“. „Šiler“ je vino između rozea i crvenog vina i najčešće se pravi tako što se kupažira– rekao je Branislav Brojčin, predsednik Upravnog odbora Udruženja vinogradara i vinara „Šasla“ i dodao da ovo Udruženje nikada nema manje od 60 aktivnih članova.
„Šiler“ je vino koje proizvodi i Đura Martinov iz Iđoša, član Upravnog odbora „Šasle“. Ovo i vino „merlo-kaberne“ iz njegovog podruma, nagrađeni su srebrnim medaljama.
– Pravim oko 1.500 litara vina iz svog vinograda. Imali smo sušu, ali smo zalivali, inače ne bismo dobili ni dovoljnu količinu, ni kvalitet. Grožđe nije bilo naročito slasno prošle godine, ali je vino zadovoljavajuće i veoma sam zadovoljan plasmanom. Uskoro nam počinju radovi u vinogradima – zimi pijemo vino, ostali deo godine radimo – kaže Martinov.
Za dobar rod – i osveštanje vinograda
Stotinak gostiju i meštana prisustvovalo je osveštavanju vina, a sveštenici Kikindskog namesništva osveštali su i vinograd Vase Dudaja, člana Udruženja, na kojem je obavljeno i simbolično orezivanje.
– Vinograd je zasađen 2017. godine. Na površini od oko 15 ari zastupljene su sorte „italijanski rizling“ i „frankovka“. Proizvodimo, godišnje, oko 600 litara vina. Nadamo se da će ova godina biti bolja od prethodne. Mi radimo iz hobija, ali se trudimo da postignemo što bolji kvalitet.
Posle odluke žirija, na degustaciji – ocena gostiju
Finale „Dana vina“ započelo je i završeno degustiranjem pristiglih uzoraka. Pored pobednika, zadovoljni su i domaćini i gosti jer su vina u Iđošu opravdala očekivanja.
Uprkos uslovima koje ne mogu da kontrolišu, proizvođačima su se isplatili napori da održe kvalitet, u nekim vrstama čak i da ga poboljšaju. Na iđoškom zubatom suncu danas su svi uzorci sijali i nije bilo nezadovoljnih na 23. „Danima vina“.
Na današnji dan pre jednog veka, Sporazumom o razmeni između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije, uspostavljena je granica između dve države na mestu na kojem postoji i danas. Istovremeno je postavljen Međunarodni železnički granični prelaz Kikinda – Žombolj, čiji jubilej je danas obeležen prijemom i organizovanjem okruglog stola u Gradskoj kući u Kikindi.
Skupu su prisustvovali predstavnici Ambasade Rumunije, Grada Žombolja, Društva prijatelja železnice iz Žombolja i Kikinde, nekoliko železničkih preduzeća i Granične policije naše zemlje.
Predstavnici Grada goste su dočekali na kikindskoj Železničkoj stanici, gde je postavljena izložba fotografija, maketa i železničke opreme. U Gradskoj kući, na okruglom stolu, razgovaralo se o mogućnostima ponovnog uspostavljanja železničkog saobraćaja između ovog dela Banata i susedne države, koji je bio u funkciji do 2015. godine.
– Ovaj jubilej nas obavezuje da se maksimalno potrudimo da, zajedno sa Vladom, Železnicom i Graničnom policijom, ponovo uspostavimo ovu putničku železničku vezu sa Rumunijom jer građani imaju potrebu za ovom linijom. Najavljena kompletna rekonstrukcija pruge do Pančevo-Zrenjanin- Kikinda do granice sa Rumunijom sigurno će mnogo značiti za podizanje investicionog potencijala ovog regiona i grada Kikinde, ali i u prometu putnika i robe. Siguran sam da ćemo zajednički istrajati u tome i da ćemo godišnjice i velike jubileje dočekivati sa novijom železničkom infrastrukturom i novim vozovima, što će dodatno doprineti zbližavanju i jačanju bratskih veza Žombolja i Kikinde i dve države – rekao je gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač.
Šefica Misije Ambasade Rumunije u Beogradu, Anka Popa je, čestitajući jubilej, izrazila nadu da ćemo, u budućnosti, imati više prilike da putujemo železnicom.
– Nadam se da ćemo i mi, sa rumunske strane, i vi ovde, sa srpske strane, moći da pomognemo kako bi se ponovo uspostavio železnički saobraćaj u ovom delu Banata – rekla je Popa. – To će, svakako, imati veliki značaj za međunarodne odnose, za kulturnu razmenu i za turizam. Naša ambasada će biti otvorena za svaku pomoć u razvoju železničkog putničkog i teretnog saobraćaja.
Projektom modernizacije železnice za čije finansiranje su počeli pregovori sa Evropskom unijom, predviđena je i rekonstrukcija dva kraka pruge prema susednoj državi, od kojih je jedan deonica Pančevo-Zrenjanin-Kikinda-granica sa Rumunijom.
– Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić, izložio je predstavnicima EU projekat modernizacije 588 kilometara regionalnih pruga, kako bi postigao saradnju za finansiranje ovog posla, i mi već pripremamo projektni zadatak – izjavio je menadžer za odnose sa javnošću „Infrastruktura Železnica Srbije“, Nenad Stanisavljević.
Gabor Tot, član Gradskog veća Grada Žombolja, podsetio je da železničari Rumunije, Srbije i Mađarske neguju višedecenijsko prijateljstvo i dobre odnose, nastale u vreme postojanja pruge Segedin-Kikinda-Temišvar.
U okruženju dostupnog, lakog i prijemčivog u muzici, pa i umetnosti, pravo je osveženje i velika vrednost kada neko potraži dublje značenje, a uz to ima i volju i energiju da nasleđe predstavi, unapredi i preda novim generacijama. Upravo to je misija članica Ženske pevačke grupe „Melizmi“.
– Od zaborava čuvamo banatske i pesme svih naroda, koliko god ih ima u našoj Kikindi i okolini. Trudimo se da pevamo na što više jezika, da se, na taj način, približimo drugim kulturama. To nam je veoma važno jer naša deca rastu zajedno. Pevamo na 11 jezika i ponosni smo na to. Ovo je naš hobi, mi predstavljamo publici ono što je nama dato, a to je da sačuvamo običaje – kaže Biljana Mandić, osnivačica „Melizmi“ i mentorka mlađoj pevačkoh grupi.
Ova amaterska pevačka grupa već 17 godina opstaje zahvaljujući čistom entuzijazmu. Okupljaju se u prostorijama Kulturnog centra Kikinda, a od pre tri godine imaju i podmladak.
– Svoju decu smo uspavljivale starim pesmama, dovodile smo ih na probe, pevala su uz nas i tako je, postepeno, nastala mlađa grupa, „Melizmići“ – kaže Biljana. – Devojčice i dečaci su uzrasta od osam do 13 godina. Već su imali solistički nastup na Kikindskom letu i snimili dva video-spota – „Ivandan“ i „Oče naš“.
Članice pevačke grupe trude se da, na svojim nastupima, predstave i običaje iz svog kraja. Tako je nastalo muzičko-scensko delo „Majka kao bajka“ autorke etnomuzikologa, Gordane Roganović, koje predstavlja život žene i njenu tradicionalnu ulogu u društvu, sve zasnovano na starim običajima iz Banata i drugih delova Srbije.
„Melizmi“ imaju i Sekciju za očuvanje banatskih nošnji, recepata i običaja. Mnogo nastupaju i raduju se svakom susretu sa publikom, a trud je često i nagrađen.
Najnovija priznanja dobile su na Susretu KUD-ova u Vrnjačkoj Banji i na Saboru izvornog narodnog stvaralaštva na Oplencu. Sada se spremaju za nastupe u Beogradu i u novosadskoj Sinagogi.
U traganju za izvornim, za suštinom tradicije i njenim opstankom, ove predane žene neće posustati jer je njihova potreba za smislom veća od svega novokomponovanog. Dok se materijalno umnožava, ali i obezvređuje, „Melizmice“ i „Melizmići“ čuvaju duh i zajedništvo. Zahvalni smo im na tome.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić poručio je u Novom Sadu da bi izgradnja brze saobraćajnice koja će spojiti Bački Breg, na granici sa Mađarskom, i Nakovo, na granici sa Rumunijom, trebalo da ubrzo počne, a taj put pokrenuće razvoj severa Vojvodine.
Vesić je, nakon sastanka radne grupe koja će pratiti realizaciju tog projekta, a koju, pored njega, čine i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, predstavnici pokrajinskih institucija, lokalnih samouprava, republičkih preduzeća i arheolozi, rekao da će saobraćajnica dužine 175 kilometara spojiti dva granična prelaza i između njih – Sombor, Kulu, Vrbas, Bečej, Novi Bečej i Kikindu.
Ministar Vesić je izrazio zahvalnost Pokrajinskoj vladi i lokalnim samoupravama na naporu koji su uložili kako bi radovi na izgradnji brze saobraćajnice, koja će povezati šest vojvođanskih gradova i opština, ali i Srbiju, Mađarsku i Rumuniju, brzo otpočeli.
Ministar je istakao da će pomenuta radna grupa probleme rešavati u hodu, što garantuje da će brza saobraćajnica, najduža u Srbiji koja će se graditi kao jedan projekat, biti brzo završena.
-Svaki auto-put ili brza saobraćajnica nisu samo saobraćajno povezivanje, već znače nove investicije, radna mesta, bolji standard građana i mogućnost za razvoj turizma, ukazao je ministar i istakao da izgradnja ovog puta nije važna samo za Srbiju, već i za Evropsku uniju, jer predstavlja najbržu vezu Rumunije prema Mađarskoj, što znači da će taj put biti veoma frekventan.
-Ova brza saobraćajnica biće pokretač razvoja ovog dela Vojvodine. Građani to zaslužuju jer su među opštinama koje će put povezati neke koje su zaista bile zapostavljene i bez većih ulaganja- objasnio je.
Prema rečima predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, radovi na ovoj saobraćajnici počeće na deonici od Bačkog Brega prema Somboru i trajaće naredne dve do tri godine.
-Na inicijativu predsednika Republike Aleksandra Vučića, Vlada Srbije pripremila je neophodne procedure da tokom prve polovine godine počnu radovi na izgradnji ove saobraćajnice. Nastavljamo sa obnovom Srbije, sa izgradnjom puteva, i to je ono čime ćemo moći da se ponosimo- istakao je Mirović.
Pokretač razvoja Vojvodine
-Napravili smo zajedničku radnu grupu i ovo je primer kako treba da radimo. Ovaj put promeniće život ljudi na severu Vojvodine, obezbediće i nove investicije, nova radna mesta, razvoj turizma i svih drugih delatnosti, a predstavljaće i najbržu vezu između jednog dela Rumunije i Mađarske- rekao je Vesić i dodao da će brzu saobraćajnicu Bački breg–Nakovo graditi azerbejdžanski „Azvirt”.
Ministar je izrazio očekivanje da će tokom ove godine biti potpisan i ugovor za izgradnju brze saobraćajnice Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. On je najavio i da će u narednim godinama, kada je reč o infrastrukturi, najviše ulaganja biti upravo u Vojvodini, te podsetio na projekte izgradnje Fruškogorskog koridora i tri mosta u Novom Sadu.
Ministar Vesić je podsetio na to da se uveliko gradi brza pruga Novi Sad–Subotica, dok se na teritoriji pokrajine nalaze i dve regionalne pruge, o čijoj je obnovi razgovarao sa predstavnicima EU, a to su pruge Sombor–Vrbas i Pančevo–Zrenjanin–Kikinda–Kanjiža–Subotica.
Plesni studio „Jessy“ od prošle jeseni upisuje polaznike starije od 16 godina, spremne da zaplešu, razgibaju se, oslobode i steknu samopouzdanje, kaže Sanja Rešćanski, vlasnica Studija i operativni trener sportskog plesa.
– Mislim da je ovo prvo put da radimo na sportski i takmičarski način. Ne vežbamo samo figure, već radimo i na brzini i okretnosti. Dakle, sportske veštine i umetnički deo kroz koreografije, sve to obuhvatamo – objašnjava Sanja. – Sve nas ovde spaja ljubav prema plesu, ovo je naše mesto za radost i sreću. Cilj je da poboljšamo kvalitet života, da osetimo radost i da uživamo.
Za sada ima više plesačica, pa malo nedostaju partneri, kojima je upućen poseban poziv da se upišu, zaplešu i briljiraju na svakom mestu i uz svaku muziku.
– Pozivam muškarce da nam se pridruže jer u plesu u paru učimo jedni od drugih. Muškarci uče kako da se ophode prema damama, a dame kako da daju svoj maksimum. Učimo latino i standardne plesove. Od latino plesova: rumbu – ples ljubavi, sambu – vatreni ples, vrcavi ča-ča, džajv i paso doble, a od standardnih bih izdvojila engleski i bečki valcer – kaže Sanja.
Plesne probe održavaju se u Kulturnom centru, utorkom i petkom od 20 i subotom od 15 sati. Potražite ih na plesu ili na Fejsbuk stranici „Plesni studio Jessy“.
Najnovija priznanja dobile su na Susretu KUD-ova u Vrnjačkoj Banji i na Saboru izvornog narodnog stvaralaštva na Oplencu. Sada se spremaju za nastupe u Beogradu i u novosadskoj Sinagogi.
Plesne probe održavaju se u Kulturnom centru, utorkom i petkom od 20 i subotom od 15 sati. Potražite ih na plesu ili na Fejsbuk stranici „Plesni studio Jessy“.