U poseti Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ danas su bili direktor Arhiva Vojvodine, Nebojša Kuzmanović, i narodni poslanik Milenko Jovanov, koji je i posredovao susretu prilikom kojeg je kikindskoj biblioteci poklonjeno 300 knjiga – izdanja Arhiva i iz lične biblioteke direktora Kuzmanovića. Poklon je uručen direktoru Biblioteke, Branetu Marjanoviću. Susretu je prisustvovala i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.
U Arhivu Vojvodine se, već nekoliko godina, sprovodi ideja darivanja knjiga pojednicima i ustanovama u zemlji i u inostranstvu gde žive Srbi.
– Ovo je paradigma kako državne ustanove treba da deluju. Arhiv Vojvodine, drugi državni arhiv u Srbiji, postoji sto godina, čuva arhivsku građu sa ovih prostora, i godišnje objavi oko trideset naslova iz arhivistike i drugih oblasti – književnosti, istorije, istoriografije, geopolitike. Pošto država ulaže novac u delatnost, smatramo da te knjige ne treba da se prodaju, nego da besplatno dođu do građana. Ove godine to činimo i lično, bili smo u Zmajevu, u manastiru Bođani, u sremskim mestima. Zahvaljujući Milenku Jovanovu, koji je bio da nas poseti u Arhivu, dogovorili smo se da knjige poklonimo i kikindskoj biblioteci. Doneli smo stotinak naslova. Najznačajnija su sabrana dela istoričara akademika Milorada Ekmečića, u 15 knjiga, zatim izabrana dela istoriografa Vasilija Krstića, takođe u 15 knjiga, i 10 naslova izabranih dela našeg najznačajnijeg istoričara umetnosti, Dejana Medakovića. Pored toga, poklanjamo i dve važne knjige, u nekoliko tomova. Prva je „Popis žrtava u Sremu u Drugom svetskom ratu“. Na zahtev Vlade Vojvodine, pronašli smo pet hiljada novih imena. Sada dogovaramo da se ista istraživanja rade i za Bačku i za Banat. Druga knjiga, u dva toma, je „Pokatoličavanje Srba (prekrštavanja na području Zagrebačke nadbiskupije između 1941. i 1945.). U njoj je 70 hiljada imena pokrštenih ljudi, uglavnom Srba i Jevreja. Ovo delo donelo nam je i autentične dokaze o duhovnom genocidu koji je sprovodila NDH uz pomoć Katoličke crkve. Prema pisanoj izjavi, koju je nadbiskup Alojzije Stepinac dao Papi, pokršteno je 240 hiljada ljudi i sada je tome dodato još 70 hiljada. Autor ovog dela je doktor nauka Filip Škiljan, Hrvat iz Zagreba koji je, tri godine, istraživao arhive Hrvatske i arhiv Zagrebačke nadbiskupije. On nije imao nacionalni, već naučni motiv i to je za svaku pohvalu – rekao je Kuzmanović.
On je dodao da ovom poklonu prilaže i 200 naslova iz svoje lične biblioteke, među kojima izdvaja kapitalno delo profesora Gideona Grajfa, „Jasenovac – Aušvic Balkana“, knjigu o stradanju Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu. Deo poklona su i dela iz beletristike, geopolitike i društvenih nauka.
Zahvaljujući darodavcu, Milenko Jovanov istakao je značaj ostvarene saradnje, kao i namere Arhiva Vojvodine da se dodatno pozabavi dešavanjima u Banatu, ne samo u periodu Drugog svetskog rata.
– Prvo stradanje i prva odmazda nad Srbima na teritoriji Srbije dogodila se u Pančevu, u Banatu; prvi ustanak Srba, Vršački ustanak, takođe je bio u Banatu. Istorija naroda koji živi na ovom prostoru obeležila je istoriju čitavog kraja i zaista bi imalo šta da se istraži i pronađe u ovom delu zemlje, čime bi Arhiv Vojvodine dopunio svoja izdanja i dokumentima o kraju u kojem živimo – rekao je Jovanov.
Za biblioteku svaka knjiga je dragocena, rekao je direktor Biblioteke „Jovan Popović“, zahvaljujući gostima.
– Izdanja Arhiva Vojvodine naročito će doprineti boljem razumevanju lokalne istoriografije – izjavio je Marjanović. – Saradnja nije jednostrana, iako se ne možemo uporediti u izdavaštvu. Mi godišnje objavimo dva do tri naslova iz lokalne istoriografije i šaljemo ih Arhivu, što je naš skromni doprinos dokumentovanju istorijskih tokova i trendova u poslednjih stotinak godina.
On je direktoru Arhiva Vojvodine poklonio svoju knjigu, „Sto godina fudbala u Kikindi“, i najavio da će dobijene knjige vrlo brzo biti ponuđene čitaocima na stručnom, Zavičajnom i pozajmnom odeljenju Biblioteke.
Zajedničkoj proslavi prisustovali su gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima, sveštenstvo Kikindskog namesništva, direktori škola i mnogobrojni gosti.
Svoj doprinos proslavi dale su institucije i ustanove kulture kako bi, još jednom, u svečanom činu, podsetili na delo i nasleđe najvećeg srpskog svetitelja, kao i na značaj stvaranja veza i podrške, u duhu svetosavlja.
Svečanoj akademiji prehodio je likovni i literarni konkurs o Svetom Savi. U programu proslave nastupili su Hor „Atendite“, Hor „Sveti Josif Temišvarski“, Ženska pevačka grupa „Gusala“, glumac Mihailo Laptošević i đaci osnovnih škola „Žarko Zrenjanin“, „Sveti Sava“, „Jovan Popović“ i „Đura Jakšić“.
– Uvek mi je zadovoljstvo i čast da mogu da posetim Udruženje penzionera. Veza između Gradske uprave i Udruženja je na izuzetno visokom niou. Nama, koji vodimo grad, iskustvo i mudrost starijih sugrađana veoma mnogo znači i ovu dobru saradnju ćemo nastaviti. Želim svima mnogo zdravlja i porodične sreće, i da nam pomognu da savladamo sve izazove koji su pred nama, da zajednički gradimo još bolju Kikindu – rekao je Lukač.
Predsedniku Udruženja penzionera, Milanu Perizu, gradonačelnik je uručio poklon, ikonu Svetog Save.
U programu proslave nastupili su đaci Osnovne škole „Vuk Karadžić“ i hor Udruženja, „Sunčana jesen“. Obred rezanja slavskog kolača bogoslužio je protojerej-stavrofor Jovan Silaški, koji je održao i prigodnu prazničnu besedu.
Mentori u dramskoj i likovnoj radionici su Stefan Ostojić, akademski glumac, Sonja Beloš, akademski vajar i Nikola Gajić, akademski slikar.
– To je priznanje koje, svake godine, dodeljujemo najboljim učenicima osmog razreda, onima koji će, na kraju školske godine, poneti i titulu vukovca i koji, svojim predanim radom i zalaganjem zaista to i zaslužuju. Ova svečanost je naš način da im se odužimo i da se zahvalimo njima, njihovim roditeljima i nastavnicima – rekla je direktorica Škole, Gordana Rackov.
Plakete su dobili: Helena Grujić, Tamara Đorđević, Rastko Popović, Matija Gligorin, Aleksandar Kuga, Lena Mitrović, Milana Stijelja, Tisa Felbab, Stefan Varga i Jovan Markuš.
Matija Gligorin kaže da je trud doneo rezultate, a zatim i nagrade.
– Đacima želim da prihvate znanje svojih učitelja i da budu dobri ljudi, da budu ponos svojih roditelja, da vole svoj grad i da na dostojan način predstavljaju svoju Školu i svoj grad. Neka uvek bude zdravlja i osmeha dečijih i lepih sećanja na najlepše, đačkog doba – rekao je Lukač.
Sveti Sava je školska slava i sutra će biti proslavljena u svim obrazovnim ustanovama. U školi koja nosi njegovo ime, međutim, proslava traje nekoliko dana – organizovani su sajam nauke, sportske aktivnosti i, prvi put, radionica ikonopisanja. Na priredbi koja će se sutra održati u Školi, najboljima u ovim aktivnostima biće dodeljene diplome.
– U prethodnom mandatu Pokrajinske vlade mi smo kroz različite vrste finansiranja pre svega putem javnih konkursa, pomogli ne samo institucije kulture čiji je osnivač Grad Kikinda već i udruženja građana sa ukupnim iznosom od oko 35 miliona dinara. To su bili konkursi i podrška za savremeno stvaralaštvo, kulturno nasleđe, javno informisanje i nacionalne manjine. U razgovoru o budućim projektima, razmatrali smo inicijativu grada da „Gusle“ koje su ponos svih nas, pređu u osnivački status pokrajine i da na taj način pokažemo da kultura, tradicija i istorija jesu našu iskreno i trajno opredeljenje i da o njima vodimo računa suštinski, u formalnopravnom i budžetskom smislu što je neophodno za njihov dalji rad i opstanak. Grad Kikinda je jedan od retkih koji ima vrlo ambiciozne projekte, prepoznaje potrebe svih poslenika kulture, i ulaže značajna sredstva u infrastrukturu – rekla je pokrajinska sekretarka Dragana Milošević.
– Staro jezero danas je sveto mesto. Okupili su nas hrabri ljudi, junaci koji će ulepšati veliki praznik i učiniti da ovaj lep običaj opstane i nastavi se – rekao je protojerej Petrović, pozdravljajući učesnike i prisutne prazničnim pozdravom „Bog se javi“.
Do Časnog krsta u Kikindi prvi je doplivao dvadesetpetogodišnji Dušan Jarić iz Kikinde koji je na master studijama na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu i takođe je trenirao vaterpolo.
– Prvi put ove godine nismo morali da razbijamo led, temperatura vode je pet stepeni. Svake godine imamo sve više učesnika. Nikada se niko nije ni zakašljao posle bogojavljenskog plivanja – rekao je Bogosavljev.
Emocije, pre svega, lebdele su danas svečanom dvoranom Gradske kuće, kada se gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač obratio deci, iz tri selekcije Košarkaškog kluba Centar iz Kosovske Mitrovice uz koje su bili treneri i sportski radnici ovog sportskog kolektiva. Oni su gosti našega grada, a na inicijativu Dejana Pudara, direktora SC „Jezero” koji je osmislio četvorodnevni boravak Mitrovčana na severu Banata. Gradonačelnik Lukač, između ostalog, rekao je:
– Ugostili smo pedesetak mališana koji mogu da se uvere kako je na severu naše lepe Republike Srbije i da na kratko pobegnu od svakodnevice u kojoj su veliki pritisci i problemi u našoj južnoj pokrajini. Ovde su osetili svu toplinu i dobrotu nas Kikinđana. Puni utisaka će da odu iz našeg grada i poželeće da se opet vrate, a naša srca i misli su uvek uz njih i ono što nam je najpotrebnije u narednom periodu jeste mir i stabilnost i ta deca treba da znaju da smo svi mi sa cele teritorije Republike Srbije, pa tako i mi Kikinđani, uz naš narod na Kosovu i Metohiji. Ovo je prilika da se još snažnije poruke pošalju svima, da smo svi zajedno mnogo jači i da jedni druge moramo da čuvamo. Ova razmena dece će da postane tradicija i mali Kikinđani u narednom periodu će da budu gosti u našoj južnoj pokrajini. 
Nemanja Jakšić, trener i predstavnik KK Centar, napomenuo je:
Dejan Pudar istakao je:
Još je sedamnaestogodišnji Stefan Teodosijević, kapiten najstarije selekcije Mitrovčana, inače iz Zvečana, dodao: