Србија

У старом језгру Новог Сада на највишој тачки Милетићеве улице, отворен је локал који мами и изгледом и мирисом. Плаво-бела боја доминира ентеријером и екстеријером, плишани медведићи дочекују најмлађе, а сладак мирис теста, белгијске чоколаде и финих италијанских кремова шири се улицом и зауставља пролазнике. Власник овог места је Немања Миловац (29), млади повратник који је после две године рада у Аустрији у малом месту близу Салзбурга, решио да се врати кући и овде започне нешто своје.

„Желео сам да уштедим новац и покренем посао овде, међу својима. Нисам никада имао план да заувек останем напољу. На Пинтересту сам пре три године видео идеје за „„fluffy“ палачинке. Код нас то тада није постојало. Моја девојка Сандра Петровић и ја смо почели да експериментишемо у стану, пробавали разне комбинације и тако дошли до јединственог рецепта и идеје да отворимо локал“, прича Немања.

За нешто више од годину дана њихов „Fluffy Pancakes“ постао је једна од градских атракција. Најтраженија палачинка је „Fluffy Amsterdam“ – пистаћ крем из Италије, белгијска бела чоколада, пире од малине и крупно ломљена сушена малина. „Људи кажу да им је то омиљена комбинација, а нама и најпродаванија“, додаје Миловац.

Други фаворит је „Дубаи“, палачинка у којој се комбинују пистаћ крем, турски кадаиф, белгијска млечна чоколада и опет малина као завршни додир. „За кремове користимо само најбоље састојке. Све је увозно – Италија, Белгија, Турска. Људи препознају квалитет и то се враћа кроз реакције“, каже Немања и додаје да је права атракција њихов крем од лаванде, јединствен у Новом Саду, који госте изненади и мирисом, бојом и укусом који нигде другде не могу да пробају.
Гости највише хвале то што су њихове палачинке, „најмекше и најваздушастије које су пробали“. „То је оно што нас издваја. Често нам муштерије кажу да не могу да верују да палачинка може да остане тако мекана и сутрадан. То је наша тајна и наш заштитни знак.“

Да су препознати и шире од Новог Сада, сведоче и странци који долазе у локал. Недавно је био младић из Абу Дабија који је желео да откупи рецепт. „Понудио нам је да купи формулу за наше палачинке, али Сандра и ја смо одлучили да рецепт можемо да поделимо једино кроз франшизу. Наш циљ није да изгубимо идентитет, већ да га ширимо онако како смо га и створили – под именом Fluffy Pancakes“, објашњава Немања.

За сада раде само он и његова девојка Сандра Петровић, али планирају ускоро да запосле нове људе. Посао, каже, иде боље него што је могао да замисли. „Зарађујем више него у Аустрији, а најлепше је што сам овде, међу својима. То нема цену.“

Планови су већ на столу, нови локали у Новом Саду, затим у другим градовима, можда и у иностранству кроз франшизу. „Понуде постоје, па и из Абу Дабија. Али нама је најважније да растемо овде, код куће, корак по корак“, закључује Миловац.

Поглед редакције портала Српски угао

Прича Немање Миловца и Сандре Петровић није само о палачинкама. Она је прича о повратку, о упорности и о томе да се успех може градити и овде у Србији. Њихов мали плаво-бели локал у Милетићевој постао је место окупљања, мирис који шири оптимизам и доказ да млад човек може да заради више него у иностранству, а да остане међу својима.

Извор: Српски угао

На једној фасади у центру Београда освануо је мурал посвећен Чарлију Кирку, младом патриоти и борцу за истину који је трагично страдао од руке анархиста 10. септембра ове године.

Мурал је израдио Центар за друштвену стабилност (ЦЗДС), у знак сећања на човека чије су идеје и уверења инспирисале милионе широм света.
– За нас у ЦЗДС-у, Чарли Кирк није био само глас слободе, већ и симбол традиционалних вредности и нормалности у времену када су те вредности под сталним ударом. Бранио је породицу, веру и слободу говора: стубове без којих ниједно друштво не може да опстане – наводи се у саопштењу Центра.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Центар за друштвену стабилност (@czds_novisad)

Из ЦЗДС-а истичу да је Кирк постао жртва оних који су желели да ућуткају другачији став, али да његова порука остаје снажнија него икада.

– Овим муралом желели смо да покажемо да Чарлијеве идеје и уверења нису нестале са њим. Наша је дужност да ту борбу наставимо, а овај зид у Београду нека буде сведочанство да истина и храброст не могу бити избрисане – поручили су.

Мурал посвећен Чарлију Кирку представљаће трајни симбол отпора, али и подсећање да идеали слободе, породице и вере живе кроз свакога ко има храбрости да их брани.

Charles James Kirк (14.10.1993 – 10.09.2025) – почивај у миру.

Извор: нсуживо.рс

Друштвене мреже преплављене снимцима поскупљења Carnex-ових производа!

Иако је Влада Србије донела уредбе о ограничењу маржи и смањењу цена да би заштитила грађане од дивљања тржишта, уредбе изгледа не важе са све подједнако – закључак је грађана који коментаришу снимке из трговина, који су преплавили друштвене мреже.

На друштвеним мрежама последњих дана појавили су се снимци незадовољних потрошача, грађана широм Србије, праћени мноштвом коментара осуде и неверице – како је могуће да неко буде толико бахат и безобразан да, упркос свим уредбама Владе Србије о смањењу маржи и заштити потрошача, и даље „дере кожу с леђа“ грађанима својим ценама?!

Људи отворено показују шокантне примере из супермаркета: Carnex гулаш за 600 динара, што значи да породица са двоје деце и двоје одраслих само за један ручак мора да издвоји 2.400 динара – без хлеба, без ичега другог. Када се то помножи на месечном нивоу, долази се до цифре од невероватних 74.000 динара – само да би једна породица јела Царнеxов гулаш! Паштете, виршле и кобасице које су некада биле део свакодневне трпезе обичног човека сада се продају по ценама које превазилазе премиум производе, док је квалитет, како сами потрошачи пишу, одавно пао испод просека.

Carnex, који је у власништву МК Гроуп, према ономе што видимо на снимцима, а како тврди потрошач који је и направио један од снимака, бахато игнорише уредбе и уместо да спусте – они подижу цене! Управо то је изазвало бес народа и лавину коментара на друштвеним мрежама: Док једни осуђују бахатост индустрије меса, други пак верују да је тајкунима све дозвољено, јер, како пишу, ако је могао да купи три шећеране за три евра, што не би могао и да диже цене када их сви остали спуштају?!

Снимци из маркета: „Carnex више није за обичног човека!“

„Ево нас у Лидлу, дошли смо да проверимо како је Царнеx од просечног бренда за обичног човека дошао до премиум бренда са ненормалним ценама, а не квалитетом.
Рецимо, Царнеx стишњена шунка од 350 грама је 368 динара. Значи, што даље, каже да је она преко 1000 динара по цени по килограму. Па, то није ни мало повољно. Царнеx виршле су 179,99, док је домаћа кобасица Царнеx, она стара роштиљска, знате, коју смо сви користили – 300 грама, 272 динара и 49 пара. То значи да је она, па, скоро 1000 динара по килограму. Имамо паштету са шунком Царнеx, која је за 75 грама, значи она мања паштета је 77,99, док је Царнеx јетрена паштета 78,49. Пасуљ са сланином Царнеx, који је 400 грама, он кошта 317 динара. То би било све из Лидла, поздрављамо вас. Такође, јуримо и Суноко производе, који су у власништву истом као и Царнеx, да проверимо да ли су исто стравично подигли цене!“

Од поноса Врбаса до оруђа за пљачку

Царнеx је основан 1958. године у Врбасу. Био је гигант месне индустрије, симбол домаће хране, производ који се извозио у Енглеску, Италију и широм Европе. Генерације су одрасле на Царнеx паштетама и готовим јелима.

Како смо дошли до овога данас?

Прича о Carnex је заправо прича о томе како су тајкуни опљачкали Србију после 5. октобра. Није тајна да је Зоран Живковић јавно признао како је Демократска странка рушила тадашњу власт уз помоћ домаћих моћника – Миодрага Костића, Филипа Цептера и осталих…

Костићу, који је уједно био и пословни директор Демократске странке је тада омогућено да путем спорне приватизације за срамотна три евра, те 2002. године купи чак три шећеране – Бач, Ковачицу и Пећинце – за три евра! Три евра за три фабрике! Посао који је и тада био контроверзан, јер је било јасно да се стратешки ресурси Србије дају у бесцење политички подобним тајкунима. То је био почетак његове империје. Уз помоћ државних пара и на рачун опљачкане Србије, Костић је касније дошао и до Carnexa.

Костић је покушао да се брани изјавама да је то био „лош потез“. Али бројке демантују: данас се у тим шећеранама преради 1,7 милиона тона шећерне репе и произведе чак 260.000 тона шећера годишње. Суноко, фирма коју је формирао, постала је највећи домаћи произвођач и извозник шећера.

Ова приватизација нашла се и на листи 24 спорне приватизације. Костића су позвали на информативни разговор у Радну групу МУП-а задужену за спорне приватизације. Питања су се тицала да ли су испоштовани договорени инвестициони програми и да ли је извоз шећера у ЕУ био регуларан. Као и обично – ништа се није десило.

Енормна загађења – прљава тајна месне и шећерне индустрије

Али, није само „драње коже с леђа“ народа оно што прати ове индустрије. И Царнеx и шећеране из Костићевог царства остављају иза себе енормна загађења. Отпадне воде, непрерађени нуспроизводи, непријатни мириси, тешки метали и хемикалије – све то завршава у земљишту, рекама и ваздуху који удишу грађани. Људи у Војводини годинама се жале да не могу да отворе прозоре, да вода није за пиће, да земља више не рађа као некада. То су теме којима ћемо се ми, као редакција, тек бавити у наредним текстовима, јер иза лажног сјаја империје крију се и прљаве последице које уништавају животну средину и здравље људи.

Овако изгледа Шећерана у Пећинцима:

После шећерана, уследиле су нове аквизиције. МК Гроуп шири царство, купује домаће пољопривредне фирме, а 2016. године преузима и ПИК Бечеј – једну од највећих пољопривредних компанија у Србији.

Круна експанзије била је куповина Carnexa 2011. године. Некадашњи симбол домаће месне индустрије прешао је у руке „краља шећера“ Миодрага Костића, власника МК Гроуп. Званично – „повратак у домаће руке“. У стварности – плен једног тајкуна који је империју изградио на политичким везама и јефтиним приватизацијама.

Загађења која производи Carnex:

Пословање у бројкама – милијарде од паштета и гулаша
Док се народ пита како да плати гулаш 600 динара и паштету од 80, Царнеx у 2024. години бележи укупне приходе од чак 10.785.868.000 динара!

Дакле – скоро 11 милијарди динара промета од производа за које потрошачи тврде да су изгубили квалитет и постали луксуз. Уместо да покаже одговорност и смањи цене, компанија наставља да их диже у небеса, не обазирући се ни на уредбе Владе ни на очај грађана.

То је права слика пословне филозофије МК Гроуп – профит изнад свега, народ на последњем месту.

Carnex као огледало тајкунске Србије

Закључак потрошача, оно што читамо на друштвеним мрежама је, да Царнеx више није оно што је био. Од бренда који је био синоним домаћег квалитета, постао је маска за извлачење пара. Јер другог оправдања, кажу, нема. Или им је тако допуштено, или су просто тако навикли и верују да су изнад свих.

Извор: 24 седам

Војна парада одржана у Београду, највећа у новијој историји Србије, окупила је десет хиљада припадника Војске Србије и на хиљаде грађана дуж трасе. Приказана је снага, ред и технолошки искорак. Ипак, за део прозападних медија блиских тзв. грађанској сцени – главна вест није била војска, већ – асфалт, пише портал српски угао.

Према званичним подацима, током проласка тешке механизације оштећено је 108 метара површинског слоја коловоза. Реч је о деоници на којој је асфалт и раније био попустио. Парада није изазвала штету, већ само убрзала унапред планиране радове. Санација ће коштати 11.780 евра – без ванредних трошкова.

Док су јединице Војске Србије дефиловале демонстрирајући обученост, дисциплину и савремено наоружање пред милионским аудиторијумом, Н1 и Нова су задржале поглед прикован на тло. Гусеничари су према њиховој логици, напали београдски асфалт.

У недостатку озбиљне замерке у помоћ су позване тривије.

Посебно су се потрудили да простор посвете групи од педесетак демонстраната који су покушали да насилно уђу на место одржавања дефилеа. Третирани су као вест дана, док су хиљаде грађана, мирно и достојанствено, поздрављале своју војску. За једне изгредници, а за друге насловна страна.

Поглед редакције портала Српски угао

Војна парада није оштетила град. Напротив, показала је државу која функционише. Војска је стала пред народ, а народ уз војску. Коментари оних којима смета и 108 метара старог асфалта нису критика – то је дијагноза. И не тиче се коловоза, већ њиховог погледа на Србију.

Извор: Српски угао

И док је Трамп у Америци прогласио Антифу терористичком организацијом, код нас се исти сценарио спроводи кроз блокаде и медијску подршку тајкунских гласила – хаос, насиље и покушај рушења система без избора, пише 24седам.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп пресекао је и донео одлуку која је уздрмала левичарске структуре широм света – Антифа је званично проглашена терористичком организацијом. Одлука долази у тренутку када се све више разоткрива права природа овог покрета: иза паравана „борбе против фашизма“ крије се екстремно левичарска идеологија насиља, хаоса и покушаја рушења система.

Они који се данас називају „антифашистима“ и „анархистима“ заправо делују као јуришни одреди за производњу хаоса и дестабилизацију држава. Уместо да се боре против неонацизма или расизма, Антифа своје деловање темељи на анархији, екстремном левом радикализму и рушењу политичког естаблишмента. Њихова идеологија није демократска, нити је заиста антифашистичка – напротив, многи аналитичари сматрају да Антифа управо репродукује оно против чега се наводно бори: ауторитаризам и репресију, преноси 24седам.

Методе насиља и уличног терора

Припадници Антифе широм света наступају под маскама и црним униформама, често заједно са такозваним „Блек блоком“. Њихова тактика обухвата уличне сукобе, нападе на политичке противнике, уништавање имовине и изазивање нереда. У Америци су учествовали у насилним протестима после избора Доналда Трампа 2016. године, у сукобима у Берклију 2017, као и током немира у Портланду и другим градовима.

Сведоци смо да Антифа користи насиље као устаљени метод деловања, а њихова парола „борба против фашизма“ заправо се претвара у бруталну репресију према свакоме ко мисли другачије. Закључак таквог деловања је да „антифашисти постају прави фашисти“ – јер себи дају право да одређују ко сме, а ко не сме да се окупља и изражава мишљење.

Антифа против Србије

Пропаганда Антифе усмерена је и ка Србији. Годинама се наш народ оптужује за опсаду Сарајева, злочине у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, а истовремено се отворено подржавају сепаратистичке тежње у тзв. Санџаку. Њихове ознаке и слогани већ су виђени и на београдским улицама, током недавних протеста и блокада.

Професори и јавне личности, попут Чедомира Антића, јасно су упозоравали да факултете и „студентске блокаде“ не држи народ, већ мала група анархиста и екстремних левичара. Потврда је стигла када су камере забележиле графит црвеним спрејом: „АНТИФА БЕОГРАД“. То је јасан доказ да иза блокада стоји увезана идеологија насиља и деструкције.

Иста матрица – Америка и Србија

Ако упоредимо дешавања у Сједињеним Државама и Србији, уочава се иста матрица: насиље, хаос, блокаде, покушај рушења система мимо воље народа и изборног процеса. Разлика је само у томе што у Србији блокадери уживају огромну подршку тајкунских медија, па се њихово деловање упакује као „борба за слободу“ и „отпор корупцији“. У стварности, реч је о покушају насилног доласка на власт – без избора, без легитимитета.

Антифа као глобални пројекат

Многи истраживачи сматрају да је Антифа део ширег глобалистичког пројекта – покрета који се лажно представља као „антисистемски“, док у пракси служи за неутрализацију истинског отпора и антисистемских идеја. Професор Мајкл Чосудовски пише да су овакви покрети „финансирани и строго контролисани од стране корпоративних елита“, како би се бунт усмерио у правцу који не угрожава глобални неолиберални поредак.

Додатно, постоје бројна сведочења да Антифа добија подршку из моћних невладиних и финансијских структура, често повезаних са Џорџом Сорошем и његовим фондацијама. Њихов циљ није слобода, већ рушење традиционалног друштва и стварање простора за нове облике политичке и друштвене контроле.

Антифа је данас симбол „фашизма антифашиста“. У име наводне борбе против неонацизма и расизма, овај покрет шири насиље, ауторитаризам и хаос. Доналд Трамп је препознао ову опасност и јасно је именовао – Антифа је терористичка организација.

Србија мора да буде свесна да исти сценарио покушава да се спроведе и на нашим улицама. Блокаде, насиље и медијска манипулација део су исте матрице која под маском „активизма“ покушава да сруши државу и увезе улични хаос. Као што је Америка рекла „доста“, и наша земља мора јасно и недвосмислено да заштити свој народ и институције од ове опасне идеологије.

Извор: 24 седам