Србија

Председник Александар Вучић, данас је, обраћајући се након званичног састанка са председником Азербејџана Илхалмом Алијевим, изјавио и да Србија мора да више улаже у развој енергетског сектора како би могла да гради Дата центре и Дата фабрике, пише портал Војводина уживо.

На сам Дан државности Србије ова вест добија посебну симболику, као савремени чин патриотизма, улагањем државе у дигитални суверенитет, знање и будућност.

Током обраћања после састанка са председником Азербејџана Илхамом Алијевим, истакнуто је да Србији енергија неће бити потребна само за индустрију и домаћинства, већ пре свега за дата центре и будуће „дата фабрике“ вештачке интелигенције.

Ова формулација заправо открива нешто много важније: Србија се позиционира у процесу који економисти називају Пета индустријска револуција.

Шта је пета индустријска револуција

Ако је четврта индустријска револуција била дигитализација (интернет, цлоуд, аутоматизација и роботика), пета иде корак даље. Она подразумева: сарадњу човека и вештачке интелигенције, обраду огромних количина података у реалном времену, персонализовану производњу и услуге, аутономне системе одлучивања и економију засновану на рачунској снази (цомпутинг ецономy). Другим речима, кључна сировина XXИ века више није нафта већ подаци. А кључна инфраструктура нису само аутопутеви и железнице, већ дигитална и енергетска мрежа.

Зашто су потребне нове електране

Савремени суперрачунари и АИ системи троше огромне количине енергије. Један велики АИ кластер може трошити електричне енергије колико и мањи град. Вештачка интелигенција не „размишља“, она рачуна. А свако рачунање захтева коришћење електричне енергије, како за процесе, тако и за хлађење.

Дата центри данас раде 24 сата дневно, 365 дана годишње.

Без стабилне производње енергије нема цлоуд услуга, нема дигиталне администрације, нема финансијских платформи и нема развоја вештачке интелигенције. Зато се широм света, од САД до Емирата и Скандинавије, прво граде електране, а затим АИ инфраструктура.

Разлика између дата центра и дата фабрике

Дата центар је дигитално складиште и инфраструктура.

То је комплекс сервера где се: чувају подаци, хостују сајтови и апликације, ради цлоуд рачунарство и обрађују базе података. У њему раде хиљаде рачунара повезаних оптичким мрежама и системима хлађења. Без дата центара нема е-банкинга, друштвених мрежа, државних портала ни модерног пословања.

Дата фабрика је следећи корак.

То више није само чување и обрада података већ производња знања и одлука помоћу вештачке интелигенције.

У дата фабрикама се тренирају се АИ модели, анализирају се милијарде информација, развијају аутономни системи и оптимизују процеси нпр. за производњу, медицину, саобраћај, енергетику…
Другим речима, Дата центар чува и обрађује податке, док Дата фабрика из података ствара интелигенцију. То је отприлике као разлика између библиотеке и истраживачког института.

Зашто је то важно за Србију

Ако држава поседује стабилну енергију, брзе оптичке мреже, рачунске капацитете, онда она постаје регионални дигитални чвор. То практично значи бржи долазак технолошких компанија, развој домаћих ИТ фирми, веће плате у високо-технолошком сектору, извоз дигиталних услуга и мању зависност од класичне индустрије. Градња гасне електране у том контексту добија потпуно другачији смисао. То више није само питање грејања или индустрије, већ питање дигиталног суверенитета.

Државе које имају енергију и рачунске капацитете развијају сопствене АИ моделе, чувају податке у земљи и управљају сопственом економијом. Најава улагања у дата центре и дата фабрике показује да Србија покушава да прескочи једну развојну фазу: уместо ослањања само на класичну индустрију, улази директно у економију знања.

Ако пројекти буду реализовани, Србија неће само пратити технолошке промене већ би први пут могла постати произвођач дигиталне интелигенције, а не само њен корисник.

На Самиту Европска индустрија 2026. у Антверпу (Белгија), највиши представници Европске уније (ЕУ) желе брже дозволе, краће процедуре и пројекте који почињу одмах. Србија то већ годинама ради – али уз протесте, блокаде и оптужбе. Разлика? Изгледа, само географска ширина.

На Европском индустријском самиту у Антверпену немачки канцелар Фридрих Мерз изнео је предлог који би у Бриселу могао бити дочекан као нужна модернизација: ако администрација не одговори на захтев за инфраструктурни пројекат у одређеном року, пројекат би се сматрао – аутоматски одобреним.

Другим речима: мање папира, више багера.

Европа, како каже Мерз, нема луксуз да чека годинама док Кина за неколико месеци изгради соларне електране или индустријске комплексе. Циљ је конкурентност са Кином и САД, а решење је – скраћивање процедура и уклањање бирократије.

И ту настаје политички парадокс.

У Србији су управо такав приступ – убрзано одобравање, посебни закони за пројекте, флексибилне процедуре – годинама означавали као доказ ауторитаризма, кршења прописа и „рушења институција“. Због тога су блокирани мостови, раскрснице, факултети и градови.

Сада исти модел предлаже Европска унија. У Бриселу то данас зову реформом.

Посебно након несреће у Новом Саду 2024. године, протести су постали готово стални политички инструмент. Активисти су тврдили да држава убрзава пројекте науштрб безбедности и екологије, да се дозволе прескачу, а процедуре заобилазе. Међутим, Мерзов предлог практично уводи принцип познат у праву као „ћутање администрације значи одобрење“ – управо оно што су демонстранти у Србији наводили као пример неприхватљиве праксе.

Да ли ће блокаде сада бити организоване испред институција ЕУ, или ће принцип бити прихватљив чим долази из Брисела?

Европски лидери отворено кажу да без убрзања нема инвестиција. Без инвестиција нема индустрије. Без индустрије нема конкуренције са Кином. Укратко, без брзе администрације нема економије.

Србија је, барем у том делу, очигледно пожурила пре Европе.

Док Брисел тек тражи начин да смањи бирократију, Београд је већ годинама на том путу – уз политичку цену унутрашњих сукоба и протеста. Влада тврди да су пројекти кључ развоја, опозиција да су доказ нетранспарентности. Сада, када исти принцип постаје европска политика, којој адреси ће се обратити они који блокирају инфраструктурне пројекте? Јер ако ЕУ ради исто што и Србија, онда питање више није да ли је модел погрешан, већ зашто је у Србији био неприхватљив, а у Европи пожељан.

Одговор на то питање, за сада, нико од организатора блокада не даје.

Извор: Војводина уживо

Како портал “НС Уживо” пише:  Председник Републике Србије Александар Вучић борави данас у Новом Саду, где је посетио сајам Завичаја, а након тога на чувени новосадски “Индеx” сендвич.

Председник је посетио место на ком се продаје најпознатији сендвич у држави.

Председник Србије Александар Вучић свратио је на популарни “Индеx” сендвич – ВИДЕО

На свом званичном “Инстаграм” профилу председник је објавио:

– Јутарњи сендвич у Новом Саду са Милошем и његовим синовима Сад заједно међу Крајишницима на вашару – стоји у објави.

 

Виеw тхис пост он Инстаграм

 

А пост схаред бy Александар Вучић (@будуцностсрбијеав)

 У новом издању емисије „Отворени студио“ гост је био Немања Старовић, министар за европске интеграције Републике Србије.

Говорећи о процесу европских интеграција, министар Старовић истакао је да је данас знатно сложеније водити тај процес него пре десет година, пре свега због измењених геополитичких околности и унутрашњих криза саме Европске уније. Осврнуо се и на реални положај Србије на путу ка ЕУ, нагласивши да тај процес не подразумева само отварање и затварање поглавља, већ и конкретне реформе које треба да донесу бољи животни стандард грађанима.

Осврнуо се и на блокаде и протесте, нагласивши да они утичу на међународну слику Србије и да је важно разликовати легитимно грађанско незадовољство од покушаја дестабилизације.

Посебна пажња посвећена је и локалним изборима, који, како је министар нагласио, представљају основу функционисања демократије у пракси. Говорећи о општини Кула, истакао је значај европских пројеката и фондова који могу допринети развоју локалних заједница, нагласивши да грађани приликом избора локалне власти треба пре свега да вреднују конкретне резултате и одговорност.

Емисију „Отворени студио“ можете пратити сваког понедељка и петка од 20 часова на Телевизији Кула.

Природно-математички факултет у Новом Саду и ове године организује бесплатне онлајн припреме за факултетске пријемне испите из математике и информатике за све заинтересоване средњошколце из Србије и региона.

За похађање припрема потребно је само да заинтересовани средњошколци креирају сопствени налог на порталу: https://edumoodle.pmf.uns.ac.rs .

Припреме ће обухватити све области неопходне за успешно полагање факултетског пријемног испита из математике и информатике. Ученици ће моћи и накнадно да одгледају одржане часове, јер ће снимци свих часова бити доступни на порталу свим регистрованим полазницима припрема.

На порталу ће бесплатно бити доступни и задаци са пријемних испита од 1995. до 2025. године, збирка задатака, као и други пратећи писани материјали, односно све што је потребно за успешну припрему пријемног испита. Током припрема биће одржан и пробни онлајн пријемни испит, који ће моћи да раде сви полазници који желе да тестирају своје знање и пре званичног пријемног испита.