Srbija Arhive | Page 6 of 84 | Kikindski portal

Vučić: Gradićemo Data centre i Data fabrike u Srbiji

Jelena Trifunović February 16, 2026

Predsednik Aleksandar Vučić, danas je, obraćajući se nakon zvaničnog sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhalmom Alijevim, izjavio i da Srbija mora da više ulaže u razvoj energetskog sektora kako bi mogla da gradi Data centre i Data fabrike, piše portal Vojvodina uživo.

Na sam Dan državnosti Srbije ova vest dobija posebnu simboliku, kao savremeni čin patriotizma, ulaganjem države u digitalni suverenitet, znanje i budućnost.

Tokom obraćanja posle sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, istaknuto je da Srbiji energija neće biti potrebna samo za industriju i domaćinstva, već pre svega za data centre i buduće „data fabrike“ veštačke inteligencije.

Ova formulacija zapravo otkriva nešto mnogo važnije: Srbija se pozicionira u procesu koji ekonomisti nazivaju Peta industrijska revolucija.

Šta je peta industrijska revolucija

Ako je četvrta industrijska revolucija bila digitalizacija (internet, cloud, automatizacija i robotika), peta ide korak dalje. Ona podrazumeva: saradnju čoveka i veštačke inteligencije, obradu ogromnih količina podataka u realnom vremenu, personalizovanu proizvodnju i usluge, autonomne sisteme odlučivanja i ekonomiju zasnovanu na računskoj snazi (computing economy). Drugim rečima, ključna sirovina XXI veka više nije nafta već podaci. A ključna infrastruktura nisu samo autoputevi i železnice, već digitalna i energetska mreža.

Zašto su potrebne nove elektrane

Savremeni superračunari i AI sistemi troše ogromne količine energije. Jedan veliki AI klaster može trošiti električne energije koliko i manji grad. Veštačka inteligencija ne „razmišlja“, ona računa. A svako računanje zahteva korišćenje električne energije, kako za procese, tako i za hlađenje.

Data centri danas rade 24 sata dnevno, 365 dana godišnje.

Bez stabilne proizvodnje energije nema cloud usluga, nema digitalne administracije, nema finansijskih platformi i nema razvoja veštačke inteligencije. Zato se širom sveta, od SAD do Emirata i Skandinavije, prvo grade elektrane, a zatim AI infrastruktura.

Razlika između data centra i data fabrike

Data centar je digitalno skladište i infrastruktura.

To je kompleks servera gde se: čuvaju podaci, hostuju sajtovi i aplikacije, radi cloud računarstvo i obrađuju baze podataka. U njemu rade hiljade računara povezanih optičkim mrežama i sistemima hlađenja. Bez data centara nema e-bankinga, društvenih mreža, državnih portala ni modernog poslovanja.

Data fabrika je sledeći korak.

To više nije samo čuvanje i obrada podataka već proizvodnja znanja i odluka pomoću veštačke inteligencije.

U data fabrikama se treniraju se AI modeli, analiziraju se milijarde informacija, razvijaju autonomni sistemi i optimizuju procesi npr. za proizvodnju, medicinu, saobraćaj, energetiku…
Drugim rečima, Data centar čuva i obrađuje podatke, dok Data fabrika iz podataka stvara inteligenciju. To je otprilike kao razlika između biblioteke i istraživačkog instituta.

Zašto je to važno za Srbiju

Ako država poseduje stabilnu energiju, brze optičke mreže, računske kapacitete, onda ona postaje regionalni digitalni čvor. To praktično znači brži dolazak tehnoloških kompanija, razvoj domaćih IT firmi, veće plate u visoko-tehnološkom sektoru, izvoz digitalnih usluga i manju zavisnost od klasične industrije. Gradnja gasne elektrane u tom kontekstu dobija potpuno drugačiji smisao. To više nije samo pitanje grejanja ili industrije, već pitanje digitalnog suvereniteta.

Države koje imaju energiju i računske kapacitete razvijaju sopstvene AI modele, čuvaju podatke u zemlji i upravljaju sopstvenom ekonomijom. Najava ulaganja u data centre i data fabrike pokazuje da Srbija pokušava da preskoči jednu razvojnu fazu: umesto oslanjanja samo na klasičnu industriju, ulazi direktno u ekonomiju znanja.

Ako projekti budu realizovani, Srbija neće samo pratiti tehnološke promene već bi prvi put mogla postati proizvođač digitalne inteligencije, a ne samo njen korisnik.

leonhard-niederwimmer-muhlviertel-7544316-1280

Besplatan banjsko-klimatski oporavak invalida produžen sa sedam na 10 dana

Jelena Trifunović February 14, 2026

Banjsko-klimatski oporavak vojnih i civilnih invalida rata, kao i korisnika porodične invalidnine umesto sedam dana od 21. februara ove godine trajaće 10 dana.

Produženje dana banjsko-klimatskog oporavka omogućeno je Pravilnikom o izmeni Pravilnika o banjsko-klimatskom oporavku koji je donelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Taj Pravilnik objavljen je u novom Službenom glasniku i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.

Prema pravilniku na banjsko-klimatski oporavak može se uputiti korisnik koji je u toku poslednje godine intenzivno lečen savremenim medicinskim merama i sredstvima od bolesti želuca, creva, jetre, žučne kese i žučnih puteva, bubrega i mokraćnih puteva, bolesti lokomotornog aparata, bolesti metabolizma i endokrine bolesti, bolesti perifernog i centralnog nervnog sistema, kao i koronarne bolesti.

Korisnik se može uputiti na banjsko-klimatski oporavak samo jedanput u toku kalendarske godine i može se uputiti samo u rehabilitacioni centar sa kojim ministarstvo nadležno za poslove boračko-invalidske zaštite zaključi ugovor nakon sprovedenog postupka javne nabavke.

Banjsko-klimatski oporavak korisnika odobrava lekarska komisija na osnovu medicinske dokumentacije.

Tanjug

EU-Fridrih-mertz-Antweprn-Evropska-industrija-2026.

Kada EU ubrzava projekte – reforma, a kada Srbija to radi – blokada?

Jelena Trifunović February 12, 2026

Na Samitu Evropska industrija 2026. u Antverpu (Belgija), najviši predstavnici Evropske unije (EU) žele brže dozvole, kraće procedure i projekte koji počinju odmah. Srbija to već godinama radi – ali uz proteste, blokade i optužbe. Razlika? Izgleda, samo geografska širina.

Na Evropskom industrijskom samitu u Antverpenu nemački kancelar Fridrih Merz izneo je predlog koji bi u Briselu mogao biti dočekan kao nužna modernizacija: ako administracija ne odgovori na zahtev za infrastrukturni projekat u određenom roku, projekat bi se smatrao – automatski odobrenim.

Drugim rečima: manje papira, više bagera.

Evropa, kako kaže Merz, nema luksuz da čeka godinama dok Kina za nekoliko meseci izgradi solarne elektrane ili industrijske komplekse. Cilj je konkurentnost sa Kinom i SAD, a rešenje je – skraćivanje procedura i uklanjanje birokratije.

I tu nastaje politički paradoks.

U Srbiji su upravo takav pristup – ubrzano odobravanje, posebni zakoni za projekte, fleksibilne procedure – godinama označavali kao dokaz autoritarizma, kršenja propisa i „rušenja institucija“. Zbog toga su blokirani mostovi, raskrsnice, fakulteti i gradovi.

Sada isti model predlaže Evropska unija. U Briselu to danas zovu reformom.

Posebno nakon nesreće u Novom Sadu 2024. godine, protesti su postali gotovo stalni politički instrument. Aktivisti su tvrdili da država ubrzava projekte nauštrb bezbednosti i ekologije, da se dozvole preskaču, a procedure zaobilaze. Međutim, Merzov predlog praktično uvodi princip poznat u pravu kao „ćutanje administracije znači odobrenje“ – upravo ono što su demonstranti u Srbiji navodili kao primer neprihvatljive prakse.

Da li će blokade sada biti organizovane ispred institucija EU, ili će princip biti prihvatljiv čim dolazi iz Brisela?

Evropski lideri otvoreno kažu da bez ubrzanja nema investicija. Bez investicija nema industrije. Bez industrije nema konkurencije sa Kinom. Ukratko, bez brze administracije nema ekonomije.

Srbija je, barem u tom delu, očigledno požurila pre Evrope.

Dok Brisel tek traži način da smanji birokratiju, Beograd je već godinama na tom putu – uz političku cenu unutrašnjih sukoba i protesta. Vlada tvrdi da su projekti ključ razvoja, opozicija da su dokaz netransparentnosti. Sada, kada isti princip postaje evropska politika, kojoj adresi će se obratiti oni koji blokiraju infrastrukturne projekte? Jer ako EU radi isto što i Srbija, onda pitanje više nije da li je model pogrešan, već zašto je u Srbiji bio neprihvatljiv, a u Evropi poželjan.

Odgovor na to pitanje, za sada, niko od organizatora blokada ne daje.

Izvor: Vojvodina uživo

Dva finala u malom fudbalu za jedno veče- zamalo dupla kruna

Jelena Trifunović February 9, 2026

Kikindski majstori “bubamare” još jednom su dokazali visoku klasu. Na dva jaka turnira u malom fudbalu odigrali su u istoj večeri dva finala i zamalo da ponesu duplu krunu.

Najpre su momci Spa centra “Vitez” na turniru u Senti savladali kombinovani i jak sastav iz Čonoplje, odnosno Subotice sa 4:2 i uz pehar poneli i nagradu od 250.000 dinara. Potom su odmah nakon odigranog finala u Senti jurnuli na tron na drugom turniru u Banatskom Karađorđevu.

Na finalnoj utakmici u Karađorđevu, koji su organizovali opština Žitište i tamošnji sportski savez, nedostajalo je samo malo više sportske sreće, a kvalitet je nesporno bio na strani Kikinđana. Poraženi su nezasluženo sa 3:1.

Podsetimo, ekipa Spa centra “Vitez” iz našeg grada ubedljivo je u grupi zauzela prvo mesto. Potom su u četvrtfinalu deklasirali kombinovanu ekipu iz srednjeg Banata sa 8:1, u polufinalu je savladana s lakoćom i ekipa iz Žitišta sa 5:1.

U finalu su se namerili na zrenjaninski sastav Đuka plast koji ni u jednom elementu igre nije nadvisio Kikinđane. Krenulo je borbeno i oštro. Zrenjaninci su naročito grubo igrali prema najzapaženijem kikindskom fudbaleru Nebojši Đukiću. Ipak, nakon početnih ispitivanja snaga poveli su fudbaleri iz grada na Begeju. Međutim ekipa iz našeg grada je upornošću vrlo brzo izjednačila. Ipak, danak umoru morao je da se plati.

Igranje paralelno na dva jaka turnira u visokom ritmu rezutatski se odrazilo i na ovom finalnom meču. Zrenjaninci su još jednom zatresli mrežu Kikinđana. Nakon toga atakovali su momci iz našeg grada neprestano ka protivničkom golu, pogađali u tri navrata stative, ali lopta nije htela u mrežu. Treći gol su primili u samom finišu kada su praktično igrali bez golmana sa igračem više u polju, pa su Zrenjaninci iskoristili prazan gol.

Konačnih 3:1 za Đuka plast nije realan pokazatelj stanja na terenu, jer su do ovog finala momci iz našeg grada prikazali najviše bili i najefikasniji. To potvrđuje i priznanje Miroslavu Mariću za najboljeg strelca, koji je u šest mečeva na karađorđevačkom turniru postigao trinaest pogodaka. Priznanje mu je uručila predsednica Opštine Žitište Ivana Petrić. Uz vicešampionsku i titulu najboljeg strelca ekipi Spa centra “Vitez” pripala je i novčana nagrada od 100.000 dinara.

Ogranizacija turnira u Karađorđevu bila je odlična, fudbalsko znanje i umeće Kikinđana-takođe. Boje ekipe iz našeg grada na ova dva jaka turnira branili su: Stevan Zeljković, Nebojša Đukić, Ognjen Đžurić, Miroslav Marić, Tamaš Nađ, Branislav Zavišin, Niukola Detari, Marko Spahić, Nemanja Vrbački i Akoš Mesaroš.

N.S.

IMG-1318-1024x991.jpg.pagespeed.ce-.l3V4w0R34M

Predsednik Vučić u poseti Novom Sadu: Uz čuveni „Indeks sendvič“ sa građanima

Jelena Trifunović February 8, 2026

Kako portal “NS Uživo” piše: Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravi danas u Novom Sadu, gde je posetio sajam Zavičaja, a nakon toga na čuveni novosadski “Index” sendvič.

Predsednik je posetio mesto na kom se prodaje najpoznatiji sendvič u državi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić svratio je na popularni “Index” sendvič – VIDEO

Na svom zvaničnom “Instagram” profilu predsednik je objavio:

– Jutarnji sendvič u Novom Sadu sa Milošem i njegovim sinovima Sad zajedno među Krajišnicima na vašaru – stoji u objavi.

View this post on Instagram

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

“Sajam zavičaja” u Novom Sadu okupio preko 70 predstavnika lokalnih samouprava i privrednika s obe strane Drine

Jelena Trifunović February 7, 2026

Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković održala je danas sastanak sa predstavnicima lokalnih samouprava i privrednika iz regiona, i tom prilikom rekla da je AP Vojvodina u poslednje tri godine učestvovala u 96 projekata sa Srbima u regionu, sa 283 miliona dinara pomoći u oblastima očuvanja duhovnog identiteta, obrazovanja, mladih i socijalne zaštite.

U Republici Srpskoj i Federaciji BiH realizovan je čak 81 projekat, što pokazuje da su ljudi tamo aktivniji prema nama nego predstavnici lokalnih samouprava u Crnoj Gori i Mađarskoj, rekla je Gojkovićeva.

Na radnom sastanku u Privrednoj komori Vojvodine u okviru manifestacije Sajam zavičaja potpisani su i Sporazum o bratimljenju Opštine Nova Crnja (Srbija) i Opštine Veliki Sen Peter (Rumunija), Ugovor Fonda za izbegla i raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu sa Eparhijom osječko-poljskom i baranjskom, kao i protokol o saradnji između Zavoda za ravnopravnost polova i Razvojne agencije Republike Srpske.

Gojkovićeva je tom prilikom navela i da je Sajam zavičaja postao tradicija, kao i da sve više i više predstavnika Srba iz regiona dolazi jer imaju potrebu da razgovaraju.

Ovo je prvi put da smo imali šansu da pričamo o našoj sveukupnoj saradnji, pre svega ekonomskoj. Ova manifestacija je pokazala ono što svi znamo da je naš narod ma gde živeo uspeo da sačuva zajedničke korene, kazala je predsednica Pokrajinske vlade.

Prema njenim rečima, današnji sastanak nije bio samo povezivanje na emotivnoj osnovi nego i u oblastima privrede, obrazovanja i stvaranja jačih ekonomskih veza AP Vojvodine sa Srbima u regionu.

Kroz investicije koje mi pomažemo i podstičemo, možemo da izgradimo još bolje mostove. Politika Pokrajinske vlade je trajna i mi smo tu da na ekonomski i finansijski način pružamo podršku našim ljudima van Srbije da bi ostali tu gde su rođeni, istakla je Gojkovićeva.

Ministar Nemanja Starović o evropskom putu Srbije, globalnim izazovima i značaju lokalnih izbora

Jelena Trifunović February 6, 2026

U novom izdanju emisije „Otvoreni studio“ gost je bio Nemanja Starović, ministar za evropske integracije Republike Srbije.

Govoreći o procesu evropskih integracija, ministar Starović istakao je da je danas znatno složenije voditi taj proces nego pre deset godina, pre svega zbog izmenjenih geopolitičkih okolnosti i unutrašnjih kriza same Evropske unije. Osvrnuo se i na realni položaj Srbije na putu ka EU, naglasivši da taj proces ne podrazumeva samo otvaranje i zatvaranje poglavlja, već i konkretne reforme koje treba da donesu bolji životni standard građanima.

Osvrnuo se i na blokade i proteste, naglasivši da oni utiču na međunarodnu sliku Srbije i da je važno razlikovati legitimno građansko nezadovoljstvo od pokušaja destabilizacije.

Posebna pažnja posvećena je i lokalnim izborima, koji, kako je ministar naglasio, predstavljaju osnovu funkcionisanja demokratije u praksi. Govoreći o opštini Kula, istakao je značaj evropskih projekata i fondova koji mogu doprineti razvoju lokalnih zajednica, naglasivši da građani prilikom izbora lokalne vlasti treba pre svega da vrednuju konkretne rezultate i odgovornost.

Emisiju „Otvoreni studio“ možete pratiti svakog ponedeljka i petka od 20 časova na Televiziji Kula.

(FOTO) Krivične prijave zbog targetiranja! Akademska zajednica mora da ustane protiv blokadera

Jelena Trifunović February 5, 2026

Rektor Univerziteta u Novom Sadu dr Dejan Madić podneo je krivične prijave protiv NN lica zbog brutalnog targetiranja članova Senata, pritisaka, zastrašivanja i grubog kršenja zakona, prenosi NS uživo.

Kako smo se uverili, pre nedelju dana, na kampusu, autobuskim stajalištima i javnim mestima pojavili su se plakati i nalepnice sa imenima i prezimenima univerzitetskih profesora, uz poruke koje direktno ugrožavaju njihovu bezbednost i čast. Ovakvo targetiranje dela akademske zajednice usledilo je nakon tajnog glasanja Senata, što je po zakonu i statutu Univerziteta – potpuno legalno!-ističe NS uživo.

Ovo nije borba za istinu, već brutalan napad na institucije, pokušaj uličnog nasilja nad Univerzitetom i otvoreni pritisak manjine koja želi da blokadama i haosom upravlja obrazovanjem u Srbiji!

Univerzitet nije ulica. Odluke se ne donose pod pretnjama, plakatima i hajkama.

Izvor: nsuzivo.rs

Besplatne onlajn pripreme za fakultetske prijemne iz matematike i informatike

Jelena Trifunović February 5, 2026

Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu i ove godine organizuje besplatne onlajn pripreme za fakultetske prijemne ispite iz matematike i informatike za sve zainteresovane srednjoškolce iz Srbije i regiona.

Za pohađanje priprema potrebno je samo da zainteresovani srednjoškolci kreiraju sopstveni nalog na portalu: https://edumoodle.pmf.uns.ac.rs .

Pripreme će obuhvatiti sve oblasti neophodne za uspešno polaganje fakultetskog prijemnog ispita iz matematike i informatike. Učenici će moći i naknadno da odgledaju održane časove, jer će snimci svih časova biti dostupni na portalu svim registrovanim polaznicima priprema.

Na portalu će besplatno biti dostupni i zadaci sa prijemnih ispita od 1995. do 2025. godine, zbirka zadataka, kao i drugi prateći pisani materijali, odnosno sve što je potrebno za uspešnu pripremu prijemnog ispita. Tokom priprema biće održan i probni onlajn prijemni ispit, koji će moći da rade svi polaznici koji žele da testiraju svoje znanje i pre zvaničnog prijemnog ispita.

Jovanov: Pravosudni zakoni prošli kompletnu proceduru u skladu sa Poslovnikom

Jelena Trifunović February 3, 2026

Šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Milenko Jovanov izjavio je danas da su nedavno usvojeni pravosudni zakoni prošli procedure u potpunosti u skladu sa Poslovnikom i Zakonom o Narodnoj skupštini i istakao da se izmenama zakona ništa nije promenilo u funkcionisanju javnih tužilaštava, osim što je upućivanje tužilaca sada u nadležnosti Visokog saveta tužilaštva.

Jovanov je naveo da se u Ustavu Srbije kao prvi ovlašćeni podnosilac zakona navodi narodni poslanik i naveo da se cela kampanja, koja je vođena u vreme skupštinske rasprave, odnosila na to zašto je poslanik Uglješa Mrdić podneo zakone i da li je dovoljno stručan za to.

”Zamislimo da je Uglješa Mrdić zemljoradnik i narodni poslanik. Jel ima pravo da podnese zakon koji se tiče bilo čega u državi Srbiji? Ima. Zato što mu to pravo daje Ustav. Nigde ne piše da narodni poslanik može da predlaže zakone samo iz oblasti za koje je kvalifikovan”, rekao je Jovanov u ”Uranku” na K1 televiziji.

Naveo je da od momenta kada je Mrdić podneo set pravosudnih zakona do njihovog usvajanja nije čuo šta je tačno neustavno u tom procesu.

Na pitanje zašto su zakoni usvojeni po hitnom postupku i da je to jedna od zamerki, Jovanov je rekao da hitnost postupka znači da zakon može da bude stavljen na dnevni red skupštine i pre protoka 15 dana od kada je predat.

”Ovi zakoni su 22. decembra predati, a sednicu smo počeli 14. januara. Prošlo je mnogo više od 15 dana”, rekao je Jovanov.

Kada je reč o primedbi da nije bilo javne rasprave o zakonima, što je bila zamerka i predsednika Srbije, Jovanov je pojasnio da, kada poslanik predlaže zakon, nije obavezan da saziva javnu raspravu ni javno slušanje.

”Predsednik je u pravu jer bismo, da smo održali javnu raspravu i išli na javno slušanje, izbili argument onih koji ovo napadaju i razvodnjavaju priču da sada pričamo o tehničkim stvarima koje su nebitne”, rekao je Jovanov.

Komentarišući izjavu predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova da je greška što od Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva nije zatraženo mišljenje o zakonima, Jovanov je rekao da je Mrdić to predložio, da su se VŠ i VST izjašnjavali na neki način i da su poslanici dobili njihov stav.

Na pitanje o reakciji portparola Evropske komisije Gijoma Mersija da su izmene zakona pripremljene u žurbi i bez konsultacija sa svim zainteresovanim stranama kao što su EK i Venecijanska komisija, Jovanov je ironično odgovorio da onda EK treba da promeni Ustav Srbije i da narodni poslanik više ne može da predlaže zakone.

”I da tu stvari budu načisto. Ako ćemo takvu državu, nema problema, nek nam Evropska unija propiše Ustav”, rekao je Jovanov.

Dodao je da najavljeni ”tihi štrajk” sudija tumači kao nastavak borbe da ostane neki ”plamičak” obojene revolucije i dodao da nije video ništa utemeljeno u njihovim zamerkama.

”Nisam video šta konkretno nije u skladu sa Ustavom. Ako su neustavne promene, da vidimo šta je neustavno. Procedura ne može da bude neustavno, već materijano pravo i to je ono što ceni Ustavni sud”, rekao je Jovanov.

Na pitanje da prokomentariše to što Zagorka Dolovac saziva sastanak sa glavnim tužiocima i povodom izmena Zakona o javnom tužilaštvu, a da predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić da pravosuđu preti ukidanje Tužilaštva za organizovani kriminal, Jovanov je rekao da to nigde ne piše i da je plasirana laž o tome.

”To nije tema nijednog zakona. Oni su pokazali da su toliko nesposobni, da se ne bi ni primetilo da sutra budu ukinuti. Ali oni nisu tema, ovim zakonima to niko nije predvideo, ništa se nije promenilo u njihovom funkcionisanju osim što je Zagorki Dolovac oduzeto pravo da raspoređuje poslušnike i da im daje pet puta veće plate nego što imaju inače”, rekao je Jovanov.

Na pitanje o tome da je zatraženo mišljenje Venecijanske komisije i kome će ono biti relevantno, Jovanov je rekao da je ta komisija i za ustavne promene koje se tiču pravosuđa davala suprotne stavove od onoga što je usvojeno i da je Dolovac dato više vlasti od onoga što je tražila Komisija.

”Videćemo šta će Venecijanska komisija da radi pa ćemo se u skladu sa tim odrediti”, kazao je Jovanov.

Dodao je da Dolovac okuplja tužioce da postave pitanje ustavnosti usvojenih zakona ističući da isti oni koji ne sprovode odluke Ustavnog suda traže mišljenje tog suda o nekom drugom predmetu.

Jovanov je rekao da Dolovac i njoj lojalni tužioci potpuno urušavaju pravnu državu i vladavinu prava tako što odbijaju da sprovedu odluku Ustavnog suda koji se tiče izbora za Visoki savet tužilaštva.

To je mnogo veći problem od onoga o čemu oni govore, to je direktan atak na hijerarhiju pravnih akata i sprovođenje sudskih odluka. Nezamislivo je da tužilaštvo neće da sprovede odluku Ustavnog suda”, kazao je Jovanov i naglasio da država ima sve mehanizme da sprovede sve svoje odluke.

Jovanov je rekao je Dolovac postala deo obojene revolucije, jer je svojim nečinjenjem dovela do toga da ljudi koji direktno krše zakon ne procesuiraju ili se akti tužilšatva pišu tako da budu što pre pušteni na slobodu.

Dodao je da Dolovac ni na koji način nije obaveštavala javnost šta se dešava u predmetu nadstrešnica.

”Prošlo je više od godinu dana, nisu održali nijednu konferenciju za štampu da javnosti daju odgovore ko će i kada da odgovara. Javnost je uznemirena, a tužilaštvo ćuti sve vreme i tako pravi ‘plodno tle’ za spekulacije, medijska suđenja i medijske poternice. Na taj način je itekako uzečla učešće u obojenoj revoluciji”, rekao je Jovanov i dodao da veruje da Dolovac neće ostati na toj funkciji do kraja mandata koji joj ističe 2028. godine.

Србија