”Замислимо да је Угљеша Мрдић земљорадник и народни посланик. Јел има право да поднесе закон који се тиче било чега у држави Србији? Има. Зато што му то право даје Устав. Нигде не пише да народни посланик може да предлаже законе само из области за које је квалификован”, рекао је Јованов у ”Уранку” на К1 телевизији.

Навео је да од момента када је Мрдић поднео сет правосудних закона до њиховог усвајања није чуо шта је тачно неуставно у том процесу.

На питање зашто су закони усвојени по хитном поступку и да је то једна од замерки, Јованов је рекао да хитност поступка значи да закон може да буде стављен на дневни ред скупштине и пре протока 15 дана од када је предат.

”Ови закони су 22. децембра предати, а седницу смо почели 14. јануара. Прошло је много више од 15 дана”, рекао је Јованов.

Када је реч о примедби да није било јавне расправе о законима, што је била замерка и председника Србије, Јованов је појаснио да, када посланик предлаже закон, није обавезан да сазива јавну расправу ни јавно слушање.

”Председник је у праву јер бисмо, да смо одржали јавну расправу и ишли на јавно слушање, избили аргумент оних који ово нападају и разводњавају причу да сада причамо о техничким стварима које су небитне”, рекао је Јованов.

Коментаришући изјаву председника Уставног суда Владана Петрова да је грешка што од Високог савета судства и Високог савета тужилаштва није затражено мишљење о законима, Јованов је рекао да је Мрдић то предложио, да су се ВШ и ВСТ изјашњавали на неки начин и да су посланици добили њихов став.

 На питање о реакцији портпарола Европске комисије Гијома Мерсија да су измене закона припремљене у журби и без консултација са свим заинтересованим странама као што су ЕК и Венецијанска комисија, Јованов је иронично одговорио да онда ЕК треба да промени Устав Србије и да народни посланик више не може да предлаже законе.

”И да ту ствари буду начисто. Ако ћемо такву државу, нема проблема, нек нам Европска унија пропише Устав”, рекао је Јованов.

Додао је да најављени ”тихи штрајк” судија тумачи као наставак борбе да остане неки ”пламичак” обојене револуције и додао да није видео ништа утемељено у њиховим замеркама.

”Нисам видео шта конкретно није у складу са Уставом. Ако су неуставне промене, да видимо шта је неуставно. Процедура не може да буде неуставно, већ материјано право и то је оно што цени Уставни суд”, рекао је Јованов.

На питање да прокоментарише то што Загорка Доловац сазива састанак са главним тужиоцима и поводом измена Закона о јавном тужилаштву, а да председник Синдиката судске власти Немања Ђурић да правосуђу прети укидање Тужилаштва за организовани криминал, Јованов је рекао да то нигде не пише и да је пласирана лаж о томе.

”То није тема ниједног закона. Они су показали да су толико неспособни, да се не би ни приметило да сутра буду укинути. Али они нису тема, овим законима то нико није предвидео, ништа се није променило у њиховом функционисању осим што је Загорки Доловац одузето право да распоређује послушнике и да им даје пет пута веће плате него што имају иначе”, рекао је Јованов.

На питање о томе да је затражено мишљење Венецијанске комисије и коме ће оно бити релевантно, Јованов је рекао да је та комисија и за уставне промене које се тичу правосуђа давала супротне ставове од онога што је усвојено и да је Доловац дато више власти од онога што је тражила Комисија.

”Видећемо шта ће Венецијанска комисија да ради па ћемо се у складу са тим одредити”, казао је Јованов.

Додао је да Доловац окупља тужиоце да поставе питање уставности усвојених закона истичући да исти они који не спроводе одлуке Уставног суда траже мишљење тог суда о неком другом предмету.

Јованов је рекао да Доловац и њој лојални тужиоци потпуно урушавају правну државу и владавину права тако што одбијају да спроведу одлуку Уставног суда који се тиче избора за Високи савет тужилаштва.

То је много већи проблем од онога о чему они говоре, то је директан атак на хијерархију правних аката и спровођење судских одлука. Незамисливо је да тужилаштво неће да спроведе одлуку Уставног суда”, казао је Јованов и нагласио да држава има све механизме да спроведе све своје одлуке.

Јованов је рекао је Доловац постала део обојене револуције, јер је својим нечињењем довела до тога да људи који директно крше закон не процесуирају или се акти тужилшатва пишу тако да буду што пре пуштени на слободу.

Додао је да Доловац ни на који начин није обавештавала јавност шта се дешава у предмету надстрешница.

”Прошло је више од годину дана, нису одржали ниједну конференцију за штампу да јавности дају одговоре ко ће и када да одговара. Јавност је узнемирена, а тужилаштво ћути све време и тако прави ‘плодно тле’ за спекулације, медијска суђења и медијске потернице. На тај начин је итекако узечла учешће у обојеној револуцији”, рекао је Јованов и додао да верује да Доловац неће остати на тој функцији до краја мандата који јој истиче 2028. године.