децембар 6, 2025

Србија

SAOBRACAJ-POLICIJA

Drastično pooštravanje sankcija za bahatu vožnju

Tijana Despotovski oktobar 28, 2025 0

U svetlu poslednjih događaja i poražavajućih statistika, nadležne institucije najavljuju najrigidnije mere u istoriji Srbije kako bi se zaustavio rast neodgovornog ponašanja u saobraćaju.

Prema izveštaju Agencija za bezbednost u saobraćaju (ABS), samo tokom ove godine u Srbiji je do sada poginulo 39 osoba zbog vožnje pod dejstvom alkohola – među njima, nažalost, ima i dece. Takođe je registrovano više od 1.100 povređenih i oko 1.200 vozača sa 1 – 2‰ alkohola u krvi, dok je kod gotovo 700 slučajeva izmereno više od 2‰.

ABS predlaže da se najteži slučajevi vožnje u alkoholisanom stanju – gde je došlo do pogibije ili teške povrede – sankcionišu kaznom zatvora od 40 godina, što bi ih izjednačilo sa krivičnim delima ubistva sa predumišljajem. Uz to, razmatraju se mere kao što su trajno oduzimanje vozila, trajna zabrana upravljanja motornim vozilima i znatno povećanje novčanih kazni.

Pomoćnik načelnika saobraćajne policije, Slaviša Lakićević, navodi da bi trajno oduzimanje vozila – bez obzira na vlasništvo – moglo da postane praksa za one koji ponovo grubo krše propise.

Uz stroge kazne za alkohol, uvode se i tehnološke mere za kontrolu saobraćaja. Mobilni i stacionirani radari širom Srbije će biti opremljeni i pušteni u rad u narednom periodu kako bi snimali tri najčešća prekršaja: prekoračenje brzine, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje i nekorišćenje sigurnosnog pojasa.

Radari će često biti na „tajnim“ ili neobjavljenim lokacijama, bez prisustva policajaca na licu mesta, a prekršaji će se evidentirati automatski. Uvođenje alko-brava („starter interlock“ uređaja), predloženo je za recidiviste: pre pokretanja vozila, vozač će morati da uradi alkotest, a ako je alkohol detektovan, auto neće moći da se upali. Takođe, u novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja razmatra se uvođenje nulte tolerancije na alkohol za sve vozače, a ne samo za one sa probnom dozvolom.

Ovakve mere su neophodne jer je statistika neumoljiva: broj poginulih i teško povređenih učesnika u saobraćaju signal je za hitnu intervenciju. Osim toga, porodice žrtava često ističu da počinioci ne pokazuju kajanje, što dodatno povećava osećaj nepravde. Kombinacija represije (kazni) i tehnologije (radari i alko-brave) zapravo je pokušaj da se pravovremeno utiče na ponašanje vozača.

Šta to znači za građane i vozače

Svaki učesnik u saobraćaju mora biti svestan da čak i „jedna čašica“ može biti presudna – posebno ako se uvede nulta tolerancija. Zatim, neće više biti mesta za propuste: prekoračenje brzine, telefon u vožnji i nenošenje pojasa biće automatski registrovani. Takođe, vozači moraju imati na umu da vozila mogu biti trajno oduzeta, a dozvole trajno ukinute za najveće prekršaje.

Država šalje jasnu poruku: tolerancije više nema. Kombinacija kazni, tajnih i automatskih kontrola radara i alko-brava stavlja fokus na preventivu i odgovornost svakog učesnika u saobraćaju.

h

Srbija Elena Fric: „Evropa je izgubila suverenitet – Srbija je jedna od retkih koja ga još brani“

Jelena Trifunović oktobar 25, 2025 0

Političar i pravnik Elena Fric iz Bavarske, istaknuti je glas nove generacije stranke Alternativa za Nemačku (AfD). Kao kandidatkinja u izbornoj jedinici Landshut–Kelheim, poznata je po stavovima koji traže povratak suverenosti evropskih država i realnu, a ne ideološku politiku prema Istoku i Zapadu. Kritična prema briselskoj birokratiji i američkom uticaju, Fricova otvoreno govori o krizi nemačke privrede, gubitku evropske samostalnosti i pravu Srbije da vodi nezavisnu politiku. Zbog toga njeni nastupi izazivaju pažnju i van nemačkih granica, a njen glas razuma sve češće se čuje u politički osetljivim vremenima.

Kako komentarišete to što Sjedinjene Američke Države uvode sankcije zbog energetskih projekata i državama koje nisu članice Evropske unije, uključujući i Srbiju, čija se naftna industrija našla na udaru? Smatrate li to političkim pritiskom ili pokušajem kontrole regionalnog tržišta?

Američka politika sankcija nije moralni, već ekonomski instrument. Njena svrha nije demokratija, već očuvanje geopolitičke dominacije. Kada Vašington blokira energetske projekte u Srbiji ili drugim državama van EU, cilj je da se spreči stvaranje infrastrukture koja bi mogla da funkcioniše nezavisno od dolara i američkog uticaja. Evropa se u taj sistem dobrovoljno uklopila. Raskid sa Rusijom i zavisnost od skupog američkog tečnog gasa nisu izraz strateške autonomije, već geopolitičke trgovine – politička poslušnost u zamenu za ekonomski gubitak. Nemačka gubi industriju, Amerika dobija tržište. Za Srbiju to znači dvostruki pritisak iz Brisela pretnje „usklađivanjem“, iz Vašingtona sankcije. U osnovi, radi se o istom – ograničavanju nacionalne slobode. Pitanje više nije pravno, već sistemsko, može li evropska država danas da vodi sopstvenu energetsku politiku ako se ne poklapa sa interesima Sjedinjenih Država?

Koji su danas najveći problemi građana u Nemačkoj i na koji način ih ljudi najviše osećaju u svakodnevnom životu – kroz ekonomiju, migracije, bezbednost ili druge aspekte?

Nemačka se nalazi u dubokoj strukturalnoj krizi koja ne potiče iz ekonomskog ciklusa, već iz pogrešne političke orijentacije. Država je decenijama živela od jeftine energije, snažne industrije i međunarodne predvidljivosti – a upravo to danas nestaje. Odluka da se prekine saradnja s Rusijom, da se industrija „zeleno transformiše“ i da se migracija prepusti stihiji, stvorila je haos. Vlada to naziva „transformacijom“, ali u stvarnosti se radi o politički izazvanom slomu. Energointenzivne fabrike odlaze, a stanovništvo se suočava sa rastućim troškovima i nesigurnošću. Ta politika nema ekonomski smisao, već geopolitičku pozadinu: Nemačka treba da se odvoji od Evroazije i čvrsto veže za američki prostor. Dok u Vašingtonu govore o „savezu vrednosti“, prosečan Nemac gubi kupovnu moć, dom i sigurnost. Zemlja osiromašuje ne zato što ne može, već zato što joj nije dozvoljeno. Dok Berlin drži moralne govore o „klimaneutralnosti“, srednji sloj se pita kako da plati sledeći račun za struju. Taj jaz ne stvara „populiste“, već pokret otpora koji traži nešto sasvim prirodno – politiku zdravog razuma i nacionalnog interesa.

Kako tumačite jačanje patriotskih i suverenističkih pokreta širom Evrope? Da li predsednika Srbije Aleksandra Vučića vidite kao jednog od lidera takve političke struje?

Uspon patriotskih i suverenističkih pokreta nije prolazni trend, već reakcija na sistem koji je politiku denacionalizovao i odgovornost razvodnio. Godinama se suverenitet prikazivao kao opasnost, a sada se vidi posledica. Evropa funkcioniše tehnički, ali je politički prazna. Ti pokreti ispunjavaju vakuum – oni izražavaju želju naroda da ponovo budu subjekti svoje istorije, a ne objekti briselske administracije.
To što ih elite nazivaju „populistima“ samo je način da ih diskredituju. U suštini, oni zastupaju najdemokratskije načelo: da odluke treba da se donose tamo gde se i osećaju njihove posledice. Vučić u tom kontekstu zauzima posebno mesto – nije ideolog, već pragmatičar. Razume da u multipolarnom svetu ni slepo vezivanje za Zapad ni demonstrativno okretanje Istoku nisu rešenja. Suverenitet znači razgovarati sa svima, ali ne zavisiti ni od koga. Upravo ta pozicija čini Srbiju sumnjivom zapadnim birokratama: nije neposlušna, već nezavisna – a to je danas dovoljan razlog da bude proglašena „problemom“.

Kako komentarišete proteste koji su se dešavali u Srbiji i to što su naišli na podršku Evropske unije, iako su imali destabilizujući efekat na institucije? Slažete li se sa ocenom predsednika Vučića da je reč o pokušaju obojene revolucije?

Ti protesti nisu spontani ni isključivo domaći. Oni su deo već poznatog scenarija – kao u Gruziji, Ukrajini ili Jermeniji. Kada neka balkanska država pokuša da vodi nezavisnu politiku, pojavljuju se „civilni pokreti“ koji su organizovani, finansirani i medijski podržani iz inostranstva. To se zove „demokratizacija“, ali u suštini znači – kontrola. Destabilizacijom Srbije šalje se poruka celoj regiji: neutralnost nije dozvoljena. EU i SAD ne prihvataju suveren prostor između Istoka i Zapada. Vučićeva ocena o pokušaju obojene revolucije nije propagandna, već realistična. Mehanizmi su uvek isti – provokacije, medijska kampanja, diplomatski pritisak. Cilj: oslabiti svaku vlast koja ne pristaje na potpunu potčinjenost. Ironija je da oni koji u Briselu govore o „evropskim vrednostima“ podržavaju akcije koje ruše institucije druge države.

U kojim oblastima bi Srbija i Nemačka mogle da unaprede međusobne odnose i postoji li politička volja u Berlinu za dublju saradnju sa Beogradom?

Odnosi Srbije i Nemačke su privredno jaki, ali politički asimetrični. Berlin Balkan i dalje vidi kao periferiju koju treba „evropeizovati“, a ne kao ravnopravan prostor. To je pogrešno. Srbija nije zaostatak, već čvorište između Evrope i Evroazije. Nemačke firme to već prepoznaju – Bosch, Siemens, ZF proizvode u Srbiji jer ovde još postoji industrijska logika. Politički, međutim, vlada nepoverenje, jer svaka srpska odluka koja odudara od briselske linije tumači se kao „proruska“. Umesto moralizovanja, Berlin bi trebalo da se vrati realpolitici – da sarađuje tamo gde se interesi poklapaju. To bi bila prava evropska politika, oslobođena tutorstva Vašingtona.

Kakav je vaš stav prema samoproglašenoj nezavisnosti Kosova i činjenici da veliki broj članica EU, uključujući i Nemačku, priznaje Kosovo, dok druge ne?

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ostaje presedan koji je potkopao međunarodni poredak. Oni koji su 1999. pogazili suverenitet Jugoslavije, a 2008. priznali otcepljenje, otvorili su vrata selektivnoj primeni međunarodnog prava. Zapadne sile koje se zaklinju u „poredak zasnovan na pravilima“ zapravo su ga tada ukinule. Za Nemačku je to bio čin lojalnosti Vašingtonu, ali posledice su dalekosežne: ako se jednom prizna secesija, onda se drugde ne može verodostojno osporavati, ni u Ukrajini, ni u Španiji. Srbija je tu dosledna, brani načelo koje je Evropa sama stvorila – nepovredivost granica. Kosovo nije lokalni problem, već test iskrenosti evropskih vrednosti.

Kako komentarišete svakodnevne represivne mere koje vlasti u Prištini sprovode nad Srbima na Kosovu i Metohiji – hapšenja, oduzimanje imovine, montirane optužnice i pritiske koji primoravaju porodice da se iseljavaju? Smatrate li da Evropska unija pokazuje dvostruke standarde kada je reč o zaštiti prava Srba na Kosovu u poređenju s drugim manjinama u Evropi?

Situacija Srba na Kosovu jeste sramota evropske politike. Dok Brisel govori o ljudskim pravima, ćuti pred svakodnevnim kršenjima tih prava od strane prištinskih vlasti. Policijske akcije, oduzimanja imovine, montirani procesi – sve to se prećutno toleriše. EU primenjuje dvostruke standarde gde je politički korisno, brani manjine, gde smeta njenim planovima, okreće glavu. Sever Kosova živi pod stalnim pritiskom – ekonomski, administrativno i bezbednosno. Cilj je jasan: da Srbi sami napuste teritoriju. Briselski sporazum iz 2013. godine predvideo je autonomna prava za srpske opštine – ništa od toga nije sprovedeno. Umesto posrednika, EU je postala garant statusa kvo, dakle nepravde. Srbija ostaje jedina koja se poziva na međunarodno pravo, dok tzv. „pravila“ Zapada važe samo kada im odgovara. To je najveća tragedija savremene Evrope – gubitak doslednosti i moralnog kompasa.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Intervju sa Elenom Firc pokazuje koliko su evropska politika i medijska percepcija Srbije podložne stereotipima i pritiscima. U vremenu kada se suverenitet smatra grehom, svaka reč razuma zvuči kao pobuna. Upravo zato, njeni stavovi, ma koliko provokativni delovali, otvaraju prostor za raspravu o onome što Evropa uporno izbegava: pravu nezavisnost mišljenja i odlučivanja.

church-4022719-1280

Mitropolit Fotije Milatoviću: Amfilohije nije bio to što Vi govorite

Jelena Trifunović oktobar 24, 2025 0

Mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije poručio je danas da je blaženopočivši mitropolit Amfilohije bio veliki jerarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) i čovek za večnost koji je smatrao da su Srbija i Crna Gora jedno, istakavši da neće proći crnogorstvovanje predsednika Crne Gore Jakova Milatović koji lažno pokušava da ga predstavi kao Crnogorca.

Mitropolit Fotije navodi da Milatović u crnogorstvovanju svega i svačega, pokušava da i blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija proglasi Crnogorcem, dok za litije tvrdi da su tobože pokrenute da bi se samostalnost Crne Gore učvrstila što je čista laž.

Vladika Fotije ističe da blaženopočivši mitropolit Amfilohije za sebe nikada nije rekao da je Crnogorac, barem ne u smislu kakvim ga želi predstaviti Milatović.

Mitropolit Fotije ukazuje da Milatović u obraćanju povodom pet godina od upokojenja mitropolita Amfilohija javno obznani svima da je ovaj veliki čovek SPC „Crnogorac i samo Crnogorac“.

„Pročitavši ovo Milatovićevo obraćanje, čudom sam se čudio šta čitam i šta čujem: da je Amfilohije samo Crnogorac i da je `slavu Crne Gore proneo po svetu`. Drugo, po Milatoviću, da Amfilohije ništa nije činio 2006. godine da spreči odvajanje Crne Gore od Srbije. Treće, da je Amfilohije i litije pokrenuo 2019/20. da bi samostalnost Crne Gore potvrdio i što više je od Srbije udaljio, a da Crna Gora prihvati politiku – Evropa sad“, naveo je mitropolit Fotije i istakao:

„Ovo se ne može drugačije razumeti nego kao crnogorstvovanje svega i svačega i svega svakoga, pa i mitropolita Amfilohija. Ako je i od Milatovića, mnogo je“.

Mitropolit Fotije navodi da kao bivši student blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija mora reći istine radi da je ovog duhvnika upoznao mnogo pre nego Milatović.

„On je bio naš profesor i učitelj, i koliko se ja sećam, a to mogu potvrditi generacije i generacije studenata Teološkog fakulteta u Beogradu, koji se nalazio preko puta Patrijaršije, da Amfilohije nikada za sebe nije rekao da je Crnogorac, u smislu kakvim ga želi predstaviti uvaženi Milatović“, napominje mitropolit Fotije.

Mitropolit Fotije ističe da je blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija upoznao 80-tih godina prošlog veka, kada se on kao doktor teologije vratio u Srbiju i postao profesor na Teološkom fakultetu.

„Nama je najčešće predavao dva predmeta `Uvod u bogoslovlje` i `Katihetiku`, odnosno `Osnove pravoslavnog vaspitanja i obrazovanja`. Amfilohije je već tada bio čovek koji je tu Milatovićevu crnogorstvujušču priču nadišao, nadišao svojim životom, asketskim podvigom i isihazmom“, ukazao je mitropolit Fotije.

Mitropolit zvorničko-tuzlanski precizira da je isihazam pravoslavno duhovno iskustvo u Hristu, koje kaže da je čovek stvorenje za večnost i da je kruna njegove vere, podviga i usavršavanja – dostizanje oboženja ličnosti (teosis).

„Amfilohije je bio učitelj toga puta i te istine, i to ne teorijski predavač, nego opitni isihasta. On je bio čovek koji je isihazmom živeo i o njemu je svedočio. Koliko je to daleko od Milatovićevog crnogorstvovanja, reći ću, koliko nebo od zemlje“, istakao je mitropolit Fotije.

Ako neko ne zna blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, a želi u ovo naše vreme da ga upozna, ističe vladika Fotije, treba da pročita besedu koju je izrekao još 1979. godine u manastiru Ćelije na sahrani svoga duhovnog oca avve Justina Ćelijskog – Srpskoga proroka Jeremije, Srbina iz Vranja, rođenog u uglednoj i čestitoj porodici Popovića.

„Ta beseda promače našem Milatoviću kao i mnogo toga drugoga iz života Amfilohijevog. Zato Milatovićevo crnogorstvovanje neće proći. Crkva ima dublje i šire pamćenje od onog istorijskog, političkog i zemaljskog“, poručio je, između ostalog, mitropolit Fotije, prenosi Srna.

U svemu što je Milatović rekao, ističe mitropolit Fotije, vidi se pokušaj da se jedan veliki čovek SPC proglasi Crnogorcem i da postane kao groš.

Tanjug

zimske-gume

Vozači pazite – od 1. novembra kreću zimske gume i zimska oprema

Tijana Despotovski oktobar 24, 2025 0

Od subote, 1. novembra, u Srbiji počinje zakonska obaveza upotrebe zimske opreme na vozilima koja će trajati do 1. aprila naredne godine. Auto-moto savez Srbije (AMSS) podseća da će kontrole postati strože i da će kazne za nepoštovanje propisa biti visoke.

Vozači su u obavezi da, ukoliko se na kolovozu nalaze sneg, led ili poledice, imaju sve četiri zimske gume sa oznakom „M+S“ ili simbolom pahulje. Dubina šara na gumama mora biti najmanje četiri milimetra. Pored toga, vozači u vozilu moraju imati i propisano sredstvo za povećanje trakcije kao što su lanci za sneg ili drugi uređaji, za puteve gde je to označeno saobraćajnim znakom.

Ako se vozilo nađe u zimskim uslovima bez propisane opreme, može biti proglašeno tehnički neispravnim, a vozač kažnjen u skladu sa zakonom. Kazne za takav prekršaj kreću se između 10.000 i 20.000 dinara.

Iz AMSS-a savetuju da se na vreme proveri ispravnost vozila – stanje guma, akumulatora, brisača i sistema za grejanje – kako bi se izbegli problemi i kazne tokom zimske sezone.

Snimak-ekrana-2025-10-24-111036-750x375

KORENI ZOVU: Aleksa odbio posao od 50.000$ u Americi za svoj Niš

Aleksandra Djuran oktobar 24, 2025 0

Postoje putovanja koja te odvedu daleko, samo da bi ti na kraju pokazala koliko ti je važan povratak. Tako je bilo i sa mladim Nišlijom, Aleksom Stankovićem koji je sa 29 godina tri puta prelazio okean tražeći prilike i iskustvo. Put je počeo skromno — posao u McDonald’su, pa odlazak na bazene istočne obale SAD. Kao dvadesetogodišnji spasilac u Frederiksburgu u saveznoj državi Virginije, suočio se sa strogim pravilima rada i nedostatkom podrške od strane poslodavca, ali je iz svake teškoće izvlačio lekciju i novu snagu za napredak.

U Merilendu dobija drugu šansu – radi naporno, traži dodatne zadatke i ubrzo biva primećen, proglašen je jednim od najboljih spasilaca sezone. Sledeće godine vraća se u SAD već kao menadžer bazena, sa više odgovornosti i stalnom brigom da sve funkcioniše besprekorno. Tokom rada Aleksa sazreva i shvata da bez sistema, discipline i tima nema pouzdanih rezultata – to su navike koje će poneti sa sobom i koje će mu kasnije pomoći da se ostavri u otadžbini.

Treći odlazak više nije bio putovanje bez cilja – već je znao šta hoće, putovao je, obilazio velike gradove i krstario Karibima, ali je osećaj da nešto nedostaje postajao sve jači. Pred sam početak pandemije stiže ozbiljna ponuda iz SAD, šest meseci rada vredno 50.000 dolara, radna viza spremna, ali u tom trenutku donosi odluku koja menja sve – odlučuje da se vrati i ostane u Srbiji. Počinje ispočetka kao trener u Nišu, bez garancija, ali sa verom da može da gradi ovde.

Rad i znanja prikupljena u Americi brzo daju rezultate. Danas iza njega stoji više od 100 zadovoljnih klijenata i razvijen onlajn program koji povezuje trening, ishranu i organizaciju vremena. Klijenti su iz Srbije, Evrope i Amerike, ali on ostaje u Nišu, koristi redovno cenjeno iskustvo iz mlađih dana koje je naučio u SAD da bi pomogao ljudima. Kaže da ga je Amerika naučila sistemu i disciplini, ali da mu je Srbija vratila ono što se ne može kupiti – pripadnost, smisao i motiv da radi od srca.

„Novac je važan, ali nije sve. Ako sve uložimo u finansije, lako ostanemo prazni iznutra. Ja sam želeo više: smisao, doprinos i ljude oko sebe,” kaže Aleksa. Povratak nije bio lak, zahtevao je hrabrost da se krene bez garancija, da se sve gradi iznova, da se veruje sebi čak i onda kada se ne zna gde vodi put.

Ali bio je vredan. Danas to potvrđuju rezultati, ali pre svega osećaj, da ono što radi ima težinu, da pripada, da stvara tamo gde je ponikao. Njegova priča je primer da se iskustvo stečeno u inostranstvu može utkati u lokalnu sredinu, da iz Niša mogu nastajati velike priče, i da ponekad najveći korak napred počinje upravo povratkom kući.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Priča koja Aleksa Stanković podelio sa nama i na Jutjubu, podseća nas da svet ne mora biti beg, već iskustvo koje obogaćuje. Povratak iz inostranstva nosi svoju težinu, ali i ogromnu vrednost, priliku da ono najbolje što smo usvojili tamo, ugradimo ovde. Srbija dobija kada se ljudi puni znanja, energije i vere vraćaju kući i odavde prave razliku.

Piše: mr Jasmina Dragutinović

Izvor: Srpski ugao
prodavnica

Nova izmena uredbe o ograničenju marži – nema masovnog zatvaranja trgovina

Tijana Despotovski oktobar 23, 2025 0

Iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine najavljuju da će ove nedelje ponovo doći do izmene Uredbe o ograničenju trgovinskih marži, zbog nastavka pritisaka trgovaca na dobavljače i proizvođače. Kako je potvrđeno, izmene će biti usvojene do kraja nedelje, a primena će početi naredne sedmice.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine, Jagoda Lazarević, objasnila je da će novi aneks uredbe preciznije urediti odnose između trgovaca i dobavljača, obavezujući ih da potpišu posebne ugovore koji će uskladiti njihovo poslovanje sa važećim propisima. Cilj izmena je sprečavanje mogućih zloupotreba i dodatnih pritisaka na dobavljače.

– To radimo kako bismo predupredili mogućnost da trgovci, nakon isteka uredbe, naplate ono što sada ne mogu. Postoji strah među dobavljačima i mi smo to prepoznali – rekla je Lazarević.

Ministarka je dodala i da inspekcijske kontrole pokazuju pozitivne pomake i sve odgovornije ponašanje trgovaca, ali i da se i dalje beleže pokušaji pritisaka na dobavljače kroz razne rabate i nametnute troškove. Prema njenim rečima, inspekcija redovno obilazi trgovinske lance i nasumično proverava proizvode iz različitih kategorija, kako bi se utvrdilo da li se poštuje odredba. Izveštaji sa terena pokazuju da se broj prekršaja smanjuje.

Iako se pojedine cene u prodavnicama kreću gotovo isto, Lazarević je napomenula da ne veruje da postoji direktno dogovaranje između trgovaca, već da jedni druge pažljivo prate, što na kraju najviše osete potrošači.

Ovom prilikom najavljeno je i donošenje Zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, koji će predvideti oštrije kazne i trajno regulisati odnos između trgovaca i dobavljača. Isto tako, naglasila je da nema razloga za strah od masovnog zatvaranja trgovačkih lanaca kako se navodi u pojedinim medijima.

-Svako ima nerentabilne objekte koje povremeno zatvara, ali to nije posledica uredbe. Stvaranje straha i panike nije opravdano. Neće biti praznih rafova niti nestašica. Ova vlada neće dozvoliti scenario iz devedesetih – poručila je Lazarević.

Prema njenim rečima, donošenjem novog Zakona i sprovođenjem izmena uredbe očekuje se stabilizacija tržišta, ravnomerniji odnosi između trgovaca i proizvođača i, kao krajnji efekat, postepeno snižavanje cena za potrošače.

e

POSLANICA EVROPSKOG PARLAMNTA SILVIJA SARDONE ZA SRPSKI UGAO: Srbija zaslužuje poštovanje, ne spoljne manipulacije

Jelena Trifunović oktobar 22, 2025 0

Evropski parlament danas je usvojio tzv. „Zajedničku rezoluciju o polarizaciji i pojačanoj represiji u Srbiji“, povodom godišnjice tragičnog urušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Rezolucija je prošla zahvaljujući glasovima političkih grupacija i poslanika koji već duže vreme sprovode antisrpsku agendu i aktivno deluju protiv interesa Srbije. Rezolucija je usvojena sa 457 glasova za, 103 protiv i 72 suzdržana.
Ekskluzivno za Srpski ugao oglasili su se Silvija Sardone, poslanik Evropskog parlamenta i Stefan Pavesi njen asistent.

Zahvaljujući velikom radu Lige u okviru grupe Patriota, danas smo glasali protiv rezolucije koju je podnela levica kako bi napala vlast u Srbiji, koristeći izrazito optužujuće termine i prikazujući mračnu sliku političke i društvene situacije u zemlji, godinu dana nakon urušavanja nadstrešnice na stanici u Novom Sadu. Tekst rezolucije pripisuje tešku odgovornost vladi u Beogradu, optužujući je za navodna kršenja ljudskih prava, represiju neistomišljenika i mešanje Kine i Rusije, rekao je Stefan Pavesi za Srpski ugao.

U ime Evropske grupe Patriota, poslanica Silvia Sardone je dodala:

„Srbija je doživela ogromnu bol i zaslužuje poštovanje, ne spoljna mešanja, niti političke manipulacije. Neprihvatljivo je da se bol građana koristi kao oružje za destabilizaciju srpskih institucija. Srbija mora imati pravo da svoje unutrašnje stvari rešava suvereno i odgovorno. Evropa mora sarađivati sa Srbijom, a ne pokušavati da joj nameće sopstvenu političku agendu.”

Rezolucija levice je usvojena, ali mi ne okrećemo leđa srpskom narodu i njegovoj slobodi, zaključio je Pavesi.

Pogled redakcije portala Srpski ugao

Usvojena rezolucija, prema mišljenju grupe Patriota, predstavlja neprihvatljiv akt mešanja u unutrašnje stvari suverene države i direktno nipodaštava napore srpskih institucija da se nose sa posledicama nesreće u Novom Sadu i odgovore na bezbednosne i infrastrukturne izazove. Očekuje se da će usvajanje ovog dokumenta dodatno zakomplikovati odnose Srbije i pojedinih struktura unutar Evropske unije, u trenutku kada se vode ključni razgovori o proširenju i budućem statusu Srbije u evropskoj zajednici. Ono što građanima Srbije ostaje kao neobjašnjiv fenomen jeste činjenica da Evropski parlament često glasa o nekim rezolucijama koje se tiču nas, iako mi nemamo naše predstavnike u Evropskom parlamentu, niti smo zemlja članica Evropske Unije, te ostaje nejasno šta je cilj i na koji način to može biti obavezujuće. Ipak, ono što je jasno da se ovakva besmislena glasanja koriste kao vid pritiska na našu zemlju. Zašto smo mi tema u ovoj instituciji?

Nina Stojanović i Jasmina Dragutinović

Napadac

Incident ispred Narodne skupštine Srbije: požar, pucnjava i hapšenje

Jelena Trifunović oktobar 22, 2025 0

Jutros oko 10 časova, pred kamp-naseljem poznatim kao „Ćacilend“ koje se nalazi na platou ispred zgrade Narodne skupštine Srbije u Beogradu, došlo je do ozbiljnog incidenta koji uključuje pucnjavu, požar i hapšenje osobe.

Penzioner Anđelković Vladan, rođen 1955. godine u Beogradu, sa prebivalištem na opštini Stari grad, izazvao je opštu opasnost paljenjem vatre i pucanjem iz pištolja. U incidentu je povređena jedna osoba.

Osumnjičeni se u prepodnevnim časovima dovezao taksijem do lica mesta i pronašao prazan šator koji je potom polio kantom benzina koju je nosio sa sobom u nameri da izazove požar. Zatim je ispalio nekoliko hitaca u želji da izazove požar, jer kako navodi „nerviraju ga šatori u centru grada.“

Povređeno lice je Milan Bogdanović, otac dvoje dece, koji je prišao da vidi šta radi napadač i tom prilikom zadobio direktan hitac u desnu butinu. Srećom, policija je brzo uspela da savlada napadača. Prema zadnjim izveštajima, Bogdanović se nalazi u stabilnom stanju.

„Ovo je bilo pitanje kada će se desiti. Takva mržnja i indukovana agresija protiv svih ljudi koji su zauzeli jednu tačku na nivou Srbije… Zašto sam rekao da je ovo teroristički akt? Zato što je upotrebljeno vatreno oružje i zato što je cilj bio izazivanje opšte opasnosti s jasnim političkim motivom,“ izjavio je predsednik Vučić.

Naknadno je utvrđeno da Anđelković u posedu ima oružje pištolj marke „crvena zastava M79“ registrovano na svoje ime. Njemu se na teret stavljaju krivična dela pokušaj ubistva i izazivanje opšte opasnosti.

 

pozar-atar

Saopštenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: Zabranjeno spaljivanje žetvenih ostataka

Aleksandra Djuran oktobar 22, 2025 0

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upozorilo je poljoprivrednike da je spaljivanje strnjike i žetvenih ostataka strogo zabranjeno, jer, kako se ističe, ova praksa uništava zemljište, ugrožava zdravlje ljudi i životinja i izaziva požare sa velikom materijalnom štetom.

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva, prema Zakonu o zaštiti od požara za ovaj prekršaj predviđene su novčane kazne, dok Ministarstvo, na osnovu svojih nadležnosti i dostupnih podataka, sprovodi mere u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Ministarstvo raspolaže ažuriranim satelitskim i terenskim snimcima, kao i izveštajima poljoprivrednih inspektora, na osnovu kojih se jasno uočavaju parcele na kojima je spaljena strnjika. Svaka takva parcela koja se i dalje vodi kao aktivna u eAgraru i za koju je utvrđeno je da je spaljena, a vlasnik nije prijavio požar, automatski će povlačiti pasivan status celog gazdinstva.

Ministarstvo pruža mogućnost dobrovoljnog ispravljanja – svi poljoprivrednici koji su imali požar na svojim parcelama, bez obzira na uzrok, pozivaju se da u roku od sedam dana ažuriraju podatke u eAgraru, odnosno da, ukoliko su parcele uništene ili izgorele, izvrše njihovo privremeno isključenje iz aktivne obrade, jer prema zakonu nemaju pravo na podsticaje. Nakon isteka navedenog roka, sva gazdinstva koja nisu postupila po ovom pozivu, a na čijim se parcelama utvrdi spaljivanje bez prijave, biće predmet prekršajnog postupka i stavljena u pasivan status.

Ministarstvo, u saradnji sa poljoprivrednom inspekcijom i Sektorom za vanredne situacije MUP-a, nastavlja pojačane kontrole. Inspekcijske službe su na terenu i sankcionisaće sva lica koja krše propise.

-Ove mere nisu usmerene protiv poljoprivrednika, već u zaštitu zemljišta, biodiverziteta i zdrave životne sredine – naglašava se u saopštenju Ministarstva.

Dodaje se da je tokom prethodnih dana na snimcima zabeleženo više hiljada požarišta na njivama, što je doprinelo ozbiljnom zagađenju vazduha u brojnim sredinama, a ugrožen je bio i saobraćaj na putevima širom Srbije. Ministarstvo je pozvalo i sve građane da ovakve postupke prijave nadležnim vatrogasnim stanicama, zaključuje se u pomenutom Ministarstvu.

180132-788260-screenshot-6-f-f-789x520

Održan forum Preporod rusko-srpskog jedinstva

Jelena Trifunović oktobar 21, 2025 0

U MTS Dvorani u Beogradu, 20. oktobra, održan je forum pod nazivom “Preporod rusko-srpskog jedinstva”.

Forum okupio eminentne govornike, stručnjake iz oblasti kulture, politike, tehnološkog razvoja, međunarodne saradnje i sporta. Domaćini ovog događaja bili su Fondacija Svetozar Miletić i Centar za srpsko-rusku saradnju, a glavni cilj foruma bio je potvrđivanje i osnaživanje dugogodišnjih veza između srpskog i ruskog naroda, kao i kreiranje platforme za budući zajednički rad.

Tokom jučerašnjeg dana, u fokusu su bile panel-diskusije na teme: “Kod kontinuiteta: od porekla do budućnosti”, “Zajednički rusko-srpski kod i multipolarni svet”, “Svet u eri izazova sajber bezbednosti i buduće tehnologije” i “Savremene kreativne industrije i sportska diplomatija” – koje su omogućile prisutnima zanimljive i kreativne dijaloge, kao i bogatu razmenu iskustava.

Na otvaranju, predstavnici organizatora naglasili su da je zajednička istorijska i duhovna povezanost dva naroda – zasnovana na vekovima saradnje – čvrst temelj za današnjicu i budućnost.

Tokom samih panel-diskusija, prisutni su mogli da čuju kako, kroz različite oblasti, rusko-srpska saradnja može da iznedri vrhunske rezultate, a u isto vreme da održava i jača odnose koje su ovi narodi gradili vekovima. I sama publika je kroz pitanja i odgovore mogla aktivno da učestvuje u forumu i ono što je zajedničko za publiku koja je bila i ruska i Srpska je da su imali inicijativu da se u narednom periodu osnuje politička stranka u Srbiji, kako bi i kroz tu životnu sferu nastavila da razvija neraskidivo rusko-srpsko prijateljstvo, očuvala tradiciju, negovala kulturu i doprinela da i mlađe generacije u budućnosti održe i pospešuju ove odnose.

Forum je uveličao i bogat kulturno-umetnički program, koji je dodatno ulepšao čitav događaj i na kome su prisutni mogli da stvore nova prijateljstva i razviju nove ideje i planove za budućnost.

Zaključak foruma ukazuje na to da, uprkos savremenim geopolitičkim izazovima, saradnja između Srbije i Rusije ostaje relevantna i plodna. Poseban značaj iskazan je u edukaciji mladih generacija, koje bi trebalo da preuzmu ulogu čuvara i nosilaca vrednosti istorijske, kulturne i tehnološke interakcije. Organizatori su istakli da današnji događaj nije samo simboličan, već i konkretan korak ka obnovi i jačanju zajedničkih inicijativa, što je potvrdilo i veliko interesovanje ljudi, a verovatno je i put ka osnivanju nove stranke, kako je i sama publika naglasila.

Izvor: B 92

 

Don`t copy text!