Србија

Ministarstvo privrede raspisalo je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podrške za razvoj preduzetništva žena na selu u 2025. godini.

Cilj programa je da ohrabri i podrži žene koje žive i rade na selu – one koje proizvode hranu, vode mikro biznise, zadruge ili samostalne delatnosti. Podrška se dodeljuje u iznosu od 300.000 do 500.000 dinara, a sredstva su namenjena za kupovinu nove opreme i/ili repromaterijala.

Posebna pogodnost ovog programa je što se finansiranje vrši u potpunosti – 100% vrednosti ulaganja, bez potrebe za kreditima ili kamatama.

Rok za prijavu je 30. jun 2025. godine, a sve zainteresovane žene mogu dobiti stručnu pomoć u pripremi dokumentacije, u saradnji sa regionalnim razvojnim agencijama.

Još jedan fakultet je izašao iz blokade! Na osnovu odluke Nastavno-naučnog veća Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, nastava na ovom fakultetu biće nastavljena od srede, 8. maja 2025. godine, putem online formata. Odluka je doneta na 84. sednici Veća, nakon sprovedenog elektronskog izjašnjavanja o uslovima za pokretanje nastave.

Na pitanje: „Da li postoje uslovi za pokretanje online nastave na našem fakultetu?“, većina članova veća izjasnila se pozitivno. Glasanje je donelo sledeće rezultate:

DA – 45 glasova

NE – 5 glasova

Uzdržano – 10 glasova.

Shodno takvom ishodu, Uprava fakulteta je obavestila nastavno osoblje i studente da će se realizacija nastave zimskog semestra odvijati još dve nedelje prema postojećem rasporedu, ali putem Google učionica. Za većinu predmeta već postoje odgovarajuće virtuelne učionice, a tamo gde ih nema, nastavnici i saradnici su u obavezi da ih kreiraju.

Studentima koji još uvek nisu deo učionica svojih predmeta savetuje se da kontaktiraju nadležne profesore i asistente kako bi dobili pristupne kodove.

(Izvor: vojvodinauzivo.rs)

Politička previranja u Srbiji animirala su krug evropskih i svetskih intelektualaca da tragom svojih uvida, iznesu mišljenje i upozore srpske prijatelje na kobne posledice tekućih procesa, i mogućnost njihove upotrebe od strane onih koji slove za stare majstore rušenja vlada i razigravanja ratova.

Pozivajući na razum, pomni i upućeni u dešavanja devedesetih godina, potpisnici redova koji slede, poručuju: Jedino srpski narod može spasiti Srbiju – ili je uništiti.

Pismo prenosimo u celini:

Mi smo nezavisni pisci, novinari i akademici iz raznih zemalja koji su tokom 1990-ih pokušali da razotkriju laži i iskrivljavanja koja su korišćena da se za nasilni raspad Jugoslavije okrivi „srpski nacionalizam“, indirektno podstaknut od strane zapadnih sila. Vodeći zapadni političari i mediji koristili su demonizaciju Srba kao izgovor za NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. Lažni izgovor „humanitarne intervencije“ transformisao je NATO u otvoreno ofanzivni savez koji je uništio Irak, Libiju i Siriju kao održive države. Nasilno odvajanje Kosova od Srbije pratio je niz zapadnih operacija „promene režima“ i širenje NATO-a na istok, što je dovelo do tekućeg rata u Ukrajini.

Srbija je tako poslužila kao eksperimentalna laboratorija i ideološko opravdanje za kasnije NATO agresije, kako vojne tako i političke. Zapadni propagandni narativ protiv Srbije i dalje je temelj intervencionističke politike NATO-a.

Na osnovu naše ranije posvećenosti, želeli bismo da se pridružimo građanima Srbije u oslobađanju Srbije od posledica tog negativnog narativa. Međutim, takvi napori mogu biti poništeni podelama u samoj Srbiji.

Današnji demonstranti opisani kao studenti bili su deca (ili se još nisu rodili) 1990-ih kada je antisrpska kampanja pripremala svet za niz ratova. Čini se verovatnim da mnoge mlade ljude muče suprotstavljene verzije i tumačenja tih prošlih sukoba. Kao zabrinuti svedoci te prošlosti, želeli bismo da iznesemo nekoliko zapažanja.

Da bi bile efikasne, protestne demonstracije trebalo bi da iznesu jasne, praktične zahteve koji se mogu ostvariti.
Suočen sa moćnim neprijateljima, lider male zemlje poput Srbije može razumno da teži dobrim odnosima sa svima. Ako to dovodi do kompromisa koje ljudi ne odobravaju, trebalo bi da jasno iznesu svoje primedbe i ponude alternative.

Ako je protest jasno usmeren protiv pridruživanja Evropskoj uniji, to se može razumeti, o tome se može raspravljati i odlučiti – na primer na referendumu.

Ulični protesti su omiljena metoda američkog/NATO imperijalizma da oslabi i svrgne vlade koje im se ne sviđaju.

Neprecizni, opšti protesti mogu proizvesti haos koji omogućava spoljnim manipulatorima da preuzmu vlast (kao u Ukrajini 2014. godine).
Izbori ostaju najbolji način za rešavanje nesuglasica.

Srpski izborni sistem je posebno pravedan u poređenju sa drugim zapadnim zemljama.
Pogoršanje odnosa između susedne Mađarske i EU trebalo bi da bude značajan faktor u određivanju srpske politike.
Korupcija postoji svuda i efikasno i efikasna borba protiv nje podrazumeva pravila i istragu, a ne ulične skupove. Najpodmuklija korupcija je ideološka.

Samo srpski narod može spasiti Srbiju – ili je uništiti.
Sa poštovanjem i naklonošću prema narodu Srbije,

(potpisali)

Dajana Džonston

Andrea Martokia

Žanin Toši Marcani Viskonti

Kristofer Blek

Džon Laugland

Džordž Pumfri

Tim Fenton

Džonatan Roper

Otvoreno za potpisnike.

Nakon januarske premijere serijala „(DE)BLOKADA“ i epizoda „Između političke i društvene krize“ i „Između građanskog i političkog prevrata“, Centar za društvenu stabilnost predstavlja treću epizodu serijala koji se bavi glavnom društveno-političkom temom u Srbiji u prethodnih šest meseci, pod nazivom „Između (ne)morala i nasilja“.

Ispunjenjem četiri studentska zahteva od strane predstavnika vlasti, prestalo je postojanje razloga za proteste i blokade. Međutim, u prethodnih par meseci ispostavljeni su i novi zahtevi, a vremenom su blokade dobile i političku konotaciju tako što smo svedoci sve češćih zahteva iznetih na nelegalnim telima (plenumima) za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Sve uz najavu studenata u blokadi da će uzeti učešće u pojedinim lokalnim izborima početkom juna meseca.

Prateći efekat blokada postaju i scene nasilja koje su izazvane pokušajem pojedinih političkih aktivista da zloupotrebom studenata održe fakultete u trajnoj blokadi i u nedogled onemoguće normalno funkcionisanje prosvetnog sistema.

Treću epizodu dokumentarnog serijala „(DE)BLOKADA“ možete pogledati danas u 16:30 na televiziji „B92“ i u 19 časova na televiziji „Pink“, dok će se sutra u 18:30 emitovati na televiziji „Prva“!

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izašao sa Vojno-medicinske akademije nešto posle 17.00 sati i da je bila njegova želja da srpskoj javnosti prenese njegove reči da mu je bolje.

Mali je za RTS rekao da se sa Vučićem čuo sat vremena ranije i da je on poručio građanima da se neće predati i da će nastaviti da radi.

“Ljudi koji su poreklom zapadno od Drine, a rođeni u Beogradu, kao što je predsednik Vučić, njima je sramota da kažu da je neko pao. On je jak čovek, to je važno za građane Srbije, rekao mi je da mu je bolje. Dan, dva, tri dobio je naredbu da leži, da se odmori, što je samo po sebi problem, kao što znate, ali biće disciplinovan ovog puta. I ja se nadam njegovom brzom oporavku”, rekao je Mali.

Dodao je da, kao što smo to čuli i od doktora Dragana Dinčića, to nije prvi put da se predsedniku to dešava, već četvrti.

“Ja mu stvarno želim brzo oporavak i s obzirom na to da mi je rekao da mu je bolje, da to bude moja poruka večeras svim građanjima Srbije, da se neće predati, da se neće ni na koji način, neće dozvoliti sebi da ne radi. Tako da mislim da je to najvažnije”, istakao je ministar.

Mali je naglasio da je Vučić, čim je stigao u Srbiju odmah otišao na VMA, da su svi čuli izjavu dr Dragana Dinčića i da samo on ima potpuni uvid u Vučićevo zdravstveno stanje.

“On je taj koji ima sve nalaze koji su vezani za njegovo zdravstveno stanje. Ne može sve da ide u javnost iz razumljivih razloga. Ali ono što je istina je da smo Suzana Vasiljević i ja, iako smo bili s njim u istoj prostoriji nismo videli situaciju istim očima ili na isti način kao što je on to video. On je rekao da je to trajalo par sekundi, ali ne, to je trajalo duže”, rekao je Mali.

On je istakao da su se dugo pripremali za sastanke na Floridi i da im je taj dolazak u SAD bio veoma bitan, imajući u vidu i geopolitičke tenzije, novu američku administraciju, tarife, sankcije prema Naftnoj industriji Srbije.

“Bilo nam je veoma važno da pokušamo da rešimo što veći broj tih problema sa kojima se suočavaju građani Srbije i koji su važni za ekonomski razvoj, budućnost naše zemlje u direktnom kontaktu. I sjajna prilika je upravo bila ta Nacionalna konvencija Republikanske stranke. S jedne strane, večera koju je priredio Donald Trump, gde je predsednik trebalo da prisustvuje. Mi smo se pripremali za taj neformalni razgovor između dva lidera. Taj razgovor trebalo je juče da se dogodi. Međutim, on se odjednom osetio jednostavno loše”, objasnio je Mali.

Tanjug

Na osnovu saglasnosti Ministarstva prosvete od 25. aprila 2025. godine, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu realizovaće predavanja, vežbe i konsultacije u onlajn formatu.
Zahvaljujući univerzitetskoj platformi SOVA i platformi MS TEAMS, a imajući u vidu vanredne okolnosti i blokadu zgrade Fakulteta, krenuće se u realizaciju onlajn nastave.

Ova odluka će obradovati blizu 1000 studenata ovog fakulteta, kojima je dosta maltretiranja, blokada i koji su izrazili želju da se obrazuju i završe studije koje su upisali.

Takođe, potvrđeno je da će Letnji semestar školske 2024/25. godine početi 12. maja 2025. i da će trajati do 26. septembra 2025. godine, dok će školska godina trajati do 30. novembra 2025. godine.

Ono što svakako studente najviše zanima, predavanja, vežbe i konsultacije će se realizovati u sledećem periodu: od 12. maja do 4. jula 2025. godine, zatim od 18. avgusta do 5. septembra 2025. godine, kao i od 15. septembra do 26. septembra 2025. godine;

Ispitni rokovi će biti održani u sledećim terminima:
Januarski ispitni rok od 5. do 20. jula 2025. godine

Martovski ispitni rok na koji imaju pravo samo studenti u produženom statusu i apsolventi od 18. do 26. avgusta 2025. godine

Aprilski ispitni rok od 6. do 14. septembra 2025. godine

Majski ispitni rok od 27. septembra do 6. oktobra 2025. godine

Junski ispitni rok od 13. oktobra do 23. oktobra 2025. godine

Septembarski ispitni rok od 30. oktobra do 8. novembra

Oktobarski ispitni rok od 15. do 25. novembra 2025. godine.

Ono što je zanimljivo, za ovakav Plan nastave ZA je bilo osamnaest profesora, jedan je bio uzdržan.

Svega jedan profesor je bio protiv toga da se studenti vrate normalnim aktivnostima, na svoje katedre i da polažu ispite.

Podsećamo, u petak 25. aprila, nešto posle 22 časa, došlo je do grube zloupotrebe servera i na istažnim organima je da utvrde ko je manipulisao sa 1500 studentskih naloga, a iz tog razloga studenti koji žele da uče su podneli krivične prijave protiv NN izvršioca.

Više o ovoj vesti možete da pročitate na sledećem linku.

Izvor: nsuzivo.rs