Србија

Председник Србије Александар Вучић поручио је да „никада неће дозволити да Србију уруше криминалци и нарко-картели“, оптужујући део опозиције за ширење неистина и покушај дестабилизације државе.

На почетку обраћања рекао је да вечерас у 19 сати има важан састанак, а затим се осврнуо на последице блокада:
„Захваљујући несигурности и блокадама имаћемо нешто мању стопу раста, али ћемо ипак прећи 3 одсто, што омогућава раст плата и пензија.“

Посебно је истакао штету коју су протести, како каже, нанели образовању:
„Највише смо изгубили у образовању. Губици су ненадокнадиви. Знање је оно што се вреднује – не папир. Данас су приватни факултети бољи, а и у Влади се гледа знање.“

Говорећи о Закону о бирачком списку, рекао је да су измене у складу са препорукама ОДИХР-а. Оценио је да је „обојена револуција запала у ћорсокак“ и додао да окупљања опозиције немају програм ни идеје:
„Пре шест месеци рекао сам да ће се све завршити политичким захтевима.“

Вучић је рекао да страни фактори, уз подршку регионалних нарко-картела и домаће опозиције, покушавају да наруше стабилност Србије:
„Покушавају да уруше институције кроз три корака – негацију резултата, криминализацију власти и дехуманизацију појединаца.“

Осврнуо се на тврдње Маринике Тепић, која га је повезивала са наркотицима и Филипом Кораћем, наводећи пример из 2017. када је, како каже, „група од 10 лица ухапшена због напада на његовог сина Данила“, и иронично додао:
„Вероватно сам тада диловао дрогу са њима против сопственог детета.“

Вучић је потом демантовао да се његов лик налази на паковањима дроге, како тврди Тепић:
„То је председник Колумбије, фотографија је скинута са ЦНН-а. Не верујем да је Мариника хтела да оптужи њега.“

Затражио је да Тужилаштво истражи наводе да је користио апликацију Скај:
„Никад нисам имао Скај апликацију, ни ја ни било ко из моје породице. Ако јесте – тражим да ме смене.“

Навео је и да постоји Скај преписка из 2022. између Радоја Звицера и адвоката Дејана Лазаревића, и позвао Тужилаштво да саопшти да ли је реаговало:
„Или нека кажу да сам измислио – али нека реагују.“

На крају је поручио:
„Никада нећу дозволити да нерадници, криминалци и картели управљају Србијом. Поносан сам што ме сви нарко-картели мрзе.“

Извор: б92.нет

Данашњи догађаји на Правном факултету у Београду представљају тачку пуцања – границу која је јасно пређена. Према наводима више извора, студент који подржава блокаде Михајло Секулић физички је насрнуо на професорку Марију Караникић Мирић, а потом и на радника обезбеђења, преноси портал Војводина уживо. Овај инцидент није изолован – он је резултат месецима толерисаног анархизма, злоупотребе универзитета и свесног подривања основних принципа академске заједнице.

Не постоји – и не сме постојати – никакво оправдање за насиље над професором. Не зато што је реч о академској титули, већ зато што је реч о особи која је била на свом радном месту, обављајући свој посао – образовање младих!

Студент који је данас физички напао професорку јер наводно „није пуштен преко реда“,који је хвата за нос и вуче, је симбол самовоље, неваспитања и насиља. Насиља и анархије коју месецима спроводе студенти у блокади!

Да је Михајло Секулић студент блокадер јасно показују чињенице, које поједини опозиционо настројени медији, као Н1 и Нова С, никако да представе. А студенти блокадери, уз помоћ тих медија, покушавају да промене наратив и оптуже друге за своје физичке насртаје и ароганцију према онима који би требало да им буду ауторитет!

Сви знамо шта се догодило пре неколико дана, када је студенткиња пленумашица забранила улазак Владимиру Балаћу, једном од најбољих студената, у зграду факултета, само зато што како она каже: „подржава режим“. Дакле, ко није један од њих – нема право на улазак на факултет! Логика је јасна, свако ко је у згради факултета је њихов – студент који подржава и одржава блокаду!

Ако је студент блокадер ударио професорицу Мирић, зар и она не заслужује исто саосећање и солидарност које поједини медији и пленуми дају студентима блокадерима? Или је насиље оправдано када долази са блокадне стране? Зар се борба против насиља мери политичком подобношћу?

Ако данас оправдамо шамарање професорке, сутра ћемо оправдавати насиље на улици, прекосутра линч на основу другачијег мишљења.

Сада је право време да се постави питање – шта можемо очекивати од студената блокадера који сопствене професоре који их подржавају називају „Телетабисима“? Који су факултетске зграде претворили у прљаве сквотове, легла заразе, хаоса и вандализма? Самовољно, студенти блокадери су себи дозволили да заједнички, друштвени, академски простор, претворе у свој политички полигон. Да постану мале групе самопроглашених вођа, који себе виде као „најбољи део друштва“ – јер им је то неко довољно пута рекао?

Онај ко мисли да слобода значи право на физички обрачун с неистомишљеницима – није студент, није активиста, није борац. Он је насилник. А према насиљу не може – и не сме – бити неутралности.

Насиље над професорима није део борбе за бољи систем – оно је негација сваког система. И ко га оправдава – подрива друштво. Зато је крајње време да се ствари назову правим именом, и да престану да нас вуку за нос: насиље које студенти блокадери спроводе није храброст. Насиље је слабост. И мора бити заустављено – одмах.

Извор: Војводина уживо

НОВИ САД – На завршници представе Загребачког казалишта младих (ЗКМ), извођене у оквиру Стеријиног позорја у Новом Саду, глумци су развили транспарент са политичком поруком: „ЗКМ уз студенте“. Овај гест је, како се може наслутити, био чин солидарности са студентским протестима у Србији, који су последњих месеци попримили снажну политичку димензију. Али, заправо, то је и кључно питање – где је граница између уметничког израза и директне политичке интервенције? И још важније: ко има право да је прелази, а ко не?

Уметност и култура, како нас историја учи, јесу простор слободе, али и одговорности. Уметници могу да проговоре о стварности, да је критикују, да јој дају тонове које политика не уме, у представи, али не и путем развијања транспарената! Када уметнички простор постане позорница за отворену, директну политичку поруку — поготово ону која се тиче мешања у политику друге државе — то више није уметност: то је чиста политичка пропаганда заклоњена под плаштом културе.

Загребачко казалиште младих, као институција из Хрватске, земље чланице Европске уније, гостује у Србији захваљујући културним споразумима и међународној отворености фестивала попут Стеријиног позорја, који деценија настоји да афирмише уметничку универзалност. Уместо да ту отвореност цени и да професионалним учешћем допринесе дијалогу кроз уметност, ЗКМ бира да користи сцену као простор за политичку поруку усмерену ка унутрашњим питањима државе домаћина. Да ли је то политичка провокација? Да ли је то дипломатски скандал!

Транспарент ЗКМ се, у овом контексту, не може читати ни као метафора ни као уметнички знак – већ искључиво као политичка порука једне стране у политичком животу, дирекно се мешајући у политику и дешавања у суседној држави.

Посебно је важно истаћи и шири контекст ове ситуације. Наиме, студентски протести у Србији нису аутентичан израз домаћег политичког бунта, већ су директно инспирисани сличним протестима у другим Европским државама, а највише студентским бунтом у Хрватској. Чак је и организациони приручник за блокаде – тзв. Блокадна кухарица – дословно преузет од хрватских студената. Од самог почетка протеста, студенти из Хрватске долазили су у госте на пленуме у Србији, учествујући у обликовању методологије протеста и преносећи искуства из свог академског окружења.

Зато транспарент “ЗКМ уз студенте” није наиван. Он не изражава неутралну солидарност са младима у борби за образовање већ ширење политичке агенде из суседне државе! И да, самим тим представља дипломатски скандал.

Када уметници који долазе из иностранства користе сцену државе домаћина да пропагирају политичке поруке које се тичу унутрашњих питања те државе – без одговорности, онда то није уметност. То је директан извоз политичког активизма.

И управо зато постаје важно поставити границе.

Парадокс је још израженији када се зна да је аутор представе, млади редитељ из Србије, добро повезан са хрватском уметничком сценом. Његови родитељи су јавне личности чврсто позициониране на једној страни политичког спектра – управо оној која снажно критикује власт у Србији. Нема ничег лошег у томе да уметник има политичке ставове – напротив, друштвена ангажованост уметника је позната кроз векове. Али када се та ангажованост манифестује у форми активизма на сцени друге државе, и то под окриљем престижног културног фестивала, онда то више није уметнички израз већ облик политичке манипулације.

Стеријино позорје не заслужује да буде простор политичких манипулација и демонстрација.

Извор: Војводина уживо

На пумпама у Србији евродизел ће коштати 187 динара, док је је цена бензина 178 динара по литру, преноси РТС.

Председник Србије Александар Вучић обратио се јавности, на почетку се осврнуо на ситуацију на Косову и Метохији.

„Важно да је ми разумемо да је реч о организованој систематској акцији приштинских власти, помогнутој гласним ћутањем међународне заједнице, која ћути зато што се нада да ће српски народ бити протеран са Косова и Метохије. У политичком смислу ми морамо да покушавамо да се супротставимо Албанцима који уз помоћ западних земаља и Турске покушавају да што више земаља призна Косово. Ми немамо толико пара као они, али морамо да се супротстављамо“, истакао је Вучић.

Рекао је да ће ускоро саопштити добре вести што се тиче положаја Србије у међународној заједници.

„Увек ћете чути да је решењу и дијалогу Београда и Приштине, али осуде Приштине ће бити веома ретке. Не постоји нико ко не дође овде, или где год ја да одем, да нам не соли памет о Бањској, али нико не помиње приштинског полицајца ко је пуцао на двојицу дечака, и то вам је тако. Морамо да будемо јаки, морамо да се боримо и да се боримо.“

О ситуацији у БиХ
Осврнуо се и на ситуацију у БиХ и истакао да је невероватно да су санкције уведене чак и унучету председника Републике Српске Милорада Додика.

„Кад нико не жели да чује вашу страну, дођете у овакве проблеме. Србија ће дати све од себе да се сачува мир и утицати на кога год можемо да утичемо. Да ли ту има правде? Нема, и на то морамо да навикнемо.“

О отварању Кластера 3
Вучић је истакао да су политички разлози пресудни што се тиче отварања Кластера 3 и напоменуо да то никада кроз историју није било тачно, али да је на нама да „испунимо оно што смо обећали.“

„Наше је да испунимо оно што смо обећали, сет медијских закона, регулаторно тело и прихватање препорука ОДИР-а око процеса. Важно је да се у потпуности отклоне лажне сумње око изборних процеса. Без обзира на то што неки не могу да признају изборне поразе, морају да науче да није све у викању, разбијању и цртању графита.“

„Што се медија тиче, мислим да имамо медијску сцену веома разнолику, али је увек добро да поправљамо то стање. За мене је важно да вечерас говорим о битним стварима за људе у Србији, о ономе од чега живот зависи грађанима. Ова земља је разорена блокадерима. Изгубили сте 6 месеци часова, изгубили сте знање и прилику да га стекнете, то су озбиљни проблеми. Деца су највеће жртве. Жао ми је родитеља, жао ми је родитеља који су хтели да им се деца школују, али је неко то забранио“, истакао је Вучић.

„Надам се да ће нам се деца посветити школи, да ће њихови родитељи разумели да смо направили страшан злочин не објашњавајући деци колико је страшно то што нам се дешавало. Готово је у потпуности прича о обојеној револуцији, биће још покушаја насиља, али нема ништа од тога. Србију не може нико да заустави.“

Вучић је коментарисао тврдње да Србија преко посредних земаља шаље муницију Кијеву.

„Ја сам о томе разговарао са председником Путином у присуству више људи из обе делегације, као и насамо. Не бих износио детаље нашег разговора. Формирали смо радну групу са руским партнерима да би се утврдиле чињенице. Када сте независна земља, нападају вас сви. Са извозом оружја смо престали, сад је реч само о муницији. Тешко је испунити услове наше доктрине. Морамо бити много снажнији него данас. Они који су нас до јуче нападали и говорили да сам руски шпијун, данас ће да говоре да радимо за неког другог. Радимо само за Србију“, рекао је Вучић.

Истакао је да је Србија независна земља која је на Европском путу, али је имала храбрости да свог највишег представника пошаље на Дан победе у Москву. Напоменуо је да је разговарао и са украјинским председником Володмиром Зеленским, и са руским амбасадором у Србији Александром Боцан-Харченком, и да ће Србија одржавати добре односе са свима.

„Даћу упозорење, да где год постоји сумња да се муниција шаље на ратишта, да се ти уговори не остварују“, закључио је Вучић.

Извор: Б92

Инфраструктура је темељ сваког озбиљног развоја, а модерна саобраћајна мрежа – било друмска, било железничка – основ је повезивања људи, идеја, али и развоја тржишта. Када је инфраструктура добра, економија дише пуним плућима, инвестиције пристижу, а грађани лакше и безбедније путују.

Управо зато, напредак који је Србија остварила у изградњи путева и железничких пруга последњих година представља не само технички, већ и цивилизацијски искорак.

Портал Војводина уживо спровео је свеобухватну компаративну анализу изградње саобраћајне инфраструктуре у Србији у периоду од 1980. до 2025. године. Резултати ове анализе јасно показују – темпо развоја је вишеструко је убрзан током последње деценије, а стратешки приоритети државе су окренути модернизацији и регионалном повезивању.

Изградња аутопутева и саобраћајница
1980–2012:
У периоду од 32 године, у Србији је изграђено око 596 километара аутопутева и брзих саобраћајница. Међу значајним деоницама налазе се:

Аутопут Хоргош–Београд
Део аутопута Ниш–Грабовица
Просечна годишња изградња у овом периоду износи свега 17,5 км.

2012–2025:
Од 2012. до 2025. године планира се изградња укупно 955 километара аутопутева и брзих саобраћајница, од којих је до 2023. већ реализовано око 468 км.

Кључне деонице укључују:

Аутопут „Милош Велики“ (Београд–Прељина)
Моравски коридор (Појате–Прељина)
Деоница Ниш–Димитровград
Рума–Шабац
Просечан темпо изградње у овом периоду је око 36,9 км годишње, што је више него двоструко у односу на претходни период.

Развој железничке инфраструктуре
1980–2012:
За више од 30 година није изграђен ниједан нови километар железничке пруге, док је од 2001. до 2012. реконструисано само 31 км.

2012–2025:
Период од 2012. до 2025. доноси потпуно другачију слику: Изграђено је 134,7 км нових пруга
Реконструисано је чак 754,9 км

Најважније железничке инвестиције:

Брза пруга Београд–Нови Сад (75 км), пуштена 2022.
Деоница Нови Сад–Суботица (108 км), завршетак планиран до краја 2024.
Брза пруга Београд–Ниш (230 км), у изградњи од 2023.

Бржа Србија у 21. веку

Ова анализа јасно показује да је инфраструктурни развој Србије значајно убрзан након 2012. године. Посебно се истиче напредак у железничком сектору, где је после вишедеценијског застоја дошло до озбиљног улагања у савремене пруге и унапређење железничког саобраћаја.

Такав развој не само да доприноси бржем и сигурнијем транспорту, већ има и директан утицај на економску конкурентност Србије, бољу повезаност са регионом и интеграцију у европске транспортне коридоре.

Извор. Војводина уживо

Адвокат Горан Карадаревић обратио се јавности поводом, како наводи, озбиљно нарушених услова у којима се одвијају суђења у новосадском суду, преноси Новосадска ТВ. Након данашњег главног претреса у предмету против Стефана Којовића, Немање Деспотовића, Данила Раичевића и Николе Благојевића, Карадаревић је истакао да је процес вођен под притиском публике и спољашњих утицаја, што доводи у питање основне принципе правичног суђења.
– Данас је одржан главни претрес мојим брањеницима који су, и овом приликом, негирали кривицу. Не могу да кажем да сам задовољан начином на који је овај поступак текао, јер се одвијао у препуној судници, у присуству публике чији је однос према мојим брањеницима, био очигледно негативан – навео је Карадаревић.

Према његовим речима, испред суда су се током рочишта чули повици са мегафона, скандирање и звиждање, што је додатно утицало на атмосферу у којој се води поступак.

– У таквом амбијенту било је тешко обезбедити основне стандарде правичног суђења. Имао сам осећај да се борим за елементарна права одбране, укључујући право на унакрсно испитивање сведока. Све то је, по мом мишљењу, додатно оптеретило судију и отежало његово непристрасно одлучивање – на шта сам апеловао и на шта сам упозорио претходним оглашавањем у јавности – нагласио је Карадаревић.

Упркос свему, додаје да до сада нису изнети конкретни докази који би поткрепили наводе тужилаштва о кривици његових брањеника.

На крају, Карадаревић је апеловао на институције и јавност да омогуће несметано функционисање правосуђа.

– Надам се да ће до наредног рочишта суд бити ослобођен спољашњих утицаја и моћи да функционише у мирној и достојанственој атмосфери, јер оно чему смо данас присуствовали не осликава право на правично суђење – право које мора бити гарантовано свакоме ко крочи у зграду суда, без изузетка – закључио је.

новосадска.тв