Србија

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da „nikada neće dozvoliti da Srbiju uruše kriminalci i narko-karteli“, optužujući deo opozicije za širenje neistina i pokušaj destabilizacije države.

Na početku obraćanja rekao je da večeras u 19 sati ima važan sastanak, a zatim se osvrnuo na posledice blokada:
„Zahvaljujući nesigurnosti i blokadama imaćemo nešto manju stopu rasta, ali ćemo ipak preći 3 odsto, što omogućava rast plata i penzija.“

Posebno je istakao štetu koju su protesti, kako kaže, naneli obrazovanju:
„Najviše smo izgubili u obrazovanju. Gubici su nenadoknadivi. Znanje je ono što se vrednuje – ne papir. Danas su privatni fakulteti bolji, a i u Vladi se gleda znanje.“

Govoreći o Zakonu o biračkom spisku, rekao je da su izmene u skladu sa preporukama ODIHR-a. Ocenio je da je „obojena revolucija zapala u ćorsokak“ i dodao da okupljanja opozicije nemaju program ni ideje:
„Pre šest meseci rekao sam da će se sve završiti političkim zahtevima.“

Vučić je rekao da strani faktori, uz podršku regionalnih narko-kartela i domaće opozicije, pokušavaju da naruše stabilnost Srbije:
„Pokušavaju da uruše institucije kroz tri koraka – negaciju rezultata, kriminalizaciju vlasti i dehumanizaciju pojedinaca.“

Osvrnuo se na tvrdnje Marinike Tepić, koja ga je povezivala sa narkoticima i Filipom Koraćem, navodeći primer iz 2017. kada je, kako kaže, „grupa od 10 lica uhapšena zbog napada na njegovog sina Danila“, i ironično dodao:
„Verovatno sam tada dilovao drogu sa njima protiv sopstvenog deteta.“

Vučić je potom demantovao da se njegov lik nalazi na pakovanjima droge, kako tvrdi Tepić:
„To je predsednik Kolumbije, fotografija je skinuta sa CNN-a. Ne verujem da je Marinika htela da optuži njega.“

Zatražio je da Tužilaštvo istraži navode da je koristio aplikaciju Skaj:
„Nikad nisam imao Skaj aplikaciju, ni ja ni bilo ko iz moje porodice. Ako jeste – tražim da me smene.“

Naveo je i da postoji Skaj prepiska iz 2022. između Radoja Zvicera i advokata Dejana Lazarevića, i pozvao Tužilaštvo da saopšti da li je reagovalo:
„Ili neka kažu da sam izmislio – ali neka reaguju.“

Na kraju je poručio:
„Nikada neću dozvoliti da neradnici, kriminalci i karteli upravljaju Srbijom. Ponosan sam što me svi narko-karteli mrze.“

Izvor: b92.net

Današnji događaji na Pravnom fakultetu u Beogradu predstavljaju tačku pucanja – granicu koja je jasno pređena. Prema navodima više izvora, student koji podržava blokade Mihajlo Sekulić fizički je nasrnuo na profesorku Mariju Karanikić Mirić, a potom i na radnika obezbeđenja, prenosi portal Vojvodina uživo. Ovaj incident nije izolovan – on je rezultat mesecima tolerisanog anarhizma, zloupotrebe univerziteta i svesnog podrivanja osnovnih principa akademske zajednice.

Ne postoji – i ne sme postojati – nikakvo opravdanje za nasilje nad profesorom. Ne zato što je reč o akademskoj tituli, već zato što je reč o osobi koja je bila na svom radnom mestu, obavljajući svoj posao – obrazovanje mladih!

Student koji je danas fizički napao profesorku jer navodno „nije pušten preko reda“,koji je hvata za nos i vuče, je simbol samovolje, nevaspitanja i nasilja. Nasilja i anarhije koju mesecima sprovode studenti u blokadi!

Da je Mihajlo Sekulić student blokader jasno pokazuju činjenice, koje pojedini opoziciono nastrojeni mediji, kao N1 i Nova S, nikako da predstave. A studenti blokaderi, uz pomoć tih medija, pokušavaju da promene narativ i optuže druge za svoje fizičke nasrtaje i aroganciju prema onima koji bi trebalo da im budu autoritet!

Svi znamo šta se dogodilo pre nekoliko dana, kada je studentkinja plenumašica zabranila ulazak Vladimiru Balaću, jednom od najboljih studenata, u zgradu fakulteta, samo zato što kako ona kaže: „podržava režim“. Dakle, ko nije jedan od njih – nema pravo na ulazak na fakultet! Logika je jasna, svako ko je u zgradi fakulteta je njihov – student koji podržava i održava blokadu!

Ako je student blokader udario profesoricu Mirić, zar i ona ne zaslužuje isto saosećanje i solidarnost koje pojedini mediji i plenumi daju studentima blokaderima? Ili je nasilje opravdano kada dolazi sa blokadne strane? Zar se borba protiv nasilja meri političkom podobnošću?

Ako danas opravdamo šamaranje profesorke, sutra ćemo opravdavati nasilje na ulici, prekosutra linč na osnovu drugačijeg mišljenja.

Sada je pravo vreme da se postavi pitanje – šta možemo očekivati od studenata blokadera koji sopstvene profesore koji ih podržavaju nazivaju „Teletabisima“? Koji su fakultetske zgrade pretvorili u prljave skvotove, legla zaraze, haosa i vandalizma? Samovoljno, studenti blokaderi su sebi dozvolili da zajednički, društveni, akademski prostor, pretvore u svoj politički poligon. Da postanu male grupe samoproglašenih vođa, koji sebe vide kao „najbolji deo društva“ – jer im je to neko dovoljno puta rekao?

Onaj ko misli da sloboda znači pravo na fizički obračun s neistomišljenicima – nije student, nije aktivista, nije borac. On je nasilnik. A prema nasilju ne može – i ne sme – biti neutralnosti.

Nasilje nad profesorima nije deo borbe za bolji sistem – ono je negacija svakog sistema. I ko ga opravdava – podriva društvo. Zato je krajnje vreme da se stvari nazovu pravim imenom, i da prestanu da nas vuku za nos: nasilje koje studenti blokaderi sprovode nije hrabrost. Nasilje je slabost. I mora biti zaustavljeno – odmah.

Izvor: Vojvodina uživo

NOVI SAD – Na završnici predstave Zagrebačkog kazališta mladih (ZKM), izvođene u okviru Sterijinog pozorja u Novom Sadu, glumci su razvili transparent sa političkom porukom: „ZKM uz studente“. Ovaj gest je, kako se može naslutiti, bio čin solidarnosti sa studentskim protestima u Srbiji, koji su poslednjih meseci poprimili snažnu političku dimenziju. Ali, zapravo, to je i ključno pitanje – gde je granica između umetničkog izraza i direktne političke intervencije? I još važnije: ko ima pravo da je prelazi, a ko ne?

Umetnost i kultura, kako nas istorija uči, jesu prostor slobode, ali i odgovornosti. Umetnici mogu da progovore o stvarnosti, da je kritikuju, da joj daju tonove koje politika ne ume, u predstavi, ali ne i putem razvijanja transparenata! Kada umetnički prostor postane pozornica za otvorenu, direktnu političku poruku — pogotovo onu koja se tiče mešanja u politiku druge države — to više nije umetnost: to je čista politička propaganda zaklonjena pod plaštom kulture.

Zagrebačko kazalište mladih, kao institucija iz Hrvatske, zemlje članice Evropske unije, gostuje u Srbiji zahvaljujući kulturnim sporazumima i međunarodnoj otvorenosti festivala poput Sterijinog pozorja, koji decenija nastoji da afirmiše umetničku univerzalnost. Umesto da tu otvorenost ceni i da profesionalnim učešćem doprinese dijalogu kroz umetnost, ZKM bira da koristi scenu kao prostor za političku poruku usmerenu ka unutrašnjim pitanjima države domaćina. Da li je to politička provokacija? Da li je to diplomatski skandal!

Transparent ZKM se, u ovom kontekstu, ne može čitati ni kao metafora ni kao umetnički znak – već isključivo kao politička poruka jedne strane u političkom životu, direkno se mešajući u politiku i dešavanja u susednoj državi.

Posebno je važno istaći i širi kontekst ove situacije. Naime, studentski protesti u Srbiji nisu autentičan izraz domaćeg političkog bunta, već su direktno inspirisani sličnim protestima u drugim Evropskim državama, a najviše studentskim buntom u Hrvatskoj. Čak je i organizacioni priručnik za blokade – tzv. Blokadna kuharica – doslovno preuzet od hrvatskih studenata. Od samog početka protesta, studenti iz Hrvatske dolazili su u goste na plenume u Srbiji, učestvujući u oblikovanju metodologije protesta i prenoseći iskustva iz svog akademskog okruženja.

Zato transparent “ZKM uz studente” nije naivan. On ne izražava neutralnu solidarnost sa mladima u borbi za obrazovanje već širenje političke agende iz susedne države! I da, samim tim predstavlja diplomatski skandal.

Kada umetnici koji dolaze iz inostranstva koriste scenu države domaćina da propagiraju političke poruke koje se tiču unutrašnjih pitanja te države – bez odgovornosti, onda to nije umetnost. To je direktan izvoz političkog aktivizma.

I upravo zato postaje važno postaviti granice.

Paradoks je još izraženiji kada se zna da je autor predstave, mladi reditelj iz Srbije, dobro povezan sa hrvatskom umetničkom scenom. Njegovi roditelji su javne ličnosti čvrsto pozicionirane na jednoj strani političkog spektra – upravo onoj koja snažno kritikuje vlast u Srbiji. Nema ničeg lošeg u tome da umetnik ima političke stavove – naprotiv, društvena angažovanost umetnika je poznata kroz vekove. Ali kada se ta angažovanost manifestuje u formi aktivizma na sceni druge države, i to pod okriljem prestižnog kulturnog festivala, onda to više nije umetnički izraz već oblik političke manipulacije.

Sterijino pozorje ne zaslužuje da bude prostor političkih manipulacija i demonstracija.

Izvor: Vojvodina uživo

Na pumpama u Srbiji evrodizel će koštati 187 dinara, dok je je cena benzina 178 dinara po litru, prenosi RTS.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti, na početku se osvrnuo na situaciju na Kosovu i Metohiji.

„Važno da je mi razumemo da je reč o organizovanoj sistematskoj akciji prištinskih vlasti, pomognutoj glasnim ćutanjem međunarodne zajednice, koja ćuti zato što se nada da će srpski narod biti proteran sa Kosova i Metohije. U političkom smislu mi moramo da pokušavamo da se suprotstavimo Albancima koji uz pomoć zapadnih zemalja i Turske pokušavaju da što više zemalja prizna Kosovo. Mi nemamo toliko para kao oni, ali moramo da se suprotstavljamo“, istakao je Vučić.

Rekao je da će uskoro saopštiti dobre vesti što se tiče položaja Srbije u međunarodnoj zajednici.

„Uvek ćete čuti da je rešenju i dijalogu Beograda i Prištine, ali osude Prištine će biti veoma retke. Ne postoji niko ko ne dođe ovde, ili gde god ja da odem, da nam ne soli pamet o Banjskoj, ali niko ne pominje prištinskog policajca ko je pucao na dvojicu dečaka, i to vam je tako. Moramo da budemo jaki, moramo da se borimo i da se borimo.“

O situaciji u BiH
Osvrnuo se i na situaciju u BiH i istakao da je neverovatno da su sankcije uvedene čak i unučetu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

„Kad niko ne želi da čuje vašu stranu, dođete u ovakve probleme. Srbija će dati sve od sebe da se sačuva mir i uticati na koga god možemo da utičemo. Da li tu ima pravde? Nema, i na to moramo da naviknemo.“

O otvaranju Klastera 3
Vučić je istakao da su politički razlozi presudni što se tiče otvaranja Klastera 3 i napomenuo da to nikada kroz istoriju nije bilo tačno, ali da je na nama da „ispunimo ono što smo obećali.“

„Naše je da ispunimo ono što smo obećali, set medijskih zakona, regulatorno telo i prihvatanje preporuka ODIR-a oko procesa. Važno je da se u potpunosti otklone lažne sumnje oko izbornih procesa. Bez obzira na to što neki ne mogu da priznaju izborne poraze, moraju da nauče da nije sve u vikanju, razbijanju i crtanju grafita.“

„Što se medija tiče, mislim da imamo medijsku scenu veoma raznoliku, ali je uvek dobro da popravljamo to stanje. Za mene je važno da večeras govorim o bitnim stvarima za ljude u Srbiji, o onome od čega život zavisi građanima. Ova zemlja je razorena blokaderima. Izgubili ste 6 meseci časova, izgubili ste znanje i priliku da ga steknete, to su ozbiljni problemi. Deca su najveće žrtve. Žao mi je roditelja, žao mi je roditelja koji su hteli da im se deca školuju, ali je neko to zabranio“, istakao je Vučić.

„Nadam se da će nam se deca posvetiti školi, da će njihovi roditelji razumeli da smo napravili strašan zločin ne objašnjavajući deci koliko je strašno to što nam se dešavalo. Gotovo je u potpunosti priča o obojenoj revoluciji, biće još pokušaja nasilja, ali nema ništa od toga. Srbiju ne može niko da zaustavi.“

Vučić je komentarisao tvrdnje da Srbija preko posrednih zemalja šalje municiju Kijevu.

„Ja sam o tome razgovarao sa predsednikom Putinom u prisustvu više ljudi iz obe delegacije, kao i nasamo. Ne bih iznosio detalje našeg razgovora. Formirali smo radnu grupu sa ruskim partnerima da bi se utvrdile činjenice. Kada ste nezavisna zemlja, napadaju vas svi. Sa izvozom oružja smo prestali, sad je reč samo o municiji. Teško je ispuniti uslove naše doktrine. Moramo biti mnogo snažniji nego danas. Oni koji su nas do juče napadali i govorili da sam ruski špijun, danas će da govore da radimo za nekog drugog. Radimo samo za Srbiju“, rekao je Vučić.

Istakao je da je Srbija nezavisna zemlja koja je na Evropskom putu, ali je imala hrabrosti da svog najvišeg predstavnika pošalje na Dan pobede u Moskvu. Napomenuo je da je razgovarao i sa ukrajinskim predsednikom Volodmirom Zelenskim, i sa ruskim ambasadorom u Srbiji Aleksandrom Bocan-Harčenkom, i da će Srbija održavati dobre odnose sa svima.

„Daću upozorenje, da gde god postoji sumnja da se municija šalje na ratišta, da se ti ugovori ne ostvaruju“, zaključio je Vučić.

Izvor: B92

Infrastruktura je temelj svakog ozbiljnog razvoja, a moderna saobraćajna mreža – bilo drumska, bilo železnička – osnov je povezivanja ljudi, ideja, ali i razvoja tržišta. Kada je infrastruktura dobra, ekonomija diše punim plućima, investicije pristižu, a građani lakše i bezbednije putuju.

Upravo zato, napredak koji je Srbija ostvarila u izgradnji puteva i železničkih pruga poslednjih godina predstavlja ne samo tehnički, već i civilizacijski iskorak.

Portal Vojvodina uživo sproveo je sveobuhvatnu komparativnu analizu izgradnje saobraćajne infrastrukture u Srbiji u periodu od 1980. do 2025. godine. Rezultati ove analize jasno pokazuju – tempo razvoja je višestruko je ubrzan tokom poslednje decenije, a strateški prioriteti države su okrenuti modernizaciji i regionalnom povezivanju.

Izgradnja autoputeva i saobraćajnica
1980–2012:
U periodu od 32 godine, u Srbiji je izgrađeno oko 596 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica. Među značajnim deonicama nalaze se:

Autoput Horgoš–Beograd
Deo autoputa Niš–Grabovica
Prosečna godišnja izgradnja u ovom periodu iznosi svega 17,5 km.

2012–2025:
Od 2012. do 2025. godine planira se izgradnja ukupno 955 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, od kojih je do 2023. već realizovano oko 468 km.

Ključne deonice uključuju:

Autoput „Miloš Veliki“ (Beograd–Preljina)
Moravski koridor (Pojate–Preljina)
Deonica Niš–Dimitrovgrad
Ruma–Šabac
Prosečan tempo izgradnje u ovom periodu je oko 36,9 km godišnje, što je više nego dvostruko u odnosu na prethodni period.

Razvoj železničke infrastrukture
1980–2012:
Za više od 30 godina nije izgrađen nijedan novi kilometar železničke pruge, dok je od 2001. do 2012. rekonstruisano samo 31 km.

2012–2025:
Period od 2012. do 2025. donosi potpuno drugačiju sliku: Izgrađeno je 134,7 km novih pruga
Rekonstruisano je čak 754,9 km

Najvažnije železničke investicije:

Brza pruga Beograd–Novi Sad (75 km), puštena 2022.
Deonica Novi Sad–Subotica (108 km), završetak planiran do kraja 2024.
Brza pruga Beograd–Niš (230 km), u izgradnji od 2023.

Brža Srbija u 21. veku

Ova analiza jasno pokazuje da je infrastrukturni razvoj Srbije značajno ubrzan nakon 2012. godine. Posebno se ističe napredak u železničkom sektoru, gde je posle višedecenijskog zastoja došlo do ozbiljnog ulaganja u savremene pruge i unapređenje železničkog saobraćaja.

Takav razvoj ne samo da doprinosi bržem i sigurnijem transportu, već ima i direktan uticaj na ekonomsku konkurentnost Srbije, bolju povezanost sa regionom i integraciju u evropske transportne koridore.

Izvor. Vojvodina uživo

Advokat Goran Karadarević obratio se javnosti povodom, kako navodi, ozbiljno narušenih uslova u kojima se odvijaju suđenja u novosadskom sudu, prenosi Novosadska TV. Nakon današnjeg glavnog pretresa u predmetu protiv Stefana Kojovića, Nemanje Despotovića, Danila Raičevića i Nikole Blagojevića, Karadarević je istakao da je proces vođen pod pritiskom publike i spoljašnjih uticaja, što dovodi u pitanje osnovne principe pravičnog suđenja.
– Danas je održan glavni pretres mojim branjenicima koji su, i ovom prilikom, negirali krivicu. Ne mogu da kažem da sam zadovoljan načinom na koji je ovaj postupak tekao, jer se odvijao u prepunoj sudnici, u prisustvu publike čiji je odnos prema mojim branjenicima, bio očigledno negativan – naveo je Karadarević.

Prema njegovim rečima, ispred suda su se tokom ročišta čuli povici sa megafona, skandiranje i zviždanje, što je dodatno uticalo na atmosferu u kojoj se vodi postupak.

– U takvom ambijentu bilo je teško obezbediti osnovne standarde pravičnog suđenja. Imao sam osećaj da se borim za elementarna prava odbrane, uključujući pravo na unakrsno ispitivanje svedoka. Sve to je, po mom mišljenju, dodatno opteretilo sudiju i otežalo njegovo nepristrasno odlučivanje – na šta sam apelovao i na šta sam upozorio prethodnim oglašavanjem u javnosti – naglasio je Karadarević.

Uprkos svemu, dodaje da do sada nisu izneti konkretni dokazi koji bi potkrepili navode tužilaštva o krivici njegovih branjenika.

Na kraju, Karadarević je apelovao na institucije i javnost da omoguće nesmetano funkcionisanje pravosuđa.

– Nadam se da će do narednog ročišta sud biti oslobođen spoljašnjih uticaja i moći da funkcioniše u mirnoj i dostojanstvenoj atmosferi, jer ono čemu smo danas prisustvovali ne oslikava pravo na pravično suđenje – pravo koje mora biti garantovano svakome ko kroči u zgradu suda, bez izuzetka – zaključio je.

novosadska.tv