Србија

Студентска конференција универзитета Србије (СКОНУС) хитно се огласила поводом спровођења наставног процеса у школској 2024/25. години на високошколским установама.

Ово је њихово саопштење:

На основу члана 30. Закона о високом образовању, члана 3, 4, 5 и 6. Закона о студентском организовању обраћамо вам се у склопу наших надлежности поводом, сада већ забрињавајуће ситуације, организације наставног процеса на високошколским установама у Републици Србији за школску 2024/25. годину.

На основу члана 94. Закона о високом образовању сваки семестар траје 15 недеља. На основу члана 102. Статута Универзитета у Београду за организацију испитних рокова свака школска година има 12 недеља. На основу члана 94. Закона о високом образовању школска година траје 12 месеци и почиње по правилу 1. октобра.

На основу наведеног, сходно прописима, за организацију летњег семестра и испитних рокова за целу школску 2024/25. године потребно је 27 недеља. Поред овога, потребно је надокнадити и зимски семестар. До 1. октобра преостало мање од  27 недеља.

Важно је напоменути да ће студенти можда пристати на скраћење летњег семестра али не и на скраћено знање и скраћене испитне рокове. Сматрамо да високошколске установе морају јавно и званично дати одговор студентима шта ће бити са њиховом школском годином. Студенти плаћају студенстке домове и станове још увек јер не знају када ће кренути на наставу. Студенти такође плаћају школарину, иако не знају да ли ће уопште имати наставак образовања ове школске године јер се високошколске установе не оглашавају по овом питању више од четири месеца.

Напомињемо да се нереаговањем представника високошколских установа доводи до јаза између високошколских установа који раде регуларно, оних који су завршили градиво за цели зимским семестар и оних који морају да надокнаде како зимски семестар, тако и спроведу цео летњи семестар. Ово је потенцијални проблем са којим ћемо се суочити приликом конкурисања за студентске стипендије и кредите како један део студената редовно полаже испите, док други не може исте да полаже. Аутоматски је направљена подела међу студентима јер ће они студенти чији факултети раде, бити више рангирани на листама, претпостављајући да ће положити више испита, са вишим оценама, од студената чији факултети још увек не раде. Такође, студенти са факултета који редовно спроводе наставу моћи ће да конкуришу за програме у иностранству, док студенти којима факултети не раде неће моћи да конкуришу за размене и програме мастер и докторских студија како нису дипломирали у року.

На основу надлежности из члана 64, 71, 96 и 101. Закона о високом образовању позивамо ректоре и декане да у што краћем року доставе предлоге надокнаде наставе за зимски семестар и хитан план реализације наставе за летњи семестар и испитне рокове, јер сматрамо да планови морају бити доступни јавно свим студентима. Имајући у виду рокове које прописује Закон и Статути високошколских установа преостало је мање од 27 недеља до 1. октобра.

Сматрамо неодговорним одлагање давања одговара ректора о динамици надокнаде наставе, како студенти још увек немају јавно доступне информације  шта им је преостало за предмете из претходног семестра од обавеза, док настављају да плаћају школарину. Такође, потребно је размотрити који орган ће бити задужен за одлучивање о организацији наставе и могућим изменама актуелних прописа и аката који се односе на ову школску годину.

Сходно члану 71. и 72. Устава Републике Србије очекујемо ефикасну реакцију и организовање састанка са свим адресантима овог писма као релевантним креаторима система високог образовања јер говоримо о питању образовања 230.000 студената Републике Србије.

У Новом Саду, али и широм Србије, опозиција је смислила план Б, који треба да послужи одржавању тензија у нашем друштву.

С обзиром да све више родитеља, наставника и професора жели да школе и факултети раде у пуном капацитету, опозиционари морају да смисле како да одрже тензије у друштву и на тај начин оправдају уложена средства, која су добили у циљу извођења обојене револуције.

Наиме, у Вибер групи ЗБОР за администраторе, извесна Милица Латиновић, сарадница Ђиласовог адвоката Срђана Ковачевића пише о наредним корацима организатора Зборова.

Она у преписци констатује да ништа до сада није званично, да су се акције спроводиле преко вибера, али оно што треба да забрине целокупно друштво јесте да организатори не желе ништа да раде у складу са законом.

“Нећемо ићи чистим законским путем највероватније, јер немамо времена за њихове рокове, већ ћемо се провући кроз рупу у закону, па с тим у складу шта је следеће што треба да урадимо?”, констатује Милица.

На шта су све спремни ако дођу на власт, можемо да претпоставимо, а овим путем апелујемо да сви политички чиниоци, али и грађани, раде у складу са Уставом и законима Републике Србије, јер једино тако можемо да изградимо правну државу на понос свих грађана.

Извор Нс уживо

Данас је одржан иницијативни састанак Покрета за народ и државу коме је присуствовао председник Србије Александар Вучић

Иницијативном одбору за оснивање Покрета присуствовали су:

1. Александар Вучић

2. академик Бела Балинт
3. академик Светислав Божић
4. проф. др Светлана Милетић Дракулић
5. проф. др Ненад Арсовић
6. проф. др Горан Станојевић
7. проф. др Ђуро Мацут
8. Марина Пападакис
9. Демо Бериша
10. проф. др Борис Братина
11. проф. др Бранко Ракић
12. проф.др Дејан Ђурђевић

Вучић је раније рекао да ће бити одржан веома мали иницијативни одбор покрета и додао да ће том састанку присуствовати десетак људи, као и да ће почети све радње у вези формирања.

– Припремаћемо у наредним данима и недељама све од имена покрета који ће бити удружење грађана, до симбола, знамења и свега другог, до програма свеукупног –  рекао је Вучић у суботу новинарима у Златанцима.

Како је навео, за сада постоје у некој врсти преамбуле и задатка иницијативног одбора  само основне тачке онога што очекују у будућности за Србију.

Међу првима на списку, нашли су се академици САНУ – редовни члан и угледни хематолог др Бела Балинт, затим академик и угледни савремени српски композитор и педагог Светислав Божић, редовни професор ФМУ у Београду, у пензији, иначе редовни члан САНУ.

Потом, специјалиста неурологије проф. др Светлана Милетић Дракулић, која је редовни професор неурологије на Медицинском факултету у Крагујевцу, као и специјалиста неурологије на УКЦ Крагујевац са ужим пољем интересовања усмереним на мултипла склерозу.

Проф. др Ненад Арсовић редовни је професор Медицинског факултета у Београду од 2020. године, а ванредни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 2019. године. Проф. др Горан Станојевић, редовни професор на Медицинском факултету у Нишу који се свакодневно лечењем карцинома дебелог црева у операционој сали.

Потом проф. др Ђуро Мацут, угледни ендокринолог, који је докторирао на Медицинском факултету у Београду где је и редовни професор.

Марина Пападакис, генерални је секретар Удружења банака Србије од марта 2023. Пре тог именовања, била је партнер-оснивач адвокатске канцеларије где се првенствено бавила пружањем услуга у области корпоративног и комерцијалног права. Радила је и у Народној банци Србије где је заузимала низ високо рангираних менаџерских позиција. Почетком 2000-тих радила је у једној од водећих српских адвокатских канцеларија која се бави корпоративним правом.

Демо Бериша, више пута награђиван и одликован у Војсци Југославије и Војсци Србије. Од 2014.године је председник Удружења грађана Матица Албанаца Србије и друштвено је активан. Од октобра 2023. запослен је у Министарству за људска и мањинска права и
друштвени дијалог на месту Посебног саветника министра.

Проф. др Борис Братина, доктор филозофије, професор на Филозофском факултету у Приштини, са привременим боравком у Косовској Митровици, предаје онтологију и науку о филозофији, аутор више књига из области филозофије, активан учесник друштвених покрета антиглобалистичке и патриотске опције протеклих деценија.

Проф. др Бранко Ракић српски је правник и универзитетски професор. Ракић је редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, који је докторирао на Сорбони. Има положен и правосудни испит а почетком 90-их био је именован и за сталног судског тумача за француски језик на подручју Окружног суда у Београду. Иначе, најпре је студирао француски језик и књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду, али је прешао на Правни. Стручњак је за међународно право.

Извор: Политика

Вечерас је у Нишу дошло до драстичног нарушавања јавног реда и мира, наведено је у саопштењу Министарства унутрашњих послова.

– У насиљу које су начинила лица која подржавају протесте студената блокадера и опозиционих странака, повређено је више десетина лица, међу којима Данијела Крстић и Тамара Милић које су погођене каменицама, а нападнут је и градоначелник Ниша Драгослав Павловић.

Полиција ће, у складу са законом, реаговати и привести сва лица одговорна за нарушавање јавног реда и мира – наведено је у саопштењу Министарства.

Вукашин Црнчевић, младић повређен у паду надстрешнице зграде Железничке станице у Новом Саду, подлегао је повредама, саопштено је из Војномедицинске академије. Преминули младић је шеснаеста жртва трагедије која се догодила 1. новембра прошле године.

Деветнаестогодишњи Вукашин Црнчевић је првобитно лечен у Клиничком центру Војводине, а од 28. јануара лечење је настављено на Војномедицинској академији у Београду.

“Упркос свим предузетим мерама лечења и максималне посвећености особља ВМА, пацијент је подлегао комплексним повредама и насталим компликацијама”, саопштено је из Војномедицинске академије која је изразила саучешће породици преминулог младића.

Испред Економске школе “Светозар Милетић” у Новом Саду коју је похађао Вукашин Црнчевић окупили су се грађани који доносе цвеће и пале свеће, а на згради школе истакнута је црна застава.

Министарство просвете саопштило је данас да факултетима није упутило дописе којима позива да се полиција уведе у високошколске установе.

“Дописима високошколским установама Министарство просвете није упутило позив да се полиција уведе на високошколске установе, већ су дописи упућени како би се стекао увид у ситуацију на високошколским установама и поступање органа пословођења високошколских установа у овој ситуацији”, наводи се у саопштењу министарства.

Како се наводи, у дописима се органи пословођења високошколских установа подсећају на одредбе Закона о високом образовању, Закона о раду, Закона о штрајку и друге прописе, као и на њихове надлежности и обавезе које проистичу из тих аката.

Такође, како се додаје, дописима се подсећа на који начин се врши обрачун и исплата зарада запослених.

“Податке о одржавању наставе и испита, који су, такође, затражени дописима, доставило је до данас 60 одсто високошколских установа”, наводи се у саопштењу Министарства просвете.

Како су пренели поједини медији, декани државних факултета добили су раније допис Министарства просвете у ком од њих траже да их електронским путем обавесте да ли су о студентским блокадама обавестили полицију или затражили њихову интервенцију, као и да ли су покренули дисциплинске поступке против студената који спречавају одвијање наставе.

Танјуг