Србија

Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) hitno se oglasila povodom sprovođenja nastavnog procesa u školskoj 2024/25. godini na visokoškolskim ustanovama.

Ovo je njihovo saopštenje:

Na osnovu člana 30. Zakona o visokom obrazovanju, člana 3, 4, 5 i 6. Zakona o studentskom organizovanju obraćamo vam se u sklopu naših nadležnosti povodom, sada već zabrinjavajuće situacije, organizacije nastavnog procesa na visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji za školsku 2024/25. godinu.

Na osnovu člana 94. Zakona o visokom obrazovanju svaki semestar traje 15 nedelja. Na osnovu člana 102. Statuta Univerziteta u Beogradu za organizaciju ispitnih rokova svaka školska godina ima 12 nedelja. Na osnovu člana 94. Zakona o visokom obrazovanju školska godina traje 12 meseci i počinje po pravilu 1. oktobra.

Na osnovu navedenog, shodno propisima, za organizaciju letnjeg semestra i ispitnih rokova za celu školsku 2024/25. godine potrebno je 27 nedelja. Pored ovoga, potrebno je nadoknaditi i zimski semestar. Do 1. oktobra preostalo manje od  27 nedelja.

Važno je napomenuti da će studenti možda pristati na skraćenje letnjeg semestra ali ne i na skraćeno znanje i skraćene ispitne rokove. Smatramo da visokoškolske ustanove moraju javno i zvanično dati odgovor studentima šta će biti sa njihovom školskom godinom. Studenti plaćaju studenstke domove i stanove još uvek jer ne znaju kada će krenuti na nastavu. Studenti takođe plaćaju školarinu, iako ne znaju da li će uopšte imati nastavak obrazovanja ove školske godine jer se visokoškolske ustanove ne oglašavaju po ovom pitanju više od četiri meseca.

Napominjemo da se nereagovanjem predstavnika visokoškolskih ustanova dovodi do jaza između visokoškolskih ustanova koji rade regularno, onih koji su završili gradivo za celi zimskim semestar i onih koji moraju da nadoknade kako zimski semestar, tako i sprovedu ceo letnji semestar. Ovo je potencijalni problem sa kojim ćemo se suočiti prilikom konkurisanja za studentske stipendije i kredite kako jedan deo studenata redovno polaže ispite, dok drugi ne može iste da polaže. Automatski je napravljena podela među studentima jer će oni studenti čiji fakulteti rade, biti više rangirani na listama, pretpostavljajući da će položiti više ispita, sa višim ocenama, od studenata čiji fakulteti još uvek ne rade. Takođe, studenti sa fakulteta koji redovno sprovode nastavu moći će da konkurišu za programe u inostranstvu, dok studenti kojima fakulteti ne rade neće moći da konkurišu za razmene i programe master i doktorskih studija kako nisu diplomirali u roku.

Na osnovu nadležnosti iz člana 64, 71, 96 i 101. Zakona o visokom obrazovanju pozivamo rektore i dekane da u što kraćem roku dostave predloge nadoknade nastave za zimski semestar i hitan plan realizacije nastave za letnji semestar i ispitne rokove, jer smatramo da planovi moraju biti dostupni javno svim studentima. Imajući u vidu rokove koje propisuje Zakon i Statuti visokoškolskih ustanova preostalo je manje od 27 nedelja do 1. oktobra.

Smatramo neodgovornim odlaganje davanja odgovara rektora o dinamici nadoknade nastave, kako studenti još uvek nemaju javno dostupne informacije  šta im je preostalo za predmete iz prethodnog semestra od obaveza, dok nastavljaju da plaćaju školarinu. Takođe, potrebno je razmotriti koji organ će biti zadužen za odlučivanje o organizaciji nastave i mogućim izmenama aktuelnih propisa i akata koji se odnose na ovu školsku godinu.

Shodno članu 71. i 72. Ustava Republike Srbije očekujemo efikasnu reakciju i organizovanje sastanka sa svim adresantima ovog pisma kao relevantnim kreatorima sistema visokog obrazovanja jer govorimo o pitanju obrazovanja 230.000 studenata Republike Srbije.

U Novom Sadu, ali i širom Srbije, opozicija je smislila plan B, koji treba da posluži održavanju tenzija u našem društvu.

S obzirom da sve više roditelja, nastavnika i profesora želi da škole i fakulteti rade u punom kapacitetu, opozicionari moraju da smisle kako da održe tenzije u društvu i na taj način opravdaju uložena sredstva, koja su dobili u cilju izvođenja obojene revolucije.

Naime, u Viber grupi ZBOR za administratore, izvesna Milica Latinović, saradnica Đilasovog advokata Srđana Kovačevića piše o narednim koracima organizatora Zborova.

Ona u prepisci konstatuje da ništa do sada nije zvanično, da su se akcije sprovodile preko vibera, ali ono što treba da zabrine celokupno društvo jeste da organizatori ne žele ništa da rade u skladu sa zakonom.

“Nećemo ići čistim zakonskim putem najverovatnije, jer nemamo vremena za njihove rokove, već ćemo se provući kroz rupu u zakonu, pa s tim u skladu šta je sledeće što treba da uradimo?”, konstatuje Milica.

Na šta su sve spremni ako dođu na vlast, možemo da pretpostavimo, a ovim putem apelujemo da svi politički činioci, ali i građani, rade u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, jer jedino tako možemo da izgradimo pravnu državu na ponos svih građana.

Izvor Ns uživo

Danas je održan inicijativni sastanak Pokreta za narod i državu kome je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić

Inicijativnom odboru za osnivanje Pokreta prisustvovali su:

1. Aleksandar Vučić

2. akademik Bela Balint
3. akademik Svetislav Božić
4. prof. dr Svetlana Miletić Drakulić
5. prof. dr Nenad Arsović
6. prof. dr Goran Stanojević
7. prof. dr Đuro Macut
8. Marina Papadakis
9. Demo Beriša
10. prof. dr Boris Bratina
11. prof. dr Branko Rakić
12. prof.dr Dejan Đurđević

Vučić je ranije rekao da će biti održan veoma mali inicijativni odbor pokreta i dodao da će tom sastanku prisustvovati desetak ljudi, kao i da će početi sve radnje u vezi formiranja.

– Pripremaćemo u narednim danima i nedeljama sve od imena pokreta koji će biti udruženje građana, do simbola, znamenja i svega drugog, do programa sveukupnog –  rekao je Vučić u subotu novinarima u Zlatancima.

Kako je naveo, za sada postoje u nekoj vrsti preambule i zadatka inicijativnog odbora  samo osnovne tačke onoga što očekuju u budućnosti za Srbiju.

Među prvima na spisku, našli su se akademici SANU – redovni član i ugledni hematolog dr Bela Balint, zatim akademik i ugledni savremeni srpski kompozitor i pedagog Svetislav Božić, redovni profesor FMU u Beogradu, u penziji, inače redovni član SANU.

Potom, specijalista neurologije prof. dr Svetlana Miletić Drakulić, koja je redovni profesor neurologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, kao i specijalista neurologije na UKC Kragujevac sa užim poljem interesovanja usmerenim na multipla sklerozu.

Prof. dr Nenad Arsović redovni je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu od 2020. godine, a vanredni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva od 2019. godine. Prof. dr Goran Stanojević, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu koji se svakodnevno lečenjem karcinoma debelog creva u operacionoj sali.

Potom prof. dr Đuro Macut, ugledni endokrinolog, koji je doktorirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu gde je i redovni profesor.

Marina Papadakis, generalni je sekretar Udruženja banaka Srbije od marta 2023. Pre tog imenovanja, bila je partner-osnivač advokatske kancelarije gde se prvenstveno bavila pružanjem usluga u oblasti korporativnog i komercijalnog prava. Radila je i u Narodnoj banci Srbije gde je zauzimala niz visoko rangiranih menadžerskih pozicija. Početkom 2000-tih radila je u jednoj od vodećih srpskih advokatskih kancelarija koja se bavi korporativnim pravom.

Demo Beriša, više puta nagrađivan i odlikovan u Vojsci Jugoslavije i Vojsci Srbije. Od 2014.godine je predsednik Udruženja građana Matica Albanaca Srbije i društveno je aktivan. Od oktobra 2023. zaposlen je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i
društveni dijalog na mestu Posebnog savetnika ministra.

Prof. dr Boris Bratina, doktor filozofije, profesor na Filozofskom fakultetu u Prištini, sa privremenim boravkom u Kosovskoj Mitrovici, predaje ontologiju i nauku o filozofiji, autor više knjiga iz oblasti filozofije, aktivan učesnik društvenih pokreta antiglobalističke i patriotske opcije proteklih decenija.

Prof. dr Branko Rakić srpski je pravnik i univerzitetski profesor. Rakić je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je doktorirao na Sorboni. Ima položen i pravosudni ispit a početkom 90-ih bio je imenovan i za stalnog sudskog tumača za francuski jezik na području Okružnog suda u Beogradu. Inače, najpre je studirao francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali je prešao na Pravni. Stručnjak je za međunarodno pravo.

Izvor: Politika

Večeras je u Nišu došlo do drastičnog narušavanja javnog reda i mira, navedeno je u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.

– U nasilju koje su načinila lica koja podržavaju proteste studenata blokadera i opozicionih stranaka, povređeno je više desetina lica, među kojima Danijela Krstić i Tamara Milić koje su pogođene kamenicama, a napadnut je i gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović.

Policija će, u skladu sa zakonom, reagovati i privesti sva lica odgovorna za narušavanje javnog reda i mira – navedeno je u saopštenju Ministarstva.

Vukašin Crnčević, mladić povređen u padu nadstrešnice zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, podlegao je povredama, saopšteno je iz Vojnomedicinske akademije. Preminuli mladić je šesnaesta žrtva tragedije koja se dogodila 1. novembra prošle godine.

Devetnaestogodišnji Vukašin Crnčević je prvobitno lečen u Kliničkom centru Vojvodine, a od 28. januara lečenje je nastavljeno na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

“Uprkos svim preduzetim merama lečenja i maksimalne posvećenosti osoblja VMA, pacijent je podlegao kompleksnim povredama i nastalim komplikacijama”, saopšteno je iz Vojnomedicinske akademije koja je izrazila saučešće porodici preminulog mladića.

Ispred Ekonomske škole “Svetozar Miletić” u Novom Sadu koju je pohađao Vukašin Crnčević okupili su se građani koji donose cveće i pale sveće, a na zgradi škole istaknuta je crna zastava.

Ministarstvo prosvete saopštilo je danas da fakultetima nije uputilo dopise kojima poziva da se policija uvede u visokoškolske ustanove.

“Dopisima visokoškolskim ustanovama Ministarstvo prosvete nije uputilo poziv da se policija uvede na visokoškolske ustanove, već su dopisi upućeni kako bi se stekao uvid u situaciju na visokoškolskim ustanovama i postupanje organa poslovođenja visokoškolskih ustanova u ovoj situaciji”, navodi se u saopštenju ministarstva.

Kako se navodi, u dopisima se organi poslovođenja visokoškolskih ustanova podsećaju na odredbe Zakona o visokom obrazovanju, Zakona o radu, Zakona o štrajku i druge propise, kao i na njihove nadležnosti i obaveze koje proističu iz tih akata.

Takođe, kako se dodaje, dopisima se podseća na koji način se vrši obračun i isplata zarada zaposlenih.

“Podatke o održavanju nastave i ispita, koji su, takođe, zatraženi dopisima, dostavilo je do danas 60 odsto visokoškolskih ustanova”, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.

Kako su preneli pojedini mediji, dekani državnih fakulteta dobili su ranije dopis Ministarstva prosvete u kom od njih traže da ih elektronskim putem obaveste da li su o studentskim blokadama obavestili policiju ili zatražili njihovu intervenciju, kao i da li su pokrenuli disciplinske postupke protiv studenata koji sprečavaju odvijanje nastave.

Tanjug