Сјајна сезона, проткана клупским рекордима, гледајући наравно новију историју у ранговима испод савезних, остала је за ОФК Кикиндом, а све с ауторским потписом тренера Јевте Јарчевића. Као спортски бренд северног Баната, клуб с Градског стадиона имао је обавезу да у покрајинском рангу плени пажњу, а самим тиме и да истакне жељу за експресним повратком у друштво српсколигаша, напомиње стручњак, који, и поред успеха, најављује растанак с клубом.
– Иако управа клуба није поставила императив пласмана у Српску лигу, јасно нам је било да то јесте амбиција и ми из стручног штаба, а нарочито играчи, учинили су све за коначан успех. Управа је дала две основне инструкције: да у екипи буде много младих играча и да се сваки бод заслужи и избори искључиво на терену. То је на крају и био најјачи утисак сезоне. Поштено смо, самостално без трунке било какве врсте помоћи и доминантно освојили титулу – каже Јарчевић.
У ОФК Кикинди јасно је постављена хијерахија, али Јарчевић, ипак, као најбитнију, истиче једну чињеницу.
– Стуб целе приче био је народни посланик Миленко Јованов. Због њега сам и дошао пре 15 месеци да помогнем клубу да се врати у Српску лигу и тако сам се опет нашао у тренерским водама. Не само што Јованов има најбоље намере, већ се и разуме у фудбал. Простора за напредак, наравно, увек има и надам се да ћемо сви заједно уживати у игри ОФК Кикинде у наредној сезони Српске лиге. Много сам се потрошио и потребан ми је предах, али ћу, колико ми време буде дозвољавало, пратити екипу и бити веран навијач. Већ сада, мноштво младих играча из београдских клубова, распитују се како је у ОФК Кикинди. Кажем им да је клуб стабилан и може бити добра одскочна даска за потпуну афирмацију.
Паралелно с тренерским послом, био је Јарчевић ангажован и у менаџерским водама.
– Сада ћу се у потпуности посветити том свом примарном послу, ангажован сам у једној румунској агенцији, скаутинг и менаџерски послови, биће ми приоритети, иако имам и тренерских понуда па је могуће да преузмем једну екипу која има предност у односу на све остале и одлуку ћу донети наредних дана. На крају, захваљујем се ОФК Кикинди као клубу, а посебно играчима и малобројним навијачима на сјајној сарадњи. Било је успона и падова, али живели смо као породица током минулих 15 месеци и овај период живота остаће ми заувек у лепом сећању, поготово што је и такмичарски циљ испуњен – закључује Јарчевић.
ЂУКИЋ: Сложни у свлачионици
Капитен Небојша Ђукић каже да екипа, коју је на терену предводио, није бежала од одговорности ни пре почетка борби за бодови.
– Одмах смо у изјавама на старту, рекли да се враћамо у Српску лигу. Имали смо подршку управе, а стручни штаб уливао нам је сигурност да ћемо успети. Били смо сложни, проблем нисмо имали у свлачионици, а импресиван начин на који смо ушли у лигу, за посебну је причу – резимира Ђукић.
ВУКОБРАТ: Темељи су били добри
Спортски директор Марко Вукобрат вели да је летос постављен добар темељ.
– Након испадања из Српске лиге оформили смо тим којег је чинило 90 одсто играча из Кикинде. То је већ био добар темељ. Екипа је била млада и без притиска да се мора вратити у виши ранг, али глад за победом била је видљива у свакој утакмици. Организација је била најбоља могућа, стручни штаб и играчи на највишем нивоу и заслужено смо опет ту где јесмо. Наравно, велика је разлика између Српске и Војвођанске лиге, свесни смо тога и морамо унапредити сваки сегмент у клубу. У том случају имаћемо и мирну и стабилну сезону у српсколигашком рангу – јасан је Вукобрат.
– Постигнути су натпросечни резултати за овај ранг такмичења, стрелци су имали дан, било је незвесно до краја. Иначе, гађање летећих мета од 1900. године олимпијска је дисциплина. Мета је округла плочица која се избацује се из бункера катапултом с почетном брзином од 100 километара на сат. Правац и угао под којим мета излеће, мења се при сваком хитцу и стрелац не зна куда ће мета пречника 110мм, висине 25мм и тежине 105 грама. 
– Такмичар се налази 15 метара од бункера и пошто је ефикасни домет муниције која се користи за овај тип такмичења 35 до 40 метара, стрелац има времена мање од једне секунде да уочи циљ, нанишани и да сачма (куглице пречника 2,4 мм) долети до циља. Мета се израђује од мешавине кречњачког праха и асфалта, а овим спортом последњих година доста ловаца заменило је класични лов.
У Београду је завршним турниром четири екипе окончана Прва лига Србије у седећој одбојци, а кикиндски je Феникс трећи. Све четири утакмице завршене су 3:0 у сетовима, првак је тим Лакташа (НБГ), други је Борац (НС), а четврти Смеч (БГ). У одсуству тренера Драгина, тим Феникса предводио је председник Драгослав Ђуричин.
Још је Милана Шибул заузела пето место, а Огњен Митровић седмо.
Напредак из Банатске Тополе нови је члан Подручне фудбалске лиге „Зрењанин” и то након трилер завршнице у првенству Међуопштинске лиге „Кикинда-Житиште”. У последњем минуту последњег кола доигравања, екипа из најмањег села са шире територије Града Кикинде стигла је до минималне победе од 1:0 над јединим ривалом Јединством и то на његовом терену у Новом Бечеју. Тополчани су се тако у великом стилу вратили у подручни ранг у којем су наступали током само једне сезоне – 2006/07. Оскар Балинт, председник УО Напретка, вели да је на тај начин циљ испуњен.
– Летос смо појачали и управу и играчки кадар. Кључан је био долазак Златка Ђорића, некадашњег играча у нашем елитном рангу, који је био и играч и тренер. Новобечејце, који су били водећи целе сезоне, пратили смо у стопу и иако су их, као екипу из градића и седишта општине, сви већ видели у вишем рангу, на терену смо им доказали да смо бољи. У сезони смо двапут с њима ремизирали и онда их победили у Новом Бечеју – резимира Балинт.
Истовремено, довели су Тополчани све под конац када је реч о инфраструктури на стадиону.
Златко Ђорић, највише упамћен на теренима Србије као фудбалер некадашњег клуба из Банатског Двора из времена када је тадашња Будућност играла у финалу Купа СЦГ, и на прагу пете деценије био је најбољи појединац у читавој лиги ове сезоне, а командовао је и у свлачионици као кормилар.
За Напредак су у минулој сезони наступали: Душан Батанчев, Роланд Тури, Вук Вукмировић, Станислав Тодоров, Илија Дакић, Шандор Секереш (капитен), Вељко Јелача, Саша Николић, Срђан Васичин, Душан Голушин, Светислав Селаковић, Никола Ранков, Златко Ђорић, Едвин Каналаш, Марко Станковић, Даниел Ханђа, Марко Челекетић, Александар Барта, Саша Ердег, Никола Миладинов, Душко Вујин, Марко Тинтор, Филип Ач и Огњен Стојановић. 
Данашње последње 30. коло пак није имало баш никакав резултатски значај за наше клубове па је тако ОФК Кикинда поражена 2:1 (Ивановић) у Банатском Карловцу, Слобода је у Новим Козарцима 8:2 (Галић и Ковачевић по трипут, Станаћев и Благојевић) савладала тим Полета из Идвора, рускоселска Црвена звезда била је боља 4:1 (Кресоја, Попесков двапут и Зечевић за Звезду, Крнић за ЖАК) на кикиндском Вашаришту од ЖАК-а, а Козара је у Банатском Великом Селу 1:0 (Бјелановић – казнени ударац) добила Омладинца из Ботоша и тако га избацила у нижи, подручни ранг.