Градоначелник Никола Лукач са сарадницима, посетио је први стонотениски камп у нашем граду, којег у дворани „Језеро” организује СТК Галадска, а у уводу предстојећег Меморијала „Завишић-Вадлеве”. Окупили су се дечаци и девојчице, осим наших кикиндских, и из Тузле (Босна и Херцеговина), Новог Сада и Београда.
– Кикинда је град спорта и припродно је да све наше активнсоти у 2024. години отпочну упрво спортом и да буду усмерене деци. Желимо да искористимо све спортске потенцијале у које смо улгали протеклих година, а стони тенис у Кикинди има дугу и лепу традицију. Усто, све ово је сјајан увод у Меморијал који је на програму у суботу. Хоћемо да ова деца током седам дана у нашем граду понесу само лепе успомене, а да наш клуб Галадска и додатно унапреди већ добре резултате које постиже – рекао је Лукач.
Дејан Пудар, директор СЦ „Језеро”, надовезао се:
– Ми смо презадовољни, јер смо угостили ове мале стонотенисере. Услови у „Језеру”, готово из дана у дан, побољшавају се и то је видљиво на сваком кораку, а овај камп је још један доказ за овакву тврдњу. Оно што нас очекује, када је реч о нама из „Језера”, то су, сигурно је, нова улагања и додатна и стална побољшања инфраструктуре.
Страхиња Мршић, председник и један од четворо тренера у Галадској, напоменуо је:
– Камп протиче у реду, а у суботу на Меморијалу очекујемо поред поменутих учесника кампа, бројне домаће стонотенисере, али и играче из Румуније и Мађарске. Деца наш спорт не виде преко телевизије и ретко ко нам долази у клуб, а да му родитељи или рођаци нису били у нашем спорту, а специфично је и то што се стоним тенисом мора почети бавити већ у предшколком узрасту, ако се желе врхунски резултати. И одрицања су потом велика, без шест сати готово свакодневних тренинга нема великих успеха. Тренутно имамо 15 деце, а циљ нам је да у блиској будућности удвостручимо тај број.
Гост из Новог Сада Душан Ђукић, дошао је као тренер у камп.
– Услови су у Кикинди одлични, имамо 11 столова, хала је изванредна за стони тенис, а камп нам је вишеструко битан, а у овом узрасту понајпре желимо да се деца друже и боље упознају. Стони тенис није популаран спорт када гледамо медије, али је изузетно забаван и динамичан – истакао је Ђукић.
Амар Јагањац млађани Тузлак, један од најстаријих у кампу, представио се:
– Имам 15 година, а стони тенис тренирам од пре школе, захваљујући родици која ме упутила у овај спорт, будући да је и она била стонотенисерка. Имам добрих резултата у стоном тенису на нивоу Босне и Херцеговине, али школа ми је и даље приоритет па остаје да се види како ћу се даље развијати у овом спорту – закључио је Јагањац.
Докле у стрељаштву? 
Војвођански лигаш са стадиона „Илија Пантелић” зимује на петом месту групе „Исток” покрајинскога ранга, а тренер Слободе Слободан Митровић напомиње да је планирано у првом кругу на тај начин и остварено.
Када је реч о ближој будућности клуба, Митровић додаје:
Иначе, Новокозарчане је напустио и понајбољи играч Станаћев, који због неспоразума с управом није ни играо у другој половини јесени, тренирао је и тада на Градском стадиону, а сада се и званично вратио у редове српсколигаша ОФК Кикинде.
Докле ће Лука играти за Кикинду?
На првом међународном турниру у поменутом босанскохерцеговачком граду, у новоотвореној куглани „Арена Бакарни” по слободној пријави учествовале су четири наше играчице: Маријана Француски, Јелена Санто, Љиљана Френц и Нада Команов. 
– Конкуренција је била врло јака, учествовало је много куглашица из разних земаља, резултат за улазак у финале, међу првих 10 такмичарки, био је веома висок, износио је 594 чуња, а на нашу велику радост нашој Љиљани посложиле су се све коцкице и остварила је лични рекорд као и рекорд куглане од 664 чуња и тиме стекла учешће у финалу као првопласирана. У финалу јој је измакла бронзана медаља, имала је 614 чуњева и завршила четртом месту. Публика је уживала у куглању, организација је била за сваку похвалу, радо ћемо се одазвати и следеће године – прича Команов
Падина пак, у јужном Банату, била је домаћин Првенства регионалних савеза.
– На такмичењу смо имали пет куглашица, укупно је било 32. пријављене, бориле су се за пласман међу првих девет и пролаз на Првенство Војводине, а све наше такмичарке успеле су у намери. Снежана Шибул остварила је лични рекорд и рекорд куглане од 608 чуњева, а прошле су још Наталија Кресоја, Маријана Француски, Јасмина Драганов и ја. Јелена Санто има пролаз као првопласирана са прошлогодишњег првенства, а Љиљана Френц има директан пласман на првенство Србије – закључује Команов.ж
-Стронгмен надметање у Новим Козарцима имало своје 21. издање, тријумфовао Немања Тасић, пореклом Грделичанин, из главног града Аустрије – Беча.
-Стрелац Кикинде, Душко Петров, као члан пиштољашког тима Србије у Азербејџану, на Светском првенству у Бакуу, заузео је 65. место.
ОКТОБАР
-Куглашице Кике 0230 у хрватском граду Славонском Броду, у европском НБЦ Купу, заузеле 10. место, наступило је још 16 клубова из 10 држава.
-После јесењег дела Подручне лиге „Зрењанин”, наковачки Полет на другом је месту, тополски Напредак девети је, а мокрински Делија 14, трећи одоздо.
-Рукометашице ЖОРК Кикинде наставиле с претпоследњег места табеле АРКУС лиге надметање у државном шампионату.
МАРТ
АПРИЛ
-У Мионици на Првенству Србије у стрељаштву (пушкари и пиштољаши из 30 клубова), састав СД Кикинда: Јелена Томић/Душко Петров, поражен је у финалу од пиштољ-микса београдског Полицајца, а појединачна бронза припала је Петрову. СД Кикинда (Петров, Борис Миклуц, Стефан Попаживанов) била је екипно друга испред Полицајца.
-Куглашица кикиндске Кике Јелена Санто била је чланица репрезентације Србије на екипном Првенству света у хрватском граду Вараждину, а наша изабрана екипа стигла је до четвртфинала.
У конкуренцији парова најбољи је био дубл Пајић-Вукобрат, други је био Пепић-Гавранчић, а треће место поделили су Ђукић-Смит и Кекић-Јаковљевић.
– Ова полагања су круна рада у години за наше каратисте. Претходних година имали смо их по двадесетак на полагању, а ове их имамо чак 48. Сви они једва чекају да свежу појас нове боје око кимона, да се уздигну за још степен више пошто одраде кате и договорени спаринг, а полагаће за појасеве од жутог до плавог. Имамо иначе 120 чланова, постојимо 17 година, а овом 2023. смо презадовољни и то је на крају потврђено признањем које ми је у петак уручено као најбољем женском тренеру у Граду Кикинди, на свечаности Спортског савеза. То признање припада свима у клубу, а и клуб вечерас додељује признања својим најбољим члановима.
Пецарски се надовезао:
