Pre nego što je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić raspisala beogradske izbore za jun, u republičkom parlamentu održane su konsultacije o izbornim uslovima i preporukama ODIHR-a. U ovim konsultacijama učestvovali su predstavnici i vlasti i opozicije, ali dogovor nije postignut.
Za „Dnevnik” je o toku pregovora i razlozima neslaganja govorio šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane“ Milenko Jovanov.
Vi ste direktni učesnik pregovora vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Kakvi su Vam utisci nakon tih sastanaka?
Mučni. Došli smo dva dana na razgovore u Skupštini, da bismo razgovarali o važnim pitanjima za naše društvo, ali smo voljom opozicionih stranaka okupljenih oko Dragana Đilasa i Miloša Jovanovića postali deo igrokaza i paravan za odluku o bojkotu izbora, koja je doneta mnogo ranije.
Rekli ste da je opozicija sa svoje tri tačke postavila ultimatum vlasti, da neće izaći na izbore ukoliko se oni ne ispune. Da li su to onda zaista i bili pregovori?
Ne bih govorio o pregovorima, već o razgovorima, dijalogu, bar je to bila ideja, ali nema ni razgovora ni pregovora ako u startu kažete: „ili ćete prihvatiti sve naše zahteve, ili mi odustajemo od razgovora“. To je onda ultimatum. Valjda poenta razgovora i jeste da suprotstavljene strane nađu neka kompromisna rešenja. Da imamo iste poglede i stavove, ne bi ni bilo potrebe za dijalogom ove vrste. E, sad, mi smo na kompromise pristajali i prihvatali ih, a oni ne. Prvo smo prihvatili da, faktički, umesto o preporukama ODIHR-a, razgovaramo o njihova tri zahteva. Zatim smo od tri zahteva odmah prihvatili dva – da se formira komisija sačinjena od političkih predstavnika i civilnog sektora koja bi ispitivala birački spisak i da se razgovara o radu javnih servisa RTS i RTV. Ostalo je samo da se definiše šta misle pod izvršnim ovlašćenjima za tu komisiju i na moj zahtev je prošireno da se razgovara i sa predstavnicima N1 i Nove S, jer imaju medijski uticaj u Beogradu, a o kršenju pravila izveštavanja ove dve televizije govori i izveštaj ODIHR-a. Čak smo i za treći zahtev, koji nismo mogli da prihvatimo, jer bi predstavljao opasan presedan, ponudili kompromis, koji je moguć, izvodljiv i zakonit, ali oni očigledno nisu došli da postižu kompromise, nego da ispostave ultimatum i da prekinu razgovore, ako bilo koje slovo ultimatuma ne bude prihvaćeno.
Zašto je treći zahtev neprihvatljiv?
Zato što bi njegovo ispunjenje predstavljalo kršenje Ustava i zakona. Vidite, oni su nama velikodušno ponudili da biramo – ili da kršimo Ustav i zakon i pomerimo izbore za Skupštinu grada Beograda, ili da kršimo Ustav i zakon i odlukom Skupštine Srbije prevremeno skratimo mandate gradonačelnicima i predsednicima opština u preko sto lokalnih samouprava. Sa druge strane, jednom tako napravljen presedan mogao bi da dovede do nesagledivih posledica u budućnosti. Ali smo mi i u ovom slučaju tražili kompromis. Rekli smo u redu, ovo kako ste hteli ne možemo, ali možemo nešto drugo. Međutim, oni nisu pokušavali da postignu kompromis i tu je ključno razmimoilaženje.
Ko, prema Vašem mišljenju, među opozicijom vodi glavnu reč? Da li možete da pretpostavite čija je ideja bila da se praktično postavi ultimatum vlasti? Đilasova?
Najviše je govorio Radomir Lazović, ali mislim da glavnu reč vode drugi, jer je Lazoviću Marinika Tepić odbrusila na kraju sastanka da, ako hoće da priča o preporukama ODIHR-a, može sam da dođe na te razgovore. Sa druge strane, upravo je ona i prekinula razgovore, a i pre toga je stalno pretila kako oni mogu i da odu, da se vrate na fabrička podešavanja – to valjda znači da budu nenormalni i nasilni, pretila razbijenim glavama i slično… A ne znam čija je ideja da se ide sa ultimatumom, ali vidim da taj deo opozicije već dvanaest godina ne ume konstruktivno da nastupi.
Šta opozicija dobija takvim svojim ponašanjem?
Mislim da žele radikalizaciju političke scene, haos na ulicama, nasilje i slično. Takođe mislim da je to sada svima jasno i da za to ponašanje nemaju ničiju podršku.
Da li se opoziciji uopšte ide na beogradske izbore?
Ne. Pa vidite i sami da ne znaju šta će sa tim izborima. Prvo su tražili ponavljanje izbora odmah. Onda su tražili da izbori ne budu 28. aprila. Posle toga su rekli da ne može ni jun, nego jesen. Sad odjednom može jun. Nemaju oni nikakva načela, ni ideje. Oni od slučaja do slučaja donose odlukje i onda se upletu kao pile u kučine u sopstvene kontradiktornosti. Dobili su istraživanja za koja i sami kažu da daju koaliciji oko SNS daju prednost od deset procentnih poena.
Tema sastanaka bile su preporuke ODHR-a. Da li to znači da je opozicija praktično odustala od razgovora o preporukama ODHR? I kakve mogu biti posledice tog njihovog čina u očima političara iz EU?
Faktički da, jer ni u jednom trenutku oni o tome nisu pričali. Konkretno, u sredu uopšte, a u ponedeljak smo prošli samo pet preporuka, ali su oni posle svake ponovo vraćali priču na svoje zahteve.
Šta mislite da će biti naredni korak opozicije?
Ne znam i ne zanima me. Mi ćemo nastaviti da se trudimo da vodimo dijalog, da realizujemo preporuke ODIHR-a i unapređujemo naš izborni proces. To je dobro za naše društvo i neće nas zaustaviti nerazumnim i infantilnim ponašanjem. Ko želi da sedne za sto i ponudi svoja rešenja i predloge, dobrodošao je. Ko ne želi, njegova odluka.
