najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U Superkupu Karate saveza Vojvodine za mlađe uzraste, u Novom Sadu, borbašima, članovima kikindskog Feniksa pripale su četiri medalje, po dve srebrne i bronzane.
Junior Petar Stupar u težinskoj kategoriji do 68kg bio je drugi kao i u konkurenciji nada Selena Kličić (do 45kg) dok su bronze uzeli nada Jelena Kličić (do 45kg) i pionir Milan Muidža (do 30kg).
Nastupili su najbolji mladi karatisti iz više od 30 vojvođanskih klubova.
D. P.
Kikinda – Dvorana: „Jezero”. Gledalaca: 150. Sudije: Ivan Mošorinski (Novi Sad) i Aleksandar Pandžić (Zrenjanin). Sedmerci: MRK Kikinda 5(5), Radnički 3(2). Isključenja: MRK Kikinda 10 minuta, Radnički 8 minuta.
MRK KIKINDA: Balaban, Davidović 2, Lisica 6(1), Jovanović 5, Ćosić 3, Miškov (11 odbrana, sedmerac), Todorov, M. Panić, Gajski, L. Panić, Kosanović, Petrović 3, Lazić 2, Kovačević 6(4), Gaćinović.
RADNIČKI: S. Đerić, Maljević 3, Kolaković 2, Paprić, Mutavdžić 1, Lepović, Medić 2, Kasalović 1, Petrović, Horvat, Karanović 1, L. Đerić 5, Stanojev 3(2), Živanović 4, Jovanović (10 odbrana), Barjaktarević 1.
Igrač utakmice: Slavko Miškov (MRK Kikinda).
Semafor: 2:3(7.), 9:6(20.), 15:12(33.), 19:18(45.), 19:20(47.), 23:22(54.), 24:22(58.).
U prvom kolu drugog kruga, Kragujevčani nisu na severu Banata opravdali ulogu umerenog favorita, a Kikinđani su zasluženo upisali velike bodove u borbi za opstanak. Počelo je egalom, a tako je bilo i u većem delu prvog poluvremena dok se Kikinda, u 20. minutu, prvi put nije odlepila na plus tri, ali je na odmoru Radnički zaostao samo gol.
U nastavku, opet je domaćin bio angažovaniji pa je već na startu drugog dela igre brzo stigao do tri pogotka viška. Nisu potom Kikinđani dopuštali gostima prilazak na minimalan zaostatak sve do 45. minuta, a ubrzo je usledilo i prvo vodstvo Radničkog, koje nije imao još od sedmog minuta. Novi preokret dogodio se šest minuta pre kraja, u završnici susreta Kragujevčani čak sedam minuta nisu postigli gol, a i onda tek iz sedmerca. Bio je to, međutim, zadnji trzaj gostiju, jer u samom finišu usledio je završni udarac Kikinde za uverljiv trijumf.
D. P.
Opremanje prostora buduće Narodne kuhinje u kojoj će se pripremati topli obroci za socijalno ugrožene sugrađane u završnoj je fazi, istakao je Željko Radu, član Gradskog veća na sednici Skupštine grada.
-Od svih vas u ovoj sali, meni je najvažnije da ona počne sa radom jer najviše korisnika ove usluge dolazi iz moje zajednice. Uopšte nije jednostavno pronaći adekvatan prostor za ovu namenu. Kuhinja mora da bude u skladu sa važećim propisima i nijedna inspekcija neće dozvoliti da radi ukoliko oni nisu ispunjeni. Od nekoliko objekata koje smo uzeli u razmatranje, kuhinja u fabrici Metanol najviše je u skladu sa zakonskim aktima. Kako bi u potpunosti odgovarala morali smo da uredimo prostor i u toku su finalni radovi. Razgovaramo sa menadžmentom fabrike „Toza Marković“ da nam donira 130 metara kvadratnih podnih pločica koje još nedostaju, nakon čega bi priprema toplih obroka mogla da počne na zadovoljstvo, pre svega korisnika, a onda i svih nas – naglasio je Radu.
Podsetimo da korisnici programa Narodna kuhinja dobijaju nešto više od dva meseca umesto kuvanih jela dobijaju pakete namirnica koje su dovoljne za njihove potrebe. Topli obroci pripremani su u kuhinji nekadašnjeg Doma učenika u ulici Đure Jakšića. Kako će ovaj prostor u narednom periodu biti rekonstruisan u okviru prekograničnog IPA projekta Srbija – Rumunija, kuhinja je iseljena.
Crveni krst raspolaže dovoljnim količinama namirnica i nijedan korisnik Narodne kuhinje nije ostao bez hrane i hleba. Kuvane obroke dobijaju 223 porodice odnosno 536 osoba. U paketima se nalaze osnovne životne namirnice, bez brašna s obzirom da se hleb i dalje distribuira.
Na 21. „Bašaid kupu” učestvovalo je 13 karate klubova klubova i 170 takmičara, a najsupešni su bili: Karate klub Čoka, KK Sen-Paj (Bečej) i KK Juko Banat (Zrenjanin).
– Zahvalan sam svim klubovima i takmičarima na učešću, trenerima na podršci i trudu, sudijama na korektnom radu, sponzorima i svim ljudima dobre volje koji prepoznaju naš rad, roditeljima na velikoj podršci, MZ Bašaid i gradu Kikindi na pomoći i podršci, OŠ „1. oktobar” na ustupljenom prostoru i odličnoj saradnji. Hvala svima koji su doprineli da ovaj turnir protekne u sportskom duhu, druženju i međusobnom poštovanju – kaže Radovan Balog, predsednik i trener KK Bašaid.
Razvojni infrastrukturni projekti menjaju lice grada i značajno utiču na kvalitet života građana.
Aktuelna kapitalna ulaganja realizuju se uz finansijsku podršku republičkih i pokrajinskih organa: izgradnja kanalizacije u naselju Strelište, rekonstrukcija zgrade Gimnazije i Ekonomsko-trgovinske škole, sveobuhvatna obnova Opšte bolnice, izgradnja novog Centra za socijalni rad, uskoro će započeti i rekonstrukcija OŠ „Feješ Klara”.
Dokle se stiglo sa realizacijom ovih projekata i šta su planovi, tema je ovog izdanja podkasta, a naš sagovornik je Svetislav Vukmirica, pomoćnik gradonačelnika.
Vakcinacija je jedno od najvećih dostignuća savremene medicine i temelj zaštite javnog zdravlja. Ipak uprkos decenijama dokazanih koristi i iskorenjenim bolestima, poverenje u vakcine u poslednjim godinama je narušeno. O razlozima zbog kojih roditelji u Srbiji ponekad oklevaju da vakcinišu dete, razgovarali smo sa dr Ivanom Pantić, specijalistkinjom pedijatrije u Domu zdravlja Čoka.
-Većina roditelja u Srbiji i dalje savesno vakciniše svoju decu, ali poverenje u vakcine jeste oslabilo. To se naročito primećuje kod mladih roditelja koji informacije najčešće traže na internetu – kaže dr Pantić.
Roditelji u većim sredinama, češće su izloženi kontradiktornim informacijama sa interneta, dok u manjim mestima obično postoji prisniji odnos sa lekarom, što doprinosi poverenju.
– ANOVA analizom utvrđeno je da su razlike između grupa statistički značajne (p=0,022): roditelji koji se o vakcinama pretežno informišu preko interneta manje su zadovoljni objašnjenjima koja dobijaju od lekara od onih koji informacije dobijaju direktno u Domu zdravlja. To jasno govori da lekar mora da ostane prvi i glavni izvor informacija, a ne društvene mreže i neprovereni sajtovi – objašnjava dr Pantić.
Na pitanje odakle uopšte potiče sumnja u vakcine, dr Pantić ističe da problem ne nastaje samo iz neinformisanosti, već iz načina na koji se danas šire informacije.
-Društvene mreže imaju ogroman uticaj. Neproverene tvrdnje šire se mnogo brže na internetu od proverenih naučnih činjenica. Antivakserski pokreti koriste strah i neizvesnost, a mediji ponekad, nesvesno, dodatno doprinose širenju panike bombastičnim naslovima – tvrdi dr Pantić.
U svom istraživanju sprovedenom na teritoriji opštine Čoka, primetila je da su roditelji najmlađe dece pokazivali najviši stepen konspirativnih uverenja, naročito kada je reč o MMR vakcini.
-Roditelji najmlađe dece češće imaju negativniji odnos prema vakcinaciji. Oni su manje zadovoljni informacijama koje dobijaju od lekara, nesigurniji su u svoje znanje o vakcinama i skloniji uverenju da vakcine kriju neku „skrivenu opasnost“. Te razlike nisu slučajne, već su statistički značajne – nezadovoljstvo informacijama (p=0,011), nesigurnost u znanje (p=0,014) i uverenje u skrivenu opasnost vakcina (p=0,002).
Kao važan nalaz izdvojila se i povezanost materijalnog statusa porodice i uverenja o vakcinama. Analiza je pokazala da roditelji sa nižim prihodima značajno češće izražavaju konspirativne stavove, posebno kada je reč o tvrdnjama da se „prikriva štetnost vakcina“, a ta razlika je statistički potvrđena (p=0,025). Upravo zbog toga, ističe dr Pantić, porodice slabijeg materijalnog stanja treba da budu u fokusu ciljane edukacije, kako bi dobile jasne, proverene i razumljive informacije.
Kad je reč o vrstama, najčešće se odlaže MMR vakcina, koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubele.
-Razlog su dezinformacije o navodnoj povezanosti MMR vakcine sa autizmom, što je naučno potpuno opovrgnuto. Reakcije na vakcinu koje se javljaju kod dece su uglavnom blage i prolazne, za razliku od komplikacija samih bolesti koje mogu biti ozbiljnije – kaže naša sagovornica.
Najčešće zablude koje pedijatri čuju odnose se upravo na navodnu povezanost vakcina i autizma, ali i na strah da ova vrsta zaštite „slabi imuni sistem“ ili uverenje da poneke bolesti više nisu opasne.
-Sve tvrdnje su naučno opovrgnute. Vakcine ne slabe, već jačaju imunitet. Bolesti protiv kojih se vakcinišemo sada su retke upravo zahvaljujući imunizaciji – naglašava dr Pantić.
Kada roditelji izraze strah od nuspojava, naša sagovornica trudi se da razgovor bude iskren i otvoren.
-Objasnim im da su ozbiljne nuspojave izuzetno retke i da su koristi neuporedivo veće. Ponekad im ispričam primer iz prakse jer poverenje se ne gradi samo kroz propisivanje, već kroz razumevanje – ističe dr Pantić.
U Srbiji je vakcinacija zakonski obavezna, što dr Pantić smatra opravdanom merom.
-Iako se na prvi pogled može činiti da to ograničava slobodu izbora, u ovom slučaju odbijanje vakcine ne ugrožava samo pojedinca, već i zajednicu. Zbog toga je zakonska regulativa neophodna. Dugoročno, međutim, cilj ne treba da bude prinuda, već razvoj svesti: da roditelji shvate da je vakcinacija čin brige i solidarnosti. Nekada su ljudi strahovali od bolesti, a danas, paradoksalno, od zaštite. Uloga lekara je da most poverenja ponovo izgradi – razgovorom, razumevanjem i činjenicama – objašnjava naša sagovornica.
U Ruskom Selu, u udruženju „Torontal” i ove godine organizovaće se paljenje adventskih sveća. Prva se pali u sutra, 30. novembra u 17 sati i svaka naredna paliće se u isto vreme. Prva sveća je i sveća nade.
-Druge sveća biće upaljena 6. decembra, treća 13, a četvrtu sveću upalićemo 20. decembra – od Šandora Talpaija, predsednika „Torontala“. – Pre paljenja svake sveće biće organizovan prigodan kulturni program, a nakon što se sveća upali gosti će biti u prilici da se počaste kolačima, kafom, kuvanim vinom i rakijom.
Druga sveća simboliše mir koji dolazi sa Hristom i u ovoj nedelji vernici se mole za mir u srcima, porodicama i svetu. Treća sveća je sveća radosti i često je ružičaste boje, dok je četvrta sveća – sveća ljubavi i ona podseća Božju ljubav.
Adventsku svečanost pratiće i prigodan program koji pripremaju predškolci i đaci.
-Prve nedelje program, koji prati našu tradiciju, pripremiće srednjoškolci, druge nedelje predstaviće se učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, treće od petog do osmog, dok je poslednja nedelja rezervisana za predškolce. Svako paljenje sveća pratiće hor udruženja građana „Ruzmarin“ iz Ruskog Sela. Od 13. decembra, kada se pali treća sveća, biće priređen je božićni vašar i tradicionalno „Medeno selo“. Na vašaru će se prodavati novogodišnji ukrasi, ikebane i drugi prigodni pokloni. Izlagaće i učenici, a sredstva koja se prikupe utrošiće se na proslavu maturske večeri. Poslednje nedelje biće podeljeni paketići najmlađima – napomenuo je naš sagovornik.
Jedan od najprepoznatljivijih simbola Adventa jeste i adventski venac. U obliku je kruga, što označava večnost i Božju ljubav koja nema početka ni kraja. Zelenilo, često od borovih grančica, simboliše nadu i život, dok svetlo svijeća podseća svetlo sveta.
A.Đ.
Komisija za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja.
Nagrada grada Kikinde, kao najviše priznanje, dodeljuje se fizičkom licu za dugogodišnji rad, lično zalaganje i izuzetne rezultate u svim oblastima stvaralaštva, čime je dat trajan doprinos razvoju grada Kikinde. Gradska priznanja dodeljuju se fizičkim ili pravnim licima sa prebivalištem tj. sedištem na teritoriji grada Kikinde, za značajna ostvarenja u
oblasti kulture, obrazovanja, zdravstva, privrede i preduzetništva, sporta, humanosti i dobrotvornog rada.
Predloge za dodelu i nagrada i priznanja grada Kikinde mogu podneti preduzeća, ustanove, druge organizacije, organi i asocijacije, grupe građana i pojedinci sa teritorije grada Kikinde.
Predlog se dostavlja pisano i ima podatke o kandidatu i ishodima njegovog rada, obrazloženje, naznaku oblasti za koju se kandidat predlaže i eventualne dokaze koji potvrđuju navode obrazloženja.
Predlozi se dostavljaju do 19. decembra 2025. godine, na adresu:
GRAD KIKINDA
GRADSKA UPRAVA – PISARNICA, Trg srpskih dobrovoljaca 12, 23300 Kikinda, sa naznakom: ZA NAGRADU GRADA KIKINDE.
Završni deo Sovembra doneo je takmičarski duh, osmehe, ali i još jednu potvrdu da kikindska deca znaju više o svojim pernatim komšijama nego mnogi odrasli. Kraj manifestacije bio je ispunjen uzbuđenjem — od kviza znanja, preko izbora najlepšeg štanda i maskote, do tradicionalne „sova patrole“ koja je i ove godine okupila mlade čuvare prirode.
U finale kviza „Svet sova ušara“ ušle su četiri ekipe, ali su najviše znanja pokazali učenici šestog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“: Milan Vukašinović, Sanja Davidović i Lea Fodor. Pripreme su trajale dve nedelje, a trud im se — kako kažu — itekako isplatio.
–Bilo je zahtevno proći kroz toliko materijala, ali smo se potrudili da sve naučimo – rekla je Sanja.
–Svakog drugog dana ostajali smo na osmom času. Ali sve se isplatilo – dodala je Lea, navodeći da se posebno zahvaljuju nastavnici biologije Danijeli Trtić, koja im je pružila ogromnu podršku tokom priprema.
–Ovo nam je prvi put da učestvujemo, ali ćemo se prijaviti i sledeće godine. Osećaj je fantastičan – poručili su pobednici.
Žiri je ove godine imao težak zadatak da izabere najlepši štand i maskotu u sali „Partizana“ — svaka škola prikazala je puno maštovitih radova, kreativnih ideja i živopisnih detalja. Ipak, nagradu za najbolji štand ponela je OŠ „Ivo Lola Ribar“ iz Novih Kozarca, dok je titulu najlepše maskote sove odnela OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina.
Učenici iz OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina i OŠ „Feješ Klara“ iz Kikinde udružili su snage u tradicionalnoj „sova patroli“. I pored kiše i hladnog vremena, u zajedničkom brojanju izbrojali su 150 sova u centru grada.
Ornitolog Milan Ružić ističe da je stvarni broj i veći:
–Prošlog vikenda izbrojao sam preko 200 sova. Kiša ih je danas raspršila sa centra ka periferiji trga, a mi smo zbog vremenskih uslova morali da požurimo i nismo ulazili u dvorišta. Broj sigurno nije manji od 200 – objašnjava Ružić.
On dodaje da klimatske promene utiču na raspored jata:
–Sove se više ne okupljaju u ogromnom broju na nekoliko stabala, već su raspoređene na oko četrdeset stabala u manjim grupama. Ipak, broj je stabilan iz godine u godinu, što je izuzetno važno.
Na sednici, većinom glasova odbornika, usvojena je odluka o konsolidovanom izveštaju o izvršenju odluke o budžetu od januara do septembra. Ukupna planirana sredstva u 2025. godini su četiri milijarde i 112 hiljada dinara, a za prvih devet meseci realizovano je dve milijarde 773 hiljade dinara odnosno 67 procenata, što je više u odnosu na isti period 2024. Rashodi su iznosili dve milijarde 679 miliona dinara što čini 65 odsto, istakla je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
-Realizacija budžeta je solidna i procenat od 67 odsto i veći je kod najvažnijih stavki u budžetu. Rudna renta naplaćena je u iznosu od 272 miliona, a prošle godine u istom periodu bila je za devet miliona dinara viša. Investicije su ostvarene u iznosu od preko 317 miliona. Završeni su radovi u slivu Moravske, rekonstrukcija ulice Mihajlo Pupin, krov vrtića „Medenjak“ u Sajanu, dečije igralište preko puta KSC „Jezero“. Uplaćene su i privremene situacije za mini postrojenja za prečišćavanje vode po selima sa preko 20 miliona, završena je sanacija svlačionica u KSC „Jezero“, nastavljeni su radovi u Opštoj bolnici – rekla je Jakšić Kiurski.
Tekuća godina drugačija je u odnosu na sve prethodne, precizirao je prvi čovek grada:
– Bez obzira na sve loše uslove nismo dozvolili da bilo šta u gradu stane, iako je bilo pokušaja da nas uspore. Još jednom pozivam na odgovornost sve one koji su pokušali da nas uspore jer ništa dobro nije proizašlo iz toga.
Podsećajući na ono što je urađeno u 2025. godini gradonačelnik Mladen Bogdan dodao je da očekuje da se očekuje završetak investicije na izgradnji mini postrojenja za prečišćavanje vode na selima, da je u toku sveobuhvatna rekonstrukcija Gimnazije „Dušan Vasiljev“, a isti posao, po okončanju javne nabavke, očekuje se i u školi „Feješ Klara“. Među ulaganjima u obrazovanje istaknuta je rekonstrukcija fasade škole „Vuk Karadžić“, uređenje krova SSŠ „Miloš Crnjanski“, zvučnu izolaciju u OMŠ „Slobodan Malbaški“, kao i sredstva za Tehničku i školu „Sveti Sava“.
-Izgradnja fekalne kanalizacije na Strelištu finansira se sa oko 300 miliona dinara. Radovi su započeti tokom leta i trenutno su u zastoju jer je u toku otklanjanje problema koje stvaraju podzemne vode na ovom terenu. U narednom periodu oni će biti nastavljeni, a mi smo svakodnevno u kontaktu sa nadležnim Ministarstvom – pojasnio je Bogdan i napomenuo da od ove jeseni, zahvaljujući ulaganjima, nema liste čekanja za upis u vrtiće.
Navodeći ulaganja istaknuta je kompletna rekonstrukcija Kulturnog centra i radovi na fasadi ovog objekta, pošumljavanje u gradu i selima, primarna selekcija otpada i dobijanje novih kanti u domaćinstvima, ulaganja u komunalnu infrastrukturu, poljoprivredu, sela, socijalnu zaštitu, zdravstvo, ekologiju.
Odbornici opozicije izneli su primedbe na, kako su rekli, iznetu tvrdnju gradonačelnika da zbog blokada nije bilo više priliva u budžet.
-Oni koji su od svih građana uzeli 260 miliona dinara za nepostojeći put od Iđoša do Ade govore nam kako treba da radimo. Da nismo ulazili u sve pravne postupke oko spornog puta rekli bi da nismo hteli da iskoristimo sva zakonska sredstva. Zapitajte se da li su svi vaši postupci, blokade, pištanje i šištanje, doprineli boljem životu bilo kog građanina Kikinde – odgovorio im je Mladen Bogdan.
A.Đ.
