најчитанији портал Севернобанатског округа
Градоначелник Младен Богдан Међународни дан жена честитао је свим суграђанкама. Током дана посетио је оне које данас, 8. марта раде – у Општој болници, амбулантама Дома здравља и у Тржном центру.
Овом приликом уручио им је руже, а даме су биле позитивно изненађене џентлменским гестом првог човека града, који им је измамио осмехе на лицима.
Први овогодишњи робни вашар у Башаиду окупио је велики број посетилаца и продаваца. Могло се наћи све од игле до локомотиве. Доступна је била роба широке потрошње, воће, поврће, намештај, ситна живина, огрев, саднице, ствари за кућу, намештај, алати, радне машине и још много тога.
Продавци, али и купци дошли су из читавог северног Баната. Наредни вашар је друге недеље у априлу.
Поводом Међународног дана жена у Месној заједници Сајан организован је свечани пријем за тридесетак жена, представница локалних институција, удружења из места, као и дама које су током године активне и дају значајан допринос друштвеном животу у селу.
Овом приликом, Золтан Тот, председник Савета Месне заједнице Сајан, свим дамама, у име Месне заједнице, захвалио је за њихов труд, рад и посвећеност развоју и унапређењу живота у Сајану.
Припадницама лепшег пола уручени су и скромни поклони и истакнута је њихова улога у очувању породице као основне ћелије сваког друштва, традиције и покретања разних манифестација.
А.Ђ.
У позоришту „Лане“ на репертоару је представа „Шашава бајка“. Комад је урађен по тексту Тоде Николетић и у режији Драгана Остојића.
Јунаци ове маштовите приче повешће малишане на далек и величанствен пут у чаробну земљу Лапонију како би заједно завирили у свет чудесних догодовштина и шашавих преокрета.
Представа почиње у 19 сати, а број места је ограничен.
Међународни дан жена или 8. март установљен је као дан борбе за женска права, односно за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Први Дан жена обележен је 1909. године у САД декларацијом коју је донела Социјалистичка странка Америке.
Између осталих важних историјских догађаја, њиме се обележава и пожар у фабрици текстила у Њујорку када је погинуло више од 100 жена. Сматра се да су раднице биле задржане у фабрици како би их спречили да штрајкују са другим радницима. Тада се обично радило десет часова дневно.
Почетком Првог светског рата жене широм Европе одржале су антиратне демонстрације за мир.
Обележавање Међународног дана жена 1914. године у Немачкој било је посвећено женском праву на гласање, које им није омогућено до 1918. године. У Лондону је 8. марта 1914. године одржан марш као подршка женском праву гласа.
У другом рангу, групи за опстанак, стонотенисерке Галадске у саставу: Бањац, Терзић, Голић, оствариле су победу над Темерином, на гостовању, резултатом 4:1, а у наредном колу чекаће екипу Рапида (Николинци).
Мушка секција Галадске (Бањаш, Стевановић, Ђукић) која се такође бори за опстанак, али у класичном двокружном систему надметања трећег степена, поражена је 4:3 од Панчева у гостима, а следећи ривал у Кикинди биће јој Кањижа.
Д. П.
Нови Козарци – Стадион: „Илија Пантелић”. Гледалаца: 100. Судија: Михајло Марковић (Панчево). Стрелци: Терзин 83. и Врбачки 88. за Слободу, Мијатовић (казнени ударац) 5. и Бранков 19. за Бегеј.
СЛОБОДА: Живков, Карановић (Мисић), Д. Марковић, Богојевић (Б. Марковић), Галић, Поповић, Врбачки, Терзин, Чубрило, Вокић, Јовандић.
БЕГЕЈ: Савић, Мијатовић, Чоаџија (Обренић), Замбо, Надашки (Рапаић), Николић, Бранков, Косовић, Еремић (Зекић), Лукић, Јоњев.
На почетку, Мијатовић је био сигуран с пенала, пошто је претходно фаулиран нападач гостију. Недуго потом, после кикса Марковића, Бранков је удвостручио предност Житиштана из соло завршнице. У наставку, није било промене резултата до финиша, а онда је домаћин стигао до ремија. После корнера, Терзин је главом вратио наду, а бод, опет након ударца из угла, снашавши се у гужви, донео је Врбачки.
Д. П.
Инђија – Гледалаца: 200. Судија: Вељко Гвозденов (Вршац). Жути картони: Влаисављевић, Ђурђевић, Матић (Инђија), Чутовић (ОФК Кикинда).
ИНЂИЈА: Опарница, Недељковић, Влаисављевић, Галушка (Бајић), М. Добријевић (Л. Добријевић), Хрњаз, Зекић (Матић), Радовановић, Ђурђевић, Јешић, Радивојевић.
ОФК КИКИНДА: Видаковић, Зечевић (Степанчев), Чутовић, Вучетић, Молнар, Трифуновић, Лекај, Милисављевић, Вујовић, Стојановић (Оторан), Миленковић (Ћировић).
Играч утакмице: Опарница (Инђија).
Кикинђанин Миленковић у првом минуту лепо је покушао, тукао је снажно, али преко гола домаћина, а ангажованији су гости били и у уводу, да би се у 18. минуту на супротној страни, након неспоразума чувара мреже Видаковића и Чутовића, у доброј позицији нашао Радовановић, међутим погодио је Чутовића и Инђија је добила само корнер. Узвратио је Трифуновић у изгледној ситуацији, али је голман домаћин Опарница био бржи, а пред другом мрежом, голману ОФК Кикинде опасно је запретио Недељковић, у 28. минуту, лопта је ишла замало поред места где се спајају статива и пречка гостију.
У 66. минуту стопостотна прилика за Кикинђане. Изненадио је Миленковић домаћина дубинском лоптом убаченом у казнени простор из прекида, али је на крају Ђурђевић, када је Опарница већ био савладан, спасио празну мрежу избивши шут Вујовића. И Молнар је покушао, незгодан је то био ударац за Опарницу, али ипак ван оквира домаћина, а након корнера, у надокнади, гужва у казненом простору домаћина, али је Хрњаз тада рашчистио опасност. У последњим секундама судијског додатка, набачена лопта у шеснаестерац Инђије, Вујовић је добро тукао главом, али Опарница мало, таман довољно, скренуо лопту која је погодила пречку и завршила у корнеру.
Д. П. – ФОТО: Јелена Пантелић /ОФК Кикинда/
Мартовски базар на Градском тргу окупио је четрдесетак излагача и велики број посетилаца. Уочи Дана жена, понуда је, у највећој мери, прилагођена овом празнику. Разноврсности су допринеле и чланице КУД-а „Сунчана јесен“ које су изложиле аквареле и ручне радове.
-Специјално за овај базар урадили смо слике које смо урамили. У припреми је учествовала већина чланица, а мотиви који се налазе на мини акварелима су природа и цвеће. Исто тако припремили смо цветове од разних материјала за удружење пензионера. По традицији ми ћемо Дан жена провести у нашим просторијама, а наши чланови уручиће свакој присутној дами по један цвет. Пуно нам значе базари и могућност да излажемо с обзиром на то да сав новац који добијемо уложимо у куповину материјала – истакла је Анђелка Јовановић из КУД-а „Сунчана јесен“.
Наставница музичког васпитања Наташа Француски има интересантан хоби. Украшава шналице, гумице и рајфове хекланим цветићима.
-Чланица сам удружења „Креативни кутак“ где израђујемо ручне радове. Лично, највише волим да правим украсе за девојчице. Хеклам цветиће, али и друге мотиве. Има разних шналица већих, мањих, комадне, као и рајфова и гумица за косу. Поред цвећа ту су и украси у облику лудаје. Предајем музичко васпитање у двема основним школама, а ово је хоби који радим са пуно љубави. Хеклање није захтевно, а купцима се пуно свиђа – навела је Француски.
Како би поклоњено цвеће што дуже трајало Наташа Чипчић досетила се да их прави од сатена.
-Уживам у овом послу и прављење ружа за мене је право задовољство. Да се изради једна потребно је 15 до 20 минута, али то време брзо пролети. Суграђани су одлично прихватили ове, вечне руже, и потражња је велика. Има их појединачних, у букету, у корпицама, разних облика и боја – сазнали смо од Наташе Чипчић.
У понуди су били и здрави производи, колачи,пите, вина, алкохолна пића, мед, украсне крпе, велики избор цвећа, али и других предмета за кућу. Прилику да се представе суграђанима искористили су и чланови КУД-а „Марија Бурсаћ из Банатског Великог Села који су, обучени у народне ношње, представили рад друштва.
А.Ђ.
У музеју ТЕРА у суботу, са почетком у 14 часова, биће отворена изложба антиномијских асамблажа „Геометрија светлости“ аутора Душана Тодоровића, чиме ће уједно бити обележен и почетак нове излагачке сезоне у овој установи.
Душан Тодоровић рођен је 1945. године у Крагујевцу. Дипломирао је 1972. године на Академији за ликовне уметности у Београду, на одсеку за сликарство у класи професора Ђорђа Бошана, а магистрирао 1974. године на истој академији. Током дугогодишње каријере био је асистент, доцент, ванредни и редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, а од 2004. до 2009. године обављао је и функцију декана.
Имао је више од 40 самосталних изложби у градовима широм некадашње Југославије, а излагао је и у бројним европским и светским центрима, укључујући Париз, Лондон, Будимпешту и Берлин. Оснивач је прве међународне уметничке колоније рециклажне и еколошке уметности „Светионик“ у Бегечу, као и члан више уметничких удружења.
Према тексту историчарке уметности Верице Немет, Тодоровићев рад „пулсира између светлости и таме, између материјалног и виртуелног, између рационалног и интуитивног“, а кроз лумино и видео-инсталације, колаже и амбијентално сликарство „светлост се јавља као знак живота, сведочанство постојања и позив на буђење унутрашње свести“.
Изложба „Геометрија светлости“ у салону музеја ТЕРА представља прилику да публика сагледа вишедеценијско истраживање простора проширених медија и однос светлости, материје и духа у савременој уметности.
Т. Д.
