најчитанији портал Севернобанатског округа
У Суперкупу Карате савеза Војводине за млађе узрасте, у Новом Саду, борбашима, члановима кикиндског Феникса припале су четири медаље, по две сребрне и бронзане.
Јуниор Петар Ступар у тежинској категорији до 68кг био је други као и у конкуренцији нада Селена Кличић (до 45кг) док су бронзе узели нада Јелена Кличић (до 45кг) и пионир Милан Муиџа (до 30кг).
Наступили су најбољи млади каратисти из више од 30 војвођанских клубова.
Д. П.
Кикинда – Дворана: „Језеро”. Гледалаца: 150. Судије: Иван Мошорински (Нови Сад) и Александар Панџић (Зрењанин). Седмерци: МРК Кикинда 5(5), Раднички 3(2). Искључења: МРК Кикинда 10 минута, Раднички 8 минута.
МРК КИКИНДА: Балабан, Давидовић 2, Лисица 6(1), Јовановић 5, Ћосић 3, Мишков (11 одбрана, седмерац), Тодоров, М. Панић, Гајски, Л. Панић, Косановић, Петровић 3, Лазић 2, Ковачевић 6(4), Гаћиновић.
РАДНИЧКИ: С. Ђерић, Маљевић 3, Колаковић 2, Папрић, Мутавџић 1, Леповић, Медић 2, Касаловић 1, Петровић, Хорват, Карановић 1, Л. Ђерић 5, Станојев 3(2), Живановић 4, Јовановић (10 одбрана), Барјактаревић 1.
Играч утакмице: Славко Мишков (МРК Кикинда).
Семафор: 2:3(7.), 9:6(20.), 15:12(33.), 19:18(45.), 19:20(47.), 23:22(54.), 24:22(58.).
У првом колу другог круга, Крагујевчани нису на северу Баната оправдали улогу умереног фаворита, а Кикинђани су заслужено уписали велике бодове у борби за опстанак. Почело је егалом, а тако је било и у већем делу првог полувремена док се Кикинда, у 20. минуту, први пут није одлепила на плус три, али је на одмору Раднички заостао само гол.
У наставку, опет је домаћин био ангажованији па је већ на старту другог дела игре брзо стигао до три поготка вишка. Нису потом Кикинђани допуштали гостима прилазак на минималан заостатак све до 45. минута, а убрзо је уследило и прво водство Радничког, које није имао још од седмог минута. Нови преокрет догодио се шест минута пре краја, у завршници сусрета Крагујевчани чак седам минута нису постигли гол, а и онда тек из седмерца. Био је то, међутим, задњи трзај гостију, јер у самом финишу уследио је завршни ударац Кикинде за уверљив тријумф.
Д. П.
Опремање простора будуће Народне кухиње у којој ће се припремати топли оброци за социјално угрожене суграђане у завршној је фази, истакао је Жељко Раду, члан Градског већа на седници Скупштине града.
-Од свих вас у овој сали, мени је најважније да она почне са радом јер највише корисника ове услуге долази из моје заједнице. Уопште није једноставно пронаћи адекватан простор за ову намену. Кухиња мора да буде у складу са важећим прописима и ниједна инспекција неће дозволити да ради уколико они нису испуњени. Од неколико објеката које смо узели у разматрање, кухиња у фабрици Метанол највише је у складу са законским актима. Како би у потпуности одговарала морали смо да уредимо простор и у току су финални радови. Разговарамо са менаџментом фабрике „Тоза Марковић“ да нам донира 130 метара квадратних подних плочица које још недостају, након чега би припрема топлих оброка могла да почне на задовољство, пре свега корисника, а онда и свих нас – нагласио је Раду.
Подсетимо да корисници програма Народна кухиња добијају нешто више од два месеца уместо куваних јела добијају пакете намирница које су довољне за њихове потребе. Топли оброци припремани су у кухињи некадашњег Дома ученика у улици Ђуре Јакшића. Како ће овај простор у наредном периоду бити реконструисан у оквиру прекограничног ИПА пројекта Србија – Румунија, кухиња је исељена.
Црвени крст располаже довољним количинама намирница и ниједан корисник Народне кухиње није остао без хране и хлеба. Куване оброке добијају 223 породице односно 536 особа. У пакетима се налазе основне животне намирнице, без брашна с обзиром да се хлеб и даље дистрибуира.
На 21. „Башаид купу” учествовало је 13 карате клубова клубова и 170 такмичара, а најсупешни су били: Карате клуб Чока, КК Сен-Пај (Бечеј) и КК Јуко Банат (Зрењанин).
– Захвалан сам свим клубовима и такмичарима на учешћу, тренерима на подршци и труду, судијама на коректном раду, спонзорима и свим људима добре воље који препознају наш рад, родитељима на великој подршци, МЗ Башаид и граду Кикинди на помоћи и подршци, ОШ „1. октобар” на уступљеном простору и одличној сарадњи. Хвала свима који су допринели да овај турнир протекне у спортском духу, дружењу и међусобном поштовању – каже Радован Балог, председник и тренер КК Башаид.
Развојни инфраструктурни пројекти мењају лице града и значајно утичу на квалитет живота грађана.
Актуелна капитална улагања реализују се уз финансијску подршку републичких и покрајинских органа: изградња канализације у насељу Стрелиште, реконструкција зграде Гимназије и Економско-трговинске школе, свеобухватна обнова Опште болнице, изградња новог Центра за социјални рад, ускоро ће започети и реконструкција ОШ „Фејеш Клара”.
Докле се стигло са реализацијом ових пројеката и шта су планови, тема је овог издања подкаста, а наш саговорник је Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника.
Вакцинација је једно од највећих достигнућа савремене медицине и темељ заштите јавног здравља. Ипак упркос деценијама доказаних користи и искорењеним болестима, поверење у вакцине у последњим годинама је нарушено. О разлозима због којих родитељи у Србији понекад оклевају да вакцинишу дете, разговарали смо са др Иваном Пантић, специјалисткињом педијатрије у Дому здравља Чока.
-Већина родитеља у Србији и даље савесно вакцинише своју децу, али поверење у вакцине јесте ослабило. То се нарочито примећује код младих родитеља који информације најчешће траже на интернету – каже др Пантић.
Родитељи у већим срединама, чешће су изложени контрадикторним информацијама са интернета, док у мањим местима обично постоји приснији однос са лекаром, што доприноси поверењу.
– АНОВА анализом утврђено је да су разлике између група статистички значајне (p=0,022): родитељи који се о вакцинама претежно информишу преко интернета мање су задовољни објашњењима која добијају од лекара од оних који информације добијају директно у Дому здравља. То јасно говори да лекар мора да остане први и главни извор информација, а не друштвене мреже и непроверени сајтови – објашњава др Пантић.
На питање одакле уопште потиче сумња у вакцине, др Пантић истиче да проблем не настаје само из неинформисаности, већ из начина на који се данас шире информације.
-Друштвене мреже имају огроман утицај. Непроверене тврдње шире се много брже на интернету од проверених научних чињеница. Антиваксерски покрети користе страх и неизвесност, а медији понекад, несвесно, додатно доприносе ширењу панике бомбастичним насловима – тврди др Пантић.
У свом истраживању спроведеном на територији општине Чока, приметила је да су родитељи најмлађе деце показивали највиши степен конспиративних уверења, нарочито када је реч о ММР вакцини.
-Родитељи најмлађе деце чешће имају негативнији однос према вакцинацији. Они су мање задовољни информацијама које добијају од лекара, несигурнији су у своје знање о вакцинама и склонији уверењу да вакцине крију неку „скривену опасност“. Те разлике нису случајне, већ су статистички значајне – незадовољство информацијама (p=0,011), несигурност у знање (p=0,014) и уверење у скривену опасност вакцина (p=0,002).
Као важан налаз издвојила се и повезаност материјалног статуса породице и уверења о вакцинама. Анализа је показала да родитељи са нижим приходима значајно чешће изражавају конспиративне ставове, посебно када је реч о тврдњама да се „прикрива штетност вакцина“, а та разлика је статистички потврђена (p=0,025). Управо због тога, истиче др Пантић, породице слабијег материјалног стања треба да буду у фокусу циљане едукације, како би добиле јасне, проверене и разумљиве информације.
Кад је реч о врстама, најчешће се одлаже ММР вакцина, која штити од малих богиња, заушака и рубеле.
-Разлог су дезинформације о наводној повезаности ММР вакцине са аутизмом, што је научно потпуно оповргнуто. Реакције на вакцину које се јављају код деце су углавном благе и пролазне, за разлику од компликација самих болести које могу бити озбиљније – каже наша саговорница.
Најчешће заблуде које педијатри чују односе се управо на наводну повезаност вакцина и аутизма, али и на страх да ова врста заштите „слаби имуни систем“ или уверење да понеке болести више нису опасне.
-Све тврдње су научно оповргнуте. Вакцине не слабе, већ јачају имунитет. Болести против којих се вакцинишемо сада су ретке управо захваљујући имунизацији – наглашава др Пантић.
Када родитељи изразе страх од нуспојава, наша саговорница труди се да разговор буде искрен и отворен.
-Објасним им да су озбиљне нуспојаве изузетно ретке и да су користи неупоредиво веће. Понекад им испричам пример из праксе јер поверење се не гради само кроз прописивање, већ кроз разумевање – истиче др Пантић.
У Србији је вакцинација законски обавезна, што др Пантић сматра оправданом мером.
-Иако се на први поглед може чинити да то ограничава слободу избора, у овом случају одбијање вакцине не угрожава само појединца, већ и заједницу. Због тога је законска регулатива неопходна. Дугорочно, међутим, циљ не треба да буде принуда, већ развој свести: да родитељи схвате да је вакцинација чин бриге и солидарности. Некада су људи страховали од болести, а данас, парадоксално, од заштите. Улога лекара је да мост поверења поново изгради – разговором, разумевањем и чињеницама – објашњава наша саговорница.
У Руском Селу, у удружењу „Торонтал” и ове године организоваће се паљење адвентских свећа. Прва се пали у сутра, 30. новембра у 17 сати и свака наредна палиће се у исто време. Прва свећа је и свећа наде.
-Друге свећа биће упаљена 6. децембра, трећа 13, а четврту свећу упалићемо 20. децембра – од Шандора Талпаија, председника „Торонтала“. – Пре паљења сваке свеће биће организован пригодан културни програм, а након што се свећа упали гости ће бити у прилици да се почасте колачима, кафом, куваним вином и ракијом.
Друга свећа симболише мир који долази са Христом и у овој недељи верници се моле за мир у срцима, породицама и свету. Трећа свећа је свећа радости и често је ружичасте боје, док је четврта свећа – свећа љубави и она подсећа Божју љубав.
Адвентску свечаност пратиће и пригодан програм који припремају предшколци и ђаци.
-Прве недеље програм, који прати нашу традицију, припремиће средњошколци, друге недеље представиће се ученици од првог до четвртог разреда основне школе, треће од петог до осмог, док је последња недеља резервисана за предшколце. Свако паљење свећа пратиће хор удружења грађана „Рузмарин“ из Руског Села. Од 13. децембра, када се пали трећа свећа, биће приређен је божићни вашар и традиционално „Медено село“. На вашару ће се продавати новогодишњи украси, икебане и други пригодни поклони. Излагаће и ученици, а средства која се прикупе утрошиће се на прославу матурске вечери. Последње недеље биће подељени пакетићи најмлађима – напоменуо је наш саговорник.
Један од најпрепознатљивијих симбола Адвента јесте и адвентски венац. У облику је круга, што означава вечност и Божју љубав која нема почетка ни краја. Зеленило, често од борових гранчица, симболише наду и живот, док светло свијећа подсећа светло света.
А.Ђ.
Комисија за доделу Награде града Кикинде и градских признања расписује јавни позив за подношење предлога за доделу Награде града Кикинде и градских признања.
Награда града Кикинде, као највише признање, додељује се физичком лицу за дугогодишњи рад, лично залагање и изузетне резултате у свим областима стваралаштва, чиме је дат трајан допринос развоју града Кикинде. Градска признања додељују се физичким или правним лицима са пребивалиштем тј. седиштем на територији града Кикинде, за значајна остварења у
области културе, образовања, здравства, привреде и предузетништва, спорта, хуманости и добротворног рада.
Предлоге за доделу и награда и признања града Кикинде могу поднети предузећа, установе, друге организације, органи и асоцијације, групе грађана и појединци са територије града Кикинде.
Предлог се доставља писано и има податке о кандидату и исходима његовог рада, образложење, назнаку области за коју се кандидат предлаже и евентуалне доказе који потврђују наводе образложења.
Предлози се достављају до 19. децембра 2025. године, на адресу:
ГРАД КИКИНДА
ГРАДСКА УПРАВА – ПИСАРНИЦА, Трг српских добровољаца 12, 23300 Кикинда, са назнаком: ЗА НАГРАДУ ГРАДА КИКИНДЕ.
Завршни део Совембра донео је такмичарски дух, осмехе, али и још једну потврду да кикиндска деца знају више о својим пернатим комшијама него многи одрасли. Крај манифестације био је испуњен узбуђењем — од квиза знања, преко избора најлепшег штанда и маскоте, до традиционалне „сова патроле“ која је и ове године окупила младе чуваре природе.
У финале квиза „Свет сова ушара“ ушле су четири екипе, али су највише знања показали ученици шестог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“: Милан Вукашиновић, Сања Давидовић и Леа Фодор. Припреме су трајале две недеље, а труд им се — како кажу — итекако исплатио.
–Било је захтевно проћи кроз толико материјала, али смо се потрудили да све научимо – рекла је Сања.
–Сваког другог дана остајали смо на осмом часу. Али све се исплатило – додала је Леа, наводећи да се посебно захваљују наставници биологије Данијели Тртић, која им је пружила огромну подршку током припрема.
–Ово нам је први пут да учествујемо, али ћемо се пријавити и следеће године. Осећај је фантастичан – поручили су победници.
Жири је ове године имао тежак задатак да изабере најлепши штанд и маскоту у сали „Партизана“ — свака школа приказала је пуно маштовитих радова, креативних идеја и живописних детаља. Ипак, награду за најбољи штанд понела је ОШ „Иво Лола Рибар“ из Нових Козарца, док је титулу најлепше маскоте сове однела ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина.
Ученици из ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина и ОШ „Фејеш Клара“ из Кикинде удружили су снаге у традиционалној „сова патроли“. И поред кише и хладног времена, у заједничком бројању избројали су 150 сова у центру града.
Орнитолог Милан Ружић истиче да је стварни број и већи:
–Прошлог викенда избројао сам преко 200 сова. Киша их је данас распршила са центра ка периферији трга, а ми смо због временских услова морали да пожуримо и нисмо улазили у дворишта. Број сигурно није мањи од 200 – објашњава Ружић.
Он додаје да климатске промене утичу на распоред јата:
–Сове се више не окупљају у огромном броју на неколико стабала, већ су распоређене на око четрдесет стабала у мањим групама. Ипак, број је стабилан из године у годину, што је изузетно важно.
На седници, већином гласова одборника, усвојена је одлука о консолидованом извештају о извршењу одлуке о буџету од јануара до септембра. Укупна планирана средства у 2025. години су четири милијарде и 112 хиљада динара, а за првих девет месеци реализовано је две милијарде 773 хиљаде динара односно 67 процената, што је више у односу на исти период 2024. Расходи су износили две милијарде 679 милиона динара што чини 65 одсто, истакла је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
-Реализација буџета је солидна и проценат од 67 одсто и већи је код најважнијих ставки у буџету. Рудна рента наплаћена је у износу од 272 милиона, а прошле године у истом периоду била је за девет милиона динара виша. Инвестиције су остварене у износу од преко 317 милиона. Завршени су радови у сливу Моравске, реконструкција улице Михајло Пупин, кров вртића „Медењак“ у Сајану, дечије игралиште преко пута КСЦ „Језеро“. Уплаћене су и привремене ситуације за мини постројења за пречишћавање воде по селима са преко 20 милиона, завршена је санација свлачионица у КСЦ „Језеро“, настављени су радови у Општој болници – рекла је Јакшић Киурски.
Текућа година другачија је у односу на све претходне, прецизирао је први човек града:
– Без обзира на све лоше услове нисмо дозволили да било шта у граду стане, иако је било покушаја да нас успоре. Још једном позивам на одговорност све оне који су покушали да нас успоре јер ништа добро није произашло из тога.
Подсећајући на оно што је урађено у 2025. години градоначелник Младен Богдан додао је да очекује да се очекује завршетак инвестиције на изградњи мини постројења за пречишћавање воде на селима, да је у току свеобухватна реконструкција Гимназије „Душан Васиљев“, а исти посао, по окончању јавне набавке, очекује се и у школи „Фејеш Клара“. Међу улагањима у образовање истакнута је реконструкција фасаде школе „Вук Караџић“, уређење крова ССШ „Милош Црњански“, звучну изолацију у ОМШ „Слободан Малбашки“, као и средства за Техничку и школу „Свети Сава“.
-Изградња фекалне канализације на Стрелишту финансира се са око 300 милиона динара. Радови су започети током лета и тренутно су у застоју јер је у току отклањање проблема које стварају подземне воде на овом терену. У наредном периоду они ће бити настављени, а ми смо свакодневно у контакту са надлежним Министарством – појаснио је Богдан и напоменуо да од ове јесени, захваљујући улагањима, нема листе чекања за упис у вртиће.
Наводећи улагања истакнута је комплетна реконструкција Културног центра и радови на фасади овог објекта, пошумљавање у граду и селима, примарна селекција отпада и добијање нових канти у домаћинствима, улагања у комуналну инфраструктуру, пољопривреду, села, социјалну заштиту, здравство, екологију.
Одборници опозиције изнели су примедбе на, како су рекли, изнету тврдњу градоначелника да због блокада није било више прилива у буџет.
-Они који су од свих грађана узели 260 милиона динара за непостојећи пут од Иђоша до Аде говоре нам како треба да радимо. Да нисмо улазили у све правне поступке око спорног пута рекли би да нисмо хтели да искористимо сва законска средства. Запитајте се да ли су сви ваши поступци, блокаде, пиштање и шиштање, допринели бољем животу било ког грађанина Кикинде – одговорио им је Младен Богдан.
A.Ђ.
