June 24, 2026

Најновије

Nenaslovljeni dizajn (19)

NOVO: Preuzmite mobilnu aplikaciju KIKINDSKI PORTAL. Jednim klikom do gradskih vesti

Jelena Trifunović February 2, 2023

Dragi naši čitaoci, prijatelji i saradnici, na Gugl plej prodavnici dostupna vam je mobilna aplikacija Kikindski portal za android uređaje. Donosimo vam najnovije i proverene vesti iz svih oblasti gradskog života, servisne informacije, ponudu poslova, najave događaja, zanimljivosti, priče koje vrede jer su pametne, informativne, zabavne, poučne.

Pre tri meseca, Kikindski portal počeo je sa radom. Uzleteli smo na medijsko nebo Kikinde sa namerom da vam ponudimo kvalitetan medijski sadržaj koji će odgovarati najvišim profesionalnim standardima, ali i biti prilagođen novim trendovima i sve brojnijim generacijama koje vesti saznaju putem mobilnih telefona.

Ekipa mala, ali odabrana. Iskusna, ali i puna entuzijazma. Spremna da vam u svakom trenutku 24/7, na multimedijalnoj platformi, pruži najnovije vesti, upozna sa aktuelnim temama iz različitih oblasti, istraži događaje, donese zanimljivosti specifične za naš grad.

Zašto da odete na Gugl plej i preuzmete našu aplikaciju?

U svakom momentu jednim klikom saznaćete najnovije gradske vesti, ali i više od toga. Mi vam nudimo autentične priče i originalne video sadržaje iz života grada koje zavređuju vašu i našu pažnju.

Preuzimanje i korišćenje mobilne aplikacije besplatno je i jednostavno. Zauzima vrlo malo memorijskog prostora. Putem aplikacije pristupate našem internet portalu, ali i našim stranicama na društvenim mrežama instagram i fejbuk. Uskoro i podkastu.

Iako najmlađi, prvi smo medij u Kikindi koji ima mobilnu aplikaciju.

Budite informisani, birajte šta čitate i gledate.

Mobilnu aplikaciju Kikindski portal možete skinuti OVDE.

plesni studio

(VIDEO) Zaplešite u novom studiju sportskog plesa u gradu

Igor Crnogorac February 1, 2023

Plesni studio “Jessy” od prošle jeseni upisuje polaznike starije od 16 godina, spremne da zaplešu, razgibaju se, oslobode i steknu samopouzdanje, kaže Sanja Rešćanski, vlasnica Studija i operativni trener sportskog plesa.

– Mislim da je ovo prvo put da radimo na sportski i takmičarski način. Ne vežbamo samo figure, već radimo i na brzini i okretnosti. Dakle, sportske veštine i umetnički deo kroz koreografije, sve to obuhvatamo – objašnjava Sanja. – Sve nas ovde spaja ljubav prema plesu, ovo je naše mesto za radost i sreću. Cilj je da poboljšamo kvalitet života, da osetimo radost i da uživamo.

Za sada ima više plesačica, pa malo nedostaju partneri, kojima je upućen poseban poziv da se upišu, zaplešu i briljiraju na svakom mestu i uz svaku muziku.

– Pozivam muškarce da nam se pridruže jer u plesu u paru učimo jedni od drugih. Muškarci uče kako da se ophode prema damama, a dame kako da daju svoj maksimum. Učimo latino i standardne plesove. Od latino plesova: rumbu – ples ljubavi, sambu – vatreni ples, vrcavi ča-ča, džajv i paso doble, a od standardnih bih izdvojila engleski i bečki valcer – kaže Sanja.

Plesne probe održavaju se u Kulturnom centru, utorkom i petkom od 20 i subotom od 15 sati. Potražite ih na plesu ili na Fejsbuk stranici „Plesni studio Jessy”.

policija (2)

Krivična prijava protiv veterinara

Jelena Trifunović February 1, 2023

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi podneli su krivičnu prijavu protiv šezdesetogodišnjeg veterinara, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda i neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću.

On se sumnjiči da je u delu svoje porodične kuće otvorio veterinarsku ambulantu sa instrumentima i opremom koja, kako je utvrđeno, nije registrovana, kao i da je tu lečio životinje, iako nije imao ovlašćenje Uprave za veterinu.

Policija je u pretresu ove veterinarske ambulante pronašla lekove i medicinska sredstva koje je koristio za lečenje životinja, od kojih je deo bio sa isteklim rokom trajanja, a deo bez prateće dokumentacije.

shopping-gf490024ca_1920

Da li se odustalo od izgradnje ritejl parka u Distričkoj ulici?

Jelena Trifunović February 1, 2023

Da se od najavljene izgradnje ritejl parka u Distričkoj ulici, u blizini „Lovca”, nije odustalo, napomenuo je na današnjoj sednici gradske skupštine Saša Tanackov, član Gradskog veća zadužen za privredu i investicije.

-Izvesni zastoj je nastao zbog Agencije za restituciju, nakon informacije da tamo možda postoji zahtev za vraćanjem dela parcele koji čini otprilike dva posto od ukupne površine. Procedura je pri kraju, problema nema, ali je čitav postupak zastao dok se procedura u potpunosti ne izvede na čistac. Pokušali smo maksimalno da ubrzamo proceduru- istakao je Tanackov.

-Neće biti iznenađenje da imamo dva ritejl parka. Ritejl park u Distričkoj imaće drugačije sadržaje. U Mikronaselju biće manji objekti, a tamo lokali veće kvadrature. Tržište diktira sve. Neki postojeći trgovinski lanci otkupljuju parcele i kuće u privatnom vlasništvu da bi širili poslovanje, a neki iz drugih gradova kako bi gradili različite trgovinske objekte. Neko ko ima novac procenjuje da ovde treba ulagati i da je Kikinda prosperitetno mesto da se ovde investira- naglasio je član GV za privredu i investicije.

skupština grada

Zeleno svetlo za izgradnju tržnog centra u Mikronaselju

Jelena Trifunović February 1, 2023

Gradska skupština je na današnjoj sednici dala zeleno svetlo da se parcela u Bloku D u Mikronaselju ponudi na prodaju investitorima zainteresovanim da tu otvore ritejl park. Više potencijalnih ulagača iskazalo je interesovanje da izgradi manji tržni centar na građevinskom zemljištu u ulici Jovana Jovanovića Zmaja, gde se nalaze ostaci temelja stambene zgrade započete pre 23 godine za mlade parove i pripadnike vojske i policije. Da podrže predloženo rešenje, odbornike je pozvao gradonačelnik Nikola Lukač.

– Perspektiva koju svi stvaramo, realizujući kapitalne projekte od brze saobraćajnice do graničnog prelaza i industrijskih zona, pa do investitora koji žele da dođu ovde potvrđuje da grad nastoji da zadrži ljude i da dobijemo nova radna mesta. Nastojimo da komunalno i infrastrukturno poboljšamo situaciju u gradu i to radimo zajedno sa pokrajinom i republikom, a investitori će ovde sigurno pronaći partnera. Obezbeđujemo potencijalne lokacije i za stanogradnju. U prethodnoj godini u Kikindi je bilo preko 70.000 noćenja, turisti ovde imaju šta da vide. Kikinda krupnim koracima ide napred, gradimo bolju budućnost- poručio je prvi čovek grada.

Član Gradskog veća Saša Tanackov je ukazao da je bilo pokušaja da se prostor ponudi za nastavak izgradnje stanova ili stambeno poslovnog objekta, ali da zainteresovanih ulagača nije bilo što je potvrdio i konkurs u junu 2020. godine kada je parcela bila ponuđena po ceni od 160.000 evra.

-Razvojem industrije, raste interesovanje za sadržaje iz oblasti uslužnih delatnosti. U proteklih četiri, pet godina imamo veći broj otvorenih ugostiteljskih objekata. Prateći tendenciju rasta zarada i zaposlenosti javljaju se investitori koji žele da otvore trgovinske sadržaje. Reč je o mini tržnom centru formata ritejl park, koji bi promenio izgled tog dela grada i komunalnim uređenjem prostora koji se proteže od ugla Zmaj Jovine, ulicom Mihajla Pupina pa do OMV pumpe. Tendencija gradskih vlasti nije prodaja zemljišta radi prodaje, već da na tom prostoru dobijemo sadržaj neophodan gradu i građanima. Ovlašćeni procenitelj Ministarstva finansija je utvrdio početnu cenu od 260.000 evra što je u odnosu na vrednost od pre tri godine 100.000 evra više. Ponuđači će dostavljati zatvorene ponude, očekujemo da će biti veće od početne cene- rekao je Tanackov.

Na primedbu odbornika DSS Ladislava Tomića da bi celishodnije bilo da se na tom prostoru izgradi višespratnica za mlade bračne parove umesto tržnog centra, odgovorili su šef odborničke grupe naprednjaka Srđan Sivčev i odbornik SNS Dušan Popeskov, kao i član Gradskog veća Saša Tanackov, koji je temeljno argumentovao opredeljenje grada.

-Čekalo se 23 godine da se nešto desi i nije se desilo. Taj deo je ruglo. Ritejl park doneće nova radna mesta. U Vojvodini imamo nekoliko tipova ritejl parka poput Biga u Zrenjaninu i Novom sadu, Šopija u Subotici, možemo pretpostaviti da će se nešto slično i ovde otvoriti. Tržni centar pratiće i novi mobilijar, parking mesta, uređene staze. Zašto da građani odlaze u Zrenjanin ili Suboticu da kupuju, i da troše gorivo, ako mogu da kupuju ovde- ukazao je Sivčev.

Odbornik Dušan Popeskov je napomenuo da parcela u Mikronaselju stoji već godinama u ovakvom stanju i da nijedna vlast nije imala rešenje šta sa tim.

-Sad kad smo došli do rešenja, ajde da nađemo zamerke. Dobićemo tržni centar u Mikronaselju, što je po meni odlično. Kikinda je pre deset godina izgledala skoro poput te parcele u Mikronaselju. SNS je našla rešenje za industrisjke zone, za dovođenje investitora i novih radnih mesta kako bismo zadržali ljude ovde- istakao je Popeskov.

Tanackov je objasnio da imena potencijalnih investitora grad ne može da obelodani dok se još vode pregovori.

-Čak se potpisuje i izjava o poslovnoj tajni dok se vode pregovori jer otkrivanje poslovne namere može da iskoristi konkurencija. Oglas kada bude objavljen, svako u skladu sa uslovima može da konkuriše. Mogu da kažem da potencijalni investitori koji su iskazali interesovanje posluju u branši već nekoliko godina u Srbiji, takođe,rade i u državama u okruženju i u centralnoj Evropi.

Tanackov: Stanogradnju diktira tržište

– Tržište određuje investitora, mada intenzivno radimo na tome da dovedemo investitore koji će graditi stanove. Stanogradnja u Kikindi jeste zamrla, iako tržište nekretnina traži stanove, ali činjenica je da za isto ulaganje u Zrenjaninu ili Subotici potencijalni investitori mogu da zarade 500 ili više evra po kvadratu. Ako u Kikindi možete da prodate stan za 1.100, 1.200 ili 1.300 evra, u Zrenjaninu ćete ga prodati za 1.800 evra. Matematika je jasna. Vlasnici pojedinačnih stambenih jedinica u Mikronaselju dobiće na ceni izgradnjom ritejl parka. Veoma veliki trošak je i uklanjanje stubova koji su izgrađeni, a kupac će o svom trošku ukloniti te stubove- istakao je član Gradskog veća Saša Tanackov.

 

pexels-suzy-hazelwood-3604526

Hazena, omiljeni ženski sport u Velikoj Kikindi

Jelena Trifunović February 1, 2023

Prva sportska igra kojom su se bavile i žene u Velikoj Kikindi pojavila se  1923. godine. Hazena je je bila slična rukometu, a njena preteča bila je igra još iz starog Rima odakle su je Cezarove legije prenele na sever.

Hazena je naročiti procvat doživela kod slovenskih naroda. Posle Prvog svetskog rata, to je bio omiljeni ženski sport. U Kikindi je hazena nastala među prvima u Vojvodini. Prvu hazena ekipu u našem gradu formirao je sportski klub „Kosovo“, iako je nastao dosta kasnije od starijeg kikindskog kluba „Srbija“. Janoš Oroš je bio predsednik sekcije, a Jožef Rigelmajer trener.

U početku je bilo veoma teško održati dovoljan broj sportistkinja u klubu jer su roditelji nerado dozvoljavali deci da se „razgolićuju“ u sportskim dresovima. Još veći problem je nastajao kada je trebalo povesti devojke na neku utakmicu van Kikinde. Bilo je neophodno mnogo truda i višednevno ubeđivanje da bi se dobio pristanak roditelja za putovanje.

Publika je u početku slabije prihvatala novu igru koja se isprva prikazivala kao predigra fudbalskih utakmica. Tek kasnije, kada je hazena uzela maha u celoj zemlji i u našem gradu ukazala joj se velika pažnja. Godine 1924. u hazena sekciji sportskog kluba „Kosovo“ treniralo je 18 devojaka uzrasta 16 i 17 godina. Treninzi su se obično održavali na poljanama van grada, a utakmice su se igrale na igralištu „Kosova“ ili „Srbije“. Utakmice su ubrzo prerasle u prave sportske atrakcije sa 1.000 i više gledalaca. Hazenašice „Kosova“  uvrstile su se u najbolje u Vojvodini.

Najzanimljiviju utakmicu 1926. godine odigrale su hazenašice Kosova u Zrenjaninu. Posle veoma oštre i ogorčene borbe, domaći Obilić je dobio ovu utakmicu rezultatom 6:4. Zrenjaninski sportski izveštač, povodom ove utakmice, piše: „Još nikad nisam video utakmicu koja bi se mogla označiti sa manje fer nego što je bila ova. Uzburkane strasti kikindskih sportistkinja nisu se stišale ni onda kada su Obilićeve igračice izudarane i sa bezbrojnim modricama na licu, leđima, rukama, ostavljale teren, burno pozdravljene od sportske publike koja je iskreno pljeskala toj ženskoj četi punoj požrtvovanja«.

Kvalitet hazene krajem 1928. godine počeo je primetno da opada. Nerazumevanje odgovarajućih ljudi u samom društvu i sve manje interesovanje devojaka za ovu sportsku igru dovelo je do prekida u radu sekcije, kako u sportskom društvu Kosovo, tako i u gradu uopšte.

328175511_1236438300337089_4540992297804816763_n

Više investitora zainteresovano za izgradnju tržnog centra u Mikronaselju

Jelena Trifunović January 31, 2023

Na parceli u ulici Jovana Jovanovića Zmaja na kojoj je još 2000. godine započeta izgradnja zgrade za mlade parove, pripadnike vojske i policije, ali nikada nije odmakla, više investitora zainteresovano je za izgradnju tržnog centra. Kako Kikinda još nema moderan šoping centar sa poznatim brendovima na jednom mestu, nema sumnje da će ovaj poslovni potez biti pun pogodak, a šoping destinacija posećena . Parcelu će Grad ponuditi na prodaju, a prethodno će se rešenje kojim su definisani kupoprodajni uslovi  naći pred odbornicima na sutrašnjoj sednici, potvrdio je za Kikindski portal član Gradskog veća Saša Tanackov.

-Grad  ima više zainteresovanih potencijalnih investitora za tu lokaciju, ali ne za stanogradnju, već za poslovni objekat za različite maloprodajne objekte tipa ritejl parka odnosno tržnog centra otvorenog tipa. Stoga je zaključeno da bi bilo korisno da oglasimo prodaju tog zemljišta u cilju  dobijanja onih sadržaja koje grad u ovom momentu nema. Time ćemo u Mikronaselju, možda i najmnogoljudnijem delu grada, komunalno i infrastrukturno rešiti taj deo  dodatnih sadržaja maloprodajnih objekata i drugih objekata iz uslužnih delatnosti, ali i komunalnog uređenja dodatnih parking mesta kojih nedostaje u Mikronaselju- navodi Tanackov.

Građevinsko zemljište je ukupne površine 11.383 m2. Biće ponuđeno na prodaju prikupljanjem pisanih ponuda, po početnoj ceni od 260.000 evra, koju je utvrdio licencirani procenitelj.

Rok za izgradnju i puštanje u rad objekta je 15 meseci od  dana solemnizacije Ugovora kod javnog beležnika. Troškove uklanjanja postojećih temelja snosiće kupac.

Arhiv biblioteka 7

(VIDEO) U kikindsku biblioteku stigao vredan poklon Arhiva Vojvodine – 300 novih naslova

Igor Crnogorac January 31, 2023

U poseti Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ danas su bili direktor Arhiva Vojvodine, Nebojša Kuzmanović, i narodni poslanik Milenko Jovanov, koji je i posredovao susretu prilikom kojeg je kikindskoj biblioteci poklonjeno 300 knjiga – izdanja Arhiva i iz lične biblioteke direktora Kuzmanovića. Poklon je uručen direktoru Biblioteke, Branetu Marjanoviću. Susretu je prisustvovala i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

U Arhivu Vojvodine se, već nekoliko godina, sprovodi ideja darivanja knjiga pojednicima i ustanovama u zemlji i u inostranstvu gde žive Srbi.

– Ovo je paradigma kako državne ustanove treba da deluju. Arhiv Vojvodine, drugi državni arhiv u Srbiji, postoji sto godina, čuva arhivsku građu sa ovih prostora, i godišnje objavi oko trideset naslova iz arhivistike i drugih oblasti – književnosti, istorije, istoriografije, geopolitike. Pošto država ulaže novac u delatnost, smatramo da te knjige ne treba da se prodaju, nego da besplatno dođu do građana. Ove godine to činimo i lično, bili smo u Zmajevu, u manastiru Bođani, u sremskim mestima. Zahvaljujući Milenku Jovanovu, koji je bio da nas poseti u Arhivu, dogovorili smo se da  knjige poklonimo i kikindskoj biblioteci. Doneli smo stotinak naslova. Najznačajnija su sabrana dela istoričara akademika Milorada Ekmečića, u 15 knjiga, zatim izabrana dela istoriografa Vasilija Krstića, takođe u 15 knjiga, i 10 naslova izabranih dela našeg najznačajnijeg istoričara umetnosti, Dejana Medakovića. Pored toga, poklanjamo i dve važne knjige, u nekoliko tomova. Prva je „Popis žrtava u Sremu u Drugom svetskom ratu“. Na zahtev Vlade Vojvodine, pronašli smo pet hiljada novih imena. Sada dogovaramo da se ista istraživanja rade i za Bačku i za Banat. Druga knjiga, u dva toma, je „Pokatoličavanje Srba (prekrštavanja na području Zagrebačke nadbiskupije između 1941. i 1945.). U njoj je 70 hiljada imena pokrštenih ljudi, uglavnom Srba i Jevreja. Ovo delo donelo nam je i autentične dokaze o duhovnom genocidu koji je sprovodila NDH uz pomoć Katoličke crkve. Prema pisanoj izjavi, koju je nadbiskup Alojzije Stepinac dao Papi, pokršteno je 240 hiljada ljudi i sada je tome dodato još 70 hiljada. Autor ovog dela je doktor nauka Filip Škiljan, Hrvat iz Zagreba koji je, tri godine, istraživao arhive Hrvatske i arhiv Zagrebačke nadbiskupije. On nije imao nacionalni, već naučni motiv i to je za svaku pohvalu – rekao je Kuzmanović.

On je dodao da ovom poklonu prilaže i 200 naslova iz svoje lične biblioteke, među kojima izdvaja kapitalno delo profesora Gideona Grajfa, „Jasenovac – Aušvic Balkana“, knjigu o stradanju Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu. Deo poklona su i dela iz beletristike, geopolitike i društvenih nauka.

Zahvaljujući darodavcu, Milenko Jovanov istakao je značaj ostvarene saradnje, kao i namere Arhiva Vojvodine da se dodatno pozabavi dešavanjima u Banatu, ne samo u periodu Drugog svetskog rata.

– Prvo stradanje i prva odmazda nad Srbima na teritoriji Srbije dogodila se u Pančevu, u Banatu; prvi ustanak Srba, Vršački ustanak, takođe je bio u Banatu. Istorija naroda koji živi na ovom prostoru obeležila je istoriju čitavog kraja i zaista bi imalo šta da se istraži i pronađe u ovom delu zemlje, čime bi Arhiv Vojvodine dopunio svoja izdanja i dokumentima o kraju u kojem živimo – rekao je Jovanov.

Za biblioteku svaka knjiga je dragocena, rekao je direktor Biblioteke „Jovan Popović“, zahvaljujući gostima.

– Izdanja Arhiva Vojvodine naročito će doprineti boljem razumevanju lokalne istoriografije – izjavio je Marjanović. – Saradnja nije jednostrana, iako se ne možemo uporediti u izdavaštvu. Mi godišnje objavimo dva do tri naslova iz lokalne istoriografije i šaljemo ih Arhivu, što je naš skromni doprinos dokumentovanju istorijskih tokova i trendova u poslednjih stotinak godina.

On je direktoru Arhiva Vojvodine poklonio svoju knjigu, “Sto godina fudbala u Kikindi”, i najavio da će dobijene knjige vrlo brzo biti ponuđene čitaocima na stručnom, Zavičajnom i pozajmnom odeljenju Biblioteke.

cigarete

Svaka cigareta smeta: Za odvikavanje i besplatna telefonska linija 

Jelena Trifunović January 30, 2023

U Srbiji se 31. januara obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima pod sloganom „Svaka cigareta smeta”. Najčešće korišćeni duvanski proizvodi u Srbiji su cigarete koje svakodnevno puši 27,1% stanovništva starosti 15 godina i više, dok 15,8% svakodnevno puši 20 i više cigareta na dan.

Mere kontrole duvana koje su primenjene u svetu u različitom obimu dovele su do smanjenja učestalosti korišćenja cigareta među odraslima i adolescentima. Međutim, u prethodnoj deceniji, u svetu i u Srbiji je u porastu upotreba duvanskih i nikotinskih proizvoda koji ranije nisu bili na tržištu ili je njihovo korišćenje bilo ograničeno na neke zemlje ili pojedine ciljne grupe, kao što je to u slučaju nargila.

-Zagrevani duvanski proizvodi i elektronske cigarete, predstavljaju novi izazov u globalnim naporima za zaštitu stanovništva od posledica upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu. Kod ovih proizvoda duvan se zagreva na nižoj temperaturi u poređenju sa pušenjem cigareta, čime se stvara aerosol koji sadrži različite supstance. Radi se o proizvodima koji sadrže nikotin i koji kod mladih koji nikada nisu koristili druge duvanske proizvode može dovesti do stvaranja zavisnosti i prelaska na druge duvanske proizvode. Zbog činjenice da su ovi proizvodi novi na tržištu, nema dovoljno podataka o dugoročnim efektima njihovog korišćenja- navode u Institutu za javno zdravlje „Batut”.

Pored raka pluća, upotreba duvana povezana je sa obolevanjem od najmanje 20 drugih malignih oboljenja kao što su: rak bešike, debelog creva i rektuma, jednjaka, jetre, pankreasa, traheje, bronha. Upotreba duvana je i faktor rizika za mnoge druge bolesti kao što su opstruktivna bolest pluća, astma, emfizem, hronični bronhitis, reumatoidni artritis, bolesti potpornog aparata zuba tj. tkiva i kostiju koji okružuju zube i mnoge druge bolesti. Pored toga, upotreba duvana utiče i na reproduktivne organe, pa tako može uticati i na smanjenje plodnosti.

Za podršku odvikavanju kol centar

Uokviru obeležavanja ovog datuma u Kalendaru zdravlja pušači se podstiču da ostave pušenje. S tim ciljem Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” je u junu 2022. godine pokrenuo besplatnu telefonsku liniju. Odgovori na pitanja pušača koji razmišljaju da prestanu da puše ili su to već odlučili, kao i onih koji su već prestali i pokušavaju da održe nepušači status, mogu se dobiti svakog radnog dana od 11 do 14 časova pozivom na broj 080 020 0002.

R. Selo 7

Rusko Selo se obnavlja i izgrađuje – “Sve smo više varošica”

Igor Crnogorac January 30, 2023

U Ruskom Selu imaju ozbiljne planove za potpuno obnavljanje i uređenje mesta koji će ih, kako kažu, pre svrstati u red varošica. Mnogi javni objekti i infrastruktura, izgrađeni osamdesetih godina, dospeli su za adaptaciju, što je bila i jedna od većih aktivnosti u prošloj godini, kaže predsednik Saveta Mesne zajednice ovog mesta, Dušan Marjanović.

– Veoma važna investicija bilo je proširenje vrtića, čime se stekla mogućnost za celodnevni boravak koji je u funkciji od septembra – ističe Marjanović –  U radove su, Grad i Predškolska ustanova, uložili oko 3,5 miliona dinara. Vrtić se nalazi u zgradi Mesne zajednice i sada radimo na projektu izgradnje dodatnih prostorija što će, u narednom periodu, omogućiti da imamo i jaslice u selu. Uočili smo tendenciju dolaska mladih bračnih parova koji ovde kupuju kuće, takođe i porast broja novorođenčadi, pa su nam jaslice već neophodne.

Velika investicija preduzeta je kako bi, pre svega mlađi stanovnici Ruskog Sela, imali bolje uslove za bavljenje sportom.

– Objekat na stadionu Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“ izgrađen je osamdesetih godina i od tada nije ulagano u njega. Upravo se završava adaptacija ovog prostora, što je oko 120 kvadrata. Imamo nova kupatila, podove, krovni pokrivač, i biće to jedan od lepših objekata u regionu. Za jedno ovako malo selo i klub, imaćemo evropske uslovi – kaže Marjanović.

Ukupna vrednost radova je oko 10 miliona dinara – po polovinu iznosa obezbeđeno je iz gradskog budžeta i budžeta Pokrajinskog sekretarijata za sport.

Grad je uložio i u asfaltiranje i proširenje 300 metara puta koji povezuje deo mesta, Novo Selo, sa magistralnom saobraćajnicom Kikinda-Rusko Selo, u krpljenje udarnih rupa u svim ulicama, kao i u bezbednost dece, postavljanjem usporivača na kolovozima u Ulici bratstva-jedinstva, ispred škole, i u Ulici Mladena Stojanovića.

Namenskim sredstvima, opredeljenim za ovo mesto, asfaltirano je 10 parking mesta ispred zgrade Mesne zajednice, odnosno vrtića i Lovačkog udruženja i u više navrata je uklanjana divlja deponija, što već godinama ukazuje na problem odlaganja kabastog komunalnog otpada.

Takođe, redovno se održava kanalska mreža. Ovo je olakšano dugogodišnjim ulaganjem u mašine za komunalno održavanje.

– Posedujemo mašine koje su neophodne za održavanje zelenila i kanalske mreže. Bivši predsednik MZ, Imre Kabok, imao je viziju da je potrebno da posedujemo adekvatnu opremu i počeo je da radi na tome. Mi smo nastavili da nabavljamo neophodne mašine i sada imamo dva traktora za komunalni sektor i bager, koji pozajmljujemo drugim selima za održavanje kanalskih mreža. Obezbedili smo i tarup sa „rukom“ od pet metara, cisternu, tanjirače, prskalice, freze, rotacione kosačice, daske za ravnanje puteva i za čišćenje snega, vučene tarupe. Svake godine, na tri meseca, po programu zapošljavanja na javnim radovima, angažujemo četiri radnika – objašnjava Marjanović.

Budžet opredeljen za ovo selo prošle godine bio je nešto veći od 13 miliona. Pored obnavljanja dotrajalih objekata iinfrastrukture, u Savetu su, kaže Marjanović, čvrsto opredeljeni da Rusko Selo postane i lepše mesto za život.

– Nastavljamo sa izgradnjom parka. Već su urađeni print staza bez pokrivača, deo kolskog ulaza i parkinzi na glavnoj ulici. Sada planiramo završetak pešačke staze, izgradnju kolskog druma prema ulici Sonje Marinković i njeno povezivanje sa glavnom ulicom. Ove godine, namenska sredstva grada, za radove u parku, iznosiće 6,5 miliona dinara. U selu nemamo oazu takve vrste i nadamo se da ćemo za dve, tri godine, uspeti da završimo i ovaj projekat.

On dodaje da je, u saradnji sa Gradom, Mesna zajednica započela i ostvarivanje velikog, novog projekta izgradnje ribnjaka na Staroj ciglani. Novoformirano  ribolovačko udruženje „Šaran“ i čelnici sela inicirali su projekat kojim bi se dobio ribnjak površine 12 hektara, što bi ga činilo jedinstvenim u regionu, kaže Marjanović. Iskop je već 70 odsto spreman, i prošle godine završen je proces promene vlasništva. Sada, umesto Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Stara ciglana pripada Gradu i može da se započne sa izradom dokumentacije. Konkurisanje za sredstva i početak radova, nadaju se u Ruskom Selu, moglo bi da se očekuje naredne godine.

U međuvremenu, nastavlja se rad na olakšavanju svakodnevice Ruskoselcima. Adaptira se deo Penzionerskog doma i proširuje zgrada Osnovne škole „Gligorije Popov“. Završetkom izgradnje dodatne četiri učionice, biće ostvarena značajna energetska ušteda jer će svi đaci tada moći da budu na nastavi u samo jednoj smeni. Ovaj posao je u ingerenciji Škole, uz podršku Saveta Mesne zajednice.

Dušan Marjanović napominje i da sve više sarađuju sa Mesnom uzajednicom susednog sela, Novih Kozaraca, od kojih ih deli samo 450 metara, „od table to table“.

– Imamo zajednički vodovod i u pitanju su PVC cevi, što znači da smo spremni za prečistač pijaće vode. Takođe, između dva mesta je predviđen prostor za postavljanje prečistača otpadnih voda. U kapitalne projekte uključena su oba sela koja, zahvaljujući blizini, na konkursima mogu da nastupaju sa zajedničkim projektima.

Da i prilaz Ruskom Selu, ujedno i Novim Kozarcima, bude bolji i bezbedniji, pobrinuli su se “Putevi Srbije” koji su, do sada, rekonstruisali i proširili pet kilometara kolovoza od izlaza iz Ruskog Sela prema Kikindi. Na ovoj saobraćajnici očekuje se nastavak radova, kaže Marjanović.

Posle dužeg vremenskog perioda u kojem se osipalo stanovništvo, u Ruskom Selu konačno imaju i razloga za radost – prema poslednjem popisu, povećan je broj meštana. Zbog primetnog odliva stanovništva u inostranstvo, iz Mesne zajednice je, 2020. godine, inicirana izrada socijalne karte. Tada je zabeleženo da u Ruskom Selu živi 2.153 ljudi, što je bilo za oko 700 stanovnika manje u odnosu na popis iz 2011.

Prema poslednjim podacima, broj meštana je povećan na 2.205. Kako je odliv stanovnika bio veći u mađarskoj populaciji, sada se procenjuje da ih ima manje od 27 odsto. Početkom veka, Mađari su činili 35 procenata od ukupnog broja stanovnika.

Predsednik Saveta Mesne zajednice, Dušan Marjanović, zaključuje da je Rusko Selo, zahvaljujući angažmanu čelnika i meštana, jedno od bolje organizovanih sela na području Kikinde. „Mi kažemo da smo varošica, imamo sve što je nam je potrebno, bez odlaska u grad“, kaže. I nastavljaju da rade na tome kako bi i buduće generacije u ovom mestu imale razloga za ponos i ostanak u rodnom mestu.

error: Content is protected !!