Najnovije Arhive | Stranica 632 od 637

U susret stogodišnjici železničkog graničnog prelaza Kikinda-Žombolj

Jelena Trifunović januar 23, 2023

Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač i član Gradskog veća Saša Tanackov sastali su se sa načelnikom sektora Sever Uprave granične policije MUP-a Republike Srbije Jezdimirom Račićem, komandirom Stanice granične policije Kikinda Aleksandrom Bilićem, te predstavnicima Infrastrukture železnice Srbije Milanom Pantošem i Milanom Kebićem povodom 100 godina od uspostavljanja železničkog graničnog prelaza Kikinda – Žombolj i obeležavanja značajnog datuma u istoriji grada.

Svečanost, kojoj će osim zvaničnika iz Srbije prisustvovati i predstavnci državnih organa susedne Rumunije, biće održana u februaru.

Nova mera Grada: Raspisan konkurs za energetske vaučere

Jelena Trifunović januar 23, 2023

Socijalno ugrožena domaćinstva na teritoriji Grada Kikinde u prilici su da ostvare pravo na energetske vaučere za plaćanje dela potrošnje energenata- struje, prirodnog gasa ili daljinskog grejanja. Javni poziv otvoren je od 18. do 31. januara. Za ovu meru lokalna samouprava opredelila je 10 miliona dinara.

-Reč je o novoj meri Grada kojom želimo da pomognemo sugrađanima da prevaziđu aktuelnu energetsku krizu. Želeli smo da izađemo u susret i pružimo pomoć i onima koji nisu obuhvaćeni dosadašnjim merama kao što je podela ogreva i popusti za energetski zaštićene kupce. Energetskim vaučerima smatra se subvencija za utrošenu električnu energiju, prirodni gas i isporučenu toplotnu energiju putem sistema daljinskog grejanja- objašnjava Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada.

Grad će sredstva prenositi isključivo snabdevačima energenata. Pravo da učestvuje na javnom pozivu ima podnosilac prijave za domaćinstvo na teritoriji Grada Kikinde koji ispunjava uslove: da ima prebivalište na teritoriji Grada Kikinde najmanje šest meseci, da ukupan mesečni prihod ostvaren u protekla tri meseca umanjen za poreze i doprinose po članu domaćinstva ne prelazi 21.000 dinara, da lica odnosno domaćinstvo nije u ovoj godini koristilo pomoć u ogrevu ili popuste za energetski ugroženog kupca.

Zahtev se podnosi na propisanom obrascu koji se nalazi na internet stranici grada, a može se dobiti i u uslužnom centru Gradske uprave. U tekstu javnog poziva na sajtu Grada naveden je i spisak obavezne dokumentacije.

Za pregled i ocenjivanje prijava nadležna je Komisija koja će, na osnovu bodovanja podnetih zahteva, sačiniti rang listu korisnika energetskih vaučera.

Kikindska privreda dobro podnela energetsku i krizu sa sirovinama

Igor Crnogorac januar 22, 2023

Uprkos energetskoj krizi i porastu cena energenata i sirovina, kikindska privreda beleži povećanje ukupne spoljnotrgovinske razmene, a indikovan je i razvoj pojedinih segmenata, pokazuju podaci Regionalne privredne komore (RPK) Severnobanatskog okruga sa sedištem u Kikindi.

– Kikindske firme su se, prošle godine, suočile sa izazovima kakve nisu imale ni 80-ih i 90-ih godina. Ipak, privreda je sasvim dobro reagovala – kaže predsednik RPK u Kikindi, Tibor Horvat. – Izvoz je, prošle godine bio manji jer nije bilo metanola i sirćetne kiseline koje smo ranije izvozili u vrednosti od gotovo 80 miliona evra. Ipak, spoljnotrgovinsko poslovanje bilo je u plusu za oko 30 miliona evra.

Ukupna spoljna trgovina, u prvih deset meseci 2022. godine bila je 275 miliona evra – izvoz je bio u vrednosti od preko 152 miliona evra, a uvoz 122 miliona, odnosno izvoz je bio 25 odsto veći od uvoza. Iako MSK nije izvozio, drugi proizvođači nadomestili su, jednim delom, tu razliku.

– Porastao je izvoz delova gasnih turbina za sto procenata, delova za motorna vozila za 24 procenta. Fabrika „Toza Marković“ je, u odnosu prvih devet meseci 2021, prošle godine do oktobra zabeležila porast od 64 procenta i godišnju proizvodnju od 35 miliona komada crepa. Uz to, „Šoletovi“ kontejneri za čvrste materijale čine 40 odsto izvoza. I Livnica automobilska industrija je, takođe, povećala proizvodnju – kaže Horvat.

Važno je napomenuti da je izvoz bio realno veći jer u ovaj zbir ne ulaze bilansi „Tisa automotiva“, „Gordona“ i, jednim delom, „Baninija“ jer su sedišta ovih fabrika u drugim opštinama.

Čoka – apsolutni rekorder

Privreda u opštini Čoka pokrila je, prošle godine, uvoz izvozom za čak 340 procenata. Više od 15 miliona evra bilo je spoljnotrgovinsko poslovanje ove opštine do novembra 2022. godine.

Čitav okrug napravio mnogo bolje rezultate prošle godine nego 2021. Spoljnotrgovinsko poslovanje bilo je preko 837 miliona evra, od toga 462 miliona evra bila je vrednost izvoza; bilans je u plusu za više od 87 miliona evra.

Drugi memorijal „Zavišić-Vadleve”. Smotra stonoteniske mladosti „Jezeru”

Drugi Memorijal „Zavišić-Vadleve”: Smotra stonoteniske mladosti u „Jezeru”

Dejan Panić januar 22, 2023

Dvorana „Jezero” bila je i danas u znaku stonog tenisa. Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Kikinde, otvorila je drugi Memorijal „Zavišić-Vadleve” za mlađe kategorije, u organizaciji STK Galadska, posvećen nekadašnjim stonotensikim delatnicima Slobodan Zavišiću Štrci i Beli Vadleve, čiji su potomci danas bili i prisutni.

– Galadska kao klub inače lepo radi i funkcioniše i sigurno da zavređuje našu pažnju i podršku pa je tako Grad Kikinda i pokrovitelj ove manifestacije, koja treba da postane tradicionalna. Vidimo da je sve odlično organizovano, a već sledeće godine očekujemo još veću masovnost – rekla Čudanova.

Milan Stanić, predsednik Stonotensikog saveza Vojvodine, napomenuo je:

– Ovakvi turniru neophodni su u procesu sazrevanja mladih igrača, a način na koji je Galadska organizovala ovo nadmetanje, uliva optimizam da će u dogledno vreme njen turnir postati i bodovni.

Nenad Đukić, predsednik Galadske, juče je uspešno kao kapiten prve ekipe, predvodio svoj klub u borbi za bodove u protiv Kanjiže, a danas je istakao:

– I Slobodan Zavišić i Bela Vadleve bili su vrhunski u svom delokrugu rada, Štrca kao trener koji je fabrikovao najveći broj kikindskih stonotenisera u obe konkurenicije, a Bela kao stonoteniski arbitar. Zato je ovo najmanje što možemo učiniti njima u čast. Inače, ove godine okupili smo 182 igrača, uzrasta od mini kadeta pa do juniora, a osim iz Srbije, ugostili smo i dvadesetak igrača iz rumunskog Temišvara. Osim što popularišemo svoj sport, želimo i da doprinesemo razvoju sportskog turizma u našem gradu pa za narednu godinu najavljujemo i nove goste – iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Zaustavljen zbog nasilničke vožnje

Jelena Trifunović januar 22, 2023

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, u subotu su, na teritoriji Kikinde, na putu ka Zrenjaninu, isključili iz saobraćaja vozača zbog nasilničke vožnje.

Presretačem su zaustavili šezdesetosmogodišnjeg muškarca koji je upravljao vozilom „reno“ brzinom od 160,6 kilometara na čas, na delu puta gde je ograničenje 60.

Interaktivne i zabavne, uz njih se otkriva i uči: „Knjige sa kojima se raste” profesorke Dragane Malešević

Jelena Trifunović januar 22, 2023

Interaktivne knjige za decu edicije „Knjige sa kojima se raste“ autorke profesorke Dragane Malešević rezultat su njenog dugogodišnjeg posvećenog pedagoškog i istraživačkog rada, kao i želje da današnjoj deci pruži medij koji je u skladu sa njihovim potrebama i interesovanjima. Tako su nastale knjige koje donose izdavačku novinu jer pored teksta i ilustracija, imaju QR kodove sa zvučnim i video zapisima. Knjige „Biljke“, „Oblici i brojevi“, „Životinje naših krajeva“ i „Otkrivamo čudesni svet“ su edukativne, zabavne i deca ih obožavaju. Ova inovativna i autentična izdanja mogu se koristiti sa i bez mobilnog telefona.

– QR kodovi omogućuju deci stvaranje jasnih predstava i sagledavanje pojava koje nisu u njihovom neposrednom okruženju. Neki QR kodovi imaju samo zvuk, neki samo video, a neki i zvuk i video zapis. Knjige se mogu koristiti uz pomoć odraslih dok deca ne znaju da čitaju, a i deca ih mogu koristiti individualno, kao slikovnicu. Knjiga može služiti i za učenje čitanja jer je tekst s tom namerom i štampan većim slovima i fontom za početno čitanje. Ove knjige vraćaju decu knjizi u novoj formi objedinjujući njihova interesovanja i digitalne medije- kaže u razgovoru za Kikindski portal dr Dragana Malešević, profesor na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi.

Interesovanje dece za upotrebu mobilnih telefona autorka stavlja u funkciju učenja i razvoja deteta. Ukoliko deca već žele da koriste mobilne telefone, knjige to omogućuju ali na edukativnom sadržaju koji je u funkciji njihovog učenja i razvoja. Sa druge strane, razvoj digitalne kompetencije dece upravo je jedan od ciljeva novih osnova predškolskog obrazovanja i vaspitanja.

-Interaktivnost deteta i knjige je u više domena – u domenu teksta, ilustracije, zvučnih zapisa, video zapisa i upotrebe matrice za samokontrolu tačnosti odgovora. Tekst komunicira sa detetom i podstiče ga da aktivno istražuje i otkriva, kao i da govori o svojim opažajima i izražava svoje mišljenje. Knjige u intelektualnom domenu utiču na razvoj sposobnosti za učenje, pamćenje, opažanje, pažnju i mišljenje; u voljnom domenu podstiču decu da uče, otkrivaju, zaključuju; u emocionalnom grade pozitivan odnos prema drugima i prema okruženju; u socijalnom domenu razvijaju odgovoran odnos prema drugim bićima i zajednici, razvijaju ekološku svest i podstiču decu na očuvanje sredine; a u fizičkom domenu podstiču decu na fizičku aktivnost. Kod dece se naročito razvija sposobnost za opažanje i utiče se na dužinu trajanja njegove slušne i vizuelne pažnje- napominje autorka.

Ne manje značajno je to što se kod dece razvija i sposobnost za učenje otkrivanjem i, naročito, divergentno mišljenje kao osnova kreativnosti i razmatranja različitih mogućnost. Od deteta se ne traži samo jedan tačan odgovor.

-Tačnih odgovora u matrici je pet od osam. Kada se kod deteta na ovakav način razvija mišljenje ono će kao odrastao biti sposoban da sagledava više rešenja na postavljeni problem i da kreira nešto novo i drugačije. Knjiga „Otkrivamo čudesni svet” sadrži eksperimente sa vodom, vazduhom, toplotom i svetlosti Sunca, prave svoj vulkan i drugo čime podstiče decu da aktivno uče i zaključuju o pojavama koje ih okružuju. Podstiče ih i da saznaju o naučnicima: Milankoviću, Tesli, Pančiću, kao i o Keopsu i piramidama. Sadržaj ovih knjiga je savremen jer uči decu i o alternativnim izvorima energije vetra i Sunca i primereno uzrastu gradi osnove za zakone fizike. Specifična karakteristika ovih knjiga je što od dece traži da stvaraju pretpostavke, koje potom potvrđuju ili odbacuju što ih uči da istraživački misle. Ove knjige su bogat resurs za zajedničko i individualno istraživanje i učenje- ističe profesorka Malešević.

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača je, zahvaljujući podršci Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost odštampala ove knjige i besplatno ih podelila studentima da se koriste kao udžbenik.

Bogato stručno iskustvo autorke

Profesorka Dragana Malešević je doktor didaktičko-metodičkih i doktor pedagoških nauka. Autorka je popularnih i citiranih knjiga u štampanom i elektronskom formatu na srpskom i engleskom jeziku. Edukovala se od srednje pedagoške škole do doktorata u Srbiji, Škotskoj i Rusiji. Ima bogato iskustvo u praksi kao učitelj, prosvetni savetnik i profesor u školi za obrazovanje vaspitača. Ove knjige ona zasniva na naučnoj osnovi savremenih pedagoških koncepcija i ispitivanjima efekata praktične primene prototipa ovih knjiga u praksi rada sa predškolskom i mlađom osnovnoškolskom decom.

Svaka knjiga može se čitati pojedinačno i čini celinu za sebe, ali je u ediciji povezana sa drugim knjigama, a sadržaji svih knjiga su međusobno integrisani. Integracija sadržaja omogućava da dete povezuje i gradi uzročno-posledične veze. Recenzenti ovih izdanja su poznati i priznati stručnjaci u svojim oblastima.

Kineska nova godina daleko od domovine

Igor Crnogorac januar 21, 2023

Nova godina je najvažniji, najveći i najduži praznik za Kineze – takođe i najrasprotranjeniji. Kako Kinezi vreme za ulazak u novu godinu računaju prema lunarnom kalendaru i obeležavaju za vreme drugog mladog Meseca posle zimske kratkodnevnice, praznik je pokretan i ove godine dočekuje se večeras, 21. januara.

Centralna figura u proslavi je zmaj, nacionalna maskota i božanski simbol koji donosi sreću. Deo proslave svake kineske Nove godine je Zmajev ples, u kojem učestvuje mnogo ljudi, formirajući ogromnu pokretnu figuru zmaja.

Crvena boja i lampioni zastupljeni su u svim delovima Kine, a jedinstvena simbolika ogleda se i u izobilju najraznovrsnije hrane za novogodišnju večeru i tokom čitave proslave. Ovo je porodični praznik, ali i svetkovina koja živi na ulicama i trgovima.

Kineskinja koja već 15 godina živi u Srbiji, od toga osam u našem gradu, pričala nam je o tome kako bi proslavila Novu godinu da je sada u svojoj domovini.

– Pravimo tradicionalna jela, pevamo i veselimo se, kao i vi. Okupi se cela porodica i priprema se mnogo različitih specijaliteta. Ovde to ne mogu jer nemam potrebne namirnice. U ponoć se pale vatrometi. Sve je u crvenoj boji, crvena donosi sreću.

Sam praznik, Nova godina, slavi se pet dana, kaže naša sagovornica, ali sve do 15. januara, po lunarnom kalendaru, traje proslava.

– U ovom periodu posebno, posećujemo rodbinu i razmenjujemo poklone, upakovane u crveni papir. Pravimo slatka jela, najviše slatke kuglice od pirinča, koje nosimo jedni drugima. Mnogo se radujemo i u veselom raspoloženju pozdravljamo Novu godinu. Ovde, u Kikindi, nema nas mnogo, pa nema ni veće proslave. Napraviću lepu večeru i proslavićemo u krugu porodice.

Zanimalo nas je i da li „godina zeca“, u koju se, po kineskom horoskopu, ulazi, ima određenu simboliku u proslavi.

– To nema nikakve veze. Mi slavimo uvek isto, i nije nam to važno. Mislim da se ovim simbolima više pridaje značaj van Kine nego kod nas.

Da je u Kini, naša sugrađanka bi slavila dve nedelje, posle kojih se praznik završava Festivalom lampiona, kada se u vazduh puštaju papirne crvene svetiljke, simboli radosti i blagostanja.

U našoj zemlji će, u saradnji Vlade Srbije i Ambasade Kine, proslave biti organizovane u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, Boru i Nišu.

Našoj sagovornici i svim Kinezima, želimo sve najlepše u novoj godini. Ukoliko želite da im čestitate, možete to učiniti na tradicionalnom kineskom – izgovara se: „Cinian kuai l“ – Srećna vam nova godina!

Božićni uspon na gorostasni Rtanj

Jelena Trifunović januar 21, 2023

Božićni uspon na Rtanj je tradicionalna planinarska akcija u kojoj je 14. januara učestvovalo oko 1000 najspremnijih planinara među kojima i osamnaest članova Planinarskog društva „Kinđa” iz Kikinde. Nezaboravnu avanturu do vrha Šiljak na visini od 1565 metara organizovalo je Planinarsko društvo „Dragan Radosavljević” iz Zaječara koje je celom dužinom rute obezbedilo nadzor Gorske službe spasavanja.

-Zahtevan uspon po maglovitom i vetrovitom vremenu i izuzetno klizavom terenu planinari „Kinđe” prešli su za šest do devet sati. Na uspon južnom stranom krenuli smo iz naselja Rtanj, staza je duga 14 kilometara, uz savladavanje 1000 metara nadmorske visine. Uz sve izazove, uspešno smo savladali test izdržljivosti i spremnosti na putu do cilja gde nas je sačekao skoro pola metra dubok sneg- prenosi nam utiske predsednica Planinarskog društva „Kinđa” Olivera Makitan.

Tradicionalan Božićni uspon na Rtanj održan je 40. put. Ova planina je omiljena destinacija ljubitelja prirode i planinarenja. Na vrhu se nalaze ostaci kapele koju je podigla Greta Minh, u čast svoga supruga Juliusa, nekadašnjeg vlasnika rudnika „Rtanj“. Kapela je minirana tridesetih godina prošlog veka tokom jedne od potraga za zlatom za koje se verovalo da je tu bilo skriveno.

Naredni izazov za članove „Kinđe” biće daleko „pitomiji”. Sledeće nedelje očekuje ih Svetosavski uspon na Gudurički vrh na Vršačkom bregu, najvišu tačku Vojvodine.

„Elios“ je novo ime na zdravstvenoj mapi Kikinde: Otvara se najsavremenija poliklinika u centru grada

Jelena Trifunović januar 20, 2023

Poliklinika „Elios“, nova privatna zdravstvena ustanova, sa najsavremenijom opremom, iskusnim timom lekara i ljubaznim i posvećenim osobljem otvara se u Kikindi u ponedeljak. U reprezentativnom ambijentu u samom centru grada, na adresi Braće Tatića broj 3, medicinske usluge pružaće lekari specijalisti, medicinske sestre, tehničari i konsultativno angažovani eminentni stručnjaci, dok će najsavremenija laboratorija sugrađanima pružiti široku paletu biohemijske dijagnostike.

Stručan i predan tim Poliklinike „Elios“ predvode dokazani stručnjaci- mr Živodarka Dacin, direktorica i osnivač ove zdravstvene ustanove i lekari: dr Gojko Ljuboja, hirurg, dr Mirko Stojisavljević, gastroenterolog, kao i dr Dragan Grubor, hirurg. Na usluzi pacijentima biće i dr Miša Grujin, urolog, dr Vladimir Perić, anestezilog, dr Vukosav Trkulja, radiolog i drugi uvaženi specijalisti. Zadovoljstvo pacijenata koji će biti u prilici da, bez čekanja i odlaska u veće zdravstvene centre, dobiju kvalitetnu zdravstvenu uslugu apsolutni su prioritet Poliklinike „Elios“. Celokupna oprema je nova i odgovara najsavremenijim medicinskim standardima. Vodi se računa o svakom detalju kako bi nivo pružene medicinske usluge bio na visokom nivou.

-Zastupljene su internističke i hirurške grane, urologija, kardiologija, gastroenterologija, endokrinologija i pulmologija kao i kompletna ultrazvučna i laboratorijska dijagnostika. Radićemo manje hirurške intervencije, imamo moderno opremljenu operacionu salu i sobu za dnevni boravak pacijenata nakon intervencija. U planu je i pružanje usluga iz domena plastične hirurgije, vaskularne i neurohirurgije – saznajemo od dr Ljuboje.

Moderna laboratorija koja odgovara najvišim standardima pruža precizan i pouzdan rezultat analiza iz oblasti biohemije, hematologije, imunologije, endokrinologije, određivanje tumor markera, analizu urina i fecesa…

-Laboratorija je otvorenog tipa, ne samo za korisnike usluga poliklinike- navodi mr Živodarka Dacin, specijalista medicinske biohemije i direktorica Poliklinike „Elios“.

– Analize se rade na novoj i apsolutno najsavremenijoj opremi. Putem posebnog broja telefona, pacijenti će moći da dobiju kompletnu informaciju o načinu ponašanja pred određenu analizu, što je veoma važno, jer postoje različiti protokoli. Kompletna krvna slika i biohemija, urin sa sedimentom, određivanje hormona i tumor markeri, D- dimer koji je naročito aktuelan zbog korone, radimo sve iz oblasti kliničke biohemije u zavisnosti od potrebe pacijenata- kaže mr Živodarka Dacin.

U želji da stanovnicima Kikinde i okoline pruže sveobuhvatnu zdravstvenu uslugu, naredni korak biće razvoj rentgenološke službe sa skenerom i magnetnom rezonancom. Poliklinika „Elios“ ima saradnju sa renomiranom ustanovom New Hospital u Novom Sadu, najsavremenije opremljenom opštom bolnicom u regionu, gde se, u zavisnosti od potreba pacijenata, mogu obaviti veće hirurške intervencije.

Poliklinika „Elios“ počeće sa radom u ponedeljak 23. januara. Radno vreme je od 7 do 19 časova radnim danima i subotom od 7 do 14 sati. Za sve informacije, biće dostupni brojevi telefona 0230 40 10 20 i 066 800 7988.

Stigao sneg, putari od večeras u pripravnosti

Igor Crnogorac januar 20, 2023

Iako ih nije bilo za praznike, kada se očekuju, pahulje danas nikoga nisu iznenadile. U Kikindi sneg umerenog intenziteta pada od jutros, ali se ne zadržava na tlu, tako da, u sedam sati, kada se rade merenja u Meteorološkoj stanici, snežnog pokrivača nije bilo. Pahulje je zamenila susnežica koje će, uz kišu, biti i tokom dana.

U očekivanju nižih temperatura, u Zimskoj službi planiraju da pripravnost započnu večeras.

– Tri kamiona „Eko-gradnje“ biće, od 20 sati, u prvom stepenu pripravnosti. Posipaćemo so po saobraćajnicama prvog prioriteta i raščišćavati ih ukoliko napada desetak centimetara snega – kaže Đorđe Klenanc, rukovodilac Zimske službe u JP „Kikinda“.

U prvom prioritetu je 97 kilometara puteva: do domova zdravlja, bolnice, policije i drugih važnih ustanova, prsten oko Kikinde i putevi do seoskih mesnih zajednica.

Temperatura vazduha u deset sati bila je blizu nule, tačnije 0.1 stepen. Pravom zimskom ugođaju doprinosi i vetar koji, sa severozapada, duva brzinom od tri metra u sekundi. Subjektivni osećaj tako je minus četiri stepena uz, razume se, stopostotnu vlažnost vazduha. Vazdušni pritisak je ispod normale za uslove grada, i iznosi 997 milibara.

Od jutros su se zabeleli mnogi gradovi u Srbiji. Sneg od juče pada na planinama. Ovog jutra najviše ga ima na Kopaoniku, 44 centimetra, na Zlatiboru – 10 centimetra, samo dva centimetra visina je snežnog pokrivača u Novom Sadu i Zrenjaninu.

Za naš grad i okolinu, prema prognozi, moguće je formiranje snežnog pokrivača do tri centimetra. Najviša temperatura danas će biti samo tri stepena.

U toku vikenda smenjivaće se kiša, susnežica i sneg. Padavine se očekuju i početkom naredne sedmice, uz nešto višu dnevnu temperaturu – u najtoplijem delu dana biće do pet stepeni.

Biometeorološka prognoza za petak, 20. januar

Nastavlja se period sa relativno nepovoljnim uticajem biometeoroloških prilika na hronične bolesnike. Naročit oprez se savetuje osobama sa bronhijalnom astmom i srčanim tegobama. Meteoropatske reakcije mogu biti izražene u vidu glavobolje, razdražljivosti i bolova u kostima i zglobovima. Povećana pažnja u saobraćaju je preporuka svim učesnicima.

Најновије