May 2, 2026

Најновије

Suvaca slava 3

Slava Udruženja „Suvača“ – za humanost i prijatelje

Igor Crnogorac September 21, 2023

Članice Etno-građanskog udruženja „Suvača“ iz Kikinde ugostile su danas, na obeležavanju svoje slave u „Beloj vili“, goste iz prijateljskih udruženja iz čitave Srbije.

– Već 13 godina proslavljamo Rođenje Presvete Bogorodice jer je to praznik  posvećen ženama. Nismo mogle baš sve prijatelje da pozovemo – polovina nam je došla sad, a polovinu ugostimo u aprilu, kada su rođendan Udruženja i „Štrudlijada“ – kaže predsednica, Radojka Vujadinov.

Rezanju slavskog kolača, koje su obavili sveštenici kikindskog namesništva, prisustvovao je i gradonačelnik, Nikola Lukač.

– Hvala vam što na dostojan način predstavljate vaše udruženje i grad, što čuvate običaje i kulturu regiona i što grad podržavate, pomažete u manifestacijama i činite da Kikinda bude još bolja. Vi žene ste najbolji deo našeg društva i znate da nam pomognete i ukažete na naše greške, da budemo mudriji. Čestitam vam slavu i želim nam svima da čuvamo jedni druge i da se uzajamno pomažemo – rekao je gradonačelnik.

Na proslavu je stiglo više od 200 članova udruženja sa kojima „Suvača“ sarađuje. Sofija Smiljanić, predsednica Aktiva žena „Irig“, kaže da imaju stalnu saradnju sa kikindskim udruženjem.

– Kikindu volimo, ovde se uvek divno provedemo. Naš aktiv, takođe, radi na  očuvanju tradicije i imamo humanitarne aktivnosti – kaže Smiljanićeva. – Imamo i svoju manifestaciju, Sremačko veče“, koja se održava u julu i okuplja umetnike.

Iz Aleksandrova su stigle, takođe dugogodišnje prijateljice Kikinđanki, žene iz Udruženja „Livađanke“

– Upravo smo se vratile iz Niša gde smo, na manifestaciji „Bela košulja“, osvojili prvo mesto u kategoriji slatkiša. Pobedile smo sa kuglofom, što nam je posebno drago, jer mi 21. oktobra organizujemo „Kuglofijadu“, koja je međunarodna manifestacija – rekla je Ljupka Miškov, predsednica „Livađanki“.

Gošće iz svih udruženja donele su i sitne kolače na takmičenje „Recepti naših baka“ koje je održano na proslavi i na kojem ne učestvuju domaćice iz Kikinde. Po oceni žirija iz „Bele vile“, prvo, treće mesto i glavnu nagradu odnele su članice Udruženja „Bulevar 023“ iz Zrenjanina. „Livađanke“ iz Aleksandrova bile su drugoplasirane.

Etno-građansko udruženje „Suvača“, koje postoji 20 godina i ima 15 aktivnih članica, bavi se očuvanjem tradicije i humanitarnim radom. Članice su, ističe predsednica, posebno aktivne, kada je potrebna pomoć starijima i bolesnoj deci.

379625309_319040107468195_78598506302510329_n

Prekogranični projekat doneo novu opremu i povezivanje vatrogasaca spasilaca

Aleksandra Djuran September 21, 2023

U okviru prekograničnog projekta „Romanian – Serbian Cross Border Risk Monitoring in case of Emergency Situations” na prostoru kasarne održana je zajednička taktička vežba gašenja požara. Cilj je bio da se u što realnijim uslovima, uz poštovanje svih propisanih mera bezbednosti i zaštite, provere sposobnosti i mobilnost vatrogasaca – spasioca  iz Kikinde, kao i vatrogasaca – dobrovoljaca Gradskog vatrogasnog saveza.  Gašenju požara u objektu prisustvovalli su članovi vatrogasno – spasilačkih  jedinica i jedinica civilne zaštite iz Rumunije i Zrenjanina, Grada Kikinde i Severnobanatskog okruga.

U projektu koji je počeo prošle godine učestvuju vatrogasci i policajci iz Županije Timiš, dok su sa srpske strane partneri gradovi Zrenjanin i Kikinda. Miroslav Sladojević,komandir jedinice civilne zaštite opšte namene iz Zrenjanina napominje da je slična vežba tokom juna održna u ovom gradu.

-Mi smo prikazali taktičku vežbu spašavanja iz poplavljenog područja. Pokazali smo spašavanje na vodi i sa vode. Ovakav projekat je značajan jer se međusobno povezujemo, ali i nabavljamo opremu neophodnu za svakodnevni rad – rekao je Sladojević.

Vežbi su prisustvovali i partneri iz Županije Timiš, a Bogdan Mihaesku, menadžer projekta, zahvalio je partnerima na koji učestvuju   i precizirao da će projekat biti završen do kraja godine.

-Projekat će omogućiti da se za vatrogasno- spasilačke ekipe obezbedi oprema neophodna za gašenje požara i spašavanje života. Povezaće susede iz Srbije i Rumunije, a i sa jedne i sa druge strane granice planirane su radionice za decu i mlade koji će moći da saznaju više o radu vatrogasaca, ali i opasnostima  – kazao je Mihaesku.

Podršku su  dali i predstavnici Grada na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem, kao i načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić.

-Važna nam je saradnja sa prvim komšijama, a vežbe pokazuju da se spremno dočekuje svaka krizna situacija. Ovakvi projekti pomažu što boljem osposobljavanju vatrogasno-spasilačkih ekipa, ali i dobrovoljnih vatrogasaca i jedinice civilne zaštite.  Tokom vežbe videli smo spremnost da se rizikuje sopstveni, kako bi se spasao tuđi život i imovina – poručio je Lukač.

Projekat je našem gradu omogućio kupovinu potrebne opreme i kamiona cisterne koja je višenamenska, saznajemo od Saše Tanackova, člana Gradskog veća. Ukupna vrednost je milion i 108 hiljada evra, a Kikindi je pripala 181.000 evra.

-Cisterna se koristi  za pijaću vodu i kao ispomoć vatrogasnim jedinicima u slučaju velikih požara, kada je neophodno dopunjavanje vatrogasnih kamiona vodom. Osim toga saradnja koja je uspostavljena sa službama iz Županije Timiš i Zrenjanina je nemerljiva naročito ukoliko je neophodno da zajednički reaguju u slučaju elementarnih nepogoda i drugih incidentnih situacija  – precizirao je Tanackov.

U okviru projekta u  oktobru, vežba spašavanja iz ruševina nakon zemljotresa, biće održana u Temišvaru. Krajem sledećeg meseca Kikinda će biti domaćin radionicama namenjenih deci, ali i poljoprivrednicima jer nije redak slučaj da se u ataru zapali usev ili strnjište.

viber_image_2023-09-21_11-04-10-738

Udruženje „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ iniciralo izradu medicinskog vodiča

Igor Crnogorac September 21, 2023

Radionica pod nazivom „Hoću da rastem u Srbiji!“ održana je tokom vikenda u Kikindi, u organizaciji Udruženja građana “Deca sa ahonroplazijom Srbije“ sa sedištem u našem gradu.

Porodice sa decom koja imaju ovu retku dijagnozu, defektolozi i predstavnici predškolskih ustanova iz Svrljiga, Beograda, Leskovca, Šida, Zemuna i Kikinde okupili su se radi izrade nacrta medicinskog vodiča za ahondroplaziju, kao i razmene iskustava.

– Vodič je neophodan kako bi se pravovremeno uspostavila dijagnoza i započela pravilna nega dece sa ahondroplazijom, što je od suštinskog značaja. Pomogao bi i u uspostavljanju sistemskog pristupa u tretmanu dece sa ovom dijagnozom i boljem razumevanju ove retke bolesti. Namenjen je struci i biće distribuiran po pedijatrijskim ustanovama i porodilištima u čitavoj Srbiji – kaže Slađana Terzin, predsednica Udruženja.

U izradi vodiča pomaže doktorka Dragana Grujić. Radionica je organizovana pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja koje će pomoći i u njegovoj izradi, što se, kako kaže Slađana, očekuje do kraja godine.

Važna tema ovog skupa, održanog u Igraonici „Čarobni dvorac“, bilo je i uključivanje dece sa ahonroplazijom u vršnjačke grupe i u lokalnu zajednicu. Po iskustvima roditelja, u nekim mestima još uvek ne postoji dovoljno razumevanja u vrtićima i školama za stvaranje uslova za ovu vrstu inkluzije, kaže Slađana. Deca sa ahondroplazijom su nižeg rasta i jedino što je neophodno jeste da se obezbede sto i stolica određene veličine. Takođe je zaključeno da je, posebno u procesu uspostavljanja dijagnoze, neophodna i psihološka pomoć čitavoj porodici.

Četvorogodišnja Staša, ćerka Slađane i Davora Terzina ovog septembra je krenula u vrtić.

– Staša se veoma dobro snašla, nije joj uopšte bilo potrebno prilagođavanje, mnogo voli da se druži sa decom. Međutim, kao i svi mališani na početku, često ima infekcije, što kod dece sa ovom dijagnozom, zbog drukčije građe gornjih disajnih puteva, može dodatno da se iskomplikuje – kaže Slađana. – Ipak, mi ne odustajemo i radujemo se svakom danu u vrtiću i druženju sa decom.

Inače, kako je već poznato, terapija za decu sa ovom dijagnozom postoji. Injekcije koje dete treba da prima svakodnevno, od druge godine do prestanka razvoja, obezbeđuju pravilan rast bez teških i bolnih hirurških intervencija. Godišnja terapija košta 270 hiljada evra i Republički zavod za zdravstvenu zaštitu do sada je obezbedio terapiju za troje dece. U Srbiji je za ovaj lek indikovano dvadesetoro dece, a njih 13 je na listi čekanja Zavoda. Među njima je i mala Staša iz Kikinde.

Roditelji dece sa ahondroplazijom, zahvaljujući porodici Terzin, čvrsto su povezani i redovno iniciraju i organizuju okupljanja. Do kraja godine još jednom će se sresti u Predškolskoj ustanovi „Radost“ u Novim Banovcima. Da podele iskustva, pruže podršku jedni drugima i učine sve kako bi njihova deca, koja imaju iste potrebe kao i njihovi vršnjaci, bila ravnopravna i srećna.

– Mi slavimo različitost, to je bio i moto prošlogodišnjeg okupljanja. Naša deca zaslužuju to – kaže Slađana.

141917479_102405325196773_3630163075865200986_n

Ponovo radi ambulanta za febrilna stanja, raste broj zaraženih kovidom

Aleksandra Djuran September 21, 2023

Od danas ponovo radi ambulanta za febrilna stanja i respiratorne smetnje Doma zdravlja. Kako saznajemo od glavne sestre Mire Pećanac usled povećanja broja osoba pozitivnih na korona virus ambulanta će ponovo biti na usluzi pacijentima.

-Kao i do sada ambulanta za febrilna stanja i respiratorne smetnje se nalazi u dvorištu Druge zdravstvene stanice u Svetosavskoj ulici broj 53. Radno vreme je od 9 do 16 sati, a svi sugrađani kod kojih postoji sumnjivo febrilno stanje i respiratorne smetnje dolaze u ovu ambulantu na pregled. Dežurni lekar nakon pregleda odrediće kojim pacijentima će se raditi test na kovid – istakla je Mira Pežanac i napomenula da je ulaz u ambulantu, koja nije radila dva i i po meseca, kroz dvorište.

Poslednje dve nedelje povećan je broj testiranja na virus korona na dnevnom nivou tako da je od ukupno testiranih oko 20 procenata uzoraka pozitivno na korona virus. U svetu, ali i okolnim zemljama, cirkuliše podvarijanta „eris“, koja se lakše i brže prenosi, a koja je registrovana i u Srbiji. Simptomi su povišena temperatura, kijanje, bol u grlu, malaksalost, glavobolja. Pojedini pacijenti  imaju i dijareju, osip po koži i curenje nosa.

Od danas su, u Domu zdravlja, ali i u Opštoj bolnici, obavezne maske za sve koji ulaze u pomenute zdravstvene ustanove, kao i za zaposlene.

DAN PESACENJA 2

Povodom Dana pešačenja, uspon na Kinđu

Aleksandra Djuran September 21, 2023

Planinarsko društvo „Kinđa“ i ove godine organizuje uspon na Kinđu u okviru Dana pešačenja koji se obeležava u subotu, 23. septembra.

Skup je u 10 sa na platou ispred Sportskog centra „Jezero“, iz „Kinđe“ napominju da je važno imati jaku i udobnu obuću. Do najvišeg brda u gradu hoda se po tvrdoj podlozi   asfaltu i zemljanom putu. Treba obući trenerku sa dugim nogavicama s obzirom na to da je brdo prekrivene travom, kao i vodu, slatkiš i nešto da se pojede. Pre polaska na pešačenje doručak je obavezan. Kružna staza dužine je oko 10 kilometara i kreće se kroz ulice u Barandi,nakon čega se atarskim putem stiže do  Kinđe. Nakon uspona do vrha uslediće povratak  do početne tačke istim putem. Predviđeno vreme pešačenja je  oko dva sata.

Dan pešačenja podržali su ministarstva prosvete i sporta i  institut „Dr Milan Jovanović Batut”. Pod sloganom „Korak bliže zdravlju“ cilj je da se pokrenu žitelji Srbije da živi zdravije i da kod građana podigne svest o aktivnom i redovnom pešačenju, kao osnovnom preduslovu neophodnom za očuvanje zdravlja.

 

 

 

mzicka jubilej 4

Koncertom nastavnika i bivših učenika, Muzička škola obeležila jubilej

Igor Crnogorac September 20, 2023

Jubilej Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“, 70 godina postojanja, koji se obeležava 14. septembra, proslavljen je sa malim zakašnjenjem zbog višednevne manifestacije, „Dana ludaje“. Večeras su, u sali Narodnog muzeja, nastupili nastavnici i bivši učenici Škole, sada srednjoškolci i akademci.

– Škola je, za sedam decenija rada, iznedrila mnoge umetnike koji su ostavili trag u muzičkoj umetnosti ne samo grada, nego i šire. Od nastanka, svakih deset godina otvarao se po jedan novi odsek. Danas ih imamo devet i u planu je da imamo i odsek udaraljki, kao i da osnujemo srednju muzičku školu jer mnogo naših učenika odlazi iz Kikinde na dalje školovanje u muzičkoj umetnosti – rekla je direktorica Margita Detari.

Koncertu su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač, resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski i pomoćnik gradonačelnika, Šandor Talpai.

– Činjenica da je mnogo kvalitetnih muzičara izašlo iz ove škole značajna je i za grad i ja vam zahvaljujem na tome – rekao je gradonačelnik. – Pružaćemo maksimalnu podršku Školi i u narednom periodu. Hvala vam što učestvujete u kulturnom životu Kikinde i što ne zaboravljate svoju školu i grad koje dostojno reprezentujete.

Muzička škola je veoma značajna za grad, istakla je i Valentina Mickovski.

– Zahvaljujem nastavnicima i učenicima na visokom standardu koji su pokazali i večeras na koncertu i na tome što su uvek deo kulturnih manifestacija u gradu. S obzorom na to da je muzika veoma korisna za razvoj dece, mi, kao lokalna samouprava, smatramo da je to dobar razlog za ulaganje u ovu ustanovu. Stvaranje uslova u skladu sa reputacijom i kvalitetom koji nam je predstavljen i večeras, jeste naš prioritet – kazala je Mickovska.

Jedan od velikih talenata, pijanistkinja svetskog glasa koja je školovanje započela upravo u ovoj muzičkoj školi, Kikinđanka Jasminka Stančul, takođe je prisustvovala koncertu. Posle Srednje muzičke škole u Subotici, studirala je na novosadskoj Akademiji umetnosti. Pošto je osvajila Betovenovu nagradu u Beču, tamo je nastavila školovanje i dalju muzičku karijeru. Danas radi i kao pedagog na akademijama u Beču i u Ljubljani.

– Uvek kada dođem u Kikindu, prođem pored Muzičke škole koja mi je bila druga kuća, i vrate mi se uspomene iz detinjstva. Pokušala sam da se upišem sa šest godina, ali me nisu primili, rekli su mi da sam suviše mala. Majka mi je kupila ksilofon na kojem sam satima vežbala ispod naše breze u Bregalničkoj ulici. Ponovo sam, naredne godine, otišla na prijemni ispit i ponovo su me odbili. Onda je nastavnica solfeđa, Vukica Terzin, insistirala da me prime, iako sam imala samo sedam godina. Prvo sam naučila note, a tek zatim slova – ispričala je Jasminka Stančul.

Danica Boronka, nastavnica klavira u penziji, istakla je značaj muzičkog obrazovanja.

– Ono što učenici steknu u našoj školi je osnova i oni će uvek znati da  prepoznaju kvalitet, bez obzira na to kojom muzikom će se baviti. Školovanje u ovoj umetnosti takođe razvija detetovu ličnost, zahvaljujući individualnom radu koje donosi i mnogo radosti, kada u njemu uspete da probudite ono najbolje – istakla je Boronka.

Muzička škola u Kikindi od nastanka se nalazi u zgradi koja je zadužbina advokata i sudije Kuzmana Rackovića i njegove supruge Ane. Građena je od 1890. do 1895. godine namenski, za potrebe prve Više devojačke škole. Kasnije je u njoj bila Osnovna devojačka škola, pa Državna škola, a od 1953. niža, danas Osnovna muzička škola „Slobodan Malbaški“.

Na samom početku Škola je imala 115 učenika. Vremenom, menjala se i kadrovska struktura. Na početku su predavači bili nastavnici iz osnovnih škola iz Kikinde i drugih gradova. U novijim vremenima sve je više bivših učenika koji se, posle školovanja, vraćaju u svoj grad i u svojoj Muzičkoj školi nove generacije uče ovoj lepoj umetnosti.

Tamara 1

Tamarini etno i elektro koloriti predstavljeni svetu na festivalu u Engleskoj

Igor Crnogorac September 20, 2023

Tamara Ristić, mlada muzičarka iz Kikinde, poznata i pod umetničkim imenom Kezz, predstavila je svoju muziku na Glastonberi festivalu u Velikoj Britaniji krajem juna. Na ovu prestižnu manifestaciju, poznatu i kao „festival na travi“, koji okuplja umetnike iz svih oblasti i oko 200 hiljada posetilaca, otputovala je na poziv organizatora, bila je prva Srpkinja koja je dobila tu priliku i, pored sjajnog nastupa, ostvarila je i novu saradnju.

– Teško je rečima dočarati taj doživljaj – kaže Tamara. – Publika je opuštenija i mnogo ekspresivnija u odnosu na ono na šta smo mi navikli. Stranci jako dobro reaguju na tradicionalne motive koje ja provlačim u svojim pesmama. Imala sam sreću da sam uspela da ostanem pet dana na Festivalu koji je, zapravo, jedna velika farma. Bila sam u ekološkom delu u kojem nije bilo alkohola, piju se samo čajevi i prirodni sokovi i organizuju paneli na temu ekologije. Stalno su se održavale izložbe, instalacije, preformansi, bilo je to jedno veoma lepo izmeštanje iz stvarnosti.

Posle samostalnog nastupa, Tamara se predstavila publici zajedno sa koleginicom iz Turske sa kojom su je spojili upravo organizatori, prepoznavši sličan etno melos.

– Muzičarka Ilaey ima skoro istu postavu kao ja, takođe nastupa sama, ali je njena muzika malo mirnija od moje. Takođe koristi tradicionalne motive i bilo je jako interesantno kada smo spojile naše dve muzičke tradicije. I nama i organizatorima se to jako svidelo i to je i najvažnije što sam ponela sa Festivala. Sada radimo na zajedničkoj pesmi koja će, uskoro, biti objavljena, takođe sam za nju uradila remiks pesme koju je izdala. Verujem da ćemo da nastavimo da sarađujemo i da nastupamo zajedno – zaključuje Tamara.

Ova istoričarka umetnosti veoma rano se opredelila da umetnost sama i stvara. Kombinujući folklorne elemente sa elektro-zvukom, instrumentalno i vokalno, kreira kompozicije koje, na svojim nastupima, dodatno obogaćuje. Uz pomoć elektronike i glasa često nastaje i sasvim novi kolorit.

– Dopada mi se to što, u svakom trenutku mogu da improvizujem, nekada ni sama ne znam u kom smeru će to da ide. Nikada ne koristim pripremljene podloge, uživo radim miks različitih elektronskih elemenata i svog glasa – objašnjava Tamara.

Njen najnoviji album „Elektroizvorika“, inače treće autorsko delo, još uvek promoviše, ali već i priprema, kako kaže, novi projekat. Tamara živi u Sloveniji i, od kada je postala majka malog Josipa, manje nastupa, a više se bavi produkcijom.

Njena kreativnost je široka i neiscrpna, tako da, uskoro, od ove talentovane pesnikinje, muzičarke i producentkinje zasigurno možemo da očekujemo nove i smele projekte koji spajaju naizgled nespojivo. Tamarina umetnost nije samo avangardna, ona stvara potpuno nove umetničke izraze i ona, kao i njena publika, beskrajno uživaju u tome.

Evropska nedelja mobilnosti (1)

Evropska nedelja mobilnosti – vožnja biciklima do “Mlake”

Igor Crnogorac September 20, 2023

Grad Kikinda se i ove godine priključuje najvećem događaju u Evropi posvećenom održivoj urbanoj mobilnosti – Evropskoj nedelji mobilnosti, koja se održava od 16. do 22. septembra.

Aktivnosti u ovoj nedelji usmerene su ka ograničavanju korišćenja automobila u urbanim zonama i promovisanju zdravog načina života – biciklizma, pešačenja.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave grada u subotu, 23. septembra, organizuje rekreativno-biciklističku vožnju od Kikinde do fazanerije „Mlaka“ (Lovačkog udruženja „Kikinda“) i poziva sugrađane da se priključe.

Okupljanje učesnika je na parkingu ispred Vatrogasnog doma, u ulici Marka Kraljevića 4, od 9.30 do 10 sati. Ručak, osveženje, odmor i predavanje o istorijatu lovstva u Kikindi biće organizovani na fazaneriji „Mlaka“ od 10.45 do 12.15. Povratak u Kikindu je najkasnije do 13 sati. Ukupna dužina puta (oba smera) je oko 15 kilometara.

Sve dodatne informacije o akciji mogu da se dobiju u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj grada Kikinde, na brojeve telefona 315-901 i 315-904.

CDA_3288

Konferencija u Žombolju: Uspešno završen prekogranični projekat „Ekolejks”

Jelena Trifunović September 20, 2023

Konferencijom u Žombolju završen je IPA prekogranični projekat Rumunija – Srbija „Ekolejks”. Partneri na projektu Grad Kikinda i opština Žombolj još jednom su u praksi dokazali važnost svog prijateljstva i partnerstva realizujući projekat vredan 787.736,97 evra.

Projektom „Ekolejks” trstik na Starom jezeru pretvoren je u park i šetalište, a pet aeratora doprineće poboljšanju kvaliteta vode u jezeru i obodnom kanalu. U ime Grada Kikinde završnoj konferenciji projekta prisustvovali su član Gradskog veća Saša Tanackov i Jovan Rodić član projektnog tima.

379425163_314350081177534_5843723984411216222_n

Kikindski đaci ugostili vršnjake iz Albanije

Aleksandra Djuran September 19, 2023

Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ domaćin je gimnazijalcima iz Lješa iz Albanije u okviru programa „Superškole“ koji sprovodi Regionalna kancelarija za saradnju mladih. Nakon što su Kikinđani boravili u Gimnaziji „Hidajet Lježa“ i upoznali se sa kulturom, istorijskim znamentostima, načinom života, školskim programom u Lješu, sada su dobili priliku da uzvrate gostoprimstvo tokom boravka 12 učenika i dve profesorke iz Albanije u našem gradu.

Aurora  Simoni podelila je sa nama svoje utiske o boravku u Kikindi.

-Kikinda je lep grad, a naši prijatelji iz Kikinde potrudili su se da nam pokažu sve njegove lepote. Iskustvo i prijateljstva koje smo stekli pamtićemo. Saznali smo puno o istoriji, tradiciji, o ludajama, ali i o sovama koje dolaze tokom zime – rekla je Aurora.

Klaudija Suli dodaje da je sigurna da će stečena prijateljstva nastaviti.

-Istorija, kultura, ljudi, gostorpimljivost, način na koji se živi ovde, sve je na mene ostavilo pozitivan utisak. Iako živimo drugačije imamo puno sličnosti i to je najbolje od svega – napomenula je Klaudija.

Osnovna ideja projekta je da mladi iz regiona upoznaju jedni druge i uče o drugim lokalnim zajednicama. Program su podržale vlade Albanije, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, pojasnio je Vanja Tomašev, profesor SSŠ „Miloš Crnjanski.

-U junu smo mi boravili u Albaniji i sada smo uzvratili gostoprimstvo. Tokom razmena organizovano je mnoštvo aktivnosti, radionica, poseta. Cilj projekta je pomirenje, razbijanje predrasuda i zbližavanje naroda na zapadnom Balkanu i mi smo ih upotpunosti ispunili – zaključio je Tomašev.

Đaci i profesorke iz Albanije posetu Kikindi završavaju sutra, a tim povodom organizovano je predstavljanje projekta kom su prisustvovali Milica Vučićević, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.

-Projekat ima ogroman značaj jer je ideja vodilja negovanje međuljudskih odnosa i multikulturalnosti. Drago mi je što su naši gosti imali priliku da dođu u Kikindu dok su trajali „Dani ludaje“, da osete našu srdačnost i zbliže se sa kikindskim đacima  – kazala je Valetina Mickovski.

Program „Superškola“ podržali su lokalna samouprava i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, a finansira ga Evropska unija i Nemačka.