najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Na Prvenstvu Vojvodine u kuglanju, u konkurenciji ženskih tandema, održanom u Rumi, par Kike 0230 Nada Komanov/Ljiljana Frenc uzeo je srebro.
Još je nastupio i kikindski tandem Snežana Šibul/Aleksandra Bunghart, zauzevši šesto mesto, a takođe plasirao se na Prvenstvo Srbije.
D. P.
Na Prvenstvu Srbije u Čačku, ženski seniorski kata tim kikindskog Feniksa u sastavu: Ljiljana Sabo, Lena Jakovljević, Jana Pantić, osvojio je bronzanu medalju. Još je Nikola Kočiš u katama izgubio za bronzu, dok je Stefan Slavevski u borbama (kategorija do 75kg) eliminisan u drugom kolu.
U pomenutom gradu održan je i turnir, 55. po redu međunarodni „Zlatni pojas Čačka”, a u uzrastu do 13 godina, Selena Kličić u borbama (do 44kg) bila je druga, dok je Jelena Kličić, u istoj težinskoj kategoriji uzela bronzanu medalju.
D. P.
U doigravanju za prvaka drugog vojvođanskog ranga, Velika Kikinda startovala je uverljivom pobedom na domaćem terenu. Rezultatom 109:65 (32:32, 29:15, 24:7, 24:11), savladala je sastav novosadskog Danubiusa, a u drugom kolu, od četiri koliko ih ima, gostovaće u Novom Sadu, timu Sport-key Plusa koji, kao i Kikinđani, ima maksimalan učinak u sezoni.
Započelo je i razigravanje za plasman, pa tako Sloboda (Novi Kozarci) nastupa u tzv. „plejofu C”, zapravo dodatnom nadmetanju nakon kojeg će biti poznat poredak od devetog do 13. mesta. Na početku, u Futogu, Sloboda je izgubila 94:68 (30:14, 16:21, 19:14, 29:19) od istoimenog kluba, a predstojećeg vikenda čekaće Beočin.
D. P.
Prelazak na letnje računanje vremena, koje je nastupilo u noći između subote i nedelje, donosi duže dane, ali i potencijalne rizike po zdravlje. Stručnjaci upozoravaju da čak i jedan sat manje sna može poremetiti organizam i povećati rizik od srčanih i drugih zdravstvenih problema.
Iako nam donosi više dnevne svetlosti i duže večeri, pomeranje sata nije bez posledica. Ova promena direktno utiče na biološki, odnosno cirkadijalni ritam – unutrašnji sat koji reguliše san, budnost, hormone i brojne funkcije u organizmu.
Kada se taj ritam naglo poremeti, organizam reaguje stresom. Najčešće posledice su umor, razdražljivost, problemi sa koncentracijom i nesanica.
Međutim, ono što najviše zabrinjava jesu kardiovaskularni rizici. Prema istraživanjima, u danima nakon pomeranja sata beleži se porast broja srčanih udara, posebno prvog ponedeljka nakon promene vremena.
Stručnjaci navode da se taj porast kreće od 5 do 10 odsto, dok neke studije ukazuju i na veće skokove rizika u određenim uslovima.
Razlog za to leži u nedostatku sna i hormonskim promenama koje utiču na srce i krvni pritisak. Organizam, naviknut na ustaljen ritam, doživljava ovu promenu kao šok, što može dovesti do ubrzanog rada srca, povišenog pritiska i većeg opterećenja kardiovaskularnog sistema.
Pored srca, posledice se mogu odraziti i na mentalno zdravlje. Poremećaj sna utiče na raspoloženje, a neispavanost može povećati i rizik od grešaka i nezgoda, uključujući saobraćajne.
Kako se lakše prilagoditi?
Iako se većina ljudi prilagodi novom ritmu u roku od nekoliko dana, stručnjaci savetuju da se organizam pripremi na sledeći način:
Iako pomeranje sata deluje kao sitnica, sve je više argumenata da ova praksa ima merljiv uticaj na zdravlje. Dok se u Evropi i dalje raspravlja o njenom ukidanju, građanima ostaje da se na vreme pripreme – jer, kako pokazuju istraživanja, i jedan sat može napraviti razliku.
Izvor: Dnevnik
Probni završni ispit za učenike osmog razreda održan je 27. i 28. marta širom Srbije, a prvi utisci pokazuju da su đacima najveći izazov bili zadaci iz matematike i razumevanje književnog teksta. Rezultati će biti analizirani početkom aprila.
Oko 64.000 osmaka u Srbiji polagalo je probnu malu maturu iz matematike, srpskog jezika i trećeg predmeta po izboru, kao pripremu za završni ispit u junu.
Prema prvim reakcijama učenika, test iz matematike zadao je najviše problema, posebno zadaci iz geometrije i polinoma.
Kako prenose mediji, pojedini učenici su kao najteži izdvojili zadatke sa upisanim šestouglom u krug, kao i složenije zadatke sa površinama.
Slična situacija bila je i na testu iz srpskog jezika, gde su đaci isticali da im je razumevanje dužih književnih tekstova predstavljalo izazov.
Kada je reč o trećem testu, najveći broj učenika opredelio se za geografiju (oko 42 odsto), zatim biologiju (35 odsto), dok su ostali birali istoriju, fiziku i hemiju.
Probni završni ispit služi isključivo kao provera znanja i upoznavanje sa procedurom, a ne utiče na konačne bodove za upis u srednju školu.
Analiza rezultata očekuje se u periodu od 30. marta do 2. aprila, nakon čega će učenici imati mogućnost da, ukoliko žele, promene predmet koji su izabrali za treći test.
Staša Radak, četrnaestogodišnja učenica Osnovne škole „Jovan Popović“ i Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“, već sada korača putem koji obećava mnogo. Iza nje su značajni uspesi — prva nagrada na festivalu „Isidor Bajić“ u Novom Sadu i zlatna medalja na Danima muzike u Bačkoj Topoli — ali, kako sama kaže, to za nju nije kraj, već podstrek.
-Ovo doživljavam kao nagradu za sve sate koje sam uložila, ali i kao motivaciju za dalji rad. To je kruna truda koji traje mesecima i godinama – kaže Staša za naš list.
Njen put ka saksofonu počeo je, pomalo neočekivano, sa jednim koncertom. Kao učenica petog razreda osnovne škole, slušala je svoju nastavnicu muzičkog, Nikolinu Suvajdžić, kako nastupa — i upravo taj trenutak bio je presudan.
-Nastup mi se jako dopao i odatle je krenula ljubav prema saksofonu – priseća se.
Pre toga svirala je klavir, pevala u horu, pa čak i nastupala u Srpskom narodnom pozorištu, ali tek sa saksofonom, kako kaže, „dogodilo se ono pravo“.
-To je kao sa ljudima — sa nekim odmah „klikneš“. Tako je bilo i sa saksofonom – objašnjava ona.
Zanimljivo je da Staša tremu ne oseća tokom sviranja, već nakon nastupa, dok čeka rezultate. Na sceni je, kako kaže, potpuno svoja.
Iako deluje da sve ide lako, iza svakog nastupa stoji veliki rad. Staša svakodnevno vežba oko sat i po, a u pripremama za takmičenja i do četiri sata dnevno. Poseban izazov, kaže, nije uvek sama muzika, već situacije koje dolaze sa scenom — poput višesatnog iščekivanja nastupa, kakvo je doživela u Bačkoj Topoli.
-To su dva sata neizvesnosti, što ume da bude veoma naporno. Ali i to je deo takmičenja – dodaje.
Veliku ulogu u njenom razvoju ima i profesorka Nikolina, koja je Stašin talenat prepoznala još u ranim danima.
-Ona je od malena bila muzikalna, ali ono što je izdvaja jeste upornost. Talenat bez rada ne znači mnogo, a kod nje postoji i jedno i drugo – ističe profesorka.
Zajedno rade ne samo na tehnici, već i na samostalnosti — da Staša nauči da sama prepozna i ispravi greške, kao i da neuspehe prihvati kao deo puta.
-Samo nebo je granica, ako nastavi ovako – dodaje Suvajdžić.
I upravo taj put sada ulazi u novu fazu. Stašu u maju očekuje prijemni ispit za srednju muzičku školu „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, a do tada — nova takmičenja i prvi solistički koncert.
Snovi, međutim, već idu dalje.
-Volela bih da nastavim školovanje u inostranstvu. Posetila sam jednu akademiju u Švajcarskoj i ostavila je na mene jak utisak – kaže ona.
Ipak, možda najvažnija poruka ove mlade umetnice nije u nagradama, već u jednostavnoj istini koju živi:
-Ne treba odustajati. Trud se uvek isplati. Svaki sat vežbanja se na kraju dođe na svoje.
U tome je, možda, i najveća vrednost njene priče — ne samo u talentu, već u istrajnosti. A upravo tu, između rada i ljubavi, rađa se muzika koja daleko odjekuje.
T. D.
Nadmetanje u trećem rangu za stonotenisere, grupi koja okuplja vojvođanske klubove, ulazi u finiš, do kraja je preostalo još četiri kola, a u 14. rundi, stonoteniseri Galadske, kao domaćini, zabeležili su važnu pobedu u borbi za opstanak, rezultatom 4:2 i to nad liderom na lestvici, timom Kanjiže. Za kikindsku ekipu danas su nastupili: Gabor Kudlik, Andrej Banjaš i Nenad Đukić. Naredni rival Kikinđanima, 18. aprila u Novom Sadu, biće STK Ćurić.
D. P.
Banatsko Veliko Selo – Gledalaca: 100. Sudija: Ivan Stojadinov (Kikinda). Strelci: Vidović 17. za Kozaru, Čubrilo 70. i Vrbački 72. za Slobodu.
KOZARA: Ševo, Škero, Lisica, Lukić, Rofa (Lajić), Protić, Vidović, Smani, Ovuka (Radojičić), Tomić, Zeljković.
SLOBODA: Živkov, D. Marković, Bogojević, Galić, Popović, Vrbački, Misić (Đurđević), Karanović (B. Marković), Čubrilo, Vokić, Jovandić.
Povela je Kozara preko Vidovića, tukao je iz slobodnog udarca, malo iskosa s 18 metara, lopta je pogodila nekoga u zidu i promenila putanju, prevarivši golmana Živkova. Nije bilo promene do 70. minuta, tada je Čubrilo na 25 metara prihvatio odbitak, namestio se i pogodio za izjednačenje. Nedugo potom preokret, u gužvi je Vrbački reagovao i, ispostavilo se, doneo bodove Slobodi.
D. P.
Kikinda – Gledalaca: 150. Sudija: Nikola Šćepanović (Kruščić). Strelac: Milenković (kazneni udarac) 90. Žuti kartoni: Milenković, Lekaj, Beloš, Stojanović (OFK Kikinda), Ilić, Gačić, Jordanov (Sloboda).
OFK KIKINDA: Vidaković, Čutović, Molnar, Trifinović (Otoran), Milenković (Zečević), Lekaj, Beloš (Stepančev), Milisavljević, Ćirović (Vujović), Vučetić, Stojanović (Perašević).
SLOBODA: Jordanov, Josimov, Mladenović, Pavlović, Gačić (Stanojević), Veljović (J. Kokir), Đukanović (N. Kokir), Obradović, Kuburović (Malešević), Ilić, Kukolj.
Obradović je zapretio glavom u drugom minutu, ali je tukao u našeg golmana Vidakovića. Uzvratio je Trifunović nakon pola sata, išla je lopta u okvir gola, ali nedivoljno snažno, a i pogodila je na tom putu Molnara, pa Jordanov nije bio ugrožen.
U nastavku, sadržajnija igra, pogotovo domaćina i to u poslednoj četvrtini susreta. Prva velika prilika bila je u 64. minutu. Posle najbolje akcije, mlađani Beloš lepo je probio po levoj strani i ubacio pred mrežu, ali je Molnar bio kratak.
Desetak minuta kasnije, na suprotnoj strani, pokušao je iz gužve Obradović, ali je Vidaković bio dobro postavljen. Minut docnije rezervista domaćina Vujović, iz izgledne pozicije, uputio je loptu zamalo pokraj stative, a nedugo potom isti igrač nije se snašao u gužvi.
Pravda je zadovoljena na samom kraju. Dugu loptu uputio je Lekaj, golman gostiju Jordanov krenuo je na nju, ali odlično je istrčao Trifunović, stigao prvi, a onda ga je čuvar mreže oborio za nasjtrožu kaznu. Penal je sigurno izveo Milenković, za radost Kikinđana i produžetak nade u opstanak.
D. P.
U vremenu kada su privatni časovi za mnoge porodice veliki trošak, Narodna biblioteka „Jovan Popović“ pokazuje da podrška deci ne mora da ima cenu. Besplatne pripreme za završni ispit iz srpskog jezika, koje ova ustanova organizuje već 11 godina, postale su sigurno mesto za učenike osmog razreda – mesto gde se uči, ali i oslobađa od treme.
Ove godine prijavilo se oko 50 učenika, koji su raspoređeni u manje grupe. Časovi se održavaju jednom nedeljno, a kako se približava prijemni, intenzitet rada se pojačava. Rad sa decom zasniva se na postepenom prolasku kroz zadatke i detaljnom objašnjavanju svake nedoumice.
-Ideja je bila da pomognemo deci tako što ćemo zbirku koju imaju preći od početka do kraja i svaki zadatak pojedinačno objasniti – kaže profesor srpskog jezika i književnosti Slobodan Tomić, koji već četrnaest godina radi u biblioteci, nakon iskustva u školstvu.
-Najvažnije mi je da budu slobodni i da kažu šta im nije jasno. Kada to znamo, onda možemo stvarno da pomognemo.
Da pripreme imaju konkretan efekat, potvrđuju i sami učenici. Balša Ivković, učenik OŠ „Žarko Zrenjanin“, kaže da mu ovi časovi znače upravo ono što je najpotrebnije – sigurnost.
-Mislim da je potrebno da znam kakav će biti prijemni. Ovi časovi mi baš pomažu da se pripremim – kaže Balša. Iako priznaje da mu gramatika zadaje najviše muke, dodaje da je uz podršku lakše.
– Časovi su zaista dobri, posebno sa društvom koje poznajem. Osećam se sigurnije.
Posebnu vrednost, kako ističe, ima i to što su pripreme besplatne.
-Stvarno znači. Svima bih preporučio da dođu – pomoći će im, a i besplatno je.
Pored znanja, podjednako je važna i atmosfera u kojoj se uči. Deca različitih škola se upoznaju, druže i zajedno prolaze kroz isti izazov, što značajno utiče na njihovo samopouzdanje.
-Bitno je to međusobno druženje. Oni su ista generacija, često se i poznaju, a mi se trudimo da ih podstaknemo da komuniciraju, da se opuste i da im učenje ne bude teret – dodaje Tomić.
Ideja o pokretanju ovih priprema potekla je iz želje da se dopuni ono što školski sistem ne stiže da obuhvati u dovoljnoj meri, ali i da se biblioteka približi mladima.
-Želeli smo da deca shvate da je biblioteka njihovo mesto, da je otvorena za sve i da ovde ne stanuje dosada, već znanje – ističe v.d. direktorice Dunja Brkin Trifunović.
-Imamo resurse, imamo stručne ljude i smatrali smo da je važno da to podelimo sa zajednicom.
Ona naglašava da besplatan karakter ovih priprema ima posebnu težinu u današnjim uslovima.
-Život je skup i važno je da koristimo ono što imamo. Niko od nas neće osiromašiti ako se odrekne svog honorara. Ovo radimo jer vidimo da je potrebno – i deci i roditeljima.
T. D.
