Најновије Архиве | Паге 59 оф 732

Осмаци настављају пробу мале матуре: Данас на реду српски и тест по избору

Redakcija Kikindski Марцх 28, 2026

Пробни завршни испит за ученике осмог разреда настављен је данас широм Србије, када ђаци решавају тест из српског, односно матерњег језика, као и тест из изабраног предмета. Реч је о важној провери знања и симулацији завршног испита који их очекује у јуну.

Пробна мала матура организује се за око 64.000 ученика и представља верну симулацију завршног испита. Њен циљ је да се ђаци упознају са процедурама полагања, али и да провере ниво знања како би се уочиле области на којима је потребно додатно радити.

Пробни испит одржава се 27. и 28. марта, а првог дана ученици су полагали тест из математике, док је други дан резервисан за српски језик и предмет по избору.

Према ранијим подацима, највећи број ученика за трећи тест бира географију, затим биологију, док се мањи број опредељује за историју, физику или хемију.

Након пробе, ученици ће имати могућност да анализирају резултате и, уколико је потребно, промене изборни предмет почетком априла, што је важан корак у припреми за завршни испит.

Завршни испит, који је кључан за упис у средње школе, заказан је за средину јуна и полагаће се током три дана – из српског језика, математике и изабраног предмета.

Ноћас померамо казаљке на сату

Jelena Trifunović Марцх 28, 2026

Прелазак на летње рачунање времена у 2026. години десиће се у ноћи између суботе и недеље, 28. и 29. марта, када се казаљке померају са два на три сата ујутру. Тиме губимо један сат сна, али добијамо дуже и светлије дане, што је и главна сврха ове промене.

У Србији, као и у већем делу Европе, летње рачунање времена почиње последње недеље у марту, док се на зимско време прелази последње недеље у октобру. Због тога се тачан датум мења сваке године, а 2026. године то је 29. март.

Идеја о летњем рачунању времена настала је како би се боље искористила природна дневна светлост. Још 1784. године Бенџамин Френклин је разматрао ову могућност, док је конкретнији предлог дао новозеландски научник Џорџ Вернон Хадсон 1895. године. Практична примена започела је 1916. током Првог светског рата, када су Немачка и Велика Британија увеле ову меру ради уштеде енергије, пре свега угља. Убрзо су их следиле и друге земље, укључујући Русију и Сједињене Америчке Државе. На простору бивше СФРЈ летње рачунање времена уведено је 27. марта 1983. године.

Тријумф у Кањижи и позив на хуманост: „Јефимија“ наставља у победничком ритму

Redakcija Kikindski Марцх 28, 2026

Плесни студио „Јефимија“ остварио је запажен успех на Интернационалном такмичењу у Кањижи, где су њихове кореографије освојиле више вредних признања, потврдивши континуитет квалитетног рада и талента.

На такмичењу су освојили једно прво место, два друга места и једно треће место, а успех је додатно крунисан са две специјалне награде – позивима за учешће на међународним фестивалима у Румунији у октобру и у Букурешту у јуну.

Ови резултати долазе као наставак успешног периода за овај плесни колектив, који је недавно на такмичењу на Врднику са пет кореографија освојио исто толико првих места.

Управо у знаку ових успеха, „Јефимија“ позива публику да им се придружи већ сутра на Трећем Рускоселском фестивалу плеса, који се организује сутра поводом Светског дана плеса са почетком у 16 часова. Фестивал ће имати и хуманитарни карактер – улазнице ће се наплаћивати 400 динара, а средства од продатих улазница биће усмерена вртићу „Бубамара“ у Руском Селу.

Очекује се богат програм и наступи талентованих плесача. Поред домаћина наступиће и гости бубњарска секција „Кикинда“, КУД „Милан Мића Сучевић“ из Житишта, Центар за очување традиционалне културе „Петровградски Ђерђеф“ из Зрењанина, КУД „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села и клуб „Пентру копи“.

Уз нове медаље и међународне позиве, „Јефимија“ у Руско Село доноси победничку енергију – и позив да публика буде део приче која спаја плес и хуманост.

Т. Д.

Обреновићи кроз предмете: у Кикинди представљена јединствена публикација о српској династији

Redakcija Kikindski Марцх 27, 2026

У Галерији Нова Народног музеја, вечерас је одржано представљање стручне каталошке публикације „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“, која на јединствен начин осветљава наслеђе једне од најзначајнијих српских владарских породица.

О значају овог пројекта говорио је Александар Марушић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја и један од уредника публикације, истичући да је реч о издању које се разликује од класичних историјских студија.

– Ово није класична историографска публикација, већ кроз предмете, документе и личне ствари чланова династије добијамо другачији, веродостојнији увид у њихов живот и утицај. Не приступамо теми са намером да их глорификујемо, већ приказујемо оно што је сачувано – кроз то видимо и приватни живот, односе и дух једног времена – нагласио је Марушић

Пројекат је започет 2010. године, а од првобитно планирана два до три тома, до сада је објављено чак седам књига, док је у припреми и осми том. У раду на публикацији учествовало је 88 стручњака из различитих области, чији је заједнички рад резултирао обимном базом података о династији Обреновић.

Посебан изазов представљало је прикупљање грађе из великог броја институција, не само у Србији, већ и у иностранству.

– Сарађивали смо са институцијама из региона, али и из земаља попут Аустрије и Француске, а пројекат се шири и ван европских оквира. То је био изузетно динамичан и инспиративан процес, који нас је све повезао и обогатио новим сазнањима – истакао је Марушић.

Публикација обухвата више од 2.500 артефаката – од личних предмета, писама и фотографија, до одликовања, новца и намештаја. Међу најупечатљивијим су, како каже Марушић, и предмети који сведоче о драматичним историјским догађајима.

– Тешко је издвојити један предмет, али свакако су занимљиви они који носе снажну историјску причу, попут предмета везаних за Мајски преврат као што је део завесе у коју су била умотана тела последњих Обреновића, личних ствари краља Милана или мање познатих детаља из живота кнегиње Јулије – навео је он.

Ова публикација, како је истакнуто, представља значајан допринос савременој музеологији и историографији, јер омогућава нова тумачења прошлости кроз материјалну културу, повезујући институције и истраживаче широм региона и Европе.

У плану је наставак пројекта и објављивање нових томова, а жеља аутора је да едиција достигне најмање десет књига, чиме би се додатно заокружила прича о заоставштини династије Обреновић.

Т. Д.

168 година традиције и знања: Гимназија „Душан Васиљев“ обележила Дан школе свечаном академијом

Redakcija Kikindski Марцх 27, 2026

Свечаном академијом у позоришту, уз беседе, рецитале, музику и сценски програм, Гимназија „Душан Васиљев“ обележила је 168 година постојања, настављајући традицију неговања знања, културе и младости.

Обележавање Дана школе почело је јутрос полагањем цвећа на гроб Душан Васиљев, док је вечерњи програм окупио ученике, професоре, званице и бројне госте.

-Данас смо обележили овај значајан датум, а вечерас смо кроз програм наших ученика показали због чега је кикиндска гимназија оно што јесте – истакао је директор Александар Аћимов.

Он је нагласио да школа има много разлога за понос.

-У последњих шест месеци већ имамо 15 ученика који су се пласирали на републичка такмичења из физике, математике, енглеског и биологије. Имамо и изузетне спортске резултате – државне прваке у пливању и репрезентативце у рукомету.

Током свечаности додељене су плакете најуспешнијим ученицима – њих 16, који су током школовања остварили изузетне резултате, али и посебно признање професору др Јовици Тркуљи за посебан допринос Гимназији.

Тркуља је признање примио са емоцијом, подсећајући на вредност овакве плакете.

-Ово признање ме подсећа на време када смо и сами као ученици добијали похвалнице. Сматрам да смо сви ми велики дужници нашим професорима – они су нам отварали путеве ка другим световима и културама.

Као посебан дар школи, он је припремио књигу о својој генерацији и гимназијским данима, коју је поклонио колективу, уз иницијативу да се до великог јубилеја – 170 година постојања – изради и званична монографија гимназије.

Свечаности је присуствовао и градоначелник, који је и сам некадашњи ученик ове школе, истичући значај који гимназија има за читав град.

-У временима која се брзо мењају, знање остаје најсигурнији ослонац. Гимназија је место где се стварају људи који обликују свет – поручио је Младен Богдан.

Посебно признање додељено је и граду за допринос очувању лика и дела Душан Васиљев, кроз књижевну награду која носи његово име.

Програм академије употпунили су рецитали поезије Душана Васиљева, хорски наступи и позоришна представа у којој је лик песника оживео кроз интерпретацију ученика, чиме је још једном потврђено да гимназија није само образовна установа, већ и важно културно средиште Кикинде.

Са 341 учеником и бројним успесима у настави, науци и спорту, Гимназија „Душан Васиљев“ наставља да гради своју дугу и богату традицију – корак по корак, генерацију по генерацију.

Т. Д.

Настављена изградња фекалне канализације на Стрелишту

Aleksandra Djuran Марцх 27, 2026

Изградња фекалне канализације на Стрелишту поново је настављена. Радови започети у мају прошле године, у четвртак су настављени.

Подсетимо да је уговорена вредност радова више од 308 милиона динара, а рок за извођење је 540 календарских дана. Посао обухвата улазак механизације на терен, копање рупа, поставку цеви и канализационих чворишта и пропратне радове.

-Како би посао био урађен квалитетно, без застоја и уз поштовање свих рокова, упућен је апел житељима овог дела града да покажу разумевање – истакнуто је у локалној самоуправи.

Инвеститор радова је Министарство за заштиту животне средине.

Одобрена средства за нову социјалну услугу: Инклузивни клуб за децу и младе са сметњама у развоју

Aleksandra Djuran Марцх 27, 2026

У Палати Србија одржано је свечано потписивање уговора које је организовало Министарство за бригу о породици и демографију. Овом догађају присуствовао је градоначелник Младен Богдан који је са министарком Јеленом Жарић Ковачевић потписао уговор вредан шест милиона динара.

Средства су намењена за суфинансирање нове услуге подршке породицама и деци ,,Породични сервис подршке” – Унапређење саветодавних услуга и успостављање инклузивног клуба за децу и младе са инвалидитетом у Кикинди.

Градоначелник је истакао да се израженија потреба за оваквом врстом подршке деци и родитељима исказала пре неколико година. Иницијативама родитеља и разговорима са њима, разумели смо да је оваква услуга потребна .

-Реч је о новој услузи која би требало да премости период од завршетка основне школе до могућности уписа и похађања Дневног боравка за одрасле. Нажалост, број деце са вишеструким сметњама у развоју се повећава и због тога морамо дугорочно да размишљамо о овом изазову. Инклузивни клуб за децу са сметњама у развоју имаће задатак да омогући очување стечених вештина код деце и одржање њиховог укупног функционисања – појаснио је градоначелник Богдан.

А.Ђ.

Награда „Душан Васиљев“ уручена песницима Гордани Ђилас и Зорану Богнару

Aleksandra Djuran Марцх 27, 2026

Песници, Гордана Ђилас и Зоран Богнар овогодишњи су славодобитници награде „Душан Васиљев“ коју додељује град Кикинда у знак сећања на на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев, који је поживео само 24 године, постигао је да буде један од најзначајнијих српских модерних односно песника експресионистичке идеологије.

Гордана Ђилас емотивно је доживела признање за књигу „Анђели у капи мастила”. Као рођена Наковчанка, похађала је Гимназију „Душан Васиљев“.

-У то време кикиндска је била једна од цењених гимназија у ондашњој Југославији. Знање које сам стекла омогућило ми је да без икаквих препрека упишем Филолошки факултет у Београду. Као гимназијалка имала сам потпору у писању од породице Душана Васиљева која је додељивана младим песницима. У банатском небу има нешто специфично што песнике са ових простора обележи и ту сам нашла своју сродност са Душаном Васиљевим – рекла је Ђилас.

Зорану Богнару награда је припала за дело „Све су смрти (само) део нашег сата.” Са овом књигом био је у најужем избору за три награде

-Узбуђен сам што ми је додељено признање које је обавезујуће и носи име великог песника и човека. Заједничка нам је мисаоност и експресивност, која је карактеристична у раној фази песништва. Како је Душан Васиљев био премлад када нас је напустио, експресивност је код њега више него наглашена. Централна фигура моје поетике је човек, награде су биографије књига, а књиге су биографије писца – навео је Богнар.

О награди је одлучио жири у саставу Радован Влаховић, председник и чланови Селимир Радуловић и Ђорђе Писарев. Одлука о славодобитницима донета је једногласно.

-Ово признање је значајно јер носи име, како то волим да кажем, детету које је уснулу у 24 години живота и које је до тада створило озбиљно књижевно дело и прозно и драмско и песничко – казао је Селимир Радуловић. – Песме „Плач матере човекове“ и „Човек пева после рата“ створиле су неколико генерација српских песника.

У Градској кући признања је уручила Биљана Кикић, заменица градоначелника.

-Душан Васиљев, преминуо је млад, али је оставио велики опус за собом. Поред тога што гимназија носи његово име, град додељује награду за најбољу књигу поезије или прозе. Дубок траг оставио је и у Кикинди, а ми му се на овај начин одужујемо – истакла је Кикић.

Књига Гордане Ђилас посматра свет са светле тачке и стране, а Зорана Богнара са тамне стране , појаснио је Селимир Радуловић. Гордана Ђилас се у овом делу окренула према хришћанском православном свет и у књизи има више песма које су посвећене тој перспективи, а говори и о невидљивом свету из којег се може тумачити видљиви свет. Богнар у својој књизи има 77 песама о смрти као о неважној чињеници живта која се може превазићи сваког дана

Ове године на конкурс су пристигле 62 књиге, а као најбоље издвојиле су се две поменуте.

А.Ђ.

Везом исписана историја: краљевски портрети стижу у Кикинду

Redakcija Kikindski Марцх 27, 2026

У Народни музеј у уторак, 31. марта, са почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Вежени портрети династије Карађорђевић– некад и сад“, посвећена очувању и савременом тумачењу традиционалног трукерског заната. Изложба се реализује у сарадњи са Музеј слатка – кућа Цветића из Краљева.

Реч је о пројекту који има за циљ да оживи и представи јавности готово заборављене везене мустре са мотивима српских краљевских породица, повезујући традиционалне технике ручног рада са савременим уметничким изразом.

Поставка обухвата 32 уникатна рада настала у техникама народног и уметничког веза, које су израдиле 21 везиља и један везилац. Радови представљају реконструкције и интерпретације старих мустри, које су се некада налазиле у етнолошким збиркама музеја широм Србије и приватним колекцијама. Посебну вредност изложби дају и оригинални текстилни предмети, као и нови радови инспирисани историјским мотивима.

Пројекат је обухватио сарадњу више музеја из различитих градова, са намером да се истакне значај традиционалног занатства, али и да се подржи савремено женско предузетништво засновано на очувању културног наслеђа.

Изложба такође указује на континуитет између прошлости и садашњости, представљајући вез као живу уметност која и данас проналази своје место у савременом друштву.

Реализацију пројекта подржало је Министарство културе Републике Србије, док је покровитељство пружила принцеза Даница Карађорђевић.

У вртићу „Шиља“: Малишани организовали „Осмомартовско прело”

Aleksandra Djuran Марцх 27, 2026

У вртићу „Шиља“ из Нових Козарца Дан жена обележен је на посебан начин „Осмомартовским прелом”. Како су истакле васпитачице у овом вртићу 8. март посвећен је снази, храбрости, љубави и мудрости свих жена, а празник је био прилика да деца науче, а маме и баке подсете се како су се некада жене окупљале.

-Прело симболизује место окупљања, песме, дружења и рада. Оно је имало и друштвену и забавну улогу, било је омиљена свуда, на селу и у граду. На прелу се радило, певало, веселило, играло, а старији људи препричавали су своје доживљаје и догађаје из историје српског народа и тако учили млађе. Да наше окупљање буде потпуно помогли су нам чувари традиције, чланови КУД-а „Петар Кочић“, који су били наши драги гости и који су све присутне маме, баке, тате и остале песмом и игром вратили у нека давна времена – истакла је васпитачица Александра Манџуковић, која је програм осмислила заједно са колегиницама Соњом Карановић, Соњом Ћирић и Иваном Остојић.

У вртићу „Шиља“ има две васпитно-образовне групе у којима је 35 малишани и сви су учествовали у приредби.

А.Ђ.